| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
DESETODNEVNI IZVEŠTAJ 718. PEŠADIJSKE DIVIZIJE OD 6. JANUARA 1943. O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI, BORBAMA PROTIV SNAGA NOV I POJ, DIVERZIJAMA NA PRUGAMA I OBOSTRANIM GUBICIMA U BOSNI[1] Poverljivo Ic, rezervni Primerak[2] Div. St. Qu., 6. 1. 1943. 718. peš. divizija Odelj. Ic Br. 59/43. pov. IZVEŠTAJ O SITUACIJI za period od 26. 12. 1942. do 6. 1. 1943. Izvori obaveštenja: izveštaji jedinica, izveštaii Abvera ] , , , . . ,, .. ne mogu se proventi hrvatski izveštaji ) Karta 1:200.000 I — OPŠTE: Susedstvo komunističkog područja, koje je navedeno u poslednjem izveštaju i koje se nalazi na jugozapadnoj granici divizijske zone, i nadalje se zapaža na neugodan način.Napregnuta privredna situacija u „Titovoj državi"[3] prisiljava komuniste da neprekidno preduzimaju pljačkaške pohode u susedna područja da bi na taj način pljačkom došli do životnih potreba i oružja kako bi mogli lakše izdržati do kraja zime i ojačati svoje naoružanje za sle-deću godinu. Uspesi u prošlosti stalno oživljavaju njihov ofanzivni duh.Izgleda kao da ih posebno draže uporišta koja posedaju samo hrvatske oružane snage ili ustaše, pošto su upravo tamo bez muke mogli doći do plena u hrani i oružju. Pri tome se ispoljava taktika da se iz zauzetog objekta ne prodire odmah dalje već da se mesto od neprijatelja najpre obezbedi, kako bi se pre svega plen mogao skloniti na sigurno mesto. Napadi u obliku prepada na uporišta sa nemačkom posadom očito se izbe-gavaju i preduzimaju verovatno tek nakon brižljive pripreme. Zapadno od Jajca traje pritisak komunista kao i pre. Time očigledno nameravaju da vežu posadu na položajima oko Jajca, kako bi omogućili prolazak drugih komunističkih snaga severno od Jajca na istok. Takva pojačanja su se sjedinila u rejonu jugoistočno od Kotor--Varoša sa 3. udarnom divizijom [NOVJ] koju su, nakon njenog prodora u dolinu Bosne, nemačke jedinice potisnule prema severozapadu. Ojačana artiljerijom, ova jaka grupa je prodirala ka severoistoku i 2. 1. 1943. zauzela Teslić.[4] Nemačke protivmere su sprečile dalje napredovanje do životno važne železničke pruge u dolini Bosne i do industrijskih postrojenja koja se tamo nalaze, i prinudile neprijatelja da 5. 1. 1943. napusti Teslić. Hrvatske položaje severno od potoka Usore zauzeli su komunisti. Jedna druga grupa, jačine oko 500 ljudi, dolazeći preko Vlašić-planine probila se kod mesta Turbe (7 km zapadno od Travnika) u pravcu juga i dalje prodirala u jugozapadnom pravcu. Treba pretpostaviti da ova grupa teži uspostavljanju veze sa komunistima koji se nalaze jugozapadno od Jajca. Nezavisno od toga, na Travnik su bezuspešno napali de-lovi jedne veće komunističke grupe koja je sa juga prodrla u područje Rastova (20 km južno od Travnika). Nakon što su opljačkale Busovaču (22 km jugoistočno od Travnika),[5] grupe, koje imaju karakter bandi, prodiru prema Fojnici (14 km južno od Busovače), koju ugrožavaju i slabije snage iz pravca Rastova. Pri tome se svuda može uočiti težnja da se bliže privuku železničkoj pruzi Sarajevo — Brod. Komunističku grupu koja je našom akcijom na Majevici potisnuta preko rejona Šekovići na jugozapad, razbili su pravoslavni dobrovoljci Save Derikonje na dva dela.[6] Jedan deo ove grupe prodire na jugozapad u pravcu Vareša (34 km severno — severozapadno od Sarajeva),drugi je potisnut u Romaniju. Izgleda kao da i ova grupa traži vezu sa onom u Rastovu, no dosad se nije moglo zapaziti da postoji zajedničko rukovodstvo ovih obeju grupa. II — POJEDINOSTI: Rejon Sarajevo:Likvidacijom komunističke ćelije u Sarajevu hrvatska policija je otkrila velik deo komunističkog pokreta i or ganizacija, u čijem su rukovodstvu delovali uglavnom intelektualci. Među uhvaćenima nalaze se inženjeri, srednjoškolski profesori, advokati, maturanti i viši činov-nici. Slabije komunističke grupe prodrle su severoistočno od Sarajeva do Vranja (11 km severoistočno od Sarajeva) i njih su pravoslavni dobrovoljci Derikonje potisnuli na istok. 31. 12. prodrla je jaka komunistička grupa pravcem na železničku liniju zapadno blizu Sarajeva. Dovučena pojačanja pravoslavnih dobrovoljaca Save Derikonje i [sa] Romanije su uspela da pomenutu grupu zadrže i da je potisnu na sever. Rejon Romanija — Rogatica — Vlasenica Prema hrvatskim izveštajima, severno od Rogatice došlo je do borbe između pravoslavnih dobrovoljaca i komunista koji su hteli da prodru na jug. Njih su pravoslavni dobrovoljci Kovačevića odbacili na sever.[7] Kod Žeravice (16 km istočno — severoistočno od Olova) komunisti su izvršili prepad na putnički voz, opljačkali ga, a lokomotivu i 5 vagona zapalili. Isto tako je razoren jedan železnički most. Prekinut železnički saobraćaj. Vođa pravoslavnih dobrovoljaca na Romaniji Kosorić[8] stavio se na raspolaganje za borbu protiv komunista. Hrvati izveštavaju o nekih 2000 komunista severno od Romanije u rejonu Kostreša (20 km severoistočno od Sarajeva) — Dragoradi (7 km južno od Olova). Prema hrvatskim izveštajima, komunisti su razoružali žandarmerijsku stanicu Kalimanići (13 km severno od Rogatice). 6 žandarma je zarobljeno i opet pušteno na slobodu. Komandir stanice se priključio komunistima. Savo Derikonja namerava da se nakon dovođenja pojačanja i dalje sopstvenim snagama bori protiv komunista u rejonu severno od Sarajeva i na Romaniji. Iz Zaklopače (6 km istočno od Vlasenice) je javljeno o borbama hrvatske žandarmerije sa jakom komunističkom grupom. Rejon Olovo — Kladari]: Jake komunističke snage koje su pored Olova prolazile na jug probile su odbrambeni front pravoslavnih dobrovoljaca uprkos njihovog žestokog otpora. Ipak su komunisti razbijeni u dva dela, od kojih je čelna grupa prodrla 19 km severozapadno od Sarajeva, a druga je izviđala jugoistočno u pravcu Romanije. Prema hrvatskim izveštajima, grupa pravoslavnih dobrovoljaca Borka Radovića vodi borbu protiv komunista kod sela Kruševci (4 km severozapadno od Knežine).[9] Rejon Tuzla — Majevica: Čišćenjem rejona Tuzla — Zvornik koje su sprovele ne-mačko-hrvatske jedinice, potisnuta je komunistička grupa sa područja Majevice na jug. Prema dosad nepro-verenim izveštajima Hrvata, u ovim borbenim dejstvima su poginuli Kerović[10] i srpski kapetan Slobodan[11] Dam-janović („Leko"). Rejon Bijeljina: Prema nepotvrđenim hrvatskim izveštajima, pokušala je jedna komunistička grupa da kod Žeravinca (18 km se-verno od Bijeljine) pređe preko Save na jug. Odvoženje žetvenih rezervi sprovodi se po planu. Rejon Doboj — Ozren: Na dan 26. 12. 1942. kod Karanovca (16 km istočno — jugoistočno od Doboj a) iskočio je, uz materijalnu štetu, teretni voz usled popuštanja koloseka. Rejon Teslić: Nastupajući sa zapada, 3. udarna divizija je na dan 2. 1. 1943. rano u 05,00 časova, zauzela Teslić.[12] Dva bataljona hrvatskih oružanih snaga[13] i jedan odred dobrovoljačke milicije, kao i haubičku bateriju od 100 mm, komunisti su većim delom razoružali i zaplenili 3 haubice. Hrvatski komandant pukovnik Binder je pao u ropstvo, komandant bataljona major Ludvig je poginuo. Samo su neznatni ostaci stigli u Tešanj. Odmah nakon zauzimanja, komunisti su železnicom odvezli u pravcu Pribinića (14 km zapadno od Teslica) znatan plen u namirnicama, oružju i drugom materijalu. Velika pilana je uništena. Komunističke predstraže nalaze se kod Mrko-tića (5 km severoistočno od Teslica) i Raduše (9 km istočno od Teslica). Razorena je železnička pruga od Teslića prema zapadu. Zbog nemačkih protivmera, neprijatelj je 5. 1. evakuisao Teslić, koji su zaposele nemačke jedinice. Glavnina nepriiatelja otišla je preko Kamenice (12 km južno — jugoistočno od Teslica) u pravcu Blatnice (20 km južno od Teslića). Prema hrvatskim izveštajima, jača komunistička grupa nastupa pravcem Žepče — Zavidovići. Rejon Travnik: Komunisti su uništili eksplozivom železnički most jugozapadno uz samo Turbe i prepilili oko 100 stubova za električni vod, što je mirno posmatrala hrvatska posada iz bunkera. Prilikom svog prolaska komunisti su zapalili i veliku pilanu i eksplozivom uništili električnu centralu i vodovod. Prema hrvatskom izveštaju, komunistička grupa kod Rastova (20 km južno od Travnika) dostigla je jačinu od 2000 ljudi. Nadalje treba da se u rejonu severno od Travnika nalaze sledeće komunističke brigade: 1. hercegovačka brigada u Gluhoj Bukovici (13 km severno od Travnika), 2. hercegovačka brigada u Orahovici (18 km severoistočno od Travnika), 4. krajiška brigada u Gostilju (16 km severozapadno od Travnika), 1. dalmatinska brigada u nastupanju od Pećina (11 km jugozapadno od Travnika) na istok. Noću od 2. na 3. 1. 1943. komunisti su bez uspeha napali na Travnik sa svih strana.14 Rejon Jajce: Severno od Jajca transporti namirnica i municije na to-varnim grlima u pravcu Bešpelj — Barevo — Magaljdol (8 km severno od Jajca). Prema priznanicama, overenim pečatima, na dan 24. i 25. 12. u Barevu su se nalazili 1. bataljon 7. hrvatske narodnooslobodilačke brigade i Štab 1. udarnog bataljona 3. divizije NOVJ „Šolja".[15] U Bešpelj u je stalna posada od 60 komunista sa mitraljezom i teškim minobacačem. Rejon nemačko-italijanska interesna granica: Na dan 29. 12. 1942, nakon artiljerijske pripreme (oko 300 hitaca iz 3 oruđa i 2 minobacača), komunisti su jednim tenkom napali na Kupres.[16] Hrvatske jedinice su odbile napad i zaplenile tenk, 13 sanduka municije, 3 mitraljeza, 2 puškomitraljeza i više pušaka. Komunisti su se povukli u pravcu Blagaja (8 km severozapadno od Kupresa). Na dan 30. 12. 1942. ustaše su odbile jednočasovni napad na Bugojno. III — SABOTAŽA U MESECU DECEMBRU 1942: Sabotaža na železnici: 8 (Turbe — D. Vakuf, 3 km i. [stočno] od. Broda, Karanovac dvaput, Nemila, Vranduk, 10 km južno od Jajca, šumska železnica Olovo). Zeleznički mostovi: 1 (Žeravice). Sabotaža na sredstvima veze: 3 (Turbe, Nemila, Vranduk). Druge sabotaže: Električna centrala i vodovod u Turbetu uništeni eksplozivom, pilana Turbe spaljena, strugara Teslić spaljena. IV — GUBICI U MESECU DECEMBRU 1942: Sopstveni gubici:
Neprijateljski gubici: mrtvih: 104, ranjenih: veći broj, zarobljeno: 3. V — IZ NEPRIJATELJSKIH DOKUMENATA I SASLUŠANJA: Naređenja su poverljivi dokumenti i smeju se saopštiti samo komandantu. Tek 1—2 dana pre akcije smeju se razrađivati zajedno sa članovima štaba. Nijednom borcu ne srne se saopštiti naziv i sedište štaba. Zarobljenike nakon zarobljavanja ne treba izvesti pred komandu divizije, pošto ona nema ratnog suda. Zbog toga zarobljenike treba predavati najbližem ratnom sudu. Nijednog zarobljenika ne treba odmah pustiti na slobodu. Najpre ih treba odvesti u pozadinu i tamo politički obraditi. Tek tada se mogu osloboditi. Zapreke na putu treba izraditi širine 6—8 m i dubine 3 m kako bi stvarale prepreku za tenkove. Streljanja zarobljenika smeju se izvršiti samo sa odobrenjem divizije. U svakom osvojenom gradu 2. ili 3. dan treba održati 1—2 pozorišne priredbe. Na njih pozivati stanovništvo. Muzika, koja je u poslednje vreme bila kod 14. brigade, sada je direktno potčinjena komandi 3. divizije. U sastavu ima 26 ljudi. U Glamoču se nalazi veća bolnica i hirurška ekipa. Kada se bolesnici ne mogu uputiti u Bosanski Petrovac u cen-tralnu bolnicu, primaju se u Glamoču. Među komunistima je izbio tifus. Kao protivmera dode-ljen je svakoj brigadi jedan srpski kazan, u kome se dvaput sedmično mora iskuvavati sve rublje komunista. Komunisti ne smeju dobijati alkohol za vreme borbe i 3 dana nakon zauzimanja nekog grada. Ako se odmah nakon akcije naiđe na pijane vojnike, moraju se pozvati na odgovornost komandant bataljona i politički komesar. Sa odećom stoji kod partizana veoma loše. Prilikom borbi oko Jajca i nadiranja pojedinih brigada u pravcu Turbeta, samo kod jednog bataljona smrzlo se na straži 5 ljudi. U batalj onima i četama izdaju se dnevno 2 obroka i to pre podne i uveče. Pre podne obično samo čorba, naveče i meso. Da bi se nabavilo dovoljno hrane, divizija dode-ljuje brigadama određene rejone za pljačku. Tako je 14. brigadi prilikom njenog nastupanja na Jajce dodeljen reion Stuona — Perućica — Vranić i Sokolac. Svaka brigada mora uvek imati kod sebe rezervne hrane za 3 dana. Pojedinim brigadama dodeljuje se municija za svaku akciju. 3. diviziji je dodeljeno 1.000.000 metaka za akciju protiv Jajca. Kada brigada nije na borbenom zadatku, svaki borac srne imati kod sebe samo 50 metaka. Preostalu municiju treba predati štabu brigade. Dostavljeno u konceptu. Za komandu divizije prvi generalštabni oficir Gajtner generalštabni major 1Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-315, r. 2271, s. 1255—60. 2Dopisano rukom. 3U originalu „Reich des Tito". 4 i 12Vidi dok. br. 3. 5 i 14Domobransko uporište u s. Busovači (kod Travnika) posle osmočasovne borbe zauzela je 1. dalmatinska udarna brigada 3. udarne divizije NOVJ i porušila put Sarajevo—Travnik (tom IV, knj. 9, dok. br. 44, 171, 172 i 181). 6 Reč je o prodoru 6. istočnobosanske NOU brigade na Romaniju. Počev od 27. decembra 1942. pa tokom narednih dvadeset dana ona je prokrstarila Romaniju, Glasinac, Ozren i Zvijezdu i tom prilikom razbila delove četničke Sarajevske brigade Romanijskog korpusa pod komandom Save Derikonje (tom IV, knj. 8, dok. br. 252, knj. 9, dok. br. 181 i 193, knj. 11, dok. br. 140; R. Petovar, Šesta proleterska istočnobosanska brigada, VII, Beograd, 1951, str. 113—121). 7U tom rejonu je dejstvovala četnička Kalinovička brigada Drinskog korpusa pod komandom Koste Kovačevića. 8Radivoje, komandant četničke 2. romanijske brigade. 9Odnosi se na četnički Knežinski bataljon Vlaseničke brigade. 10Rađivoje, majevički vojvoda 11Pogrešno: treba Stevan. 13Ovi bataljoni su pripadali domobranskoj 4. pukovniji. 15Ova divizija nije imala takav naziv. Verovatno se radi o grešci nastaloj prilikom kucanja i treba da piše „Šolaja". Međutim, 9. krajiška udarna brigada „Simo Solaja" formirana je tek 22. januara 1943. godine, ali je u periodu o kojem je reč u ovom dokumentu u 3. krajiškom NOP odredu bio jedan bataljon pod imenom „Solaja". 16Napad na Kupres su izvele 2. proleterska i 2. dalmatinska udarna brigada 2. proleterske udarne divizije NOVJ, ali ga, i pored velikih gubitaka, nisu zauzele zbog intervencije delova ustaškog 5. stajaćeg zdruga iz Bugojna (AVII, a. NDH, k. 56, reg. br. 14/2; tom IV, knj. 8, dok. br. 220, 225 i 251, knj. 9, dok. br. 181).
|