| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
DESETODNEVNI IZVEŠTAJ KOMANDANTA NEMACKIH TRUPA U NDH OD 28. FEBRUARA 1943. O VOJNO-POLI-TIČKOJ SITUACIJI, OBOSTRANIM GUBICIMA I AKTIVNOSTI JEDINICA NOV I POJ U BOSNI I HERCEGOVINI[1] Koncept Poverljivo Komandant nemačkih trupa u Hrvatskoj Ja br. 1212/43. pov. O.U., 28. 2. 1943 PROCENA SITUACIJE U VREMENU od 17 — 26. 2. 1943. Politička situacija Smirivanje zemlje uglavnom je napredovalo. Sve veće poštovanje pred snažnim udarima nemačkog oružja u borbi sa ustanicima i to što ima još samo pojedinačnih pojava manjih komunističkih bandi u našem području, probudilo je nadu širokih masa da će doći do poboljšanja celokupne situacije. Jedino u četničkom pitanju počinje da se ocrtava skorašnji sudar i snažna borba sa posadnim snagama. Četnici, doduše, još ispoljavaju utisak lojalne saradnje, ali samo po spoljašnosti, međutim, iz agresivnog držanja pojedinaca, razoružanja ostavljenih hrvatskih odreda i pljačkanja muslimanskih i hrvatskih domaćinstava, naslućuje se da oni smatraju da je došao njihov čas. Upadljiva je težnja svih četničkih odreda da na svaki mogući način dobiju municiju u ruke. Karakterističnu svetlost na pouzdanost Muslimana baca, u vezi sa četničkim pitanjem, činjenica da su dobrovoljni milicioneri Hadži-Efendića prodali svoju municiju četnicima.[2] Neprijateljeva situacija U prostoru jugozapadno od Bosanskog Petrovca do jugozapadno od Jajca stoje i dalje brigade 7. i 5. komunističke divizije[3]sa verovatnim zadatkom da se pri napadima nemačkih jedinica na glavnu borbenu liniju, koja je označena na osnovu izveštaja poverenika na liniji: Jadovnik — Šator — Smiljevac —- Vitorog — Cincar (25 severoistočno, 35 severoistočno, 82 istočno — severoistočno, 65 istočno — severoistočno, 67 istočno — jugoistočno od Knina), povrate radi odbrane Glamoča. Tito je kon-centrisao svoje najbolje snage i to: 1, 3. i delove 2. divizije [NOVJ] za svoj napad, preko Prozora, na Konjic i Jablanicu, Drežnicu, gde mu je uspelo da potisne hrvatske posade i da opkoli italijanske snage. Njegova je namera, po svojoj prilici, da elastičnom odbranom izbegne napade nemačkih snaga koje on očekuje sa severa i severoistoka, da sa glavninom svojih najboljih brigada izbori put za Hercegovinu i da obezbedi evakuaciju iz rejona Glamoča. Istovremeno da prihvati borbu protiv D. Mihailovića, odvoji od rukovodstva delom komunistički zaražene pripadnike Mihailovića, i da ih privuče u svoje redove. U Hercegovini, eventualno i u Crnoj Gori sigurno pretpostavlja da nađe prostor a) za koji su nemačke jedinice za sada malo zainteresovane, b) u kome će on naći bolje uslove za život i mogućnosti snabdevanja, c) iz koga, zbog blizine obale, može biti bolje snabdevan od strane saveznika, d) koji može poslužiti kao osnovica za eventualnu invaziju saveznika na Balkanu. Iz Hercegovine on ugrožava jedinu železničku vezu sa obalom pravcem sever — jug; osim toga, putevi dotura nemačkih jedinica su otežani i oduženi, zbog čega bi za sigurnost ovih pu-teva bile vezane dalje nemačke snage. Ugrožavanje zapadnog krila je nastalo usled jakih komunističkih grupa na Žumberku, Maloj i Velikoj Kapeli i Plješivici. Glavna sobraćajnica Zagreb — Beograd ometa se njihovim još preostalim jakim grupama severno i južno od Save. Mihailović misli da je ugrožavanjem Hercegovine od strane komunista i napredovanjem nemačkih snaga u pravcu Prozora i preko Ivan-sedla na Konjic, navodno došao trenutak za njegov ustanički pokret. On. mobiliše svoje pristalice u Hercegovini i privlači dalja pojačanja iz Crne Gore. U Mostaru je, putem letaka, već proklamovan opšti ustanak, i nije isključeno da relativno slabe italijanske snage napuste Hercegovinu i da se povuku na obalu. On hoće da se na levoj obali Neretve suprotstavi nemačkom nastupanju silom oružja. Prema svima izgledima, usled nastupanja nemačkih snaga u pravcu Mostara,došao je za DM neočekivan trenutak, tako da bi hitno iskori-šćenje ovog stanja stvari moglo sobom doneti povoljne uslove za njegovo uništenje. U području koje mi obezbeđujemo uglavnom vlada mir u zapadnom delu, dok je u području 718. peš. div. nastupila ozbiljna ugroženost usled nastupanja komunističkih snaga preko Ivan-sedla prema severoistoku. Merama nemačkih snaga, opasnost je odmah otklonjena. Ipak, može se desiti da znatne neprijateljske snage, koje se nalaze između Prozora i Ivan-sedla, prodru prema se veru, gde bi se za sada mogle suprotstaviti samo slabe nemačke snage. Ukoliko se više celokupne operacije udaljavaju od komandnog položaja i naša oblast obezbeđenja ostaje bez nemačkih snaga, utoliko se više infiltriraju razbijeni delovi i kompaktne jedinice u stare rejone. Ove neprijateljske trupe drže se još pasivno i namerne su da izbegnu akciju čišćenja, pošto su operacijom „Vajs" za sada, kako u pogledu snabdevanja tako i u moralnom pogledu, jako stradale. Kao rezime može se konstatovati: 1) Dosadašnji uspesi u operaciji „Vajs I i II" dopuštaju da se očekuje razbijanje Titove države.[4] 2) Preostale neprijateljske snage u oblastima pročešljanim borbom nisu više u situaciji za vođenje otvorenog rata i ograničiće se na taktiku partizanskog rata. 3) Hitno rešenje četničkog pitanja je celishodno u vezi sa operacijom „Vajs II". Sabotažna aktivnost: Sabotaže i prepadi u vremenu za koje se podnosi izveštaj su neznatni. Osim rušenja jednog manjeg železničkog mosta na pruzi Brod — Sarajevo i dvadeset četvoročasovnog prekida pruge Jajce — D. Vakuf, nije bilo nikakvih naročitih događaja da se zabeleže. Preko svakog očekivanja povoljno se odvija saobraćaj na pruzi Banja Luka — Sunja koja nije prekidana od svog puštanja u saobraćaj. U vremenu za koje se podnosi izveštaj treba zabeležiti sle-deće sabotažne akcije: 1. železnička sabotaža na magistralnoj pruzi 1 2. „ „ na neosiguranoj sporednoj pruzi 1 Sopstvena taktička situacija Opsežnim razgolićavanjem sopstvenog sigurnosnog prostora s jedne strane, i povećanjem ukupnog područja, s druge strane, znatno su porasli zadaci obezbeđenja za preostale jedinice. Sigurnost važnih privrednih industrijskih bazena, sa izuzetkom Tuzle jedva je mogla biti obezbeđena. Kod 714. pd moglo je dobro uspeti nekoliko mesnih operacija, naročito u međurečju Una — Sana. Jugozapadni deo proširenog divizijskog područja bio je posednut udarnim grupama 187. rez. divizije, koje su potčinjene 714. diviziji. Šama-rica je posednuta od strane [domobranske] 2. (hrv.) brdske brigade. Premeštanje 11. pešadijskog puka u novi rejon je spro-vedeno. Pored mnogobrojnih manjih akcija, bila je nastavljena obuka jedinica i specijalista i dalje pripremanje za popunjavanje lovačke divizije i formiranje 2. (hrv.) lovačke brigade. 718. div. morala se, zbog situacije oko Mostara i ugrožavajuče situacije na Ivan-sedlu, kompletno angažovati van svog područja obezbeđenja, izuzev slabijeg obezbeđenja industrijskih postrojenja i posade Višegrada. Iako sadašnji mir u području divizije dozvoljava privremeno jedno takvo razgoli-ćavanje, bojati se da četnici i komunisti uskoro ne saznaju povoljnost situacije i iz toga izvuku svoje zaključke. Formiranje hrvatske lovačke brigade moglo se planski nastaviti uprkos pomenutim teškoćama. Namere obadve divizije su zavisne od razvoja operacija „Vajs" i „Mostar". Da bi 718. divizija bila sasvim slobodna za angažovanje u operaciji „Mostar", namerava se da 714. peša-dijska divizija privremeno preuzme osiguranje jednog dela područja 718. divizije. Preformiranje i reorganizacija, kao i mesne akcije čišćenja, nastaviće se kod obeju divizija u okviru momentalne situacije. Saobraćaj: Dalje poboljšanje, usled povoljnog razvoja neprijateljske situacije. 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-314, r. 554, s. 359—64. 2 Reč je o domobranskim dobrovoljačkim jedinicama, tzv. „Domdo--postrojbama", formiranim od Muslimana u pojedinim područjima Bosne, da bi, kao neka vrsta milicije, obavljale pojedine službe i osiguravale komunikacije u korist Vermahta. Komandant jedne takve formacije u Tuzli bio je major Muhamed Hadžiefendić. 3 Odnosi se na 7. i 5. diviziju NOVJ. 4 Vidi dok. br. 13, 22 i 23.
|