Dokumenti i knjige o drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije i povezanim zbivanjima
◀ Poezija NOB
Mirko Banjević - 1923.
I danima je otac moj stari
na vratima sudnice čekao,
i danima je licemjerne figure gledao-
tuga i bol mu se u grud ranjenu zari.
I danima je dobri otac punio red i stroj,
na tamnička željezna virio vrata,
na stražara gledao kao na dželata
koji čuva – uhapšeni narod moj.
Umorne noge oca mog hitale golim kamom
do suda da prispiju i do zatvora dođu
sina da vidi što lanci noge mu glođu –
brata mog da vidi opijena buntom i plamom.
Tada su nas vezali, ćerali, palili –
gonili da primimo što srcu ne primismo svom,
zbog čega u šumu bježasmo, oni nam rušili dom.
Mjesto ljubavi bratske – mržnjom, octom nas napili!
Nećemo! Ne gubimo mi ime svoje kod uvora!
Zalud na nas vojštite paše i generali.
Skliješteni u kršu izgledali smo vam mali –
al vaše odbićemo čete, ostati vrh timora!
I danima je otac moj s tom mišlju svetom
gorio kroz krše, nosio i trnokop i pušku
i s narodom svojim snagu pokazao mušku
da zadive smrću – pobjedom nad najezdom kletom.
Dani su se grušali u maglu tešku i sivu
i oca mog vrebali kandžama dugim,
u lance dovodili sa stotinama drugih –
u njemu starom pirili, razgarali vatru živu.
Preko nadleštava i kafana plazile noći –
mrtve utvare preko grobova.
Zemljake moje došljaci, braća, ko hrpu robova
gnječili, crpli, ubijali – lomili njihove moći...
- Mi smo oslobodili vas! – klikatahu u krvavi dan.
Otac moj gledao palež, sretali ga žalosni zvuci,
dok negđe u gori mrki se vili vuci...
I narod i otac osta nepokoran – žeđ slobode! veliki san.
Borbe kod Podgorice između crnogorskih pobunjenika i srpske vojske 1918.