Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Dušan Matić - Broj 4-21-35
Zovem se Anita
Anita sam se zvala
Pupoljak ruže sam bila
Danas sam prost broj u spisku žrtava bombardovanja Madrida
Pupoljak ruže španije ruže španije
Kap krvi španije
Jedra ruža se razliva
Mrtvo dete govori našim srcima
Četiri godine sam imala
Anita sam se zvala
Budućnost španije sam bila
Oca svog i majke ljubimica sam bila
Krv ruže, ruža krvi
Krvava ruka španije u vijornoj kosi čovečanstva
Plamen koji se povija nad našim danima
Rumen i crn on veže naša jutra
Rumen i rumen on veže naše snove
Pod mesečinom Madrida, naša su srca nemirna
Meseče ludi, meseče dobri, ti nisi sanjalica, ti si oko bombardera
Učini da mirno spavaju deca Madrida bar ove noći
Meseče ne odbijaj tako svesrdno sunčev izgubljen sjaj iza lepeze noći
Meseče ne sipaj tako nemilice sjaj po krovovima Madrida
Noći kad su tamne, mirna su naša srca za decu Madrida
Jedna krvava ruža sva je već razlistana
Zovem se Anita
Pupoljak ruže sam bila
Imala sam četiri godine
Otac moj zvao se Huan
A majka moja Aida
Bili su radnici
Ali milovanja njihovih ruku
Mekša su od prolećne svile u zraku
Jedna ruža u plahoj krvi je zamočena
Ljubimica oca i majke svoje sam bila
Tada su došli Kaproni i Junkersi
Danas sam samo mrtav broj 4 - 21 - 35
Kosa je moja i crna i bujna i talasasta kao reč i zemlja Andaluzija
Odakle, gladni sa zemlje došli su moj ded i otac u fabriku tekstila
Danas sam mrtav broj 4 - 21 - 35
U spisku žrtava bombardovanja Madrida
Jedan nov pupoljak ruže se otvara
U lešu mom nećete naći moje majušno srce
Majušnu malu pticu u ruci što drhti
Umesto srca mog tu leži sada hladno parče granate
U lešu mom nećete naći moje majušno srce
Majušnu malu pticu u ruci što drhti
Moje srce danas je ogromno srce radnog španskog naroda
Zovem se Anita
Moje usne su nepomične ali osmeh moj lebdi na usnama sve žive dece španije
Moje oči su zauvek sklopljene ali one budne gledaju sa osmatračnica ka studentskom kvartu
Zovem se Anita
Ja sam srce, usta, oči žive španije
Moje srce ludo kuca u Gvadalahari
Moje ruke ne igraju više sa lutkama od krpa
Moje ruke kopaju lagume pod Ovijedom
Zovem se Anita
Moje bose noge ne gacaju po prašini madridskog predgrađa
Moje noge jure drumovima španije
Moje noge tapakaju po rovovima rodne španije
Zovem se Anita
Ja sam ljubimica cele žive španije
Ja sam ustreptali živi broj najmlađe brigade
Ja sam budućnost, osmeh i teška sreća nove španije.
(1937)
