Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
ZAPISNIK SA SASTANKA KOMANDANTA 1. BRDSKE DIVIZIJE I KOMANDANTA ITALIJANSKOG 14. ARMIJSKOG KORPUSA ODRŽANOG 14. MAJA 1943. U BERANAMA, O SADEJSTVU NEMAČKIH I ITALIJANSKIH TRUPA U OPERACIJI „ŠVARC"[1] Div. St. Qu., 14. maj 1943. Razgovor između general-majora fon Stetnera[2] i ekselencije Ronkalje[3] u 10,00 časova u Beranama Razgovoru su prisustvovali: od strane Nemaca kapetan fon Amon, potporučnik Fišer. Od strane Italijana general Bonini[4 (komandant divizije „Venecija") i dva štabna oficira. Razgovor se odnosio na saradnju nemačkih i italijanskih trupa u operaciji „Švarc".[5] Posle pozdravnih reči, razgovor je tekao na sledeći način: Pitanje eks. R[onkalje]: Koji su zadaci predviđeni za italijanske trupe? f [on] Št[etner]: One treba da spreče da crveni pređu Lim i prodru ka istoku. Eks. R.: Kakav je plan nemačkih trupa? f. Št.: Sa mostobrana Kisilici napasti na Sahoviće i posesti naređenu liniju. R.: Da li zadatke za italijanske trupe treba smatrati kao naređenje? f. St..: Ne, radi se samo o traženju saradnje. R.:Za italijanske trupe prvenstveni je zadatak osiguranje puta Brodarevo — Bijelo Polje a) prodorom divizije „Taurinenze" iz Brodareva ka jugu, b) prodorom divizije „Venecija" iz Bijelog Polja prema severu. f. St.: I naš napad ima zadatak da osigura put. R.: Da li isprva angažujete samo jedan puk? f. St.: Da, jedan drugi puk biće južno od prvog puka vero-vatno angažovan u pravcu Kolašina. R.: Briga za područje Kolašina nije potrebna, jer tamo ima dovoljno italijanskih snaga. Mišljenja sam da je jedan puk nedovoljan za napad na Šahoviće [sada: Tomaševo]. f. St.: Prvi cilj naše akcije je razbistravanje situacije. Eks. R.: Ponavljam da za područje Kolašina ne treba da brinete. (Poveo se razgovor o razoružanju četnika.) Eks. R.: Bez naređenja guvernera Crne Gore ne sme ni jedan četnik da bude razoružan. f. St.: Koliko sam ja upoznat, postoji naređenje dučea o razoružanju četničkih odreda. Eks, R.: U toku je već telefonski razgovor sa Rimom o tome pitanju. Razoružanje se, dakle, može sprovesti tek nakon pristizanja naređenja iz Rima. Prema tome, treba ga [razoružanje četnika] smesta obustaviti. f. St.: Zar nemate veze sa višim nemačkim komandnim instancama? Eks. R.: Ne. Od koga Vi primate naređenja? f. St.: Od komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj u Sarajevu (do tada u Brodu). Sta Vam je poznato o jačini crvenih? Eks. R.: U području Šahovića ima navodno 2—3000 ljudi. Pošto su ove jedinice veoma pokretne, nije moguće tačno ustanoviti njihovu jačinu. Smatram da su jedan nemački puk i dva italijanska bataljona suviše slabi za akciju. f. St.: Koliko italijanskih bataljona stoji na raspolaganju? Eks. R.: Dva bataljona za prodor iz Bijelog Polja ka severu, a treći bataljon mora ostati u Bijelom Polju kao rezerva i za osiguranje puta. f. St.: Iz zajedničkog napada proizaći će ipak jedno rasterećenje za italijanske trupe, pa osiguranje puta, u takvoj jačini, ne bi više bilo potrebno. Eks. R.: Jedan bataljon je neophodan za ovaj zadatak. Kada ćete Vi napasti? f. St.: Veoma brzo, ako je ikako moguće, sutra rano izjutra, Gen. Bonini: Divizija „Venecija" je sporazumna s tim. Ali, treba istovremeno preći u napad s divizijom „Taurinen-ze", koja po svoj prilici do sutra izjutra neće moći biti sDremna. Moramo da sačekamo odgovor divizije „Taurinenze". Kratka pauza. Eks. R.: Koliko Vam artiljerije stoji na raspolaganju? f. St.: Jedan divizion. (Telefonski poziv za ekselenciju R.) Eks. R.: Kako se zove nemački general u Solunu? f. Št.: General-pukovnik Ler.[6] Eks. R.: 18. 5. održaće se u Solunu razgovori sa guvernerom Crne Gore. Guverner želi da se do tog razgovora ne preduzima ništa na području njegove suverenosti. f. Št.: Ja ću to smesta javiti mojim pretpostavljenim službenim instancama. Eks. R.: Nemački oficir za vezu u Tirani (pukovnik Mahold [Machold]) o tome je već obavešten. (Telefonski poziv za ekselenciju R.) Eks. R.: Kada nameravate sutra da napadnete? f. Št.: Rano izjutra, tačno naređenje nije još izdato. Eks. R.: Upravo sam razgovarao sa svojim načelnikom Operativnog odeljenja. Veza sa divizijom „Taurinenze" biće uspostavljena. Odatle mogu da krenu u napad ka jugu dva bataljona sa artiljerijom. Ne znamo još da li do sutra izjutra divizija „Taurinenze" može da bude spremna. Do popodneva će svakako prispeti neko. obaveštenje. Time je ova stvar sasvim razjašnjena. Gen. Bon[ini]: Potrebna je stalna veza između nemačkih i ita-lijanskih trupa za vreme ove akcija. f. Št.: U tom cilju moje komandno mesto biće u Bera-nama. (Dalji razgovor odnosio se ponovo na razoružanje četnika). Eks. R.: U pogledu razoružanja četničkih jedinica, odluka treba tek da dođe iz Rima. f. Št.: Onda guverner Crne Gore treba da stupi u vezu sa Sarajevom. Eks. R.: Pa 18. 5. održaće se razgovori u Solunu. f. Št.: Ja imam izričito naređenje mojih pretpostavljenih službenih instanci da četnike smesta razoružam. Eks. R.: Guverner Crne Gore neće to bez svog odobrenja ni pod kojim uslovima odobriti. Ako uprkos tome naređenje bude i dalje izvršavano, akcija će predstavljati povredu italijanskih suverenih prava. f. Št.: To nije ni u kom pogledu cilj nemačke akcije. Eks. R.: Zbog toga se razoružanje, do konačne odluke 18. 5. u Solunu, ne sme dalje sprovoditi. f. Št.: Molim još jednom da guverner Crne Gore stupi u vezu sa Sarajevom. Eks. R.: Postaraću se za to. Sve do sada uhvaćene četnike treba smesta osloboditi i ponovo naoružati. f. St.: Uputiću smesta komandantu [nemačkih trupa] u Hrvatskoj pitanje u tome pogledu i javiti mu sve prigovore Vaše ekselencije. Skrećem pažnju da se nemački ulazak trupa zasniva na jednoj molbi guvernera Crne Gore.[7] Eks. R.: To je tačno. (Telefonski poziv za eksel. R.) Upravo sam primio izveštaj da se četnici i dalje ra-zoružavaju. (Eks. R. se veoma uzrujao.) f. St.: Postupam samo u skladu sa naređenjem mojih pretpostavljenih službenih instanci. Eks. R.: (Veoma žučno). Ja komandujem u području Crne Gore. Ako se razoružavanje smesta ne obustavi, znaću da vas silom oružja sprečim. (Telefonski poziv za ekselenciju R.) Guverner Crne Gore je naredio da Đurišić[8], koji je već u nemačkim rukama, smesta bude oslobođen i četnici opet naoružani. (Eks. R. vodi telefonski razgovor koji, izgleda, ima za posledicu kasnije preme-štanje sedišta štaba u Andrijevicu.) Po nalogu komandanta, potporučnik Fišer se za kraće vreme udaljio iz sobe da bi otišao po kola. Kada je ponovo ušao, stiglo je upravo uputstvo iz Rima, koje je Eks. R. saopštio. Eks. R.: Upravo sam primio sledeće uputstvo iz Rima: „Italijanska Vrhovna komanda je nemačkoj Vrhovnoj komandi predložila sledeće: 1.) Akciju protiv partizana u Crnoj Gori nemačke trupe treba da vode zajednički sa našim trupama. 2.) Akcija protiv nacionalista, koji su eventualno pristalice Mihailovića, može samo biti zadatak jednog kasnijeg vremenskog termina i mora u svakom slučaju biti utanačena između ekselencije Pircija Birolija (guverner Crne Gore) i nemačkog generala Lera. 3.) Ukoliko nemačke komande smatraju potrebnim, da krenu protiv nacionalista, moraju za to prethodno dobiti odobrenje guvernera Crne Gore. 4.) Na kraju OKW još jednom je zamoljena da u tome smislu izda naređenje nemačkoj Komandi Jugoistoka. Eks. R.: Još jednom ponavljan zahtev da se pusti major Đurišić, a da se već razoružani četnici ponovno naoružaju. Vaša akcija mora smesta prestati, čak i u slučaju da primite suprotno naređenje iz Sarajeva. f. Št.: Sarajevo je, naposletku, i samo moralo biti obave-šteno o gornjem uputstvu iz Rima, pa će mi u odnosu na to izdavati naređenja. Stupicu smesta u vezu sa Sarajevom. Eks. R.: (Krajnje žučno.) Bude li se nemačka akcija i nadalje izvodila, smatraću to direktnom akcijom protiv Italije. f. St.: Smatram da se akcija zasniva na međusobnim razgovorima firera i dučea. Eks. R.: Imam direktno naređenje iz Rima, pa se može smatrati da Rim sa time nije upoznat. (O razgovorima po tome pitanju između firera i dučea). Ako više instance učine grešku, mi vojnici imamo " zadatak da je po sopstvenoj inicijativi razbistrimo. f. Št.: Ja ću smesta stupiti u vezu sa svojom pretpostavljenom službenom instancom. Eks. R.: Razoružanje četnika morate smesta obustaviti, čak i pre no što primite nova naređenja. i. St.: Tada ekselencija mora sama da stupi u vezu sa Sarajevom. Eks. R.: Razmislite tačno o tome, jer bi mogle nastati komplikacije. f. St.: Zbog toga bih smesta telefonirao svojoj pretpostavljenoj službenoj instanci. Eks. R.: Vi morate svoju akciju smesta da obustavite, čak i protivno naređenju Vašeg pretpostavljenog. f. St.: Vaše zamerke smesta ću proslediti. Eks. R.: Ali svoje naređenje možete odmah da saopštite. Upozoravam Vas da ću dalje akcije sa Vaše strane oružjem sprečiti. Zašto niste pre početka akcije stupili u vezu sa ita-lijanskim komandama. f. St.: To je zadatak mojih pretpostavljenih. Ja sam Vas smesta po prijemu naređenja obavestio o početku akcije preko oficira za vezu, kapetana Buci ja [Buz-zi]. Time se završio prvi deo razgovora. Eks. R. čeka odluku koja treba da dođe iz Sarajeva. 11.20 časova U 13.20 časova general-major fon Štetner je primio sledeći telegram komandanta [nemačkih trupa] u Hrvatskoj (predao ga je poručnik Rajmelt: [Reimelt]: „Major Đurišić i četnici uhvaćeni su po naređenju. Na ultimatum za sada odgovoriti da još nikakav odgovor nije prispeo iz Soluna. Poželjno je da se razgovori sa italijanskim komandu-jućim generalom odugovlače do pristizanja odluke. Treba izbegavati sukobe." U 13,40 časova razgovor je nastavljen: f. Št.: Moji izveštaji biće prosleđeni 0KW. Eks. R.: Kada ćete moći računati sa pristizanjem odgovora? f. Št.: Po svoj prilici danas ne više. Eks. R.: Može se iz toga zaključiti da iz Berlina nije poslato nikakvo uputstvo. Pošto se tek javlja Berlinu, moraju do dolaska odgovora sve operacije biti obustavljene. f. Št.: Komandant [nemačkih trupa] u Hrvatskoj potvrdio je moj zadatak. Učinićemo sve da izbegnemo nezgode. Eks. R.: Još jednom tražim da se obustavi razoružanje do pristizanja odgovora iz Berlina. f. Št.: Hoćemo li se složiti s time da dosadašnje zarobljenike zadržimo, a da se dalja hapšenja više ne vrše. Eks. R.: Molim Vas da mi izručite majora Đurišića do konačnog rešenja. f. Št.: Jamčim Vam da Đurišiću neće dlaka s glave nedostajati. Eks. R.: Kada primim naređenje, Đurišića ću smesta predati nemačkim trupama, f. Št,: Imam naređenje i molim Vas da ostavimo sadašnje stanje. Eks. R.: Smatram da takav način postupanja nije u duhu [saradnje] osovinskih sila. f. Št.: Svakako da postoji osnova naređenja za razoružavanje i pritvaranje četnika. Ja lično je ne znam. Eks. R.: Činjenicu da mi ne predajete Đurišića shvatam kao izraz Vašeg nepoverenja i kao ličnu uvredu, jer se Vi uopšte ne obazirete na moju ličnu želju. f. Št.: Nisam u stanju da se obazirem na lične želje, jer imam svoja naređenja, koja kao vojnik moram ispunjavati. Eks. R.: Mišljenje sam da u kontakte treba stupati i od srca, a ne ravnati se samo strogo po naređenjima. f. Št.: Uveravam Vas da i srcem i dušom dolazimo k Vama, jer se radi, zaboga, o zajedničkom neprijatelju. Eks. R.: Moramo da čekamo na odluku. Pod ovakvim okolnostima je jedna dobra saradnja nemoguća. f. Št.: Akcija je ipak bila potrebna, jer i Vi sigurno znate da Mihailović stoji u vezi sa Engleskom. Eks. R.: U redu! Ali trebalo je smesta uspostaviti vezu. f. Št.: Mi smo vas odmah obavestili nakon što smo primili naređenje. Mislio sam da ste odranije upoznati sa suštinom stvari. Eks. R.: Vi ste istovremeno kada ste nas obavestili izdali naređenje i svojim bataljonima.[9] f. Št.: Naređenje sam primio juče uveče, a ono je glasilo za danas. (Razgovor je time bio završen) 14.15. časova Kratko opraštanje. Za tačnost: Fišer potporučnik 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-315, r. 64, s. 632—7. 2 Valter 3 Erkole (Ercole Roncaglia) 4 Silvio, divizijski general 5 Vidi dok. br. 60 i 67. 6 Aleksander (Alexander Lohr) 7 Vidi dok. br. 54. 8 Pavle. Vidi dok. br. 66. 9 Vidi dok. br. 60, 64 i 66.
|