| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ OPERATIVNOG ODELJENJA 369. PEŠADIJSKE DIVIZIJE OD 15. JUNA 1943. KOMANDANTU NEMACKIH TRUPA U NDH O PROBOJU SNAGA NOVJ IZ OKRUŽENJA NA ZELENGORI[1] Poverljivo Div.ko.mesto,15.6.1943. K.T.B.[2] 369 (HRV.) PEŠ. DIV. Odelj. Ia, Az. 9 Br. 846/43. pov. Predmet: Borbeni izveštaj III/GR 369. III/GR 370. i II/724. lov. puka. KOMANDANTU NEMAČKIH TRUPA U HRVATSKOJ Divizija se nalazila od 7. 6. sa Borbenom grupom „Vertmiler" (A. A. 369, III/GR[3] 369. i 369. protivtenk. lov. diviz. bez 1. čete) kod Mrčin Klb. i Ljubina (8 km južno i jugoistočno od Jeleča). U 22,30 časa divizija je, posredstvom načelnika štaba komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj, a preko načelnika Operativnog odeljenja divizije, primila sledeći zadatak:[4] 1) Desno krilo 118. lov. div. angažovano je u žestokim borbama sa neprijateljem u Milinkladi (1001) i Ozrenu (1405), leva grupacija SS-div. (delovi 118. lov. div.) prodrla je do Boščija gl. (1710).[5] 2) Potrebno je da divizija zatvori međuprostor između Milinklade i Boščije glave. U tom smislu je neophodno da divizija iz rejona Vrbnice nastupa pravcem kota 1089, kota 1529, Zamršten, kota 1576, izbije u rejon Hrčave i spreči svaki prodor partizana u pravcu zapada. Divizija je izrazila bojazan da će u ovome, zbog slabih snaga, uspeti, ali je izjavila svoju spremnost da će sve učiniti, zbog izuzetno teške situacije, da izvrši naređenje komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj. U 22,30 časa komandant nemačkih trupa u Hrvatskoj je nazvao telefonom komandanta divizije i ukazao mu ponovo na hitnost i važnost zadatka. Borbena grupa „Vertmiler" odbacila je 8. 6. žilavog neprijatelja sa kote 1380 i kote 1298 (1 km severozapadno i 1 km zapadno od Vrbnice), nastupala je u popodnevnim časovima preko kote 1089 i kote 1529, ali nije uspela da odbaci žilavog neprijatelja sa grebena. U noći se povukla na kotu 1089. III/369. GR (bez 11. čete) je zbog nedostatka nosača i tovarne stoke upućen 8. 6, radi dopremanja hrane i municije za Borbenu grupu „Vertmiler", od Jeleča do Vrbnice, da bi u Vrbnici obrazovao bazu za snabdevanje. Divizija procenjuje situaciju na sledeći način: Jakim partizanskim delovima je uspelo da se probiju iz obruča u pravcu zapada, sa ciljem da se preko Vrbnice probiju dalje prema severu. Izgleda da se divizija sudarila sa najisturenijim delovima neprijatelja.[6] Moguća je i varijanta da neprijatelj u rejonu kote 1529 i kote 1871, koje takođe drži u svojim rukama, obrazuje front radi zaštite boka sa pravca severa, da bi na taj način obezbedio uslove za prodor i proboj novih snaga iz obruča u pravcu zapada prema Kalinoviku. Prodor sa Grupom „Vertmiler" preko kote 1529 izgleda da više nije moguć, pošto neprijatelj na grebenu širokom 1 km poseduje veoma jake položaje. Prema tome, napad na kotu 1529 bez artiljerijske podrška nema nikakve svrhe. Na ovaj teren se ne može privući artiljerija. Postoji samo mogućnost da se neprijatelj veže za kotu 1529, da bi se sprečio njegov prodor preko Vrbniče u pravcu severa. Bilo bi dalje takođe potrebno da se dalje prema zapadu obrazuje što jača borbena grupa, koja bi nastupala prema jugu i, bez obzira na neprijateljske snage, koje bi prodirale prema zapadu, zauzela položaje u rejonu kota 1956 i 1622. Na ovaj način je moguće formirati jaku udarnu grupu, jer put od Kalinovika prema koti 1441, do same kote 1361 (severozapadno) dozvoljava prilaz auto-transportu. Na taj način bi već na dan 9. 6. imali jaku udarnu grupu, dok bi za marš od Jeleča do Balinovca bilo potrebno minimum 8 časova, pa bi zbog toga jedinice tek u podne 10. 6. prispele umorne radi produženja daljeg napada prema jugu. Divizija je odlučila da sa Grupom „Vertmiler" blokira liniju kota 1089 — 1298 prema severu, da od III/369. GR i III/370 GR, koji je izvučen iz Grupe „Vertmiler", formira Borbenu grupu ,,Hene" [Höhne] i uputi je pravcem severno od Vrbnice — Lipovac — Balinovac — Sremaška luka radi preduzimanja napada na kotu 1622, a sa delom snaga 369. puka, koji će auto-transportom biti upućen pravcem Kalinovik — kota 1441 (12 km jugoistočno od Kalinovika), napadne Videž i kotu 1914, da bi 9. 6, nakon pretpotčinjavanja Borbene grupe „Hene" Borbenoj grupi „Fišar" [Fischer] u rejonu Videž, kota 1914, kota 1622, imala jaku udarnu grupaciju u tom rejonu za dalje operacije. Komandant divizije saopštio je svoju nameru u 21,30 čas Ia komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj; komandant nemačkih trupa u Hrvatskoj izrazio je svoju saglasnost sa ovim planom. Divizija je telefonom izdala odgovarajuća naređenja komandantima GR 369. i 369. protivtenk. lov. div.[iziona] kao i Grupi „Hene". Na dan 9. 6. u 11,00 časova, načelnik štaba saopštio je Ia divizije da komandant Jugoistoka ne dozvoljava cepanje snaga radi napada na neprijateljske delove koji su se probili, već želi što skorije zatvaranje obruča. Zato Borbena grupa „Fišer" treba direktno da pređe u nastupanje, bez ikakvih prethodnih pokreta i da sa planirane koncentracijske prostorije u rejonu kota 1441, Sremaška luka pređe u napad prema jugoistoku radi zatvaranja obruča u rejonu kote 1576. Ia divizije je odgovorilo da divizija ne namerava da vrši ma kakve dalje pokrste. Pokret preko Kalinovika imao bi samo svrhu da se što je moguće pre stvori jaka grupacija u rejonu Videž, kota 1622, gde se na drugi način ne može dospeti. Načelnik štaba je izrazio svoju saglasnost sa planovima divizije. U toku celoga dana 9. 6. primećeni su pokreti neprijatelja od M. Košuta prema koti 1529. Sa Grupom „Hene" u toku celoga dana, i pored dodele radio-sredstava, nije postojala veza. Pošto se sa komandnog mesta Borbene grupe „Fišer" (kota 1441, 12 km jugoistočno od Kalinovika.) čuo eho borbe sa opšteg pravca istočno od Videža, komandant Borbene grupe „Fišer" dobio je zadatak da što je moguće pre uputi II/GR 369. puka i da još u toku 9. 6. zauzme kotu 1863, da bi na taj način pružio odgovarajuću pomoć Borbenoj Grupi „Hene", koja se nalazi u teškoj situaciji. U 19,00 časova dobijen je radiogram od Borbene grupe „Hene" preko 369. protivtenkov. lov. diviz., u kome se kaže, da je Grupa „Hene", nakon ogorčenih borbi protiv jakog neprijatelja, uspela da oko 17,00 časova zauzme kotu 1642. U 22,00 časa 369. protivtenk. diviz. javlja da je u njegov rejon prispeo ranjeni podoficir III/369. sa izveštajem, da je III/369. oko 17,00 časova zauzeo vis 1642, da je nakon toga napadnut od jakih neprijateljskih snaga i da je razbijen. Ranjeni podoficir je među poslednjima napustio vis. U 23,00 časa komandant 369. GR (potpukovnik Fišer) javlja: "III/369. je u 16,42 časova u borbi protiv jakog neprijatelja zauzeo vis 1642". Neprijatelj je otvorio jaku koncentričnu vatru sa svih strana iz teških minobacača i mitraljeza na III/369, a nakon toga napao bataljon vrlo jakim snagama. Bataljon je bio prinuđen da se povuče na Balinovac. III/370. nalazio se kao rezerva u vreme borbe III/369. na Balinovcu, angažujući 11. četu radi obezbeđenja boka na koti 1592. Pošto je situacija bila sve kritičnija, major Hene je naredio da III/370, bez 11. čete, pređe na kotu 1642. III/370, nalazio se u nastupanju za' vreme povlačenja III/369, koga je, i pored ličnog angažovanja majora Henea i njegovih oficira, uhvatila panika, pa je i III/370. podlegao psihozi povlačenja. Komandantima i oficirima III/369. i III/370. uspelo je da u rejonu Balinovca ponovo srede jedinice i da zauzmu položaje. Divizija je stekla utisak da je Grupa „Hene" zatajila u borbi. Komandant divizije je Grupi „Hane" poslao sledeći radiogram: „Ogorčeni smo radi neizvršavanja zadataka Borbene grupe „Hene" u rejonu kote 1642. Očekujem da će borbena grupa u svitanje dana ponovo zauzeti kotu 1642." Borbena grupa „Fišer" sa I/369. zauzela je oko 22,00 časa Oštri kuk (2 km zapadno od Vidaža), izviđački delovi su se nalazili ispred kote 1863. Divizija je naredila za 10. 6. da Borbena grupa „Fišer" izvrši napad na Videž i kotu 1914, a Grupa „Hene" na kotu 1642. II/369. ući će u sastav borbene grupe „Fišer", prebacivši se auto-transportom preko Kalinovika prema koti 1442, da bi se obezbedile dovoljne snage radi koncentričnog napada u pravcu jugoistoka. Na dan 10. 6. u 7,00 časova javljeno je da je Borbena grupa „Hene", savlađujući žilav neprijateljski otpor, prodrla u šumu Bavan i nalazi se u nastupanju na vis 1642. U 5,30 časova zauzete su kote 1696 i 1863 a u 8,30 časova kota 1914, nailazeći na slabiji neprijateljski otpor. Izveštaji dobijeni od Borbene grupe „Fišer" o udaljenom ehu borbe sa pravca severa govore o tome da je neprijatelj odbio napad Grupe „Hene" i da se verovatno probija u pravcu severa. Naknadno prikupljanje informacija je omogućilo sledeće zaključke: Grupa „Hene" je u toku svoga napada naišla na žestok neprijateljski protivnapad. Prema svim raspoloživim informacijama, izgleda da je neprijatelj na ovom mestu koncentrisao sve snage radi energičnog proboja. Borbeni moral borbene grupe je, zbog prethodne jake vatre iz minobacača i mitraljeza, bio veoma poljuljan i nije mogao više da izdrži jak pritisak. I pored upornog nastojanja oficira, borci su se povukli na polazni položaj. Istovremeno su dobijene informacije da je borbena grupa ugrožena na jednom boku od neprijatelja jačine 300 do 500, a na drugom jačine 1000 do 1200 partizana, pa je major Hene doneo odluku da se povuče na trig. 1605. Na žalost, planirano lično prisustvo komandanta divizije na ovom sektoru nije bilo moguće, jer situacija nije dozvoljavala njegovo odsustvo sa komandnog mesta u vremenu od 16 do 18 časova. Hene se probio kroz bočne partizanske napade, pošto je prethodno poslao izvesne delove radi posedanja novih položaja. Na ove položaje na visu 1605 povukle su se 2 čete III/370. Kada se Treća četa pela na trig. 1605, kod kapetana Pojlekea [Peulecke] došao je komandant III/370. i izdao mu nelogično naređenje da partizani vrše jak pritisak, te da Grupa „Hene" neće moći blagovremeno da izbije na vis 1605, pa je potrebno da se zbog toga povuče na južnu padinu Jeleča. Kapetan Pojleke je izvršio ovo naređenje. Izgleda da major Hene nije bio upoznat da su 2 čete već bile posele vis 1605 i da nije poznavao stazu kojom bi izbio na trig. 1605. On je smatrao da izbijanje na trig. 1605 sa južne strane, zbog strmog kraškog zemljišta, nije izvodljivo, što je i tačno, imajući u vidu neprijateljsku vatru. Grupa „Hene" se povukla prema severu i oko 14,00 časova izbila na južnu ivicu Jeleča, da bi posela položaj kod Govze. Izgleda da su se glavne snage ovih bataljona u ovo vreme nalazile čvrsto u rukama svojih komandanata, dok su se drugi delovi povlačili bez reda. II/370. GR nalazila se kao i ranije na visu 1592 (1,5 km zapadno od Balinovca). Divizija je u međuvremenu hitno uputila jednu bateriju i jednu četu sa zadatkom da posednu i drže kote 1399, 1371, Siljevac (trig. 1214) i da isture osiguravajuće delove na Sokolinu i kotu 1386. Konačan uvid u situaciju divizija je stekla tek kada je major Hene u 16,00 časova došao na istureno komandno mesto divizije. On je izložio situaciju i razloge koji su ga rukovodili da donese ranije odluke. Izgledao je miran i hladnokrvan. Tvrdio je da jedinice čvrsto drži pod svojom komandom. Divizija je naredila majoru Heneu da sa grupom posedne liniju kota 1399 — kota 1371 — Siljevac (trig. 1214) — Strahov u cilju sprečavanja prodora partizana prema severu, da bi na taj način ojačao slabe snage koje su posele te položaje. Oko 18,00 časova ustanovljeno je da se jaki delovi Borbene grupe „Hene" nalaze južno od mesta Jeleč na položajima. Jedinice, koje su ranije na brzinu isturene, poslale su izveštaje da neće biti u stanju da održe položaje borbenog osiguranja protiv neprijatelja, čiji je napad sve intenzivniji. Komandant divizije, koji se nalazio na isturenom komandnom mestu u rejonu Jeleča, naredio je Grupi „Hene" još 10. 6. da zauzme Siljevac. Grupa „Hene" je ojačala Alarmne jedinice[7] na koti 1399 i na Visu snagama III/370, a Alarmne jedinice 369. puka na Siljevcu jednim vodom i isturila, pošto zauzimanje Strahova nije bilo moguće, jake obezbeđujuće delove u dubinu istočnog boka, a sa ostalim delovima zauzela . položaje na južnoj ivici Govze. Divizija je u popodnevnim časovima 10. 6. uputila I/369. iz rejona kote 1441 pravcem kota 1527, kota 1543 sa zadatkom da iz tog rejona pređe u napad na zapadni bok neprijatelja. Međutim, nije postojala mogućnost silaženja niz zapadnu i penjanja uz istočnu padinu doline Govze, o čemu je divizija bila obaveštena tek u ranim jutarnjim časovima. Veza sa I/369. nije postojala u toku čitave noći 10/11. 6. Divizija je naredila Grupi „Hene" da 11. 6. sa svojim levim krilom istočno od Siljevca pređe u napad u pravcu juga radi razbijanja neprijatelja. Cilj napada: uspostava veze sa razbijenom Grupom „Vertmiler". Borbena grupa „Fišer" dobila je zadatak da ovaj napad potpomogne napadom u zapadni bok protivnika. III/370. je u sumrak izbio na Vis. Izviđački delovi i oficirske izviđačke patrole nisu uspeli na Visu da uspostave vezu sa III/370. i sa Alarmnim jedinicama, jer su sve vreme vodili neprekidnu borbu sa manjim partizanskim grupama koje su se probijale. Nije bilo uspeha ni u postavljanju telefonske linije do Visa. Major Hene, prema tome, nije znao da li je III/370. dobio naređenje za napad ili nije, jer se izvesni izviđački delovi nisu vratili. Pre nego što je borbena grupa majora Henea 11. 6. prešla u napad, partizani su izvršili napad na Siljevac i odbacili tamo angažovane snage (Alarmne jedinice). Komandir Alarmnih jedinica 369. je izjavio da je do poraza došlo zbog nedovoljne borbenosti Hrvata.[8] Major Hene je, zbog izmenjene situacije, odustao od napada, ne obaveštavajući diviziju, i obavestio je da 300 do 500 partizana nastupaju od Siljevca prema severu. Izvestio je takođe da će snage sa kojima raspolaže angažovati radi obezbeđenja levog boka. Divizija je naredila u 6,30 časova da se pre svega održe položaji i da se neprijatelj evo nastupanje prema severu prebaci istočno od Siljevca. Protivnapad, prema zadatku dobijenom 10. 6, treba organizovati i što skorije praći na njegovo izvršenje. Major Hene je ovo naređenje divizije izgleda pogrešno razumeo. U 8.50 časova ponovo je komandant divizije izričito naredio: Borbena grupa „Hene", grupišući jake snage na svom levom krilu, prelazi u napad na Siljevac obuhvatom sa istoka a u pravcu juga, radi uspostavljanja veze sa Borbenom grupom „Vertmiler". II/724. puka, neposredno nakon pristizanja iz rejona Rataj, prelazi u napad u pravcu juga, sa zadatkom da obezbedi bok bataljona koji se nalazi u napadu. Borbena grupa „Fišer" preduzima napad sa snagama II/369, koje su prispele u rejon kote 809 (4 km južno od Jeleča), u zapadni bok neprijatelja. Borbena grupa „Hene" prešla je u 14,00 časova, protivno divizijskom naređenju, sa jakim snagama na svom desnom krilu, u napad između prevoja Vis i Siljevac. U forsiranom napadu, grupa je zauzela prevoj i produžila napad prema jugu. Kada je Siljevac skoro bio zauzet, borbena grupa je bila napadnuta od partizanskih snaga u svoj istočni bok. Grupa je obuhvaćena od neprijatelja sa pravca severa. Uspela je da se izvuče iz obuhvata, povlačeći svoje snage na odbrambene položaje u rejonu Govza — Jeleč. Snage II/370, i isturene jedinice artiljerije održale su Vis i dalje u svojim rukama. Sa tim delovima prekinute su sve veze. II/369. je u 14,15 časova takođe prešao u napad i, zauzevši vis 1399, produžio napad u pravcu juga na kotu 1605. II/724. puka je oko 13,00 časova izbio u potpunom brojnom stanju u rejon Ocrkavlja (2 km severoistočno od Jeleča) i nakon 1 1/2 časa odmora prešao u napad u pravcu juga. Bataljon je u početku dobio zadatak da nadire prema jugu radi sadejstva sa Grupom „Hene", zauzimanja Siljevac br., kote 1417, kote 1434 (7 km južno od Ocrkavlja), čime bi bila uspostavljena veza sa Grupom „Hene". Podršku je vršila 8. btr. 369. art. puka. Istureni artiljerijski osmatrač je upućen u bataljon. Divizija je nakon početka napada od strane Grupe „Hene" saznala da je ona, suprotno divizijskom naređenju, prešla u napad na Siljevac, ali ne obuhvatajući ga sa istoka. Načelnik Operativnog odeljenja izmenio je nakon toga, posle telefonskog razgovora sa komandantom divizije, koji se nalazio na isturenom komandnom mestu, naređenje za II/724. puka na taj način što je II/724. puka dobio zadatak da prodire istočnim padinama Glavice, kotom 1136, kotom 1214 prema jugu, da bi sprečio napad neprijateljevih snaga na Jeleč i bokove Borbene grupe „Hene". Nakon obezbeđenja bokova, trebalo je zauzeti Siljevac br. Operativni oficir je upozorio komandanta II/724. puka da bataljon svojim glavnim snagama ne treba da nastupa dolinom južno od Rataja, već da uputi jake osiguravajuće delove na visove levo i desno od potoka Oteša, jer u suprotnom slučaju postoji opasnost da bude ugrožen neprijateljskim zasedama. Bataljon je oko 16,00 časova izbio na istočne padine Glavice. Kratko vreme nakon toga došlo je do borbe koja se razvijala u pravcu juga. Oko 19,30 časova, na komandnom mestu divizije stekao se utisak da se borba približava divizijskom komandnom mestu u Rataju. Divizija je izdala naređenje za premeštanje divizijskog komandnog mesta prema severnoj ivici Jeleča a da se napuste pozadinski rezoni 369. bataljona za vezu i 369. izviđačkog bataljona, koji su se nalazili u rejonu južno od Bistrice. Oko 20,00 časova bilo je jasno da je bataljon upao u partizansku zasedu. Borba se vrlo brzo prenosila u pravcu severa. Već oko 20,15 časova pojavili su se prvi ranjenici i prvi borci koji su bežali sa bojišta. Oko 50 do 60 ljudi, primenom najoštrijih metoda, bili su vraćeni u borbu. Otprilike oko 20.45 časova istureni osmatrač je preneo izveštaj komandanta bataljona da je bataljon upao u zasedu i da se pod pritiskom nadmoćnijih neprijateljskih snaga povukao u ruševine na visovima Rataja. Komandant bataljona se nada da će uspeti da organizuje ooložaj za odbranu. Komanmant divizije je izdao naređenje da se po svaku cenu moraju održati ruševine na visovima, produžujući položaj levo do železničkog mosta a desno do istočne padine Stolova. U prvo vreme, bataljon je održao položaje na ovoj liniji. U 23,30 časa, na komandno mesto divizije, koje je u međuvremenu premešteno u Jeleč, došao je ordonans-oficir III/369. puka i izjavio sledeće: Grupa „Hene" je preko prevoia Siljevac odbačena u pravcu severa. Grupa je izuzetno oslabljena. Ona nije u stanju da održi dalje položaje kod Govze. Komandant divizije je naredio da grupa mora održati položaje po svaku cenu, s obzirom na postojeću situaciju. U 23,40 časa ordonans-oficir bataljona je došao i izjavio da je komandantu bataljona nemoguće da nakon svitanja održi ove položaje, koje će u toku noći svakako pokušati da odbrani. Pošto divizija nije imala na raspolaganju drugih snaga, izdala je naređenje da bataljon u slučaju nadmoćnog neprijateljskog pritiska povuče svoje snage u pravcu severozapada, da bi na istočnoj i severnoj padini Stolova i na visovima severno od komunikacije organizovao odbranu. U 23,55 časa, komandant divizije je obavestio načelnika štaba o situaciji kod Jeleča. On je izneo mišljenje da je u datoj situaciji moguće jedino da se u rejonu Jeleča izvrši prikupljanje i da se, odbranom mesta i visova istočno, obezbedi sređivanje Grupe „Hene" iII/724. puka. Napad u pravcu Vrbnice sa ovim snagama nije moguće više organizovati. Načelnik štaba je izrazio svoju saglasnost sa tim predlogom. Na dan 12. 6. u 00,10 časova, Grupa „Fišer" je upoznata sa situacijom kod neprijatelja i sopstvenih snaga. Divizija je odlučila da prikupi snage u rejonu Jeleča, da bi izvršila pregrupa-ciju svojih snaga, oslanjajući se na odbranu sadašnjih položaja. Borbena grupa „Fišer" dobila je zadatak da svoje snage prikupi u rejonu kote 1605 i južno radi preduzimanja napada prema severu, a u cilju zauzimanja Visa i Siljevac br. sa juga. U tom smislu, još u toku noći, I/369. puka iz rejona Videž (kota 1863) i kote 1914 povući prema koti 1441. Namera divizije ne može se ostvariti na dan 12.6, pošto I/369. puka pristiže tek oko podne na kotu 1441, a razvoj situacije u rejonu Jeleč diktira da se Grupa „Fišer" prebaci na visove zapadno od Govze (protiče kroz Jeleč), jer napad sa pravca juga prema severu ne obećava uspeh. Na dan 12. 6. u 04,00 časa pojavili su se prvo pojedini borci, zatim cela odeljenja iz sastava II/724. puka u potpunom neredu, krećući se istočno od Jeleča kroz divizijska osiguranja pozadinskih delova. Komandiri odeljenja su izjavili da je njihov bataljon razbijen i da su partizani izvršili proboj. Dobili su naređenje da se povlače u pravcu Sarajeva. Kapetan Šolc [Scholz], komandant divizijskog osiguranja, obavestio je oficire II/724. puka o situaciji i naredio im da sa svojim snagama uđu u sastav divizijskog osiguranja, u cilju sprečavanja proboja neprijatelja u pravcu Kalinovika, kao i radi obezbeđenja povlačenja pozadinskih delova i premeštanja baza snabdevanja. Poručnik Hajhen [Heichen] izjavio je u ime oficira da će oni primiti naređenje samo od svog komandanta bataljona koji se nalazi 200 m istočno u pravcu neprijatelja. Preko podoficira bataljona, koji se nalazio' u povlačenju, obavešten je komandant bataljona o situaciji, obaveštavajući istovremeno telefonski komandanta divizije o ovom slučaju. Komandant divizije je ponovo naredio da bataljon posedne istočne padine Stolova i visove severno od komunikacije u cilju sprečavanja proboja neprijatelja u pravcu Kalinovika i izdao je odgovarajuća naređenja da se četa, koja se nalazila u povlačenju, zaustavi. U tom momentu podoficir se vratio iz bataljona i preneo četi naređenje komandanta bataljona da odmah posedne nove odbrambene položaje. Čete su ponovo posele svoje odbrambene položaje prema istoku. Na dan 12. 6. Borbena grupa „Hene", zbog jakog bočnog ugrožavanja i flankirne vatre sa pravca jugozapada, jugoistoka i istoka, povukla se bez odobrenja divizije u rejon Jeleča i visova južno od komunikacije Kalinovik — Jeleč. Borbena snaga Grupe „Hene" u to vreme bila je izvanredno mala a ljudi su bili potpuno iscrpljeni. U Grupi ,,Hene" nalazili su se i delovi III/370. puka. O delovima III/370. puka i isturenim artiljerijskim delovima koji su se nalazili na Visu nije bilo nikakvih obaveštenja. Izgleda da su zarobljeni od strane neprijatelja, jer se neprijatelj nalazio na severnim padinama Visa. Ovi delovi su se docnije ponovo probili do svojih jedinica. Borbena grupa „Hene" dobila je u popodnevnim časovima od strane komandanta divizije, a po naređenju komandanta ne-mačkih trupa u Hrvatskoj, naređenje da posedne vis 836 (1 km jugozapadno od Jeleča). Jako iscrpljeni i oslabljeni bataljon prešao je u 16,00 časova u napad i osvojio je vis i pored veoma jake flankirne vatre sa okolnih dominirajućih visova. Bataljon je u kratkom vremenu imao prilično velike gubitke. Nalazio se u flankirnoj vatri sa kote 1046 (2 km jugozapadno od Jeleča) i Jeleča. Jedinice su bile veoma demoralisane, nervoza se sa nastupanjem mraka izvanredno pojačala. Major Hene je došao u situaciju da je morao da opominje oficire i podoficire da ne izgube nerve. Divizija je naredila, nakon upoznavanja sa stanjem bata-ljona od strane potpukovnika Kuhtnera [Kuchtner], koji je 12. 6, nakon pada mraka, preuzeo komandu u odseku Jeleč, povlačenje III/369. puka na visove severno od potoka, kao polazni položaj za napad na kotu 836. U noći 12/13. 6, neprijateljski pritisak na III/369. puka je popustio, pošto je neprijatelj bio izložen jakom pritisku od strane Borbene grupe „Fišer", koja je izbila u rejon visova jugozapadno od Jeleča. 13. 6. je iskorišćen za reorganizaciju III/369. puka i III/370. puka. III/370. puka je, usled gubitaka pretrpljenih u borbi bio potpuno razbijen. O snagama koje su se nalazile na Visu nije bilo nikakvih informacija. Verovatno su bile izgubljene. Delovi III/370. puka nalazili su se u sastavu III/369. puka (takođe u sastavu Grupe „Hene").[9] Oko 100 vojnika su do 13. 6. uveče prikupljeni kod Kalinovika. 11. četa 370. GR nalazila se od 11. 6. u sastavu Borbene grupe „Fišer" i bila je skoro u punoj jačini. Divizija je dobila zadatak da 13. 6., sa ojačanim delovima i uz podršku tenkova, nastupa komunikacijom prema Foči do Nozdre, radi hvatanja veze sa nastupajućim delovima 118. lov, div. Pošto divizija nije raspolagala drugim snagama, morala je za tu svrhu da angažuje jače jagdkomande[10] II/724. puka. Divizija je skrenula pažnju komandantu II/724. puka na važnost vatrene podrške u pojedinim fazama borbe u toku nastupanja poternog odeljenja vatrom ruskih topova 7,62 cm, teških minobacača i mitraljeza, kao i na potrebu da se poterno odeljenje detaljno upozna sa svojim zadatkom. Jagdkomanda se u 09,00 časova vratila na polazni položaj ne izvršivši zadatak i pored tenkovske podrške. Jagdkomanda je ponovo oko podne pristupila izvršenju ranijeg zadatka. Međutim, nije uspela da prodre dalje od svojih polaznih položaja. Nakon ojačanja jednom ojačanom četom i preuzimanja komande nad jagdkomandom od strane komandanta bataljona, postignut je samo manji uspeh prelaskom preko Bistrice prema istoku. Stiče se utisak da nije postojao odgovarajući plan za napad. Prilikom prodiranja Borbene grupe „Fišer" na dan 14. 6. pridate jagdkomande II/724. puka su uspešno izvršavale svoj zadatak. Prikupljene informacije ukazuju na to da se majoru Heneu u pogledu komandovanja borbenom grupom ne mogu stavti nikakve primedbe. Stoji primedba da on 11. 6. nije zauzeo trig. 1605, možda zbog nepoznavanja situacije, već se odmah povukao na Jeleč. Prema iskazima oficira, između ostalih i komandanta III/370. puka, kapetana Pojlekea, major Hene u toku borbe nikada nije izgubio hladnokrvnost. Lično je bio veoma hrabar u borbi, nalazeći se uvek u prvoj liniji i još na dan 11. 6. sa uperenim pištoljem je vraćao ljude na položaj. Komandant GR 369. smatra da je major Hene izvanredan komandant bataljona. Komandant divizije je takođe prilikom napada na dan 11. 6. na Siljevac br. ocenio da je major Hene miran i hladnokrvan. Međutim, jasno je da je major Hene u okviru 369. pešadijske divizije postavljen na pogrešno mesto, jer ne ume da se prilagodi hrvatskim vojnicima, a ne poseduje ni potrebno stručno znanje za borbu u planini. 1 Snimak dokumenta (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-315, r 2154, s. 1500—6. 2 Dopisano rukom. 3Gebirgsregiment (brdski puk) 4 Vidi dok. br. 85 i 89; tom IV, knj. 14, dok. br. 111, 115, 120, 122, 125, 127, 129, 131, 132, 135, 140, 143 i 147. 5 Vidi dok. br. 75, 89 i 90; tom IV, knj. 14, dok. br. 122, 125, 127, 129, 131, 134, 139, 143 i 167. 6 Na tom pravcu, 9. juna 1943, komandant 1. proleterske divizije Koča Popović naredio je da se razbiju nemačke snage na pravcu Balinovac — Jeleč. Prva proleterska brigada, u smelom i energičnom napadu, razbila je 10. juna 1943. na Balinovcu delove 369. divizije i nagnala ih u panično bekstvo. Međutim, uprkos proboju neprijateljskog obruča koji je izvršila 1. proleterska divizija, vrhovni komandant Josip Broz Tito, vodeći računa o celoj grupaciji, obuzet brigom o sudbini Centralne bolnice NOVJ, još uvek se nije bio odlučio za brzi prodor svih jedinica prve grupe, zbog neizvesne situacije 3. i 7. divizije NOVJ (druga grupa). Rešen da iscrpe sve mogućnosti za prihvat druge grupe, on se sa 2. proleterskom divizijom 10. juna 1943. zadržao na prostoriji Lučkih i Vrbničkih Koliba, očekujući 3. i 7. diviziju sa Centralnom bolnicom (Zbornik radova „Neretva — Sutjeska", Trgo Fabijan, n. č., str. 73—74). 7 U dokumentu piše: „Alarmeinheiten". 8 Reč je o vojnicima te divizije, čije je ljudstvo bilo s teritorije NDH. 9 U dokumentu ove reči u zagradi su precrtane rukom. 10 U dokumentu piše: „Jagdkommando" tj. neka vrsta poternih odeljenja.
|