IZVEŠTAJ KOMANDANTA 118. LOVAČKE DIVIZIJE OD 16. JUNA 1943. O TOKU BORBI SA SNAGAMA NOVJ, OBOSTRANIM GUBICIMA I ISKUSTVIMA ZA VREME OPERACIJE „ŠVARC"[1] Poverljivo 118. LOVAČKA DIVIZIJA Odelj. Ia  Br. 1817/43. pov. Div. kom. mesto, 16. 6. 43. Predm.: Operacija „Švarc"[2] Izveštaj o iskustvima 1.) Stanje 118. lov. div. i 4. hrv. lov. brigade sredinom maja: Na početku operacije „Švarc", 118. lov. div. bila je popunjena svega oko 60%. 4 baterije, ceo pt divizion i većina izv.. bat. i bat.- veze nisu uopšte bili sposobni za dejstva. Nedostajalo je mnogo oružja i razne opreme (zaprežnog pribora itd.). Obuka nije uopšte bila završena. Divizija je nedavno dobila blizu 6000 ljudi popune (uglavnom ljudi koji su dugo vremena zauzimali neophodne položaje u privredi) koji nisu imali nikakvog iskustva u borbi — pre svega u planinama. Kod 4. hrv. lov. brig. stanje obuke i popune bilo je još znatno nepovoljnije. Uz velike poteškoće uspelo se da se u izvesnoj meri osposobe za dejstva 4 bataljona, delovi art. i nešto malo jedinica za snabdevanje. Obuka ovde nije odmakla od početka. 2.) Kratak pregled toka borbi: 118. lov. div. i 4. hrv. lov. brig. bile su od početka do kraja operacije „Švarc" u žarištu borbe. 21. 5. uveče krenuli su partizani u protivnapad u pravcu Foče iz opšteg rejona Celebić, sa daleko nadmoćnijim snagama (1. div., koja se sastojala od I proleterske, III krajiške i III sandžačke brigade, ojačana VI bataljonom i Majevič-kom brigadom, 2. div. koja se sastojala od II dalmatinske brigade i V bat. II srpske brigade, kao i delovi art. div.). Pošlo im je za rukom da u noći 21/22. 5. razbiju 13. hrv. lov. puk i da ga jednim potezom potisnu do rejona Trovrh (4 km sz. od Milića).[3] Posle angažovanja svih raspoloživih rezervi, između ostalog i jakih nemačkih odreda (Izv. bat. 118, 7 alarmnih četa koje su formirane kod drugog dela Štaba i hitno prebačene kamionima, kao i Grupe „Vert-miler" [Wörtmuller] (7 četa 369. pd)), ne samo da je krvavo odbijen taj prvi partizanski pokušaj proboja nego je pro-tivnapadom neprijatelj odbačen dalje od Čelebića. Borbe od 21. 5. uveče do 28. 5. dokazale su da 4. hrv. lov. brig. još nije dorasla zahtevima (uporedi telegram od 26. 5. u 17,20 časova pov. br. 1468).[4] Posle borbi oko Milici — Čelebić, koje su uglavnom imale za cilj da tu vežu što jače naše snage, partizani su krenuli u odlučujući proboj preko Sutjeske između Tjenti-šta i Suhe u pravcu Jeleča, koristeći vremensku situaciju koja je za njih bila naročito povoljna (stalno nevreme sa najjačim padavinama, neuobičajena magla i poplave). Tom prilikom se pokazalo da su sledeća pomeranja snaga bila. štetna: II/738. bio je još u početku borbi povučen na jugoistok i potčinjen SS-diviziji[5] da bi rasteretio SS-grupu „Han" [Hahn] koja je bila opkoljena kod Krivog Dola. Bili su odbijeni ponovljeni zahtevi Divizije da se taj bataljon vrati na područje Divizije. I/738. morao je biti doveden u sliv Sutjeska — Drina (posle dovlačenja Izviđačkog bataljona 118 iz rejona severno od Ćureva u rejon Milići zbog iznenadnog udara kod 4. hrv. lov. brig.), da bi tamo odbacio neprijatelja koji je već nadirao preko Sutjeske u pravcu Brod — Foča. Tako je na Sutjesci u rejonu Tjentišta ostao u prvo vreme samo III/738, koji je tu morao da izdrži najteže borbe protiv daleko nadmoćnijih partizana koji su jurišali. Posle dovlačenja I/738. iz rejona severno od Ćureva, II/738. i delova brd. artiljerije za kojima su kasnije sledile i druge snage, Grupa pod komandom ppuk. Gertlera je uspela da održi odlučujuću prednost u borbama prsa u prsa i tako konačno spreči neprijatelja da proširi mesto proboja u pravcu Vrbnice. Posle toga je u protivnapadu zauzet greben Milinklada — Ozren a kasnije, u sadejstvu sa ojačanim izviđačkim bata-ljonom, dovučenim od Kalinovika, i sa Grupom „Anaker", koja je prodrla iz pravca Graba, zatvorena je konačno i breša, a jake partizanske snage koje su se još nalazile između Sutjeske i Pive odsečene su od njihovih delova koji su se probili. 13. 6. u 04,00 časa, te neprijateljske snage su iskoristile jaku maglu i ponovo izvršile napad iz rejona južno od Tjentišta. Taj napad je takođe odbijen na odseku Div. uz neobično teške gubitke za neprijatelja (uporedi izveštaj od 13. 6. u 23,00 časa).[6] Angažovanjem svih raspoloživih snaga od Foče na ovamo (privremenih jedinica sastavljenih od štabova i komora, delova inženjerije I/370, delova 369. div. koji su se povukli iz rejona Jeleč u pravcu Foče i na brzinu upotrebljene 2 teške i 2 lake poljske haubice) u pravcu breše 369. div. kod Je-leča, koju su tukle partizanske snage koje su se probile, kao i dovlačenjem Grupe „Vertmiler" [Wörtmuller], kod Jeleča su naneseni od 13. do 15. 6. veliki gubici neprijateljskim snagama koje su se povlačile. 3.) Neprijatelj: Tok borbi je dokazao da su partizanske snage pod komandom Tita „strogo., organizovane, vešto vođene i poseduju začuđujuće visok borbeni moral. Neprijatelj je vodio veoma pokretnu borbu a i u odbrani bili su aktivni. Karakteristični su bili masirani udari koncentrisanim snagama na jednom mestu, po vremenu koje je pogodovalo neprijatelju (otpada avijacija!), i tamo gde nije dosezalo dejstvo naše artiljerije. Tako je partizanima pošlo za rukom da ponovo nadoknade nestašicu u teškom naoružanju i da, koristeći mrak, maglu i kišu, idu na juriš, borbu prsa u prsa. Pri tome su pokazali da su fanatični borci koji su malim zadovoljni, koji dobro poznaju težak planinski teren i koji se žilavo bore. Naoružanje partizana bilo je dobro. Raspolažu sa iznenađujuće velikim brojem automatskog oružja (puškomitr., mitr., minobacač., itd.) i sa dovoljno municije. Izveštaji se slažu u tome, a i naši gubici dokazuju, da znaju da rukuju tim oružjem. Koristeći odličnu obaveštajnu službu (pomoć stanovništva, itd.), pogodnosti zemljišta i maskiranje (i uniformama svake vrste), ponovo im je pošlo za rukom da napadnu naše jedinice. Nasuprot četnicima,[7] partizani su, nema sumnje, protivnik koga treba ozbiljno uzeti, kome su dorasle samo jedinice koje su opremljene i naoružane svim onim što je potrebno za rat u planinama, koje su dobro obučene i navikle na najveće telesne napore. 4.) Naše jedinice: a) Jedinice su naginjale kružnoj odbrani, što je partizanima davalo punu slobodu delovanja. Treba još više zahte-vati da se jedinice vaspitaju da bezobzirno prelaze u napad, da aktivno dejstvuju. Takođe i rukovođenje mora biti još aktivnije i pokretljivije. Bezuslovno je potrebno stalno obučavanje u iskorišća-vanju zemljišta, u službi izviđanja i obezbeđenja. Naoružanje i oprema uglavnom su bili dobri, kao i naša taktička načela. b) Anagažovanje Divizije u operaciji „Švarc" je ponovo dokazalo da se ne može voditi uspešna borba u planini bez dov'oljno opreme sa tovarnim grlima. 118. lov. div. je u početku operacije raspolagala sa oko 2500 iznajmljenih tovarnih grla. Prema iskustvima, lovačkoj diviziji je potrebno najmanje oko 3000 tovarnih grla. Improvizacije na tom, polju imaju veoma loše posledice i dovode do neobično velikih gubitaka u konjima (ukupni gubici oko 1000 konja). Pribor za zaprezanje i sedla uopšte ne odgovaraju zahtevima, kao ni obuka konjovodaca. Da bi se ubuduće trajnije izbegli tako veliki gubici, potrebno je da sve jedinice koje se upotrebljavaju u planinama van puteva budu po formaciji opremljene sa potrebnim brojem tovarnih grla i pre upotrebe temeljno u vezi s tim obučene. Nije dovoljno da jedinica koja se bori raspolaže odgovarajućim brojem tovarnih grla, potrebno je da k-t divizije raspolaže kolonama tovarnih grla za dotur. Za vreme operacije „Švarc", Divizija je morala da vrši dotur za sve borbene delove 4. hrv. lov. brig. i ojač. 118. lov. div. iz rejona Foče uglavnom po neprohodnim putevima na udaljenosti do 30 km, po teškom planinskom terenu. Divizija je uspela da reši taj teški zadatak i pored nepovoljne vremenske situacije tako što je uredila mnogobrojne baze za snabdevanje, angažovala sve raspoložive karete (koje su se na putevima veoma dobro pokazale), što je neprekidno gradila puteve i mostove raspoloživim inžinjerijskim snagama i dodatno prikupljenom radnom snagom od 1000 pripadnika domobrana, nemačke Radne službe i domaćeg stanovništva. Koliko su važne kolone tovarnih grla toliko su važne i kolone nosača. Oni se moraju angažovati tamo gde se ne može koristiti tovarno grlo i neophodni su za evakuaciju ranjenika, kada za 1 ranjenika treba angažovati prosečno 8 nosača (uporedi i prilog 1).[8] c) Saradnja sa vazduhoplovstvom bila je zadovoljavajuća. Diviziji je naročito dobro došlo angažovanje avijacije i pri lošem vremenu za snabdevanje vazdušnim putem. Loše je bilo što je nedostajao jedan vazduhoplovni oficir za vezu koga smo tražili. Najbolje sredstvo da se našim, vazduhoplovnim snagama olakša da tuku one ciljeve na zemlji koje želi jedinica jeste ispaljivanje artiljerijskih zrna za obeležavanje. d)Angažovanje artiljerije pokazalo se kao dobro. Tamo gde je mogla da dejstvuje naša artiljerija partizani su se upadljivo povlačili. U ovoj akciji se takođe primećivala nestašica municije za brdski top 15 cm. Artiljerija 4. hrv. lov. div., pod komandom pukovnika Domanika[9] dobro se borila i odgovorila svim zahtevima. e) Glavni zadatak inžinjerije u planinskoj borbi je izgradnja puteva i mostova. U operaciji „Švarc" zahtevi su bili naročito veliki (poplave itd.). Bilo bi potrebno da se dodeli još inžinjerijskih snaga za izgradnju mostova i puteva. f)Ponovo se pokazalo da je najpouzdanije sredstvo veze telefon. Kod radio-veze nedostajalo je radio-uređaja, a dolazilo je i do stalnih atmosferskih smetnji. Tu je situacija bila veoma teška i zbog toga što se od novih uređaja radio-čete (za 20 odeljenja) nije nijedan mogao upo-trebiti zbog pomanjkanja neophodnih delova (izvora struje, kabla). Za novo ljudstvo bilo je naročito teško neuobičajeno odvijanje saobraćaja na 2 talasa Domoću signala. Ponovo se potvrdilo iskustvo da gusta magla neposredno iznad antene onemogućava vezu. Pokazalo se da je najbolji uređaj u planini onaj od 5 vati, koji se može natovariti samo na tovarno grlo i koji ima dovoljan domet. 4. hrv. lov. brig. nije uopšte bila dovoljno opremljena. Div. bataljon veze morao je dosta da ih ispo-maže iako je sam bio popunjen 50%. g) Neophodno je najstrože regulisanje saobraćaja upravo na uskim i teškim planinskim putevima. Angažovanjem delova protivtenkovskog diviziona i planskim usmerava-njem (jednosmerni saobraćaj, blok-sistem itd.) sprečene su veće nezgode. h) Angažovanje hrvatske civilne uprave u rejonu koji su osvajale jedinice usledilo je sporo i tek na ponovljene zahteve. Ono što se postiglo na tom polju nije ni u kom slučaju dovoljno. Tako su same jedinice morale da savlađuju najhitnije zadatke sopstvenim snagama i sredstvima. 5.) Gubici i plen: Gotovost za dejstvo i hrabrost oficira, podoficira i vojnika dokazuju veliki gubici 118. lov. div.: 262 poginula (od kojih 7 oficira) 676 ranjenih (od kojih 16 oficira) 130 nestalih (od kojih 2 oficira) Ukupno: 1068 gubitika u borbi. U tu cifru nisu uračunati gubici usled bolesti. Oni se kreću u snošljivim granicama, uprkos nepovoljnoj vremenskoj situaciji. Gubici kod 4. hrv. lov. brig. iznose: 25 poginulih (od kojih 1 oficir) 133 ranjena (od kojih 7 oficira) 166 nestalih (od kojih 4 oficira) Ukupno: 324 gubitka. Osim toga, gubici jedinica drugih divizija koje su privremeno bile potčinjene Diviziji, pomoćnih konjovodaca itd. iznose: 95 poginulih (od toga 3 oficira) 233 ranjena (od toga 2 oficira) 68 nestalih Ukupno: 396 gubitaka. Ukupni gubici u borbi (118. lov. div., 4. hrv. lov. brig. itd..): 1788 (od toga 42 oficira). Gubici neprijatelja su znatno veći. Prema dosadašnjim izveštajima oni iznose oko: a) partizana izbrojano mrtvih: 1711 ocenjeno mrtvih: 2—3000 zarobljeno: 472, od toga 274 streljano b) Četnika izbrojano mrtvih: 6 zarobljeno: 549 Ukupno gubitaka u borbi: 5—6000 ljudi Prema dosadašnjim izveštajima, zaplenjeno je: 1100 pušaka, 100 puškomitr., 30 mitr., 21 t. minobac, 12 lak. minobacača, 4 pt topa, 5 brd. top., 2 peš. topa itd. Osim toga, zaplenjeno je mnogo municije i delova oružja itd. 6.) Posebna karakteristika svih borbi u operaciji „Švarc" je to što je potpuno izostala neprijateljska artiljerija i avijacija. Nema sumnje da bi ćela operacija bila neuporedivo teža, a naši gubici znatno veći da je neprijatelj raspolagao i ovim savremenim borbenim sredstvima. J. Kibler 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, Frajburg 4, s. 427—31. 2 Vidi dok. br. 70, 73, 75—79, 81, 84, 86 i 88; tom IV, knj. 13, dok. br. 153—279, knj. 14. dok. br. 125, 131, 134, 139, 143 i, 155. 3 Kod s. Čelebića (blizu Foče), Drinska operativna grupa NOVJ, ojačana 1. proleterskom NOU brigadom, protivnapadom je razbila 13. pukovniju domobranske 4. lovačke brigade (tom IV, knj. 13, dok. br. 103, 111, 304, 312 i 313; Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knj. I, str. 434—435; Sutjeska, Zbornik sjećanja, knj. 1, str. 209—216, knj. 2, str. 10—18). 4 Tim telegramom redakcija ne raspolaže. 5 Odnosi se na SS-dobrovoljačku brdsku diviziju „Princ Eugen".. 6 Redakcija nije mogla utvrditi na koji se izveštaj odnosi. U re-jonu s. Tjentišta, r. Sutjesku forsirala je glavnina 3. udarne divizije NOVJ (3. proleterska, 5. crnogorska udarna bez 1. bataljona, 2. bataljon 1. dalmatinske i Mostarski bataljon 10. hercegovačke NOU brigade), ukupno 1500—1800 boraca sa oko 700 teških ranjenika Centralne bolnice VS NOV i POJ. Svi pokušaji ove divizije da u toku dana proširi .mostobran ostali su bez uspeha zbog višestruke nadmoćnosti neprijatelja, uprkos obostrano vrlo visokim gubicima. Više nego prepolovljene jedinice su se sledeća dva dana, po delovima i grupicama, probile prema Zelengori, Sandžaku i Borcu, dok su nemačke jedinice poubijale najveći broj ranjenika, bolesnika i sanitetskog osoblja Centralne bolnice (tom II, knj. 9, prilozi: dok. br. 14; tom III, knj. 5, dok. br. 49; tom IV, knj. 11, dok. br. 20 i 48, knj. 14, dok. br. 165, 166 i 168; Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knj. I, str. 458—459, knj. II, str. 669). 7Misli se na četnike Draže Mihailovića. 8 Ovaj prilog nedostaje. 9 Roman Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument