| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ BORBENE GRUPE „ZAPAD" OD 1. MAJA 1943. O REZULTATIMA I ISKUSTVU IZ OPERACIJA „BRAUN" I „VIROVITICA", VOĐENIH PROTIV NOVJ U SLAVONIJI[1] KTB (lx sa 1 prilog) Pril.428[2] GRUPA „ZAPAD" Odelj. WE Az. 5UBr Br. 2973/43. pov. St.Qu,1.maj 1943 Poverljivo Predmet: Operacija „Braun" i „Virovitica". IZVEŠTAJ O ISKUSTVIMA IZ OPERACIJA „Braun" i „Virovitica" od 20. 3. do 5. 4. 1943. I. Situacija pre operacije: Prilikom operacije u februaru mesecu na Bilo-gori, kojom je zahvaćeno područje do severnih obronaka Moslavačke gore, ustanovljeno je da se glavnina ustanika povukla na istok.[3] Time je postalo ugroženo mesto Podravska Slatina od neprijateljskih snaga sa Psunja i Papuka, kao i glavna pruga južno od toga i pruge na zapadu i severu. Izviđanja su pokazala da se na tom području nalaze XII, XVI, XVII i XVIII komunistička brigada.[4] Utvrđeno je da su glavni centri ustanika bili u rejonu oko Orahovice (XVIII brigada sa oko 1200 ljudi), u dolinama Voćin-skog i Vojlovica potoka sa Slat. Drenovcem (XVII brigada), i Voćinom (XII brigada sa oko 2500 ljudi) i mestima na putu Pakrac — Požega i s obe strane puta (XVI brigada sa 500 do 600 ljudi). Nemački opunom. general u Hrvatskoj je prihvatio pred-log 187. rez. div. da se u sadejstvu Grupe „Zapad" sa II AK[5]u Brodu (Grupa „Istok") razbiju te snage oružanim napadom, a u razgovorima sa k-tom hrv. II AK regulisano je sadejstvo savezničkih jedinica. II. Operacija „Braun": Naređenjem Grupe „Zapad", Odelj. Ia/E, Az. 5, Str. pov. br. 185/43. regulisan je operacijski plan, raspored snaga, nastupanje i uputstvo za borbu za naše snage i snage hrv. II AK koje su upućene na sadejstvo.[6] Tri dana pred planirani dan napada izvršila je komunistička XVII (?) brigada napad na Požegu, tako da Grupa „Istok" (hrv. II AK) nije mogla izvršiti planirano posedanje južne zaprečne linije. Protivmere koje je preduzela Grupa „Istok" nisu mogle da potpuno normalizuju situaciju, tako da je Borbena grupa „Rukser" [Ruckser] morala 21. 3. da krene motorizovanim delovima (bataljon „Marek") iz rejona Bučko Kamensko (20 km zapadno-severozapadno od Slav. Požege) u pravcu Stražeman (13 km severno—severozapadno od Slav. Požege) i M. Velika (14 km severno od Slav. Požege) u napad na levi bok partizana, što je dovelo do željenog olakšanja. Ostali delovi Grupe „Istok" nastupali su po planu, ali u Oraho-vici već nije bilo neprijateljskih snaga. Grupa „Zapad" je 20. 3. počela nastupanje. Pošto je izvešteno da u Voćinu nema neprijatelja, Grupa „Vukić" je dobila naređenje da još X-dana (20. 3.) počne nastupanje na Voćin, koje je bilo predviđeno za 21. 3. i on je prema naređenju dostignut noću 20/21. 3. Sledećih dana je njegova okolina planski pročešljana i očišćena. Jedno udarno odeljenje koje je istovremeno angažovano u pravcu Zvečeva naišlo je na jake drumske zapreke i na žilav otpor neprijatelja. 21. i 22. 3. naišla je I. brd. brigada[7] na jači otpor neprijatelja s obe strane potoka Vučjak. Uz podršku Grupe „Rukser" (jedne čete) i bataljona „Šriber' [Schrieber] otpor je slomljen. Partizani su noću 21/22. 3. izbegli pritisak sa severa i juga provu-kavši se kroz brešu na grebenu zapadno od Ravne gore koja je nastala povlačenjem jednog bataljona hrv. IV brd. brigade,[8] protivno naređenju. Partizani su između Buča i Bučkog Ka-menskog dostigli tamošnji put, opkolili jedan hrvatski transport sa municijom, jačine 60 ljudi, pod komandom ppuk. Si-mića i zauzeli Buč. Borbena grupa „Rukser", koju je posle izvršenog napada za olakšanje situacije zadržao hrv. II AK, a zatim radio-vezom pozvao nazad, uspela je da. . .[9] deblokira opkoljeni transport, ali nije mogla da zauzme Buč i mesta severno i južno od njega. Takođe je odbijen i napad na Buč koji je 22. 3. izvela sa zapada četa (mot.) „Vinter" (1/I/130)[10] koja je stajala spremna u Daruvaru kao rezerva grupe. U međuvremenu je skrenut prema Pakracu IV bataljon IV brd. brigade[11] koji je krenuo iz Gline radi čišćenja šumovitog područja severno od linije Rajić — Novska, tako da je 23. 3. mogao biti izvršen napad na Buč sa istoka i sa zapada. Pošto je zauzet Buč, Borbena grupa „Rukser" je sa potčinjenim IV/IV brd. brigade očistila 24. i 25. 3. rejon južno i severno od Buča. Borbena grupa „Vukić" uspostavila je levim krilom vezu sa borbenom grupom koja je prodrla iz rejona Feričanci (32 km severoistočno od Slav. Požege), Našice preko Orahovica kod Četekovac (18 km istočno od Voćina), a kod Papuka, k. 953, vezu sa snagama Borbene grupe „Istok", koje su bile predviđene za obrazovanje južne linije zaorečavanja, tako da je bio opkoljen neprijateljski odred oko Slat. Drenovca. Noću 22/23. 3. 43. probilo se neopaženo nekoliko stotina partizana s obe strane kolona koje su nadirale na Vučjak (20 km severozapadno od Slav. Požege). Za pojačanje i zatvaranje angažovan je 23. 3. bataljon „Šriber" na liniji k. 856 (6 km se-veroist. od Buča) do V. Javornika (k. 778). Grupa „Šriber" je to naređenje izvršila tek 25. 3. 43. ujutro. Partizanima koji su bili opkoljeni u Slat. Drenovcu pošlo je za rukom da se kod Grupe „Istok" probiju na jug u pravcu Kaptola (12 km severno od Slav. Požege). Verovatno se radilo o 4. komunističkoj diviziji (XII i XVI brig.).[12]Tako su te snage izbegle uništenje. Grupa „Vukić" očistila je 23. 3. severne obronke Papuka do Zvečeva, gde su partizanske grupe stalno pokušavale pojedinačno da se probiju u pravcu Bilogore. Grupa „Hofman" (1/130), koja je 23. 3. bila pridata Grupi „Vukić", bila je ojačana jednim vodom art. oruđa i 26. 3. 43. potčinjena Grupi „Sever", pukovniku Grumu[13] iz hrv. II AK, radi napada na Slat. Drenovac, odakle se grupa vratila 27. 3. 43. bez jačeg dodira sa neprijateljem. Grupa „Rukser" očistila je područje južno od puta Buč — Dra-gović, čije je obezbeđenje od 26. 3. preuzela Grupa „Šriber" sa kojom je 25. 3. uveče uspostavljena veza preko odaslate čete prilikom posedanja linije zaprečavanja na Ravnoj gori. Neprijatelj je pružio jači otpor na području Sumetlica — Cicvare — Bjelajci (8 km zapadno-jugozapadno, 8 km jugozapadno, 6 km jugo-jugozapadno od Buča), gde su 26. 3. 43. partizani prešli i u protivnapad. Borbeni avioni koji su bili angažovani 27. 3. raspršili su jake neprijateljske snage ispred Borbene grupe „Rukser" i izviđanjem se 27. 3. nisu mogle ustanoviti nikakve neprijateljske snage. Naročito je veliki plen bio u Cikotama (4 km južno od Buča). Zaplenjeni su, odnosno uništeni, komandno mesto, radionica, štamparija, pogoni i skladišta namirnica, kao i arhiv. U međuvremenu je Grupa „Šaltenbrand" [Schaltenbrand] prodrla 23. 3. od Okučana do Bobare — Rogolje (11 km severno, 12 km severno od Okučana) i Marine kose (5 km severoistočno od Bobara) i 26. 3. zatvorila greben Psunja između Petkovica (14 km severno od Nove Gradiške) — k. 905 Javorovica (k. 911) (18 km severno-severoistočno od Nove Gradiške) u severnom pravcu. Pošto Grupa „Rukser" nije 27. 3. krenula za protivnikom koji se povlačio, ovaj je imao priliku da u noći 27/28. 3. zaobiđe liniju zaprečavanja Grupe „Šaltenbrand" sa istočne strane i ujutro 28. 3. izvrši koncentričan napad nadmoćnijim snagama u bok i leđa naših snaga. Krilna četa se posle dugih, ogorčenih borbi sa znatnim gubicima povukla preko k. 905 i 901, koje su kasnije takođe morale biti napuštene, na Podvrš-ko (12 km severno-severoistočno od Nove Gradiške). Prilikom nadiranja koja su 29. 3. izvršile Grupa „Saltendbrand" i Grupa „Rukser" nije se više došlo u dodir sa neprijateljem. Bataljon "Hofman" je 27. 3. 43. dobio zadatak da preko Bučkog Kamenskog ojača Grupu „Šaltenbrand", ali ipak nije stigao na vreme svojim motornim vozilima zbog raskvašenih puteva od kiše. On je 30. 3. povučen u Pakrac, pošto je njegov zadatak postao besmislen. Do završetka operacije „Braun" 2. 4. 43, borbene grupe su prokrstarile svoja područja bez značajnijeg dodira sa neprijateljem.[14] Tom prilikom je 1. brd. divizija[15] pronašla u rejonu jugozapadno od Zvečeva još jednu veću, moderno uređenu bolnicu (25 baraka) i porušila je. Time je organizacija bandi bila razbijena, ali se nije uspelo u tome da se uništi glavnina bandi. Poseban uspeh je uništenje skoro celokupne službe snabdevanja, kao i bolnica, skladišta namirnica, radionica i komandnih mesta. Tako je otežano pre-grupisavanje većih jedinica, a možda i onemogućeno. Ipak se mora i dalje računati sa manjim prepadima na celom području. III. — Operacija „Virovitica": Odmah posle operacije „Braun" počela je operacija protiv 1500—2000 partizana za koje je javljeno da se nalaze na području Moslavačke gore i to sa 2 nemačka i 3 hrvatska bata-ljona. Naređenjem Grupe „Zapad" Ia/E str. pov. br. l/D od 31-. 3. 43.[16] dati su plan operacije, raspored snaga, nastupanje i uputstvo za borbu. Sve grupe su krenule po planu 3. 4. iz naređenih rejona. Prvog dana naišla je na, navodno, jačeg neprijatelja samo leva kolona hrv. I brd. brigade[17] kod Mustafine Klade. Kao podrška, upućen je 3. 4. železničkim transportom iz Pakraca bataljon „Šriber". U međuvremenu je slomljen otpor neprijatelja kod Mustafine Klade, tako da je Grupa „Sriber" dobila zadatak' da pročešlja šumovito područje između Čazme i Rajića. Kod Grupe „Zapad" i „Istok" pojavili su se samo pojedinačni partizani, delom u domobranskoj uniformi. Prema izjavama stanovnika, bande su znale za operaciju još 24 sata pre njenog početka. Pošto je 5. 4. 43. ponovo pročešljan ceo rejon bez dodira sa neprijateljem, operacija je prekinuta. IV. — Gubici: U operacijama „Braun" i „Virovitica" Grupa „Zapad" je imala sledeće gubitke (cifre su još naknadno ispravljene prema pristiglim izveštajima): Sopstveni gubici Gubici neprijatelja[18] Nemaca mrtvih 39 mrtvih 944: Hrvata mrtvih 32 zarobljenih 151 Nemaca ranjenih 20 Hrvata ranjenih 50 Ove cifre predstavlaju samo izbrojane žrtve i zarobljene. Nemaca nestalih Hrvata nestalih Ukupno se može računati sa oko 2500 mrtvih kod neprijatelja i skoro 600 zarobljenih (uključujući i one kod hrv. II AK,. Grupa „Istok"). Prema pronađenim spisima, među mrtvima kod neprijatelja nalaze se: 1 komesar brigade 3 komandanta bataljona 3 komandira čete 4 komesara čete. Zaplenjeno je sledeće oružje, oprema, municija, vozila i ostalom 249 pušaka 9 pištolja 1 automatski pištolj 24 bajoneta 16597 metaka puščane municije 2 puškomitraljeza, 2 rez. cevi, 2 topa, 216 ručnih bombi, 158 granata, 48 kg eksploziva, 1 poljska kuhinja, 1 putnički automobil, 3 telefonska aparata, 5 pisaćih mašina, 6 radio-aparata, 1 sanduk spisa, delova arhive III op. z., 2—3 vagona uštavljene kože, 16 konja, 2 kola, nekoliko skladišta namirnica i sanitet, materijala, kao i manji predmeti opreme. V. — Iskustva: . . . [19] Koncept potpisao: Brauner[20] general-potpukovnik Lajtler [Leitler] major Dostavljeno u konceptu! Prilog 1 uz: Grupu „Zapad", Odelj. Ia/E, Ozn. 5U Pov. br. 2973/43. od 1. maja 1943. Saradnja sa hrvatskim jedinicama Taktičko angažovanje potčinjenih delova hrvatskih jedinica[21] usledilo je u većini slučajeva linearno. Treba se boriti protiv sklonosti da se vrše pokreti za napad bez obrazovanja težišta. Za organizovanje vatrene zaštite postoji dovoljno teškog naoružanja. Nedostaje samo razumevanje za bezuslovno sadejstvo u jačini vatre i udara. Na tome se zasniva i osećaj manje vred-nosti koji može naterati da se ustukne pred brojnim protivnikom. Osim toga, postoji i sklonost panici uopšte, a posebno u slučaju iznenadnog napada, pošto obični pešak ne poseduje osećaj da ga štiti teško naoružanje koje se nalazi iza njega. To dokazuju i odlični radovi 1. brd. baterije hrv. I brd. brigade koja je bila potčinjena Grupi „Šriber". Uopšte se može reći da bi pojedini hrvatski bataljoni mogli postati dobre jedinice ako bi se dalje obučavali u gornjem smislu. Formacijska podela hrvatskih jedinica po nemačkim jedinicama, što je save-tovala jedna borbena grupa za vreme operacije „Braun" i što je u operaciji „Virovitica" uspešno sprovedeno u praksu, ne odgovara postavljenim zahtevima, jer bi moglo sprečiti konsolidovanje unutar hrvatskog vojnog rukovodstva, a s druge strane imati negativno dejstvo na disciplinu nemačkih jedinica. I pored očekivanih teškoća, hrvatske jedinice treba uvrstiti u sastave u koje ih je podelilo rukovodstvo nemačkih komandi. Neophodno je da nemački komandanti kontrolišu izvršavanje mera hrvatskih jedinica. Samo na taj način se može uspešno nadoknaditi pomanjkanje inicijative kod hrvatskih vojnih starešina. 1 Snimak overenog prepisa originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-315, r. 1554, s. 124—35. 2 Dopisano rukom. 3Reč je o delovima 4 (slavonske) divizije NOVJ. 4 Odnosi se na brigade NOVJ. 5 Misli se na 2. domobranski zbor. 6 U Požeškoj kotlini, 20. marta 1943, jake ustaško-domobranske jedinice i snage 187. rez. divizije iz Podr. Slatine, Daruvara, Pakraca, Okučana, Nove Gradiške i Slav. Požege otpočele su ovu ooeraciju protiv 4 (slavonske) dvizije NOVJ. Na planinama Papuku, Psunju. Dilju i Krndiji vođene su žestoke borbe do 31. marta, ali je 4. divizija veštim manevrom izbegla uništenje (tom V, knj. 13, dok. br. 67, 71, 72, 75, 154, 156, 158, 159, 164 i 165, knj. 14, dok. br. 50 i 144). 7Odnosi se na domobranski 1. gorski zdrug 1. gorske divizije. 8 Odnosi se na domobranski 4. gorski zdrug 1. gorske divizije. 9 Četiri reči na mikrofilmu originala nečitljive 10 1. četa 1. bataljona 130. pp 11 domobranski 4. gorski zdrug 12 U svom sastavu 4 (slavonska) divizija NOVJ imala je: 12, 16, 17. i 18. brigadu. 13 Andro 14 Vidi dok. br. 50, 52 i 57. 15 Odnosi se na domobransku 1. gorsku diviziju. 16 Tim dokumentom redakcija ne raspolaže. 17 Odnosi se na domobranski 1. gorski zdrug. 18 U operaciji „Braun", 4 (slavonska) divizija imala je 110 mrtvih.. 135 ranjenih i 120 nestalih boraca (Hronologija, str. 443). 19 Izostavljeni tekst se odnosi na planiranje operacije, tajnost, izviđanje, komandovanje, sastav grupa, sredstva veze, opremu i snabde-vanje. 20 Jozef (Josef Brauner von Havdringen) 21Reč je o ustaško-domobranskim jedinicama.
|