| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA BORBENE GRUPE „GERTLER' OD 18. JUNA 1943. KOMANDANTU 118. LOVAČKE DIVIZIJE 0 BORBAMA PROTIV JEDINICA NOV U TOKU OPERACIJE „ŠVARC" OD 2. DO 13. JUNA 1943. GODINE[1] F. P.,[2] br. 35400, 18. 6. 1943. Borbena grupa „Gertler" komandant SUMARNI BORBENI IZVEŠTAJ od 2. do 13. 6. 1943. Na osnovu Div. zapovesti br. 11 od 1. 6. 43. tačka 3a,[3] preuzeo sam Grupu obrazovanu od bataljona III/738, II/734. i I/738, pošto sam predao Puk. grupu 750. lov. puka majoru Tribukaitu, 2. 6. 43. u 20,00 časova. Komandno mesto je bilo odmah jugoistočno od mlina, 540 m sev. od Popovog Mosta. Traženi brd. vod. „Glaninger" krenuo je do Grupe. Situacija je bila sledeća: III/738. bio je angažovan na Košuru, kota 787 zapadno od zavoja Sutjeske i morao je da izdrži jači pritisak neprijatelja iz južnog i zapadnog pravca, Kota Košur bila je ključna tačka za zatvaranje doline Sutjeske i Hrčavke i puta u pravcu Vrbnice. I/738, čiji je komandant major Henčel [Hentschel] stigao istovremeno kad i ja, bio je angažovan da delovima obezbeđuje desni i levi otvoreni bok III/738, a drugim delovima da obezbeđuje severnu obalu Sutjeske na području kote 532 i levo krilo II/734. na području Popov Most. II/734. je sa 8. i 6. četom veoma slabo poseo mostobran 819 —706. Na području Popov Most nalazila se u rezervi 7. četa. Prema levom krilu Bataljona bio je usmeren jači pritisak neprijatelja iz jugoistočnog pravca u pravcu prelaza na Sutjesci. Protivnik je na obroncima Kikala dominirao linijom Bataljona i stalno je ugrožavao. U toku noći 2/3. 6. protivnik je infiltriranjem pojedinih partizana uznemiravao vezu sa pozadinom II/734. U ranim jutarnjim časovima između 5,00 i 6,00 časova neprijatelj je iskoristio loše vreme i gustu maglu i izvršio napad na sve položaje III/738. i II/734, sa očiglednom namerom da obuhvati desni otvoreni bok III/738. i prekine vezu sa pozadinom Bataljona preko prelaza na Hrčavki. Odbijeni su svi napadi na Košur, centar i levo krilo II/734. Protiv položaja na koti 819 protivnik je imao uspeha. Kota je izgubljena. Posle angažovanja rezervne čete (7. četa por. Albrehta) i prikupljanja razbijenih delova 8. čete, u toku dana je protivnapadom vraćena kota i ponovo uspostavljena glavna borbena linija. Sutjeska i Hrčavka su u međuvremenu zbog neprestanih pljuskova postale značajne, duboke, bujičave prepreke u pozadini Bataljona. Upućivanjem isturenog osmatrača II/668 (ppor. Špa-nenbergera) na uzvišenja jugozapadno od kote 540, znatno je rasterećeno levo krilo i centar II/734. jakom vatrom za ometanje. Po naređenju divizije Borbenoj grupi je dodeljen i potčinjen I/750. Bataljon je imao zadatak da smeni II/734. da bi ga oslobodio za napad na desnom krilu Grupe radi zatvaranja postojeće breše na obruču. Smenjivanje je 3. i 4. 6. ometano time što su neke prelaze kod Popovog Mosta odnele podivljale vode Sutjeske, a sama reka i neprijateljska dejstva usporavali su izgradnju novih. Osim izviđanja patrola na obe strane, 4. 6. nije bilo većih borbenih dejstava. Utvrđeno je da je neprijatelj poseo jakim snagama „bezimenu kotu" (u visini drveta) zapadno od Košura, rejon Krekovi — Poštarići, 819 i obronke Kikala. 5. 6. protivnik je uputio1 najbolje opremljene elitne jedinice da izvrše napad i proboj prema koti Košur i 819. Već u 2,00 časa počela je neuobičajeno jaka minobacačka i topovska paljba. Ponovljenim napadima na Košur i 819 neprijatelj nije postigao uspeh. Tek posle nekoliko napada uspeo je da u 6,30 časova zauzme k. 819. Zbog većih gubitaka i razbijanja 7. i 8. čete, II/734. je bio prisiljen da mostobran ograniči samo na posedo-vanje kote 706. Bataljon nije više raspolagao nikakvim rezervama za protivnapad, tim više što je od 5,00 časova bila nekoliko puta napadana i sama kota 706. Tim napadima neprijatelj nije postigao nikakav uspeh, dok je zaprečna vatra II/(368, kojom je upravljao ppor. Španenberger, imala znatan odbram-beni uspeh. Rezerve iz I/750. nisu se mogle dopremiti zbog porušenih prelaza i veoma nabujale Sutjeske. Nadiranjem protivnika preko kote 819 postao je mnogo jače ugrožen i levi bok III/738, koji je na tom delu angažovao jedan vod I/738. Ipak je jedan manji prodor neprijatelja odbijen hitnim protivudarom. Najteži napad protivnika imao je da izdrži III/738. On je pod komandom majora Štrekera [Strecker] potpuno izvršio svoj zadatak da po svaku cenu drži kotu. Gubitak kote imao bi nesagledive posledice. Zato taj uspeh u odbrani treba smatrati apsolutno pozitivnim. U njegovim teškim borbama, III/738. su znatno podržavale 1. i 3. četa I/738. i one zaslužuju isto priznanje, naročito 3. četa. Nejasna situacija u pozadini Grupe navela je Grupu da odustane od smenjivanja II/734. I bataljonom 750. puka i da taj, sa 1. i 2. četom pod komandom k-ta bataljona, angažuje, upućujući ih duboko preko Halilovine, kota 898, prema dolini istočno od planinskog masiva Treskavac i da zatvori tu dolinu, podržavajući desni bok III/738. (1/738), da je očisti, da u daljem toku borbi zauzme kote 706 i 928, da bi pripremio napad na severnu ključnu tačku još mogućeg protivničkog prolaznog rejona, kotu Ozren 1405 i greben Milinklada. U kasnim popodnevnim satima, situacija II/734. bila je sve kritičnija. Snagu bataljona razbijali su stalni napadi na suženi mostobran oko k. 706, podržavani minobacačkom i mitraljeskom vatrom sa visova Kikala, veliki broj ranjenika koji se nisu mogli evakuisati, nemogućnost dotura municije i hrane, stalne provale oblaka i nesavladiva duboka bujica u pozadini, koja se nije mogla preći. Sa odobrenjem Divizije, kasno uveče je izdato naređenje da se evakuiše mostobran koji je pre svega gubitkom kote 819 taktički postao beznačajan. Pod zaštitom 3. i 4/750. i zaprečne vatre II/668, evakuacija je sprovedena planski i završena do 6. 6. 43. u 3,00 časa.[4] II/734. je angažovan za odbranu severne obale do I/738. s desne strane i Grupe „Tribukait" s leve (Han) i privremeno potči-njen komandantu I/738, majoru Henčelu, za vreme dok je trajalo organizovanje novog odbrambenog fronta. Posle uspešne evakuacije, komandno mesto Grupe je 6. 6. 43. u 5,00 časova pre-mešteno na južni kraj Mješaića, a II/734. je preuzeo komandno mesto Grupe. Jakim pokušajima proboja protivnika u pravcu Vrbniče 5. 6. nije moglo da sa suprotstavi vazduhoplovstvo zbog neuobičajenog nevremena. Ceo teret odbrane pao je prvenstveno na pleća lovačkih jedinica koje je samo delimično mogao u prvom redu da podržava Vod brd. topova „Glaninger" sa Košura, a povremeno i II/668. sa mostobrana 706. 6. 6. 43. ustanovljeno je da protivnik nije došao u evakuisani mostobran oko kote 706. Taj propust potvrdio je procenu situa-cije Grupe da suženi mostobran taktički više nema nikakav značaj za neprijatelja i da su prestali pokušaji protivnika da se probije u rejonu 787—819. Osim obostrane izviđačke delatnosti u rejonu Košur i k. 706, nije bilo većih borbenih dejstava. I/750. sa 1. i 2. četom dalje je izvodio napade na slabijeg neprijatelja preko k. 810 Zamršten i k. 979. Čišćenje rejona zahtevalo je znatno vremena, pošto je neprijatelj poseo padine Treskavca, a slabiji delovi su stalno pokušavali da se probiju na severoistok iz pravca ruševina 928 i klanca Treskavac. Jedan vod 4. čete dovučen je I bataljonu 750. puka, a 3/750. i jedan vod 4/750. ostali su još kod II/734. Izviđanjem i osmatranjem utvrđeno je da neprijatelj vrši pokrete u rejonu Krekovi — Ozren — Milinklada — kota 1379 u zapadnom pravcu i iz rejona Poštarića i 819 u južnom pravcu prema 947. Ove poslednje je tukao vatrom II/668. Po pokretima neprijatelja moglo se naslutiti da neprijatelj ili organizuje u zapadnom pravcu novi odbrambeni front ili namerava da se probije kroz verovatno još postojeću brešu između Vilinjaka (1764) — Ozren. Grupa ništa nije znala do koje su linije stigle jedinice potpukovnika Anakera i Izv. bat. 118 koji su napadali sa zapada i jugozapada.[5] U 19,30 časova naše jače vazduhoplovne jedinice izvršile su napad na neprijatelja u rejonu 100.1 — Ozren (1405) — Tjentište — Kikalo, postigavši dobro dejstvo. Neprijateljski top sa položaja na Dragoš-sedlu ponovo je tukao Košur i kotu 706 Polje. Hrv. baterija brd. top. 3/IX dovučena je i potčinjena Grupi i očekivalo se da stigne 7. 6. u prepodnevnim časovima. 8. četa 750. puka dovedena je i potčinjena Grupi. Ona je, kao rezerva priđata na Košuru M/738. 7. 6. u 8,00 časova stigao je komandir hrv. btr. brd. top. 3/IXsa baterijom u Mješaiće. Baterija je sa položajem u rejonu 898 južno od Halilovine upućena na sadejstvo sa I/750. I dalje je ostalo na snazi sadejstvo Voda brd. top. „Glaninger" sa III/738. iz položaja južno od Halilovine i osmatračnice na koti 787. I bataljonu 750. puka dovučena je 3. četa i preostali vod 4. čete, a II/734. preuzeo je sam odbrambeni odsek na severnoj obali Sutjeske. Posle uspelog vazdušnog napada naše avijacijske jedinice bombama i mitraljezima u rejonu „bezimena kota", Milinklada, Oz-ren — Krekovi, krenuli su u 15,10 časova u napad: I/750. prema liniji 928—706 i 8/750. prema koti 900. I/750. je dostigao i organizovao za odbranu: 706 — greben 928 sa frontom prema severozapadu i zatvaranje klanca Hrčavka. 3. četa je obezbeđivala pozadinu grupe u rejonu 800 m severno od kote 706 Polje. Komandno mesto I/750. bilo je 600 m severno od kote 706. Savlađujući slabiji otpor neprijatelja, 8/750. je dostigla kotu 900, ali se zbog neprijateljske vatre sa „bezimene kote" i obronaka Ozrena mogla teško održati i povukla se na polazni položaj. Izviđačka patrola koju je uputio II/734. prema Kikalu ustanovila je da se neprijatelj ponovo povukao na tu uzvišicu. Nejasna situacija u pozadini Grupe u rejonu Vrbnica — Oštra glava nametnula je potrebu da se u rejonu Mješaići ostavi slaba rezerva (8/734 = 1 of. i 60 vojnika). U jutarnjim časovima 8. 6. pokušala je slabija neprijateljska grupica da se probije iz klanca Treskavac kroz liniju I/750. na severoistok. Pokušaj je odbijen vatrom. Takođe su razjurene neprijateljske izviđačke patrole koje su pokušavale da prodru iz pravca k. 900 prema Košuru. Jedan ili dva neprijateljska brd. topa sa područja Ozrena tukli su dobro usmerenom vatrom položaje III/738. na Košuru. III/738. je ustanovio jake pokrete neprijateljskih snaga iz rejo-na Tjentišta u guste šume preko Lastve i izvestio o tome. U prepodnevnim časovima baterija brd. top. 3/IX (hrv.) tukla je marševske pokrete protivnika na Milinkladi sa odličnim uspeli om, kako je kasnije (10. 6) utvrđeno. Neprijatelj se povukao sa jakim snagama u zapadnom pravcu. Po naređenju Grupe, angažovane su u pozadini fronta izviđačke patrole i to: 1 poterno odeljenje 8/734. na Oštroj glavi, a jedno 1/750. prema Vrbnici. Prvo je bez dodira sa neprijateljem otkrilo naše jedinice u Vrbnici osmatranjem, a drugo je uspostavilo direktnu vezu sa Grupom ppuk. Vertmilera u Vrbnici. Otkriveni pokreti neprijatelja koji su se mogli dostići tučeni su artiljerijom i teškim peš. oružjem. U 19.30 časova Grupi je telefonski unapred preneto naređenje Divizije pov. br. 1726/43.8 Prema tom naređenju, trebalo je računati sa novim napadima neprijatelja na Grupu „Gertler". Trebalo je da se Grupa tako pregrupiše da bi sa jakim desnim krilom, posle odgovarajuće vatrene pripreme vazduhoplovstva, čvrsto zauzela rejon Krekovi i odatle mogla da odbaci neprijatelja sa dominirajućeg grebena 1405 (Ozren) — 1001 (Milinklada). Pri tome je trebalo voditi računa o bočnoj zaštiti od napada iz pravca 1349 — Lastva. Grupi su stajali na raspolaganju: I/750, 8/750 i 12/738. Ostale čete nisu dolazile u obzir zbog svojih odbrambenih zadataka. Komandno mesto Grupe bilo je kod mlina kota Polje. U toku noći pokušale su manje neprijateljske grupe di se probiju kroz položaje I/750, ali su ponovo odbijene vatrom. Izviđanjem je ustanovljeno da je i dalje jako posednuta linija greben Milinklada — Ozren — 1349. Posle dobre vatrene pripreme vazduhoplovstva i art. podrške u rejonu „bezimena kota", Milinklada — Ozren, krenuli su u kasnim prepodnevnim časovima u napad prema „bezimena kota" — Milinklada — Ozren — rejon Krekovi: I/750, sa 2. i 3. četom na čelu, 1. četom u rezervi, ostavljajući jedno poterno odeljenje na koti 928, prema „bezimenoj koti" koja je zauzeta u 14,00 časova. Za njima je krenuo samo III/738, 8/750. desno i 12/738. levo u pravcu Ozren — Krekovi i dostigli su greben kota 900 — Krekovi — Poštarići. Istureno komandno mesto Grupe na prednjoj liniji u Poštarićima rukovodilo je napadom. Posle uspešnog dovlačenja teškog naoružanja, pregrupisavanja četa i nove vazduhoplovne vatrene pripreme, nastavljen je napad u 17,30 časova. Posle dobrog napredovanja u početku napada, znatno se pojačao otpor neprijatelja na zadnjim strmim padinama grebena Milinklada — Ozren. Težak teren, naročito ispred I/750. strmi klanci, stenovite padine i gusto prašumsko šipražje, usporio je zauzimanje grebena do mraka. I/750. dostigao je zapadni rub „bezimene kote", dok su jake izviđačke patrole već dostigle pola padine Milinklade, a 8/750. i 12/738. padinu zadnjeg vrha Ozrena. Noć 9/10. 6. 43. protekla je mirno. 10. 6. u 10,30 časova nastavljen napad posle ponovne vazduhoplovne vatrene pripreme. Posle veoma otežanog uspona i uspešnog penjanja, I/750. je sa 2. i 3. četom dostigao u 14,00 časova greben Milinklada posle kratke ali žestoke vatrene borbe, uništio protivnika koji je još pružao otpor, zarobio nekoliko njihovih boraca, zatvorio veoma prometan, delimično posednut raznim komorama, prelaz s obe strane kote 1001 i gonio vatrom neprijatelja koji se povlačio na jugozapad, pri čemu mu je naneo velike gubitke. Izviđačka patrola, koja je odmah upućena, ustanovila je da je neprijatelj imao znatne gubitke u ljudstvu i konjima i da je mnogobrojan plen. Istovremeno je 8/750. dostigla u 14,00 časova kotu 1405 (Ozren) posle izvanredno savladanog uspona. Zatečeni su mnogi mrtvi partizani, konji i u prvo vreme nepregledan plen, između ostalog peš. art. protivtenk. municija i ručne bombe, automat, oružje i 2 topa. Izdržljivost 2, 3. i 8/750. mogla se proceniti samo na zemljištu. Područje Ozrena postavljalo je u svim dosadašnjim borbama najveće zahteve jedinicama. Sa područja kote 576 u dolini Sutjeske, celog dana, a naročito u prepodnevnim časovima, pokušavali su razni jaki neprijateljski odredi da se probiju u pravcu Tjentište — dolina Uzovičkog potoka — Lastva. Na njih su odmah otvorili dobro usmerenu vatru 1. i 7/668, a III/738. ih je tukao vatrom iz teškog naoružanja, tako da su ih razbili i sprečili u njihovoj nameri. Bataljoni su uspostavili vezu do kraja dana i uspostavljena je linija greben Milinklada — Ozren — kota 900 — Krekovi — Poštarići — spoj na dosadašnju liniju na istočnoj padini Ko-šura. Tako su konačno onemogućeni dalji pokušaji protivnika da se probije na područje Ozren i Milinklada. Osmatranjem je 10. 6. ustanovljeno da se na Vilinjaku (1764) nalaze naše jedinice. Nije se moglo videti niti doznati da li te jedinice nastupaju dalje u pravcu Ozrena sa jedne strane i Lastve sa druge. Po svim izgledima postojala je još jedna neposredna breša u obruču i to između kote 1405 (Ozren) — 1764 (Vilinjak). Nju je delimično mogao da zatvori ojač. Izv. bat. 118 koji je u toku popodneva stigao u rejon Ozrena. 8/750. izvestila je u 22,00 časa preko I/750 (komandno mesto 600 m jugoistočno od 1001 Milinklada) da je na Ozrenu (1405} u 20,00 časova uspostavljena veza sa ojač. Izv. bat. 118. Izv. bat. 118. koji je ojačan sa 2 alarm, čete „kapetan Grajner" [Greiner] potčinjen je Grupi prema Div. zapovesti br. 12 od 11. 6. 43. u 13,30 časova7 i imao je u prvo vreme jedan front prema istoku a jedan prema zapadu. Po naređenju Grupe, odmah je upućen starešinski kadar iz Divizije u komandno mesto ojač. Izv. bat. 118 (oko 300 m jugozap. od 1405 Ozrena). Noć 10/11. 6. protekla je mirno. 11. 6. 43. upućeno je 7 izviđačkih patrola. Izviđačka patrola 1: pod komandom komandira 1/750, por. Bergmajstera, od kote 1001 do Hrčave. Nije došla u dodir sa neprijateljem. Na putu su pronašli razbijene komore (i štabne), mnogo mrtvih i ranjenih partizana i veći plen. Izviđačke patrole 2 i 3: Izviđačka patrola 4: od Izv. bat. 118. i ojač. III/738. prema dolini Uzovičkog p. Obe su se vratile bez dodira sa neprijateljem, od III/738. prema Tjentištu do Sutjeske. Izviđačka patrola 5: Izviđačka patrola 6: od I/738. prema koti 554 Sutjeska. od II/734. preko 819 do Borovna. Patrole 4, 5 i 6 vratile su se bez dodira sa neprijateljem Izviđačka patrola 7 i izviđačka patrola 8: (oficirska izviđačka patrola Štaba Grupe ppor. Hauga) od kote 706— —1089 južno od Vrbnice uspostavile su vezu sa Grupom „Vertmiler" kod kote 956 jugoistočno od Vrbnice i us-tanovile da su beznačajne neprijateljske grupe pokušavale da se iz klanca Treskavac prebace u rejon Zamršten kota 810. Utvrđeno je da se neprijatelj nalazio na visovima istočno od Sutjeske: Ravno borje i Siljevica 1349 — 1579 — 1712. Umesto 1/750, angažovan je jedan vod 2/738. za obezbeđenje pozadine Grupe u rejonu 706. Poterno odeljenje 1/750. još je ostalo na stenovitoj uzvisini 928. Prema Div. zapovesti br. 12 od 11. 6. 43. u 13,30 časova, naređene su sledeće linije razgraničenja: desno prema SS-diviziji: sedlo između Pleća i Ozrena (južno od 1405) — kota 576 (2 km juž. od Tjentišta) — 1712; levo prema Grupi „Tribukait": Halilovina 898 — 532 (Miholj Polje) — Kikalo (1349) — 1510. Time je II/734. izašao iz sastava Grupe i dodeljen je Grupi „Tribukait". Istim naređenjem Grupa je dobila zadatak da, u tesnom sadej-stvu sa severnim krilom SS-divizije, koja je bila angažovana od Vilinjaka do Kazani — Brijeg, odbaci neprijatelja na istočnoj obali Sutjeske s obe strane Tjentišta i tamo izvrši zatvaranje sprečavajući sve pokušaje proboja. Osim toga, trebalo je da Grupa vrši obezbeđenje u pravcu Debela ravan — Zamršten i Vrbnica od neprijateljskih jedinica koje su se probile. Bilo je planirano da se II/738, koji je vodio borbu sa neprijateljskim jedinicama u rejonu Zamršten — 1627 zapadno od Treskavca, dovuče i potčini Grupi, da bi se I/750. mogao osloboditi za Grupu „Tribukait". Grupa ppuk. Vertmi-lera bila je takođe potčinjena našoj Grupi i uspostavljena telefonska veza. Grupa „Vertmiler" imala je sledeći položaj: 1 stalnu izviđačku patrolu na k. 1616 sev. od Ljubina, 1352 — 1048 Vrbnica — 1089 — 1022 sa frontom na zapad. Tu su bili angažovani: sa desna 1. i 2. protivtenk. četa 369, Izv. bat. 369. Jedna inž. četa obezbeđivala je kotu 956, a komandno mesto Grupe bilo je jugoistočno od kote 956. Za 12. 6. ta je Grupa naredila upućivanje izv. patrola na kote 1283, 1181, 1380, 1298 i 1589. U toku popodneva je SS-bat. „Vagner" (verovatno severno krilo SS-divizije) pošao u napad iz pravca kote 576 preko rejona Tjentište, ostavljajući komoru na pašnjacima odmah južno od Tjentišta, prema visovima istočno od Sutjeske i zauzela je kote 947 i 819, u početku bez dodira sa neprijateljem. Tom prilikom se SS-bat. kretao ispred fronta naše Grupe. Raspored komore usledio je protivno upozorenju k-ta III/738. koji je uputio jednog oficira do SS-bataljona. Još isto veče ta komora je razbijena vatrenim prepadima sa visova istočno od Sutjeske. SS-bataljon koji se kretao ispred fronta Grupe potpuno je sprečio efikasno dejstvo Grupe u pravcu istoka. Noć 11/12. 6. protekla je mirno. 12. 6. 43. u 5,00 časova krenuo je ojač. Izv. bat. 118. u pravcu Tjentišta i posle pročešljavanja prašumskog terena i stenovite padine dostigao liniju: div. granica jugozapad, od „drveta" zapad. — jugozapad, od Tjentišta, dolina Uzovičkog p. — put u pravcu kote 900—200 m ist. od kote 900. III/738. i desno krilo I/738. zahodili su iza njih i tako je u 10,30 časova uspostavljena bez prekida posednuta linija. Posednuta zaprečna linija nije bila ugrožena vatrom sa visova ist. od Sutjeske i zahvaljujući zemljištu bila je jedina odgovarajuća odbrambena linija koja je mogla da služi kao zaštita od neprijateljskih pokušaja proboja. Kota 900 prema jugu bila je veoma stenovit teren sa gustom šikarom, a klisura doline Uzovičkog potoka bila je uglavnom obrasla gustom prašumom. Ojač. Izv. bat. uspostavio je preko odeljenske izviđačke patrole vezu sa SS-div. na Kaza-nima, gde je ova ostavila veoma slabu posadu od 1 voda. Breša između desnog krila Grupe i tog voda bila je očigledno ne-posednuta. U podnevnim časovima stigao je II/738. sa 7, 8. i 9. četom i ostatkom 11. čete u rejon Krekovi. Izviđačka patrola koju je uputio I/750. sa k. 1001 preko Hrčave, koja je trebalo da dovede II/738. prema 1001—1405, promašila je Bataljon jer se ovaj kretao preko sedla južno od Ozrena. Bilo je naređeno da taj bataljon odmah izvrši smenjivanje I bataljona 750. puka i to 8. četa da obezbeđuje sa obe strane 1001, a 7. četa na Ozrenu. 11/738. bila je ponovo potčinjena III/738. Kod k-ta 738. puka, ppuk. Anakera, nalazila se 6/738, na maršu od D. Bara prema koti 935 — Hrčava. Prema div. za-povesti, I/750. je oslobođen i po četama upućen u toku popod-neva i noći u pravcu Mešaići, Grupi „Tribukait". Prema mišljenju Grupe, nije bilo potrebno da u rejonu Vrbnice ostane Grupa „Vertmiler", utoliko više što su se sve izviđačke patrole koje su bile upućene na zapad vratile bez dodira sa neprijateljem. Na predlog Grupe, otpuštena je Grupa „Vertmiler" i 13. 6. u 5,00 časova krenula je u pravcu Jeleča iza neprijateljskih jedinica koje su se probile. 13. 6. od 3,00 časa, veoma jake neprijateljske snage, prema kasnijim izjavama zarobljenika bila je to 1. dalm. divizija (I i II dalm., jedna crnogorska i jedna sandžačka brigada), izvršile su po gustoj magli ogorčen, nekoliko puta ponovljen napad na ojač. Izv. bat. 118, III/738. i desno krilo I/738, koji se stišao tek od 11,00 časova. Težište napada bilo je na levom krilu ojač. Izv. bat. (Grupa „Grajner") i desnom krilu III/738 (12. četa), dakle u rejonu k. 900 — Krekovi. Nekoliko puta ponovljene napade podržavali su brd. topovi, jedan pt-top sa Tjentišta, mnogobrojni t. i 1. minobacači i mitraljezi. Svi napadi su odbijeni, protivnik je pretrpio krvave gubitke, a hitnim protivudarom je raščišćen i manji prodor kod III/738. U gustom šipražju klisure Uzovičkog potoka, Grupa nije mogla da vidi jasno da li je neprijatelj uspeo da se infiltrira kroz prašumsku šikaru ka zapadu. Prema izveštaju ojač. Izv. bataljona, izgledalo je da je postojala breša između desnog krila Grupe „Grajner" i levog krila 2. čete Izv. bat. 118. Kako se kasno po podne, posle protivnapada i nameravanog zatvaranja te breše, ispostavilo, breša je postojala samo preko klanca od jednog do drugog kraja stene, dakle jedva 150 do 200 m. Moglo se pretpostaviti da je kroz duboki, prašumom obrastao klanac vodio partizanski put iz pravca Tjentišta. Pokazalo se da ni to nije bilo tačno. 7/738. je, osim toga, u rejonu Ozrena zatvarala i sedlo južno od kote 1405, tako da je bilo nemoguće da se protivnik infiltrira u većoj meri. Na pitanje Grupe, ta četa je izvestila da do tada na sedlo nije stupio protivnik, što je dokazivalo da se na odseku Grupe nisu neprijateljske jedinice ni probile ni infiltrirale. I pored toga su u toku popodneva preduzete mere za zatvaranje eventualno nastale breše, za ojačanje linije, kao i za pročešljavanje rejona između Ozren — Ozren-sedlo i 1. linije. Divizija je stavila na raspolaganje 1 četu (1 of. i 5 odeljenja) II/734. i ponovo dovukla 8/750, koja je još u toku noći dode-ljena Grupi „Tribukait". Grupa je stavila na raspolaganje: 2/738, koja je još vršila obezbeđenje u rejonu 706—928 i ojač. 7. i 8. četu 738. puka, ostavljajući na Ozrenu jedno mitraljesko odeljenje. Napadom je rukovodio major Lerh [Lerch], komandant II/738. U 16,30 časova, grupa je posle zauzimanja polaznog položaja od Ozrena do rejona k. 900 krenula u slede-ćem poretku: desno 7/738, do nje 2 voda 8/738, četa II/734, 2/738, 8/750. Komandant Borbene grupe, k-t II/738. i k-t III/738. išli su u prvim redovima. Planski je pročešljan ceo šumoviti i steno-viti teren. Uništene su pojedine neprijateljske grupice koje su se infiltrirale. U 18,55 časova dostignuta je prednja linija i posednuta tako jako da je četa koja je dovedena od II/734. mogla biti ostavljena kao rezerva severno od klanca Uzovičkog potoka. Sam klanac zatvarala su 2 voda 8/738. Kada je komandant Borbene grupe obilazio klanac, utvrđeno je da dolinom Uzovičkog potoka uopšte ne vodi nikakav put iz pravca Tjentišta i da nema nikakvih tragova. Jedan prohodan puteljak vodio je od kote 900 na put ucrtan na karti u južnom pravcu a zatim se u zapadnom pravcu penjao jedan put dalje u klanac. Taj put protivnik nije mogao da koristi od 11. 6. 43, jer je od 12. 6. prilaz tom putu držala Grupa čvrsto u svojim rukama. Protivnik koji je rano ujutro izvršio napad mogao je stići samo preko Dragoš-sedla — prevoja kod kote 576 kroz prednju bre-šu, koja je nastala tako što je SS-bataljon „Vagner" nastupao ispred fronta Grupe. Pokazalo se da je operacija tog bataljona bila i u tom pogledu kobna. U kasnim popodnevnim časovima 13. 6. dobio je SS-bataljon izričito naređenje od gospodina k-ta Divizije, kao i od gospodina komandanta, da obrazuje zatvoreni zaprečni front naslanjajući se na desno krilo Divizije (Grupe) preko Kazana. Bata-Ijon je još u toku noći 13/14. 6. uspostavio vezu sa Izv. bat. 118, odnosno komandant Izv. bat. 118. fon Štilpnagel [Stulpna-gel] sporazumeo se sa k-tom tog bataljona ppuk. Vagnerom. Glavnina tog bataljona bivakovala je 14. 6. u rejonu oko kote 900, odmah iza linije naše Grupe, a zatim je linijom Grupe krenula prema Kazanima. Posle odbijanja svih napada na desno krilo i centar Grupe, preživeli iz [partizanskih] brigada koje su vršile napade napustili su svoje položaje, ostavljajući oružje i municiju. Prema mišljenju Grupe, ti delovi mogli su da se probiju samo južno od desnog krila Grupe preko Lastve — 1349 — 935. To mišljenje potvrdila je i okolnost što je k-t 738. lov. puka, kada je 13. 6. 43. nastupao sa Štabnom četom, 6/738. i 1. vodom brd. topova 1/668, naišao kod kote 935 na neprijatelja, a kada su prelazili preko kote 1349 naišli su ist. od k. 1379 na novouta-bani put. Grupa nije mogla da proceni kako se desilo da se delovi SS-divizije na Vilinjaku i Pleću nisu borili protiv neprijatelja koji je 13. 6. prelazio preko Lastve — 1379 i kako ga nisu primetili. U večernjim časovima 13. 6. stigao je ppuk. Anaker, k-t 738. lov. puka u komandno mesto Grupe (bačija zap. od Košura). 6/738. koja je stigla sa njime ponovo je potčinjena k-tu njihovog II/738. i angažovana da vrši obezbeđenje na Ozrenu (1405) i zatvaranje sedla južno odatle. Vod brd. topova kap. Kelca [Kolz] bio je spojen sa drugim vodom 1/668. sa položajem u Poštarićima. Noć 13/14. 6. 43. protekla je mirno, osim čarkanja sa pojedinim partizanima koji su se još krili po šumama i žbunju. Plen koji je protivnik u panici ostavio za sobom ispred našeg fronta bio je značajan. Tu su bili topovi, peš. naoružanje, 1 pu-škomitraljez i puške i municija, naročito ispred fronta 12/738, koja je imala samo 24 vojnika više. Pošto je pred ostalim frontom bila gusta šuma i šikara, mora se pretpostaviti da se neće moći ustanoviti broj poginulih partizana ni količina plena.8 Ne uzimajući u obzir akcije pročešljavanja ispred i iza fronta u kojima je uništen veći broj skrivenih partizana koji su se delimično i ranjeni borili, 14. 6. 43. vladalo je potpuno zatišje. Komandant Borbene grupe je sa ppuk. Anakerom obišao liniju Grupe sve do spoja sa SS-divizijom. Po direktivi k-ta 738. ]ov.puka, komanda nad Grupom je u 20,00 časova predata ppuk. Anakeru. Na kraju treba napomenuti da su za celo vreme akcije, čak I po najgorem nevremenu i kiši, odlično funkcionisale telefonske veze. Pravovremeno dovođenje div. starešinskog kadra na isturena komandna mesta dalo je dobre rezultate. Grupa je, izuzev malih prekida, stalno imala vezu kako sa Divizijom, Grupom „Tribukait" i art. grupom tako i sa potčinjenim bataljoni-ma. Mora se napomenuti da je Štab Grupe morao kao art. puk češće da stavlja na raspolaganje pojedinim bataljonima telefonske aparate i kabl iz svoje opreme. Vod za vezu Grupe (art. puka) pokazao se iznenađujuće dobro, s obzirom da je tek formiran i kratko vreme obučavan. U pojedinim slučajevima, Grupa je mogla da stavi na raspolaganje bataljonima ili prednjim četama i art. radio-uređaje (B) koji su odlično funkcioni-sali (izuzev noću). Može se reći da je služba veze (Bat. veze 118 i vod za vezu 668. ap) na najbolji način omogućila uspešno komandovanje. Velikim i neumornim zalaganjem intend. of. Grupe (668. ap) por. Bradača i organa koje je angažovalo Ib Divizije, iznenađujuće je dobro rešeno delimično veoma otežano snabdevanje. Štab Art. puka, naročito por. Mitelbah [Mittelbach] i ppor. Haug, pokazao se izvanredno kao štab Borbene grupe prilikom rešavanja neobičnih zadataka. U prilogu se podnosi sumarni pregled naših gubitaka, gubitaka neprijatelja u mrtvima, kao i plena.[9] Gertler, potpukovnik i komandant Borbene grupe 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, Frajburg 4, s. 383—92. 2 Feldpost (vojna pošta) 3, 6 i 7 Redakcija ne raspolaže tim dokumentima. 4 Prva proleterska divizija NOVJ (1. proleterska, 3. krajiška, 6. istočnobosanska, Majevička NOU brigada i dva bataljona 2. proleterske NOU brigade) napala je 5. juna 1943. ovu nemačku borbenu grupu i pokušala da proširi mostobran na Sutjesci i stvori povoljniji pravac za proboj preko s. Popovog Mosta i s. Vrbniče. Međutim, Borbena grupa „Gertler" i pukovska grupa 750. lovačkog puka („Tribukait") održale su Košur i ostale utvrđene položaje na levoj obali Sutjeske, dok je 1. proleterska divizra u rejonu Mrkalji — Borovno uništila nemački mostobran na desnoj obali r. Sutjeske i time obezbeđila nešto slabiji pravac proboja preko s. Krekova, odnosno uz Uzovički potok (tom II, knj. 9, prilog: dok. br. 8; tom IV, knj. 14, dok. br. 62, 108, 131, 133 i 135; Su-tjeska, zbornik sjećanja, knj. I, str. 37, 222, 239 i 256; knj. II, str. 23—25, 45—46 i 82—85). 5 Nemačka Borbena grupa. „Anaker", u toku borbi ojačavana i podržavana, 5. juna 1943, napadom preko1 pl. Tovarnice pokušala je da le-vom obalom Sutjeske izbije u rejon ,s. Tjentišta (tom II, knj. 9, prilog: dok. br. 9, tom IV, knj. 14, dok. br. 108, 139, 142 i 143, knj. 15, dok. br. 168; Sutjeska, zbornik sjećanja, knj. I, str. 175—179 i 187—204). 8 Vidi dok. br. 92. 9 Redakcija tim prilogom ne raspolaže. O dejstvima ove borbene grupe vidi tom IV, knj. 13, dok. br. 221, 226, 231, 234 i 275 i knj. 14, dok. br. 131, 134, 139 i 147.
|