BELEŠKE SA SAVETOVANJA PRI 1. BRDSKOJ DIVIZIJE OD 21. MAJA 1943. O ZAJEDNIČKIM DEJSTVIMA NEMAČKO-ČETNIČKIH SNAGA PROTIV JEDINICA NOVJ U REJONU KOLAŠINA[1] 21. 5. 1943. Beleške sa savetovanja, za korpus Crnogorska milicija ...[2] 1) Pitanje četnika. Na sektoru 98. brdskog lovačkog puka bile su, ne uzimajući u obzir Kolašin, angažovane u planini jake četničke jedinice. One su izdržale jak udar komunista na Kolašin i povukle su se prema istoku pod borbom, usled nadmoćnog pritiska. One su bile prihvaćene od nemačkih četa koje su od Kolašina prodrle u planinu, te su silom prilika, zbog vrlo napregnute situacije i zbog nedostatka naših snaga, bile angažovane kao osiguravajući zastor i u međuprostoru nemačkih jedinica.[3] Bilo je to rešenje koje je nametnula nužda i samo takvom rešenju možemo zahvaliti što smo uspeli da u teškim borbama zauzmemo i očistimo visove zapadno od Kolašina, visove na kojima se nalazilo 2000—3000 komunista[4] (naše snage su iznosile prvo samo 2, a kasnije 3 lovačke čete). Borbe na ovom sektoru sada su u tolikoj meri završene da mi ovaj teren čvrsto držimo u svojim rukama. Sada se divizija nalazi praktično u situaciji da ove četnike koji su, boreći se zajedno sa nemačkim trupama, pretrpeli jake gubitke (za 3 dana 60 mrtvih) i koji su se pokazali verni i pouzdani, šalje u zarobljeništvo. 98. puk je imao u svakoj četničkoj jedinici po jednog nemačkog narednika kao taktičkog starešinu, a podnarednike kao komandire odeljenja i četničke saborce. Četničke jedinice drži njihov vođa čvrsto u rukama, a taj vođa je bivši crnogorski oficir, koji je u svoje vreme bio zadržan u 98. brdskom lovačkom puku kao talac. Svi su ovi ljudi sa svojim oružjem evidentirani u spiskovima.[5] Pitanje četnika na teritoriji Crne Gore iz osnova je drukčije nego na teritoriji Srbije, odnosno Bosne. Crnogorski četnici mogu se uporediti sa nemačkim Frajkorpsom6, odnosno sa tirolskim strelcima. Iz okolnih naselja ljudi su pohrlili i uključili se u jedinice samozaštite protiv boljševičkih hordi koje navaljuju. Oni štite svoju porodicu i svoju zemlju. Oni nemaju nikakvih političkih ciljeva izuzev slobode i sigurnosti svog rodnog kraja. Ukoliko su imali vođe koji su bili privrženi višim idejama (Đurišić), te vođe su već pohvatam. Dokazano je da su se pripadnici crnogorskih milicijskih jedinica razišli sa četnicima Draže Mihailovića. Ni neka povezanost u pogledu političkih odnosa ovde više ne postoji. . . .[7] Očito je nemoguće da mi teritoriju Crne Gore tako očistimo da svi komunisti budu pohvatani ili pobijeni, te da na taj način ovde uobičajenom banditizmu oduzmemo svaku mogućnost. Posle odlaska nemačkih trupa, ratovanje bandita će pre ili kasnije opet oživeti, a rodoljubivi, nacionalno nastrojeni ljudi će biti u zarobljeničkim logorima, žene, deca i starci, kao i čitava privredom i stokom bogata zemlja biće ostavljeni bez ikakve zaštite u pogledu ubistava i paljevina. Posledica će biti mržnja protiv Nemaca, koji bi u tom slučaju napravili gore nego što su to već uradili Italijani. Uzroke takvih problema moguće je proveriti samo na licu mesta. Generalna naređenja odnosno, netačne predstave službenih faktora, koji su o tome [samo iz daleka] obavešteni, nemoguće je bukvalno i bezuslovno primenjivati, ako se želi da iz svega ovoga ne nastane ozbiljna šteta. Divizija je svesna da ovaj predlog i ovakva procena situacije protivureči izdatim naređenjima. Razume se samo po sebi, izdata naređenja će biti izvršena, divizija samo smatra za svoju dužnost da još jedanput, koristeći se poznavanjem mesnih prilika, detaljno iznese kako stvari stoje. 2) Pitanje civilne uprave, ishrane stanovništva. 3) Problem dotura.[8] 4) Organizacija veza. 5) Napregnuta situacija u pogledu artiljerijske municije. 6) Nedovoljan uvid u situaciju u odnosu na neprijatelja.[9] 7) Situacija u pogledu motornih vozila u diviziji (služba dotura, AA. 54, oki. brd. [divizion]44). 8)Pitanje novca i ovdašnje valute. 9) Odnos prema Italijanima.[10] 10)Jedinica „Brandenburg". 11) Vazdušni napad na Kolaširi. Posledice po diviziju. 12) Divizija je namenjena za borbe na frontu, naređenje u pogledu na ovo.[11] 13) Pljačkanje [divizije] povlačenjem oficira [iz nje]. 14) Dalje operativne namere. Naredna prostorija za angažovanje divizije.   1 Snimak dokumenta (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-315, r. 64, s. 1194—6. 2 Dopisano rukom. Poslednje dve reci su nečitljive. 3 i 10 Opširnije o tome vidi: Jovan Vujošević, Njemačko-italijanski odnosi i četnici u operaciji „Svare", Zbornik radova „Neretva — Sut-jeska", str. 143—150. 4 Reč je o delovima 1. i 2. proleterske divizrije. Opširnije o tome vidi Trgo Fabijan, n. č., Zbornik radova „Neretva — Sutjeska", str. 61—64). 5 Reč je o četnicima koji su svrstani u tzv. „Nosački bataljon 54". Vidi dok. br. 131. 6U dokumentu piše: „Freikorps" a reč je o tzv. frajkorima ili dobrovoljačkim odredima. 7Na margini sa leve strane duž celog ovog stava napisane su tri rečenice. Prva je nečitljiva. U drugoj piše: „Italijanske jedinice" a u trećoj „Četnici u ital. logorima". 8 Sa leve strane ovog stava pod 3 rukom je dopisana jedna nečitljiva reč. 9 i11 Rečenica u dokumentu precrtana. 12 Dopisano rukom nekoliko nečitljivih rečenica i reči. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument