IZVEŠTAJ KOMANDANTA 1. BATALJONA 738. PEŠADIJSKOG PUKA OD 30. MAJA 1943. KOMANDANTU 118. LOVAČKE DIVIZIJE O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ U REJONU ĆUREVO — TJENTIŠTE[1] Major Bauer komandant I/738. Izveštaj o napadu I/738. od 30. 5. 43. Posle neuspelog napada 2. čete 738. puka 29. 5. 43, Bata-ljon je dobio zadatak u noći 29/30. 5. 43. da ponovo izvrši napad sa celokupnim sastavom, ojačan Alarmnom četom „Projs" [Preuss] i uz podršku 4 baterije. Cilj napada bio je prelaz preko Pive kod D. Kruševa. Pošto je 2. četa izgubila svu municiju i komoru sa hranom u borbi 29. 5, trebalo je još u toku noći uzeti municiju od 1. čete i dati 2. četi. Zamolio sam Grupu „Gertler"[2] da vreme napada bude u 09.00 časova, ali mi je naređeno da napad počne u 06,30 časova.U 06,30 časova 30. 5. posela je Alarmna četa „Projs" položaj zap. i juž. od Šadića u vidu mostobrana. U 07,30 časova je 2. četa, ojačana jednim mitraljeskim vodom i odeljenjem srednjih minobacača, proširila taj mostobran na ji. do Ćureva uključno. Radi zaštite tog mostobrana, krenuo je u 08,00 časova jedan vod 1. čete strmim putem Ćurevo — Stožeri. Posle 15 minuta krenula je glavnina čete, koja je kao i 2. četa bila ojačana jednim mitraljeskim vodom i odeljenjem minobacača. Kada je vod za obezbeđenje napustio mesto Ćurevo, na njega je otvorena mitraljeska vatra sa jedne stene i zato je skrenuo sa puta na sever da bi zaobišao vatru. Istureni os-matrač koji je bio angažovan kod prednje čete nije mogao us-meriti artiljerijsku vatru na taj cilj, tako da je istureni osma-trač koji se nalazio kod Štaba bataljona vršio korekturu gađanja svojom baterijom. Zbog te neprijateljske mitraljeske vatre Bataljon je sporo napredovao, tako da je glavnina Bataljona tek u 13,00 časova stigla do šume Tuganje i tako se sklonila od te vatre. Od tog vremena prednja, 1. četa, pod komandom por. Caha [Zach], napredovala je veoma dobro. Iza nje je sledio Štab bataljona, a zatim 2. četa, dok je i dalje trebalo da Alarmna četa „Projs" obezbeđuje desni bok Bataljona na liniji južni kraj Ćureva — jugozapadni kraj Šadića. U 16,00 časova je vod za obezbeđenje ponovo naišao na neprijatelja prilikom uspona uz strme stene odmah zapadno od Stožera, Četa je tada dobila zadatak da izvrši napad i probije se prema k. 1481 da bi zauzela tu važnu kotu. Istovremeno je 2. četa dobila zadatak da iza 1. čete sa vrleti krene na kotu 1450. Pod neprijateljskom vatrom (mitraljeskom i puščanom) iz dobro utvrđenih gnezda otpora, sporo se napredovalo u napadu. Zbog terena nije bilo moguće da se zaobiđe neprijateljska vatra i da se izvrši opkoljavajući napad na neprijateljske položaje. Ipak su se 1. i 2. četa približile na nekoliko stotina metara svojim ciljevima napada i to 1. č. u 19,00 a 2. č. u 19,30 časova. Na zemljištu sa gustom šumom, artiljerija nije mogla da pruži podršku preko svojih isturenih osmatrača, tako da je Bataljon. telefonom molio Grupu „Gertler" za artiljerijsku podršku na k. 1481. Ta podrška je usledila artiljerijskim napadom u trajanju od 2 minuta. Tada je 1. četa nastavila napad na k. 1481 i u 20,00 časova se sa komandnog mesta Bataljona moglo jasno čuti i utvrditi da su delovi 1. čete zauzeli kotu. Međutim, 2. četa, koja Je vršila napad na kotu 1450, ostala je pod nepr. vatrom. Da bi se zauzela kota. trebalo se uspentrati uz skoro okomitu stenu, visoku 30 do 40 m. Greben te stene bio je jako posednut, a napadači, koji su se nalazili dole, bili su najbolji cilj za gore angažovane bacače ručnih bombi. U 20,00 časova primećeno je da nema dovoljno municije zbog toga što je prethodnog dana 2. četa izgubila dosta municije, a izostao je do-tur koji je Bataljonu trebao da stigne još 28. 5. U 20,15 časova krenuo je protivnik jakim borbenim grupama u protivnapad i uspeo da prekine vezu između 1. čete i Bataljona. Protivnik je i sa kote 1450 izvršio nekoliko protivnapada ne levo krilo čete, uz upotrebu dosta municije i ručnih bombi. U 20,30 časova izvestio sam Grupu „Gertler" da je municija Bataljona pri kraju i da ću vratiti konje i tovarna grla da bih to spasio. 2. četa, sa kojom sam imao vezu, i dalje je napadala, ali nije napredovala. Kod 1. čete vatra je bila sve slabija, tako da se moglo konstatovati da i njima nestaje municije. U 21,00 čas protivnik je ponovio protivnapade uz upotrebu velikog broja ručnih bombi i uspeo da delimično prodre u levi bok 2. čete. Posle toga sam izdao zapovest da se transportuju ranjenici i izdao četi poslednje male rezerve municije da ih utroši. U 21,30 časova sam Grupi „Gertler" opisao situaciju i izvestio da bi trebalo spaliti sve poverljive spise. Tada mi je Gr. „Gertler" postavila pitanje da li mogu da se odvojim od protivnika. Nisam mogao više dati odgovor jer je istog momenta protivnik napao 2. četu i, pošto više nije imala municije, a bila iscrpljena i pod izvesnim šokom od napada prethodnog dana, uspeo je da je odbaci. Druga četa, koja se povlačila, zaustavljena je kod komandnog mesta Bataljona i tada sam naredio povlačenje. Sporazumevanje sa 1. četom i prenošenje naređenja nije bilo moguće. Povlačenje se odvijalo uz najveće poteškoće po skoro okomitim stenama. Delovi 2. čete su pri tome zadržavali protivnika koji je vršio pritisak, tako da su se delimično mogli skloniti povređeni i ranjeni. Nije se, međutim, moglo noću iz-beći da se mnogi vojnici i tovarna grla survaju sa stena.[3] U 01,00 čas, delovi 2. čete i Štaba bataljona stigli su do mosta kod Šadića. Naređeno je da zborno mesto budu ruševine 1,3 km si. od Šadića. Alarmna četa imala je i dalje zadatak da obez-beđuje desni bok Bataljona koji se povlačio. U 04,00 časa stigla je glavnina 2. čete i Štaba bataljona na zborno mesto, a utvrđeno je da su tamo stigli i prvi delovi 1. čete. Kada se razdanilo, Alarmna četa je dobila naređenje da se povuče na Sutjesku i obezbeđuje prelaz kod Šadića. Sprečen nepoznatim okolnostima, kurir nije stigao do Alarmne čete, tako da je po gustoj magli protivnik uspeo da pređe Sutjesku i u 7,00 časova izvrši napad na zborno mesto Bataljona. Kružnom odbranom, uz upotrebu nešto malo postojeće municije, sprečen je prodor protivnika borbom koja je trajala 5 sati. Između 12,00 i 13,00 časova protivnik se ponovo povukao preko Sutjeske, pri čemu ga je uspešno tukla artiljerija. O gubicima oficira, podoficira i vojnika Bataljona vidi posebni izveštaj Bataljona od 31. 5. 43.[4] Gubici protivnika na koti Stožeri nisu se mogli utvrditi. Kod neprijateljskog napada na ruševinu [objekta] imali su 12 mrtvih. Do neuspeha u napadu Bataljona 30.5. došlo je zbog velike premorenosti i moralnog šoka koji je pretrpela 2. četa prethodnog dana, kao i zbog nestašice municije koja se i pored nekoliko telefonskih poziva i porudžbine 28. 5. nije mogla dobiti. Bauer, major 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, Frajburg 4, s. 56—9. 2 Na ovu borbenu grupu 118. lovačke divizije, od 29. maja, do 7. juna 1943. godine, izveli su delovi 2. proleterske NOU brigade niz napada na brdu Košur. u međurečju Sutjeske i Hrčavke, ali je ona uspela da održi taj važan položaj (tom IV, knj. 14, dok. br. 108 i 131; Sutjeska, zbornik sjećanja, Vojne delo, knj. 2, Beograd, 1959, str. 82—85). 3 Ovim noćnim protivnapadom delovi 6. istočnobosanske NOU brigade i dva bataljona 1. proleterske NOU brigade razbili su 1. bataljon 738. pp i zbacili ga niz litice Stožera i Koritnika u dolinu r. Sutjeske, čime je sprečen. njegov pokušaj da zatvori prelaz preko r. Pive (tom IV, knj. 13, dok. br. 271, 272 i 275; Sutjeska, zbornik sjećanja, knj. 1, str. 74—77; Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knj. I, str. 442). 4 Tim izveštajem o gubicima 118. lov. div. redakcija ne raspolaže (vidi dok. br. 82). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument