Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Gvido Tartalja - Bratstvo putuje i peva
Polomiše se u dvanaest štropota nejaka moja rebra pod
kamenjem terezijanskih ćelija
i kašljem, i davi me dim i katran sa španskih lomača
već mnogo stoleća;
odsekoše mi prste desnice i levice deset mrkih
srednjovekovnih delija,
a oči mi izbodoše koci navrh brda u prvo krvavo jutro
proleća,
dok na srebrnom rubu tamo danskoga žala
po drugi put umirala samoubica moja sestra, dobra
Ofelija.
I ramena mi bejahu, nekada ranije, temeljni kamen
toskanskih katedrala
i materia prima, docnije, za dizanje renesansnih dvoraca
i američkih fabrika. —
Dizali su me u južnoj Evropi na vešala
i mesto ratnih truba slušao sam zdravamarije seoske
i zvona sa Kremlja pod plavoćom večernjeg neba
i sanjao, u trzanju udova, o plugovima pod čijim će
blagoslovenim brazdama stenjati Afrika
od radosti za prvom kriškom boljega, najposle,
bratskoga hleba.
Umirao sam pod handžarima na Balkanu, i jataganima
u Ananu i na Jordanu i na obalama Gangesa,
u hladnim sibirskim noćima i letnjim tuniskim
danima,
i kao mislilac, poklonik Utopije, i kao palanački
prorok i robijaš u mraku kazamata,
i na ratištima sam izdisao u Frlandriji i Galiciji i u
kolonijama pod sjajem krvavih nebesa
i u kasarnama, i zabitnim, zadimljenim krčmama i
bolnicama u mirisu karbola
i dalje kao buntovnik u rečkim tvrđavama i kao mudrac
U ludnicama
dok sam —- zločinac ili svetac? —- zazivao čoveka
htijući da, zaslepljen suncem, prepoznam brata.
----------------------------------------------
----------------------------------------------
Duh moj, bolan i ponosan, putuje meridijanima
vrebajući zlatokrile zore na obroncima i sutone u
modrom vazduhu dola,
bacajući jednu senku u ogledalo neba a s drugom nad
mirnim okeanima,
pobeđuje, i danas na utehu radnicima, prosjacima,
pijanicama i bludnicama
biće sutra na blagoslov boljima, čišćima, opranima ...
(1922)