Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Desanka Maksimović - Bajka o zvezdi
S kraja severnog sve do na kraj južni
nebo presecaju zvezda vatrometi.
To beže negde iz tamnica sužni,
Za grm, druzi, metak gonilac leti!
To pobegoše iz ropstva Kinezi,
zato padaju zvezde sa nebesa,
zato se Kumova Slama u mrak stresa
i mrsi u kose jasici i brezi.
Zvezde su padale i kad su od gazda
mađarskih utekli Česi i Slovaci.
Kad sužanj pobegne, zvezda pada vazda,
u dubinu se tame s neba baci.
Kad se Crnci otrgli od ruke bele,
tama je bila puna vatrenih ruža
i puške goniča pucale noći cele, –
za grm, Crnci, ruka se još možda pruža!
Tako je jasan padao na vodu
ponoćnu, negde, roj zvezda selica
i kad su žene sticale slobodu,
i kad su velove podizale s lica.
I kad su misli ljudske iz okova
bežale, uvis kanile se dići,
s neba su padali rojevi zlatnih snova,
ronila se Velika Kola i Vlašići.
Zvezde su padale rujnije od vina
i kad se rob spasavao turskih paša,
i kad je Srpče bežalo od Latina,
i Hrvat uticao iz pakla ustaša.
Tako su zvezde kroz dubinu mraka
padale kao žiške koje žegu
i kad su majke i deca nejaka
bežala ispred Nemaca, u zbegu.
Zvezda se celi otiskivali venci
i u noć tonuli kao svetli ronci
i kad se u Istri začuli Slovenci,
i s pečalbe se vratili Makedonci.
I kad su naši maleni kuriri, đaci,
srećno minuli kraj dušmanske straže.
Zvezda se uvek s neba u tamu baci
kad ljudi pođu slobodu da traže.
