ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII - DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA - KNJIGA 3
Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


NAREĐENJE KOMANDANTA JUGOISTOKA OD 15. FEBRUARA 1943. ZA ORGANIZACIJU ODBRANE I REGULISANJE KOMANDNIH ODNOSA NA BALKANU[1]

Strogo poverljivo

Komandant Jugoistoka (Komanda Grupe armija ,,E")

Ia, br. 025/43 str. pov.

Samo za načelnika Preko oficira

H. Qu., 15. 2. 43.

. . . [2]

Gen. St. d. H, 2. odelj.

Br. 1044/43, str. pov. prim.: 13. 4. 43.

18 priloga

Gen. St., Oper. odelj. grupa II[3]

23. 2. 1943. br. 430200/43 za načelnika 18 April.

50 primeraka

18. primerak

ODBRANA I KOMANDOVANJE NA JUGOISTOKU

I) Situacija na Sredozemlju omogućava da u dogledno vre-me dođe do napada na Krit, nemačka i italijanska uporišta u Jegejskom moru i na Balkanskom poluostrvu.

Mora se računati sa time da će ovaj napad biti podržan od strane ustanika u zapadnim balkanskim zemljama.

Pojačani uticaj anglosaksonskih sila na držanje Turske ta-kođe zahteva da se tome pitanju pokloni odgovarajuća pažnja.

II) 1) Odbrana Jugoistoka, uključujući i ostrva koja se nalaze u njegovoj zoni, stavljena je pod komandu komandanta Jugoistoka (Komanda Grupe armija ,,E"), koji po tom pitanju sadejstvuje sa komandantom Juga, Mornaričkom komandom Grupe „Jug" i odgovarajućim italijanskim i bugarskim komandama.

Komandant Jugoistoka neposredno je potčinjen fireru.

2) Zadaci komandanta Jugoistoka su sledeći:

a)  Priprema i izvođenje odbrane obala, koje treba utvrditi

sa težištem na Peloponezu [Peloponnes], Kritu [Kreta] i Dodekanezu [Dodekanes] u skladu sa firerovom direktivom br. 40. Od utvrđivanja su izuzeti Hios [Chios] i Mitilena [Mvtilene].

Odredbe u pogledu sprovođenja napred rečenog vidi u prilogu 1.[4]

b)  Pripremu i komandovanje po pitanju protivvazdušne odbrane vršiti prema direktivama komandanta Juga.

Odredbe u pogledu sprovođenja ovoga vidi u prilogu 2.[5]

c)  Preduzeti konačno smirenje pozadine i uništenje ustanika i bandi svih vrsta u sadejstvu sa italijanskom 2. armijom.[6]

U ovom pogledu će se izdati specijalna naređenja.

d)  Pripremu svih mera koje su potrebne u slučaju neprijateljskog napada na Balkan vršiti uz pomoć ili saglas-nost Turske i u sporazumu sa bugarskom vrhovnom komandom.

U ovom pogledu će se izdati specijalne direktive. U pogledu nemačkog okupacionog prostora:

e)  Obezbediti jedinstveno rukovođenje pomorskim transportom u Jegejskom moru, uključujući Krit i osiguranje tog prostora (vidi zadatke date admiralu Jegeja— prilog IO).[7]

f)  Usmeravanje snabdevanja na kopnu i moru svih nemač-kih jedinica koje se nalaze na Jugoistoku vršiti prema njihovom zahtevu i prema potrebama i raspoloživom transportnom prostoru (vidi pitanje snabdevanja — prilog 21).[8]

g) Odluku o svim pitanjima koja se odnose na jedinstveno rukovođenje transportom i upotrebom sredstava veze na okupiranom Jugoistoku za sva tri vida oružanih snaga izdaje komandant Jugoistoka.

III) Regulisanje pitanja komandovanja

1) Komandant Jugoistoka je vrhovni predstavnik Vermahta na Jugoistoku i ima sva prava teritorijalnog komandanta:

a)  u odnosu na sva tri vida nemačkog Vermahta i formacija SS u oblastima koje su okupirale nemačke trupe u Hrvatskoj, Srbiji i Grčkoj, uključujući grčka ostrva i delove Hrvatske u kojima nemačke trupe izvode operacije,dalje

b)  u odnosu na savezničke trupe koje su okupirale određene delove Srbije.

Komandant Jugoistoka vrši izvršnu vlasi naročito nad lokalnom civilnom upravom na teritorijama koje su okupirale nemačke trupe preko komandanata, odnosno ko-mandanture utvrđenog Krita, koji su mu potčinjeni (direktive uputstva vidi u prilogu 3).[9]

Područja koja su naznačena pod III) 1) predstavljaju operacijske prostorije.

2) Komandantu Jugoistoka su potčinjeni:

a) za područje Hrvatske

„nemački opunomoćeni general u Hrvatskoj", izuzimajući ga od ovoga u svojstvu vojnog izaslanika (njegove zadatke vidi u prilogu 4)[10] i „komandant nemačkih trupa u Hrvatskoj" (zadatke vidi u prilogu 5),[11]

b) za područje stare Srbije„komandujući general i komandant u Srbiji" (zadatke vidi u prilogu 6),[12]

c)  za područje Soluna i ostrva Lemnosa, Mitilene, Hiosa i Stratia [Strati], kao i za neutralnu zonu prema Turskoj i Trakiji, „komandant Soluna i Jegeja" (zadatke vidi u prilogu 7),[13]

d)  za područje ortskomandanture Pireja [Piraus] (uključujući Melos), kao i za garnizone i područje nemačkih trupa na Atici i Peloponezu „komandant južne Grčke" (zadatke vidi u prilogu 8),[14]

e)  za područje Krita „komandant utvrđenog Krita" (zadatke vidi u prilogu 9),

f)  „admiral Jegeja" po svim pitanjima odbrane obale (zadatke vidi u prilogu 1O),[15]

g) „vojni izaslanik u Sofiji", izuzimajući ga od ovoga u svojstvu vojnog izaslanika (zadatke vidi u prilogu 11),[16];

h) „Nemačka vazduhoplovna misija u Bugarskoj" (zadatke vidi u prilogu 12),[17]

i) „Nemačka vazduhoplovna misija u Rumuniji" (zadatke vidi u prilogu 13),[18]

Detalje u vezi potčinjenosti vidi u prilogu 14.[19]

3)  Rukovođenje ratom na moru

Rukovođenje ratom na moru na području Jegejskog mora vrši Mornarička komanda Grupe „Jug" i admiral Jegeja, admiral Dodekaneza, koji su joj potčinjeni, a u izvesnim slučajevima i starešine pridatih pomorskih snaga prema odgovarajućem uputstvu komande pomorskih operacija.

Upotreba pomorskih oružanih snaga i ratnih sredstava na moru vrši se na osnovu naređenja Mornaričke komande Grupe „Jug", a prema direktivama Štaba za rukovođenje operacijama na moru, a u izvesnim slučajevima od italijanske Komande Ratne mornarice, na osnovu sopstvene procene situacije na moru, tako da se najefikasnije spreče neprijateljske operacije na moru.

Odredbe u pogledu izvođenja odbrane obala vidi u prilogu 1.

4)  Rukovođenje ratom u vazduhu na celokupnom području Sredozemlja spada u nadležnost komandanta Juga. Da bi se obezbedilo usko sadejstvo sa komandantom Jugoistoka kao odgovornim komandantom na Jugoistoku, 10. vazduhoplov-ni korpus, koji je potčinjen komandantu Jugoistoka, ima zadatak da sarađuje sa komandantom Jugoistoka po svim pitanjima rata u vazduhu pri zajedničkom vođenju borbe pre svega kada se radi o odbrani obala (vidi prilog 1).

5) Regulisanje komandnih odnosa italijanskih kopnenih snaga na prostoru Grčke vidi u prilogu 15,[20] u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji vidi u prilogu 16.[21]Službena uputstva nemačkih štabova za vezu pri italijan-skim komandama vidi u prilogu 17.[22]

6)  Regulisanje komandnih odnosa bugarskih kopnenih snaga na Jegeju vidi u prilogu 18.[23]

7)  Regulisanje pitanja transporta vidi u prilogu 19.[24]

8)  Pitanje saniteta vidi u prilogu 20.[25]

IV) (Važi samo za nemačko okupaciono područje). 1) Pitanje snabdevanja vidi u prilogu 21.[26]

2)  Politička pitanja, kontraobaveštajna služba i moralno-poli-tički rad vidi u prilogu 22.[27]

3)  Inžinjerijska pitanja vidi u prilogu 23.[28]

4)  Pitanja sredstava veze vidi u prilogu 24.[29]

5)  Pitanja u vezi vojne privrede vidi u prilogu 25.[30]

6)  Pitanja sudstva vidi u prilogu 26.[31]

7)  Pitanja administrativnog saobraćaja vidi u prilogu 27.[32]

8)  Izveštaje vidi u prilogu 28.[33]

V) 1) Ovo naređenje treba dati izvodno, izostavljajući ono što je dato pod I), kao II) 2) d) i to utoliko ukoliko je to samo neoohodno ootrebno nižim komandama. Ste-pen poverljivosti priloga je naznačen na samim prilozima.

2) Naređenja „komandanta oružanih snaga na Jugoistoku (Komanda 12. armije) — Ia, br. 1000/42. str. pov. od 1. 5. 42"[34] kao i „komandanta oružanih snaga na Jugoistoku (Komanda 12. armije) — Ia, br. 3000/42. str. pov. od 5. 11. 42"[35] stavljaju se van snage i treba ih uništiti.

Komandant Jugoistoka istovremeno komandant Grupe armije ,,E"

Ler [Lohr] general-pukovnik

1Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301552—7. Na margini prve stranice originala rukom je dopisano nekoliko reci, slova i brojeva.

2  i 3Četvrtasti pečat primaoca.

4Vidi AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301558—65.

5U ovim odredbama za protivvazdušnu odbranu na Jugoistoku, komandant Jugoistoka je preneo nadležnost za okupaciono područje Srbije na komandujućeg generala i komandanta u Srbiji, a za područje NDH na nemačkog opunomoćenog generala u NDH, koji je obezbeđivao i sadejstvo s vazduhoplovstvom NDH. U materijalnom pogledu za ovo područje bila je nadležna Vazduhoplovna komanda XVII u Beču. Naročito je skrenuta pažnja na obezbeđenje železničke pruge Beograd— Grdelica i industrijskog bazena Bor (AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301566—70).

6Vidi dok. br. 42.

7, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 20 i 23 Ti prilozi su izostavljeni, jer se ne odnose na teritoriju Jugoslavije.

8Vidi AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301610—2.

9U ovom uputstvu za vršenje potpune vojnoupravne vlasti piše: ,,1) Opšte odredbe

Izvršna vlast obuhvata celokupnu najvišu državnu vlast (uporedi Službeno pravilo Kopnene vojske br. 90, I deo, tačka 20), to znači da ona predstavlja zbir svih ovlašćenja koja uživa nemačka okupaciona vlast s obzirom na vojnu hegemoniju u odnosu na vladu dotične teritorije, ustanove i stanovnike okupiranih područja. Ona obuhvata zakonodavstvo, sudsku vlast i upravu.

Izvršna vlast je u rukama komandanta Jugoistoka. Komandant Jugoistoka izvršnu vlast sprovodi preko potčinjenih mu komandanata i komandanta utvrđenog Krita, kojima su dalje potčinjeni oblasni i okružni komandanti.

Izvršnu vlast u delovima Srbije koje su okupirale bugarske snage vrši komandant Jugoistoka, prema uputstvima komandanta Vermahta na Jugoistoku, u saglasnosti sa bugarskim Ministarstvom rata od 17. 1. 42 (Odeljenje za pozadinu), Odeljenje za upravne poslove A 3 pov. uz dopis 2/4-2.

U delovima Hrvatske u kojima nemačke trupe izvode operacije, komandant Jugoistoka ima izvršnu vlast u okviru uputstava koja su utvrđena u zajednici sa hrvatskom vladom.

Naređenja koja se izdaiu pojed'nim ustanovama koje su potčinjene komandantu Jugoistoka, a tiču se izvršne vlasti, i uz to imaju veći politički, ekonomski ili inače značajniji uticaj, moraju imati prethodnu sa-glasnost komandanta Jugoistoka.

Izvršna vlast se vrši samo utoliko, ukoliko se odnosi na odbranu, bezbednost okupacionih snaga i javni red i poredak.

2)  Zakonodavstvo

Komandant Jugoistoka, u cilju izvršavanja zadataka koji su mu postavljeni, ima neograničeno pravo izdavanja pravnih propisa. Isto-pravo imaju i [njemu potčinjeni] komandanti, kao i komandant utvrđenog Krita uzimajući u obzir ograničenja koja su navedena u tački 1, stav 5. Feldkomandanti i krajskomandanti imaju pravo da izdaju pravne odredbe samo u okvirima koji su im dati od komandanata, odnosno od komandanta utvrđenog Krita.

Pravne uredbe koje je do sada izdala Komanda 12. armije i komandant Vermahta na Jugoistoku, a objavljene su u „Uredbama za okupirane teritorije Grčke", ostaju i dalje na snazi na teritorijama Grčke koie su okunirale nemačke snage. Nove uredbe komandanta Jugoistoka biće objavljivane u službenom listu komandanta Jugoistoka za okupirane grčke teritorije (nroduženje ranijih uredbi Komande 12. armije i komandanta Vermahta Jugoistoka), a u Srbiji u službenom listu komandanta Srbije.

Zakoni pojedinih pokrajina ostaju na snazi ukoliko nisu u suprot-nosti sa vojnim odredbama. Mogu se donositi i novi zakoni. Izdavanje zakona koje vrše pojedine pokrajine kontrolišu nadležne vojne ustanove tako da oni budu u skladu sa interesima nemačkog Vermahta (vidi tačku 1, poslednji stav). U tom smislu nadležnost je sledeća:

a)  za Grčku komandant Jugoistoka u sporazumu sa nadležnim ita-lijanskim komandama.

Onunomoćenik Rajha za Grčku se stara o tome da grčka vlada pre izdavanja zakona, uredbi itd. koji se tiču bezbednosti okunacionih snaga, javnog reda i poretka, kao i protivvazdušne zaštite, dobije prethodnu saglasnost komandanta Jugoistoka;

b)  u Srbiji, po naređenju komandanta Jugoistoka, nadležan je ko-mandujući general i komandant u Srbiji.

3)  Pravosuđe

Za ratne sudove važi prilog 26.

Civilno sudstvo ostaje u osnovi i dalje ukoliko ne prelazi u nadležnost ratnih sudova.

4)  Uprava

Uprava u načelu ostaje u nadležnosti pokrajinskih upravn;h vlasti. Izuzetno vojne ustanove koje su nadležne za vršenje izvršne vlasti (vidi tačku 1, stav 2 — 4) preduzimaju neophodne mere umesto pokrajinskih vlasti ukoliko pokrajinske vlasti u pojedinim slučajevima nisu u mogućnosti da te mere preduzmu.

Pokraj nske uprave kontroliše neprestano komandant Jugoistoka, njemu potčinjeni komandanti, komandant utvrđenog Krita, niži feldkomandanti i krajskomandanti, svaki na svom području, i to tako daje to u skladu sa interesima nemačkog Vermahta (vidi tačku 1, poslednji stav).

Kontrola nad pokrajinskim upravama pretpostavlja takođe i po-sedanje rukovodećih mesta u upravi. Na području Grčke koje su okupirale nemačke trupe, opunomoćenik Rajha za Grčku je dužan da pribavi mišljenje komandanata, odnosno komandanta utvrđenog Krita, ukoliko se radi o generalnom guverneru odnosno ministru guvernera ili o  njihovim generalnim sekretarima, preko komandanta Jugoistoka.

Kontrola nad upravnim aparatom ne obuhvata staranje o ekonomskim pitanjima Rajha. Ova pitanja spadaju u Grčkoj u nadležnost opunomoćenika Rajha za Grčku (vidi prilog uz direktivu firera br. 47), u Srbiji u nadležnost generalnog opunomoćenika za privredu u Srbiji. Komandanti, komandant utvrđenog Krita, kao i niže feldkomandanture i  krajskomandanture imaju zadatak da imenovane organe podržavaju" (AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301571—4).

10 i 11Ovi prilozi nedostaju.

12U ovom službenom uputstvu za komandujućeg generala i komandanta u Srbiji piše:

,,1) Komandujući general i komandant u Srbiji je vrhovni predstavnik Vermahta i vojne uprave na svojoj teritoriji. On je potč-njen komandantu Jugoistoka.

2)  Komandujući general i komandant u Srbiji drži u svojim rukama izvršnu vlast prema prilogu 3.

3)  U njegove specijalne zadatke spadaju:

a)  Temeljito ugušivanje svakog ustaničkog pokreta u Srbiji.

b)  Afirmacija neokrnjenog autoriteta Nemačke, javni red, bezbed-nost i poredak, staranje i obezbeđenje efikasne uprave i neometani razvitak privrede, saradnja sa italijanskim susedima po pitanju zajedničkih zadataka smirivanja teritorije.

c)  Obezbeđen'e saobraćaja i sistema veza, pri čemu težište mera obezbeđenja treba da bude na železničkoj pruzi Beograd—Niš—Solun i Lapovo—Kraljevo—Skoplje.

d)  Zaštita svih vojnih i vojnoprivrednih važnih objekata i skladišta snabdevanja i ustanova koji se nalaze na području komandanta Jugoistoka.

e)  Rukovođenje snabdevanjem svih jedinica nemačkog Vermahta koje se nalaze na teritoriji Srbije.

4)  Komandujući general i komandant u Srbiji je teritorijalni komandant svih ustanova i jedinica nemačkog Vermahta koje se nalaze na njegovoj teritoriji. U taktičkom i trupnom pogledu njemu su rotči-njene sve jedinice kopnene vojske prema „Formaciji komandanta Jugoistoka (Komande Grupe armija ,,E").

Bugarske okupacione snage u Srbiji potčinjene su mu posebnim naređenjem. Njegov je zadatak da bude obavešten o snabdevanju i materijalnoj opremljenosti tih jedinica. Predloži i inicijative u odnosu na ove snage upućuju se vojnom izaslaniku u Sofiji, ali se o istim tim stvarima obaveštava komandant Jugoistoka.

5)  Vojna uprava je potčinjena komanduiućem generalu i komandantu u Srbiji. U njegovom štabu nalazi se Upravno odeljenje koje se stara o ovim pitanjima. Komandujući general i komandant u Srbiji ima pravo izdavanja direktiva i kontrole nad srpskom vladom, koju on postavlja, i nad njenom aktivnošću. O osnovnim odlukama prethodno-upoznaje komandanta Jugoistoka. Za sva policijska pitanja komandu-jućem generalu i komandantu u Srbiji potčinjen je viši SS i policijski vođa lično i neposredno. Njegovi zadaci i ovlašćenja su regulisani posebnim firerovim naređenjem.

6)  Komanđujući general i komandant u Srbiji sadejstvuje sa „Generalnim opunomoćenikom za privredu" u čije zadatke spada ekonomska eksploatac ja zemlje.

7)  Za sva naređenja koja mogu imati spoljnopolitičke posledice potrebno je uspostaviti usku saradnju sa „opunomoćenikom Ministarstva spoljnih poslova pri komandujućem generalu i komandantu u Srbiji" Takve uredbe podležu prethodnom odobrenju komandanta Jugoistoka.

U ove ne spadaju:

a)  zadaci vojne uprave koji su neophodni radi rešavanja vojnih zadataka;

b)  čisto vojne mere, koje proizilaze iz borbe protiv ustaničkog pokreta i saradnje sa delovima oružanih snaga savezničkih država.

8)  Komandujućem generalu i komandantu u Srbiji potčinjeni su:

a)  za pitanja Abvera, nadleštvo Abvera u Beogradu; stručna uput-stva dobij a od Komande Abvera u Solunu;

b)  za pitanja propagande, propagandne trupe u Srbiji.

9)  Kada se radi o pitanjima koja se tiču Hrvatske [NDH] potrebno je obezbediti konsultaciju sa nemačkim opunomoćenim generalom u Hrvatskoj i komandantom nemačkih trupa u Hrvatskoj" (AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301580—2).

19U ovom prilogu, komandant Jugoistoka razlikuje tri vrste potčinjenosti: trupnu, taktičku i teritorijalnu (AVII, NAV—T-78, r. 344,. s. 6301596—7).

21Ovaj prilog nedostaje.

22Vidi AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301601—2. 24 Vidi AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301606—7.

25,26,30,31,32 i 33Vidi NAV—T-78, r. 344, s. 6301608—38.

27Ovaj prilog sadrži zadatke po pitanjima izviđanja, politike, kon-traobaveštajne službe, propagande i moralnog vaspitanja. U dodatku ovog pr loga, pod a), piše:

„Komanda Abvera, Tajna vojna policija i cenzura:

1)  Na području komandanta Jugoistoka su potčinjeni:

a)  Komanda Abvera u Solunu komandantu Jugoistoka, kao Komanda Abvera, a komandantu Soluna — Jegeja kao teritorijalno nad-leštvo Abvera.

b)  Nadleštvo Abvera u Atini komandantu južne Grčke.

c)  Nadleštvo Abvera u Beogradu komandujućem generalu i komandantu u Srbiji.

d)  Ispostava Abvera u Hrvatskoj nemačkom opunomoćenom generalu u Hrvatskoj.

e)  Ratna organizacija (Abver) Bugarske vojnom izaslaniku u Sofiji.

f)  Grupa Tajne vojne policije u teritorijalnom pogledu je potči-njena Komandi Abvera. Za Grupu Tajne vojne policije 510, koja je neposredno potčinjena komandantu Jugoistoka, obaveštajnom oficiru, postoji specijalno naređenje. Jed nstveno rukovođenje Tajnom vojnom policijom spada u nadležnost glavnog komandanta vojne policije pri komandantu Jugoistoka.

g)  Cenzura je neposredno potčinjena komandantu Jugoistoka, obaveštajnom oficiru.

2)  Dostavljanje izveštaja vrši se prema specijalnom naređenju, a u dodatku pod b) piše:

Propagandne jedinice i ustanove za moralno-političko vaspitanje 1) Na teritoriji komandanta Jugoistoka se nalaze:

a)  Propagandna četa 690 u Solunu,

b)  Propagandno odeljenje Jugoistoka u Beogradu, sa propagandnim ekipama u Hrvatskoj, Srbiji, Solunu—Egeji i južnoj Grčkoj,

c)  Propagandni vod na Kritu,

d)  Ispostava Vrhovne komande u Beogradu,

e)  opunomoćenik Rajha nacionalsocijalstičke zajednice „Snaga kroz radost", u Beogradu, sa ispostavama ove organizacije u Beogradu, Solunu i Atini,

f)  opunomoćenik rukovodstva Rajha za pitanja propagande za prikazivanje filmova na celokupnom komandnom području Jugoistoka [...] " (AVII, NAV—T-78 r. 344, s. 6301613—6).

28Vidi AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301617—20.

29Vidi AVII, NAV—T-78, r. 344, s. 6301621—2.

34Vidi knjigu 2, dok. br. 66.

35Isto, dok. br. 205.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument