RANAC EKSPLOZIVA ZA "STARO ZDANJE" Prva krajiška, zajedno sa ostalim brigadma Pete udarne divizije, 19. i 20. septembra 1944. godineje vodila žilave i teške borbe sa Nemcima i četnicima na prilazima i u utvrđenim objektima Aranđelovca. Naročito je neprijatelj bio dobro utvrdio i organizovao za odbranu žandarmerijsku stanicu i hotel "Staro zdanje" u Aranđelovcu. Niz pokušaja naših bataljona da se objekti zauzmu - ostali su bez uspeha. Prilaz njima vodioje brisanim prostorom, čijeje savlađivanje zahtevalo velike žrtve boraca i starešina brigade. Komandant brigade Stevo Rauš i politički komesar Petar Simurdić, kao i njihovi zamenici Ljubomir Jajčanin i Mirko Turić, doneli su odluku da jedinice brigade ne jurišaju preko brisanog prostora i takvo nastupanje plaćaju životima boraca i starešina, već da mineri, pod zaštitom puščane i mitraljeske vatre, prinesu nekoliko sanduka ekspoloziva uz temelje hotela i njegovim aktiviranjem otvore put borcima. Ja sam tada bio borac Prateće čete brigade. Delovi naše čete u vreme dobivanja tog naređenja o prinošenju eksploziva bili su na položajima na Bukulji. Po dobivanju naređenja odmahje formirano minersko odeljenje, u kojem smo bili Dušan Vujinović, ja i još jedan borac čije sam ime i prezime zaboravio. Vujinović je bio rukovodilac minerskog odeljenja, inače poznat kao iskusan stručnjak za miniranje. Minersko odeljenje je ubrzanim maršem stiglo u jednu šupu zidanu od cigle koja se nalazila u parku, udaljena od hotela 20 do 30 metara. Između barake i hotela nalazio se čist brisani prostor, neposredno na prilazu hotelu bilaje bodljikava žica visine do metar i po. U baraci smo napravili plan, a počeli smo od osmatranja najpogodnijeg prilaza, tj. pravca kretanja i pogodnih otvora na hotelu, uglavnom prozora, vrata i dr. Zapazili smo da se na pravcu našeg kretanja ka hotelu nalazi jedan hotelski prozor visine oko 180 cm. Ja sam dobio zadatak da izvedem "operaciju" ubacivanja eksploziva u hotelu, a Dušan Vujinović da iz barake rukuje električnom mašinom za aktiviranje eksploziva. Pod zaštitom puškomitraljeske i mitraljeske vatre boraca Prve čete Prvog bataljona, sa komandirom Milenkom Đuđićem i političkim komesarom Živkom Radakom na čelu, uspio sam da gotovo nesmetano otvorim prolaz kroz žičanu ogradu, priđem zidinama hotela i na bankinu prozora postavim ranac sa eksplozivom težine 20-30 kg, a onda se povučem u baraku. Dušan Vujinović je, odmah po mom povratku, uključio mašinu za aktiviranje eksploziva. Snažna eksplozija načinilaje otvor u zidu širine oko dva metra. Tadaje grupa nas boraca iz sastava Prve čete Prvog bataljona i Prateće čete brigade iskoristila prašinu i dim nastale od eksplozije u zidu te kamene građevine i uletela u prostorije hotela. Napredovali smo korak po korak, od sobe do sobe. U svakoj sobi nailazili smo na četiri do pet poginulih bradonja u oficirskim uniformama. Preživeli četnici su se predali i sprovedeni su u štab brigade. Pored četnika, u hoteluje bilo i civilnih lica koja su ovi držali kao taoce i fizičku radnu snagu. Naši borci su se korektno ponašali prema tim civilima, koji su klicali: "Živeli naši oslobodioci partizani!" i "Smrt četnicima - izdajnicima srpskog naroda!" Neki civili koje smo zatekli u hotelu odmah su izrazili želju da stupe u redove Prve krajiške brigade, što imje omogućeno. Naše minersko odeljenje izvršiloje ovaj borbeni zadatak i na taj način omogućilo borcima da sa manje žrtava zauzmu poslednju utvrđenu tačku u gradiću pod Bukuljom. Miloš Kovačević Sadržaj Prethodna strana Sledeća strana Biblioteka