| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
PROCENA VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE KOMANDANTA NEMACKIH TRUPA U NDH OD 16. MARTA 1943. ZA PERIOD OD 1. DO 15. MARTA 1943. GODINE[1] Poverljivo KOMANDANT NEMAČKIH TRUPA U HRVATSKOJ Ia, br. 1504/43. pov. O.U., 16. 3. 1943. PROCENA SITUACIJE za vreme od 1. 3 — 15. 3. 43. I. POLITIČKA SITUACIJA U dosadašnjem području komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj nema bitnih promena opšte situacije. Poverenje civilnog stanovništva prema nemačkom Vermahtu je poslednji oslonac za spašavanje hrvatske državne tvorevine od haosa. Temeljita izmena sadašnje situacije mogla bi se postići samo uklanjanjem sadašnjeg režima, koga podržava samo oko 2% stanovništva. Averzija svih delova stanovništva prema poglavniku i ustašama daje ustanicima jedno dalje pojačanje, tako da mere nemačkih oružanih snaga na smirivanju ne mogu dovesti do trajnog uspeha. U novosmirenim oblastima stanovništvo je spremno da pomogne nemačkim vojnicima i zahvalno im izlazi u susret. Izuzetak čini samo pravoslavno stanovništvo, koje se drži plašljivo i uzdržijivo i uglavnom simpatiše sa ustanicima, u čijim se redovima bore mnogi njihovi pripadnici. Muslimani i Hrvati odbijaju crvenu vladavinu ili se bore na strani ustanika samo zato da bi oslobodili svoju zemlju od Italijana, koji bez sumnje vode jednu neumesnu politiku smirivanja. Masa stanovništva u oslobođenim oblastima nema nikakvog političkog cilja. Oni teže radu, miru, sigurnosti i ozbiljnoj upravi. Prema dosadašnjim iskustvima, izgradnja vlasti napreduje li samo „na papiru" ili se veoma oteže. Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području 714. divizije nisu zabeležena nikakva" prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području 718. pešadijske divizije, naročito u rejonu Zenice i Han-Piješka, neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II"[2] jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška. II. NEPRIJATELJSKA SITUACIJA Neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom je slomljen. Neprijatelj koji se za borbu postavlja pretežno u šumi i planini, bio je svuda odbačen brzim i žestokim zahvatima. On skoro panično izbegava svako ugrožavanje sa krila i iz pozadine. On dalje daje prednost noćnim prepadima i pokušava da napad zadrži planinskim i tehnički dobro postavljenim preprekama. Infiltriranim manjim odredima pozadi nemačkih linija, počinje da aktivno ometa nemački dotur. Ostaci ustanika, bez izuzetka teško tučene jedinice sa malo municije i ishrane, deprimirane nemačkim udarima i zadržavane mnogobrojnim ranjenicima i bolesnicima, stoje za sada južno od linije Konjic — Rama.[3] Oni su na severu pritisnuti nemačkim jedinicama, na jugu četnicima, i pokušavaju da se izvuku prema jugoistoku, dolinom Neretve, na teritoriju Crne Gore. Italijani i četnici navodno hoće da ustanicima stvore mogućnosti odstupanja preko Foče i Rogatice, prema severu, na nemačko područje. Protivmere su pripremljene. Rastući broj dezertera i okolo razbacano oružje ukazuje na povećanu za-morenost od rata kod ustanika. Naročito seljački slojevi komunista naginju napuštanju borbe i hoće da se vrate u zavičaj. Dok se mir dosad održava u oblastima koje su bile očišćene operacijom „Vajs II", pošto su samo u dva pojedinačna slučaja razbijeni odredi izvršili prepade na naše kolone za dotur, dotle se u oblastima očišćenim operacijom „Vajs I" može konstatovati povećana komunistička aktivnost. U Samarici, rejonu Bosanska Krupa — Bihać i na planini Grmeču , već su se pojavile jedinice bataljonske jačine, koje doduše izbegavaju otvorenu borbu, ali predstavljaju stalnu opasnost za dotur i saobraćajne objekte. Neprijatelj, koji se sada pojavio u ovim oblastima, sastavljen je iz novoprikupljenih slabijih ostataka neprijatelja i jedinica koje su se povukle sa Plješivice i drugih delova italijanskog interesnog područja. Tako dugo dok se ita-lijanski saveznici aktivno ne angažuju. ne može se računati sa definitivnim istrebljenjem komunističkog ustaničkog pokreta. U ostalim područjima vlada relativni mir. Izveštaji o ponovnoj pojavi ustanika u prostoru Kotor-Varoš i Teslić, dosada nisu potvrđeni. Jedino u oblasti Vlasenica — Rogatica ustanovljene su tekuće borbe između ustaša i komunista, kojima se ipak pridaje samo lokalni karakter. Ukratko, treba konstatovati: 1) Titova država je razbijena i njegova vojska u raspadanju.[4] 2) Ugrožavanje nemačkog komandnog područja vrše ustanici koji prodiru iz italijanske oblasti. III. SOPSTVENA TAKTIČKA SITUACIJA Operacija „Vajs II" je u suštini završena. Daljem razbijanju neprijatelja postavljene su time granice, pošto gonjenje neprijatelja nije moguće na teritoriji južno, odnosno istočno od Neretve zbog političkih odnosa sa Ita-lijanima. Stoga je sigurnost umirenih teritorija protiv ponovnog prodora ustanika glavni zadatak za najbližu budućnost. Premeštanjem tri divizije na područje komandanta nemač-kih trupa u Hrvatskoj i preformiranjem 714. i 718. pd dobile su nemačke jedinice priraštaj snaga koji isključuje ozbiljno ugrožavanje prostora koji obezbeđuju. Najavljeno dovlačenje policijskih jedinica treba da oslobodi glavninu jedinica za manevarsku upotrebu. SS-div.: Divizija u svom rejonu jedva da je za sada izložena mogućnosti razračunavanja sa komunistima. Ipak je moguć sudar sa četnicima, koji su za sada naročito aktivni u boksitnoj oblasti. Divizija, pored obezbeđenja boksitne oblasti, baviće se oporavkom i obukom svojih jedinica, da bi krajem aprila bila spremna za dalje zadatke.[5] 369. pd Preuzima teritoriju 718. pd i sprovešće, pored traženog oporavka, pre svega umirivanje prostora Rogatica — Vlasenica i ugušivanje četničkih akcija u rejonu Zenice.[6] 727. pd: Biće premeštena krajem maja na železničku prugu Sarajevo — Višegrad i tamo će se pripremiti za transport u novi rejon. Do evakuacije će produžiti preformiranje u lovačku diviziju i potrebni oporavak, i sadejstvovati na smirivanju rejona Rogatica. 718. pd: Naređenom predajom svoje dosadašnje zone može se posvetiti u prvom redu preformiranju u lovačku diviziju i reorganizaciji hrvatske lovačke brigade. Pripreme za preformi-ranje su toliko napredovale da se nakon dolaska rezervi može odmah početi sa formiranjem pridolazećih jedinica. Formiranje hrvatske lovačke brigade bilo je usporeno time što je glavnina 7. peš. puka učestvovala u borbenim dejstvima poslednje ne-delje. Pored ovih organizacijskih i obrazovnih zadataka, divizija osigurava put dotura Bugojno i Ilidža prema Mostaru do Jablanice, sa težištem na pruzi Konjic — Rama. 714. pd: Razbila je u više uspešnih operacija bande na Samarici,, u luku Sane i Une i u prostoru Bihaća. Povlačenjem 741. gren. puka, koji je za sada stigao tek južno od Jajca, kao i 3 (hrv.) brd. brigade i prebacivanjem ovih snaga na teritoriju Vrtoče — Petrovac — Grmeč-planina može se računati na smirivanje ove teritorije. Pored sopstvenih operacija sa obe strane Bihaća, na Samarici i Kozari, divizija će ponovo produžiti reorganizaciju u lovačku diviziju i reorganizacju hrvatske lovačke brigade. VII.[7] SAOBRAĆAJ Uglavnom nepromenjen. Nekoliko napada na prugu Su-nja — Banja Luka dovelo je do neznatnog usporenja železnič-kog saobraćaja. Punim zalaganjem svih transportnih nadlešta-va i strogim nadzorom snabdevačkog saobraćaja od strane na-čslnika pozadine, mogli su se ispuniti svi zahtevi i sprečiti. zagušenje jako opterećenih železničkih stanica. VIII. SNABDEVANJE I SITUACIJA DOTURA Snabdevanje životnim namirnicama i stočnom hranom bilo je u prvoj polovini marta veoma nategnuto, zbog ispadanja 60 prehrambenih vozova, koji su bili doznačeni za januar, februar i mart, i koji ipak nisu stigli, kao i zbog toga što su rezerve Vojnog nadleštva za snabdevanje 877 već bile na izmaku. Mnogobrojni izveštaji i opomene kod organa načelnika pozadina u Beogradu nisu doveli ni do kakvog uspeha. Bitna pomoć bile su dobre zalihe 714, 717. i 718. pd, koje su bile-dovučene radi savlađivanja oskudice. Stanje prehrane divizija koje su se borile u planini bilo je stoga više dana naročito kritično, jer skladišta za snabdevanje, usled snežnih padavina i jako zaleđenih puteva, nisu mogla biti korišćena od strane divizija. Jače korišćenje neprikosnovene rezerve nije se, pod ovim okolnostima, moglo izbeći. Naknadnim dovođenjem rezervnog sastava na nove puteve dotura i ustrojavanjem pomoćnih oslonaca, još više se pogoršavalo postojeće stanje. Nabavka mesa i kabaste stočne hrane sa terena još je zadovoljavala, izuzev 369. div. kojoj se meso moralo doturati. Snabdevanje municijom bilo je zadovoljavajuće, izuzev defektne i svetleće municije. Snabdevanje pogonskim gorivom dovoljno. Stvaranje železničkih istovarnih postaja i istovarnih mesta pričinjavalo je naročite teškoće zbog stanja puteva. Izvanrednom efektu rada i neustrašivom zalaganju auto-kolona ima se zahvaliti što se uspelo doturiti jedinicama potrebna snabdevna sredstva. Jednog dana morao se jedan puk snabdeti iz vazduha. Osim toga, i posada Organizacije Tot u Mostaru, u jačini od oko 400 ljudi, snabdeva se iz vazduha od 20. 2. 43. Od 12. 3. 43. celokupni dotur, izuzev 714. pd, leži na pruzi uzanog koloseka Brod — Sarajevo — Travnik. Obezbeđenje ove pruge od rušenja je od naročitog značaja. X. ZDRAVSTVENO STANJE Pregled bolesti: Javilo se za lekarsku pomoć (od 1. 3—15. 3) 491 (8) Brojno stanje bolesnika 897 (19) Ozdraveli vraćeni u jedinice 305 (2) Povećani nastup gripa, zapaljenja krajnika bez zapaljenja pluća, delom su uslovljeni godišnjim dobom, ali uglavnom bi-vakovanjem pod vedrim nebom i neredovnom ishranom, često hladno pripremljenom, pored čestog uživanja neoceđenog zaklanog mesa. Zbog borbenih dejstava, izostala je nega zuba i usta. Kod 187. grupe bio je rashod od stomačnih i crevnih bolesti naročito visok (94 u 8 dana). Oboljenja kože (97), uslovljena infekcijama usled nemogućnosti promene rublja i smanjenih mogućnosti pranja. Polne bolesti niske (19). Jedinice su devaširane. Za 10 dana prijavljeno 15 slučajeva trbušnog tifusa. U bolnicama svuda i uvek blag tok oboljenja. U posled-njoj nedelji za koju se podnosi izveštaj, kod 369. pešadijske divizije lagano povećanje pojave trbušnog tifusa. Preventivne mere: stalno devaširanje u postojećim postrojenjima na komunikacijskim putevima. Dovlačenje medicinskih aparata iz sanitetskih ustanova na mesta hitnih potreba. Povećana podela sapuna, stalna upotreba talka. Priprema sanitetskog voza (od 14. 3) na pruzi Sarajevo — Zenica. Pre utovara 717. pd postavlja se 1 vod 1087. sanitetske čete za sprovo-đenje devaširanja premeštenih za Sarajevo. Nija javljeno o nestašici pijace vode zbog porušenih bunara, odnosno zarazi zbog pijenja zagađene vode. U celini, prema prilikama, zdravstveno stanje jedinica je zadovoljavajuće. XI. STANJE KONJA Pri ukupnoj formaciji od 22.334 konja postoji 23.675, od toga: 4571 brdski konj (brdski konji SS-divizije nisu pri tom uračunati). Većina je sastavljena od trofejnih i iznajmljenih konja. Veterinarskoj službi predato je 383 konja, ukupno brojno stanje bolesnih konja iznosi 847, uginulo je 311 konja, od toga samo kod 369. pd 290. Izdržljivost i zdravstveno stanje kod 714, 718. i SS-div. zadovoljavajući su, kod 717. i 369 (hrvatske) pd, prema opštem zdravstvenom stanju, su dobri, uprkos stalnih bivakovanja. Šugavost je mala i ima je kod svih divizija, najviše je ima kod 718. pd., 120 konja nalazi se na ambulantnom lečenju. Pot.: Liters F. d. R. . . . [8] Ritmajster i 0 1 Dostavljeno: . . . [9] 1Snimak overenog prepisa originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-314, r. 554, s. 365—72. 2Vidi dok. br. 35 i 36. 3Jedinice NOVJ su počele forsirati reku Neretvu 6/7. marta 1943. i do 15. marta sve jedinice, sa Centralnom bolnicom u kojoj je bilo oko 3000 ranjenika i oko 1000 obolelih od pegavog tifusa, prebacile su se preko Neretve (Zbornik radova „Neretva—Sutjeska 1943", Beograd 1969, Trgo Fabijan, „Četvrta i peta neprijateljska ofanziva", str. 45—47). 4Komandant Jugoistoka, general Ler, u svom izveštaju od 1. aprila nemačkoj Vrhovnoj komandi je konstatovao da je gro partizanskih snaga pod Titovom komandom prebačen sa svojih područja preko Neretve. Vrhovni komandant NOVJ, ocenjujući bitku na Neretvi, zaključuje: „[...] Planovi Vrhovnog štaba bili su ostvareni. Četvrta ofanz;va je propala. Opkoljavanje naše slobodne teritorije i uništavanje naših snaga nije uspelo zahvaljujući kontra-manevru naše Udarne grupe kod Neretve i Gornjeg Vakufa. Ranjenici su bili spašeni [...]" (AVII, NAV—T-78, r. 332, s. 6290035—72; tom II, knj. 1, str. 279; Zbornik radova „Neretva—Sutjeska", Trgo Fabijan, n.č., str. 48). 5Vidi dok. br. 35. 6Vidi dok. br. 58. 7U originalu iza stava pod III stoji stav VII, VIII, IX i X. 8Potpis nečitak. 9Dopisano rukom nečitljivo.
|