| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
SUMARNI IZVEŠTAJ NEMACKOG GLAVNOG OPUNOMOĆENIKA ZA PRIVREDU U SRBIJI FRANCA NOJHAU-ZENA O EKSPLOATACIJI PRIRODNIH I PRIVREDNIH BOGATSTAVA JUGOSLAVIJE ZA POTREBE NEMAČKOG RAJHA OD DRUGE POLOVINE 1942. DO KRAJA 1943. GODINE[1] PRIVREDNA SITUACIJA NA PODRUČJU KOMANDUJUCEG GENERALA I KOMANDANTA U SRBIJI Treći sumarni izveštaj glavnog opunomoćenika za privredu u Srbiji[2] 1. — Opšti deo 2. — Poljoprivreda i ishrana — isporuke za Nemačku — uzgoj stoke — prikupljanje žita itd. — dodela namirnica 3. — Eksploatacija ruda 4. — Rudnici uglja i energetika — eksploatacija uglja — nadnice rudara — snabdevanje električnom energijom 5. — Šumarstvo i drvna industrija 6. — Industrijska proizvodnja — železo i metali — građevinski materijal — tekstil — koža i obuća — hemikalije — hartija — kaučuk — mineralna ulja (petrolej) — roba pod monopolom 7. — Spolj na trgovina 8. — Ostali izvoz 9. — Saobraćaj 10. — Cene i nadnice 11. — Radna snaga 12. — Finansije — državne finansije — Srpska narodna banka — obračunski kurs — novčani promet — devize 13. — Bankarstvo i kreditna služba — služba osiguranja 14. — Imovinsko-pravno poravnavanje sa bivšom jugosl. državom — Jugosl. narod, banka u likvidaciji 15. — Jevrejska imovina 16. — Imovina neprijatelja 17. — Banat Završna napomena Januar 1944. Samo za službenu upotrebu 1. — OPŠTI DEO Ovaj 3. sumarni izveštaj glavnog opunomoćenika za privredu u Srbiji obuhvata period od jula 1942. do kraja 1943. godine. Izveštaj je nastavak 2. sumarnog izveštaja od jula 1942. godine. Odnosi se, dakle, na period u kome su se odigrali važni politički i vojni događaji koji su se odrazili na privredu Srbije i znatno povećali značaj tog područja za celokupnu ratnu privredu. U ranijim izveštaj ima moralo se ukazati na to da je glavni opunomoćenik za privredu morao rešavati zadatke pod posebno teškim političkim i vojnim uslovima. Ni na jednom ni na drugom polju nije se situacija popravila. Događaji na Istoku i u Africi, a naročito izdaja Italije, dali su novi podstrek svim snagama koje rade protiv okupacione vlasti. Nemiri su porasli i ometali su mere koje su potrebne na polju privrede. Vojne-snage koje su bile angažovane za red i sigurnost morale su biti upotrebljene za druge zadatke. Važni pogoni ostali su bez dovoljno zaštite. Prikupljanje poljoprivrednih proizvoda moralo se vršiti sa malo snaga. Srpska privreda morala se preorijen-tisati na duže trajanje rata. Sve mere koje su u privredi bile preduzete pod pretpostavkom da će rat kratko trajati morale su da budu izmenjene, što je zahtevalo obimna planiranja i sitne poslove. Politička situacija u nekoliko susednih zemalja i dalje je imala negativan uticaj na privredu u Srbiji. Pošto su novim povlačenjem granica rascepkane privredne snage koje su u. bivšoj Jugoslaviji bile uigrane, privredu u Srbiji je utoliko teže dovesti u ravnotežu što su nesređenije prilike u oblastima koje su ranije bile sa njom ekonomski povezane. Već je u ranijim sumarnim izveštajima i u drugim prilikama glavni opunomoćenik za privredu naglašavao da se od srpske vlade ne može očekivati znatnija pomoć. U izveštajnom periodu potpuno bi bio poremećen tok privrednog života u Srbiji, koji je u izvesnoj meri bio regulisan, da nismo uspeli sami sebi da pomognemo. To je izvedeno na tri načina: 1. — Ranijim merama glavnog opunomoćenika za privredu uopšte je oživela srpska privreda u periodu od jeseni 1942. do jeseni 1943. 2. — Dobri rezultati žetve i preorijentacija proizvodnje u privredi poboljšali su stanje snabdevanja. 3. — Rajh se odrekao određenih isporuka i pružio znatnu pomoć u granicama svojih mogućnosti za ponovno oživljavanje srpske privrede. Uprkos svim nedaćama, pošlo je za rukom da se polako ponovo pokrene privreda, da se otpreme veće količine u Rajh i da se u povećanom obimu prihvate zadaci na polju ratne privrede. Dokaz za to su navedene cifre za pojedina područja. U poslednja dva meseca 1943. godine prekinut je, na žalost, ovaj povoljni razvoj, pošto su 1. — porasli okupacioni troškovi na 2 milijarde dinara (pri nacionalnom dohotku od 5 milijardi dinara mesečno), 2. — razoreni važni rudnici uglja, te je znatno opalo snab-devanje ugljem i električnom energijom, 3. — zbog teške situacije u pogledu transporta ostali neot-premljeni proizvodi koji su već bili pripremljeni za Rajh. Ostalo se čvrsto pri načelima upravljanja privredom koja su se pokazala kao dobra, tako da se uspelo da se privredni razvoj Srbije održi u znatno mirnijim tokovima nego što je to slučaj u drugim zemljama Jugoistoka koje imaju mnogo povoljnije uslove. Pri proceni rezultata privrednih mera ne srne se prevideti da je svaka vrsta gazdovanja uz pomoć državnih organa potpuno u suprotnosti sa mentalitetom srpskog naroda. Stotinama godina staro nepoverenje u mere državnih vlasti veoma se pojačava ako se okupaciona vlast, ili vlada koja zavisi od nje, iznenada neposredno umeša u privatno vlasništvo i pri tome bude često prisiljena da primeni forme koje uslovljavaju potrebe rata, a koje često izgledaju grube. Tako, na primer, prikupljene količine žita nisu ozbiljno opterećenje za poljoprivredu u odnosu na celokupnu žetvu. Međutim, seljak neće da isporuči žito zato što on to mora da učini. Pošto ima novca, on takođe nije prisiljen da prodaje svoje proizvode. On je stotinama godina učio veštinu da izigrava naredbe države. Kako ima naklonost za trgovinu, on će pre svega pokušati da tajno proda svoje proizvode. Njega u tome živo podržavaju mnogobrojni stručni i vesti trgovci. Iz hiljadu malih poslova koji su zaključeni protivno naređenjima, nastaju snage koje dižu cene i plate, koje ograničavaju kupovnu moć novca i otežavaju snab-devanje gradova. Pod tim uslovima ostaje težak zadatak: snabdevanje pogona važnih za rat i gradskog stanovništva. Ipak je taj zadatak rešen. Uprkos zastoja u dovozu životnih namirnica zbog aktivnosti bandi, u Srbiji niko ne gladuje. S obzirom na glad u oblastima koje su zauzele neprijateljske snage, ova konstatacija zaslužuje posebnu pažnju. Iako se s jedne strane upravljanje privredom po načelima koja vladaju u Rajhu nije moglo potpuno sprovesti zbog karaktera stanovništva, ipak bi odustajanje od upravljanja ubrzo dovelo privredu ovog područja do haosa inflacije. Mora se naći prihvatljiv srednji put. Uspeh koji je postignut i pored svih teškoća potvrđuje da je pravilan postupak koji je glavni opunomoćenik za privredu do sada sledio. Sa svim nemačkim nadleštvima dobro je sarađivano. Posebno se ističe dragocena saradnja nemačke narodnosne grupe u Srbiji, pre svega u Banatu. Ne uzimajući u obzir izuzetke, nije se moglo očekivati da srpske centralne vlasti daju znatniju podršku privrednim me-rama koje je preduzeo glavni opunomoćenik za privredu. Niži i potčinjeni organi delimično su izloženi neposrednom teroru tako da se na njihovu saradnju uopšte ne može računati. Nasuprot tome, samoupravne korporacije u industriji, koje je stvorio glavni opunomoćenik za privredu, sve se više uklapaju u svoje zadatke. Na osnovu koncentrisanja nadleštava na Jugoistoku, koje je naredio firer, glavni opunomoćenik za privredu u Srbiji na-imenovan je za šefa Vojne uprave pri vojnom komandantu Jugoistoka. On će ubuduće izvršavati svoje zadatke u Glavnom odeljenju za privredu Vojne uprave Jugoistoka Oblast Banat je kao i ranije ekonomski odvojena od područja stare Srbije. Tamo gde je bilo potrebno, rezultati rada obe oblasti su odvojeno prikazani. Zbog jednostavnosti, napravljena je razlika između „Srbije" i „Banata", pri čemu se pod Srbijom podrazumeva područje stare Srbije. Pogoni važni za rat prikazani su posebno. 2. — POLJOPRIVREDA I ISHRANA Katastrofalne poplave u proleće i početkom leta 1942. na celom području Srbije i u Banatu znatno su uticale na prinose žetve. Iako je još u junu najveći deo poplavljenih obradivih površina (samo u Banatu bilo je 250.000 ha) zasejan kasnim sortama suncokreta ili kukuruza, a krajem leta i u jesen bile izuzetno povoljne vremenske prilike, ipak su prinosi bili ispod očekivanih. Nisu postignuti žetveni prinosi koji su prikazani u sumarnom izveštaju za privrednu 1941/42. godinu. Rezultati prikupljanja bili su još neuporedivo slabiji od rezultata žetve. To je posledica opšte situacije na području stare Srbije. Banat je ispunio sve opravdane zahteve. Tu su kao uzor služili pripadnici nemačke narodnosne grupe. Na području Srbije nije se mogao upotrebiti autoritet države. Seljaci nisu ništa dobrovoljno isporučili. Prikupljanje pšenice, kojim je u prvo vreme rukovodila srpska vlada i koje je potpuno neuspelo, preuzeli su u svoje ruke još u avgustu 1942. glavni opunomoćenik za privredu i njegove ispostave pri feld- i krajskomandanturama i u izvesnoj meri ga sproveli na zadovoljavajući način. Međutim, iz političkih razloga, moralo se prikupljanje kukuruza ponovo prepustiti srpskoj vladi. Rezultat je bio da se od ukupne berbe prikupilo samo 36.000 tona i da ni kasnija intervencija u februaru 1943. nije mogla doneti bitnije poboljšanje. Sto je prikupljeno još preko 100.000 tona žita i skoro 80.000 t semena suncokreta za Vermaht može se samo zahvaliti naporima Banata. Količine sa srpskog područja, koje su — kao što je rečeno — bile veoma male, prikupljene su najoštrijim merama i brižljivo razrađenim planom tako upotrebljene da je otklonjena opasnost od gladi koja je, s obzirom na držanje srpskih seljaka, pretila Beogradu i pasivnim krajevima Srbije. Od poljoprivrednih proizvoda 1942. godine mogle su se za nemačku privredu pripremiti sledeće količine, u koje su uključeni i proizvodi za Vermaht: 5.000 t mesa i mesnih proizvoda, uključujući konzerve i živinu 700 t masti, uključujući buter 10,500.000 komada jaja 67.750 t uljarica 57.000 t pšenice 54.000 t kukuruza, uključujući količine za preradu 1.000 t kukuruznih klica 7.300 t žitarica (raži, zobi, geršle) 450 t namirnica [raznih] 9.400 t sena i slame 4.000 t šećera 4.250 t voćne pulpe 2.800 t marmelade, pekmeza 16.600 t konzervi voća i povrća, uključujući sušeno voće . 1.900 t svežeg voća 5.000 t svežeg povrća 13.000 hl vina i špiritusa. To znači da je, i pored toga što je propala skoro trećina obradivih površina i što je letina bila u proseku loša, dobij eno proizvoda kao u 1941. godini kada je bila rekordna žetva. Pregled br. 1 pokazuje kako su potrošačima podeljene pojedine količine. Prikupljanje i uzimanje žetvenih proizvoda može da bude samo delimični zadatak onih koji rukovode poljoprivredom. Glavni zadatak ostaje i dalje proizvodnja i stručno aktiviranje rada na selu. S obzirom na nemačku opštu ratnu ekonomiku ishrane, kao najhitnijoj meri prišlo se planiranju obrađivanja zemljišta. Pošto je još u proleće 1942. godine glavni opunomoćenik za privredu počeo sa planiranjem obrađivanja za područje stare Srbije i Banat, u jesen 1942. godine je izrađen i izdat opsežan plan obrađivanja za žetvenu 1943. godinu. U Srbiji je za spro-vođenje tog plana bio odgovoran ministar za poljoprivredu i ishranu, a u Banatu okružno načelstvo i pokrajinska zemljo-radnička uprava. Iako kasnije sve obradive površine nisu bile obrađene strogo po planu, rezultat je bio zadovoljavajući. Zato se i za 1944. godinu moglo uglavnom ostati pri istom planu. Bile su određene obradive površine za uljarice, biljke koje treba okopavati, kukuruz i žito. Povećane su površine za krompir, biljke za stočnu ishranu, povrće i konoplju, a naročito za uljarice. Očekuje se da će se 1944. godine još više povećati uspeh koji je planiranjem, obrađivanja postignut u 1943. godini. To usmeravanje obrađivanja zemljišta čini osnov za sve mere u cilju daljeg povećanja proizvodnje. U prvom redu sprovedena je bolja obrada samog zemljišta. Duboko oranje se, međutim, može postići samo upotrebom že-leznog pluga i odgovarajućim spravama. To se moglo koristiti samo u ograničenoj količini. Za ugar strništa u jesen i bolje đubrenje zemljišta data su detaljna uputstva i naišlo se na ra-zumevanje. Radi poboljšanja setve izvršena je klasifikacija semena, iako na najjednostavniji način. Uvozom i podelom visokokvalitetnog semena stvoreni su bitni uslovi za povećanje prinosa. Tako je u novembru 1943. prevezena iz Banata na područje stare Srbije količina od preko 1000 t pšenice proverene sorte „Bankut" u prečišćenom i dezinfikovanom stanju. U proleće 1943. uvezeno je iz Rajha visokokvalitetno seme za povrće i krompir za sađenje pogodnih sorti. To će se moći učiniti i za setvu 1944. godine. Unapređena je zaštita bilja pripremom sredstava za prskanje i borbu protiv štetočina. Zahvaljujući prikupljanju starog bakra i proizvodnji plave galice postignuti su dobri rezultati u berbi grožđa u 1943. godini. Potpuno ozdravljenje poljoprivrede, kako u Banatu tako i u staroj Srbiji, može se postići samo ponovnim uspostavljanjem organske ravnoteže između biljaka, zemljišta i stoke. Uzgoj stoke, koji je veoma opao, imao je za posledicu da je na mnogim mestima zemljište već skoro zapušteno, jer se zbog nedostatka stočnog đubriva postepeno gasio život bakterija. Za ponovno oživljavanje zemljišta neophodno je da se više drži stoke, naročito goveda. Za unapređenje stočnog fonda izdata su najpre potrebna naređenja o držanju priplodnih grla, obeleža-vanju, kontroli mlečnosti krava i prodaji stoke, iako u najprimitivnijoj formi. Te mere su utoliko bitnije što je stočni fond veoma smanjen, u prvom redu zbog trošenja tih rezervi za snabdevanje „crne berze". Mora se naglasiti da stočni fond nije ugrožavalo prikupljanje u cilju podmirenja nemačkih potreba i redovnog snabdevanja srpskog stanovništva. Pored opštih mera za unapređenje stočnog fonda, uvezena su iz Rajha i Mađarske priplodna grla. Do sada je od virtemberških uzgajivača priplodnih grla uvezen 21 bik, a zatim je usledilo nekoliko sto-tina krava za priplod — takođe simentalske rase — iz rumun-skog Banata i Erdelja. Za poboljšanje uzgoja svinja, iz Mađarske je uvezeno 50 nerasta sorte „mangulica", a iz Rajha 80 nerasta plemenite rase. Te mere za poboljšanje rase u stočnom fondu upotpunio je uvoz 13 pastuva iz Mađarske i 2 iz Rajha, kao i 350 priplodnih ovnova. Uslov za držanje većeg broja stoke svakako je obezbeđenje odgovarajućih uslova za ishranu stoke. Panonska klima u ravnicama i nedovoljno kiše u brdima uzrok su što u tim oblastima ima malo livada i pašnjaka. Zato se nastoji da se prošire površine za ispašu stoke i da se proizvedu velike količine koncentrata. Zatim je u toku i proširenje obradivih površina sa biljem za stočnu hranu. To je nametnulo potrebu da se izgradi dosta silosa za stočnu hranu i da se u Banatu pruži pomoć do polovine građevinske vrednosti objekta. Unapređenje uzgoja goveda služi istovremeno za bolje snabdevanje Vermahta buterom. Izgradnja 4 velike mlekare u Banatu sa 17 ... [nečitko] treba da posluži kao osnov za držanje većeg broja muzara. Novac za građenje mlekara obezbeđen je delom iz javnih sredstava. Uz pomoć ministra za ishranu i poljoprivredu obezbeđeno' je da se za redovan rad mlekara stave pogonima na raspolaganje iskusni stručnjaci koji rukovode radom, a istovremeno se u Rajhu obučavaju mladi stručnjaci iz Banata. U okvirima pokušaja da se poveća opšti stočni fond u zemlji pridaje se poseban značaj borbi protiv zaraza. Na području Jugoistoka redovno se pojavljuju u širim razmerama bedrenicar svinjska kuga, svinjski crveni vetar, ovčije boginje itd. Borba protiv njih je uslov za uspešan uzgoj stoke. Pošto posle sloma Jugoslavije nije ostala na ovom području nijedna fabrika za proizvodnju vakcina a uvoz iz susednih zemalja pričinjavao je teškoće, osetile su se negativne posledice već u 1942. godini. Ipak se uspelo da se osnivanjem 3 instituta za proizvodnju seruma ne samo obezbede količine koje su potrebne za ovo područje nego i da se od leta 1944. godine daju znatne količine susednim oblastima. Za kultivisanje tla izvršen je čitav niz melioracija. Na području stare Srbije dobijeno je oko 23.000 ha novih obradivih površina, a u Banatu oko 200.000 ha. Preduzimanje ovih raznih mera za povećanje proizvodnje, koje su ovde samo ukratko navedene, došlo je do izražaja u stanju polja u leto 1943. Skoro sve kulture, naročito kukuruz, suncokret i pšenica, pokazale su u prolećnim mesecima razvoj po kome se pri povoljnim vremenskim prilikama mogla očekivati rekordna žetva. Međutim, sve su nade iznenada propale kada je u julu 1943. godine došlo do suše kakva se i ovde retko pamti. Rezultat te katastrofe vidi se iz sledećih cifara: Poslednjih 40 godina prosek godišnjih padavina iznosio je 629 mm, dok je poslednje godine količina padavina iznosila u proseku samo 363 mm. Na žetvu pšenice to nije više moglo štetno uticati, ali su kod kukuruza i suncokreta umesto očekivane rekordne berbe dobijene izuzetno male količine. Što su i pored toga rezultati prikupljanja kod pšenice i kukuruza u izvesnoj meri zadovoljavajući razlog leži u prvom redu u načinu prikupljanja stvaranjem opštinskih kartoteka. Ove opštinske kartoteke, po uzoru na one u Rajhu, daju po prvi put uvid u stvarno stanje obradivih površina, način obrade pojedinih kultura, broj članova u opštini koji imaju pravo na snabdevanje i time omogućavaju prvi put pravedan razrez isporuke. Razumljivo je da je taj način utvrđivanja obrade i proizvodnje nov za poljoprivredu ovog područja, tako da se nije mogla očekivati potpuno kvalitetna statistika kod prvog pregleda. Ona se mora stalno dopunjavati i poboljšavati. Utvrđivanje razreza ipak se nije moglo upravljati samo prema ovim kartotekama, nego je na to upravo u kasnu jesen 1943. godine uticao i politički momenat. Ta neophodnost uzimanja u obzir političkog momenta svakako je umanjila količine razreza, tako da je znatno uticala na rezultat prikupljanja. Upoređivanjem rezultata prikupljanja sa onima iz 1942/43. vidi se ipak povećanje primljenih količina iz žetve 1943. godine (uporedi preglede br. 2, 3 i 4). Kod ovih pregleda treba imati u vidu čijenicu da su za letinu 1943. mogli biti uzeti podaci samo za prva četiri meseca posle žetve do 31. 12. 1943, dok su za 1942/43. prikazani rezultati, ćele privredne godine. Rezultati su za Srbiju i Banat posebno prikazani i prema svrsi upotrebe. S obzirom na opštu situaciju, izuzetno dobri rezultati prikupljanja u prva četiri meseca posle žetve postignuti su ne samo zahvaljujući dobroj pripremi za utvrđivanje pravednog razreza nego naročito reorganizaciji prikupljanja. Pojedine firme su angažovane kao ispostave Centrale za prikupljanje i na njih je preneta puna odgovornost za područje koje im je dodeljeno. Takva struktura se pokazala kao dobra, čak i tamo gde se prikuoljanje pulpe i sušenog voća obavljalo u oblastima koje su partizani jako ugrožavali. To, međutim, treba naročito zahvaliti požrtvovanom angažovanju nemačkih komandi, za prikupljanje i energičnoj intervenciji i zaštiti k-ta SS i policije, kao i feld- i krajskomandantura. Da bi prihvatanje proizvoda bilo u skladu sa mogućnostima uskladištenja, stvoreni su materijalni preduslovi. Isporuke kukuruza u klipu su zavisile od postojanja hambara. „Centrala za žito" je zato naredila da se u glavnim oblastima sa kukuruzom na području stare Srbije podignu takva skladišta. Do po-četka berbe bilo je na taj način obezbeđeno da se može uskla-dištiti oko 25.000 t kukuruza u klipu. U pogledu stoke, mleka i masti privreda je još od ranije raspolagala sličnom organizacijom. Prikupljanje stoke ispunilo je očekivanja. Mogle su se u potpunosti pokriti potrebe Verma-hta i pogona važnih za rat, dok su potrebe civilnog stanovištva pokrivane u skromnom obimu. Zbog opadanja fonda svinja na području Srbije znatno je bilo ugroženo snabdevanje u pogledu masti, a isporuka svinja bila je moguća samo u Banatu. Proizvodnja mleka je još u početnom razvoju. Uspelo se u tome da se u Banat dopremi većina krava muzara radi prikupljanja mleka. U Srbiji se tek započelo sa pripremama za prikupljanje mleka zbog nesigurne situacije i tehničkih poteškoća. Prikupljanje jaja i živine preneto je od 1. 9. 1943. na „Centralu za stoku, mleko i mast" koja sada kontroliše delatnost firmi koje vrše prikupljanje ili preko svojih ispostava sama vrši prikupljanje. Time je poboljšan rezultat, ali osobenost područja ne dopušta da se pravila kruto primenjuju. Berba šećerne repe u 1942. kao i u 1943. godini pretrpela je štetu od nevremena. U oba slučaja radilo se o slabim rezultatima. Sledeće cifre pokazuju prinose:
Na polju industrije šećera završena je u kasno leto ove godine i puštena u rad fabrika glicerina kao udruženo preduzeće 3 fabrike šećera. Već su isporučene prve količine u Rajh za potrebe industrije eksploziva. U prikupljanju vina sada se vrši reorganizacija koja je bila predviđena još 1942. godine. Prikupljanje koje je u početku vršio Vermaht, u 1942. godini su skoro potpuno preuzele na sebe firme za prikupljanje u vinogradskim područjima. Za berbu 1943. godine Vermaht nije više jedini prikupljač nego dobija potrebne količine koje su određene prema dnevnim obrocima hrane. Time je postignuto da su u Rajh već otpremljene znatne količine vina. U ovoj godini će se za tu svrhu moći računati sa oko 2.000 vagona vina i oko 500 vagona rakije. Izgleda da je imao povoljno dejstvo dogovor sa srpskim ministrom finansija, po kome se prvih 50% prinosa moraju isporučiti po utvrđenoj ceni, dok se drugih 50% mogu prepustiti slobodnoj trgovini po slobodnim cenama. Rezultati u pogledu duvana, konoplje, lekovitog i aromatičnog bilja i bilja za začine, kao i vune, otprilike su isti kao prošle godine. U sadašnjem trenutku dva momenta određuju poljoprivredu ovog područja: 1.— politički zahtev da se ekonomika ishrane u jačoj meri preorijentiše na snabdevanje civilnog stanovništva, 2.— činjenica da treba zadovoljiti izuzetno velike zahteve Vermahta. S obzirom na osobenost područja i psihološko stanje stanovništva, pomišljalo se da se snabdevanje organizuje po uzoru na Nemce preko bonova. Ipak se od toga odustalo. Uveden je način snabdevanja koji odgovara prilikama. Potrošači dobij aj u bonove za hleb ili brašno, meso, mast i šećer. Sledovanja su ujednačena sa drugim okupiranim područjima. Radnici u pogonima važnim za rat dobijaju znatno veće sledovanje od normalnog. Ovde su date dodatne količine za pojedine grupe u odnosu na nedeljna normalna sledovanja: VI Obični potrošači brašna 1500 gr mesa 100 gr masti40 gr šećera 115 gr V Radnici brašna+ 800 gr mesa+ 150 gr masti+ 60 gr šećera + 25 gr IV Radnici u noćnim smenama i sa produženim vremenom brašna+ 1.220 gr mesa+ 200 gr masti+ 100 gr šećera+ 25 gr III Teški radnici brašna + 1.960 gr mesa& +250 gr masti +120 gr šećera+ 70 gr II Najteži radnici brašna+ 2.650 gr mesa+ 300 gr masti+ 140 gr šećera+ 70 gr Radnici u oknu brašna+ 4.040 gr mesa+ 600 gr masti+ 160 gr šećera+ 70 gr U okviru tih količina često su davana sledovanja za učinak. Taj sistem se pokazao kao dobar. Na taj način je danas dodatno snabdeveno oko 305.000 radnih ljudi. Pri tom je pogonima omogućeno da organizuju pogonske kuhinje. Takođe je bilo dobro što su bonovi za namirnice davani potrošačima koji se ne snabdevaju sami. Time je omogućeno da se redovno snabdevaju i članovi porodica onih koji su zaposleni. Sredinom septembra 1943. Vermaht je znatno povećao za-hteve za sve namirnice. Broj jedinica na snabdevanju je tako veliki da se zahtevi ne mogu pokriti samo sa područja Srbija — Banat. Zbog tih zahteva obustavljen je izvoz za Rajh. Razumljivo je da je potrebno da se iz Rajha ili drugih zemalja vrši snabdevanje, jer malo područje Srbija — Banat nikad neće moći samo ishraniti jedinice celog područja Jugoistoka. Količine koje su do sada sa tog područja mogle da budu stavljene na raspolaganje Vermahtu, odlučujuće su doprinele da se rastereti dotur. To naročito važi za snabdevanje jedinica u Hrvatskoj i Grčkoj, kao i u Albaniji i Crnoj Gori. 3. — EKSPLOATACIJA RUDA O razvoju rudarstva podnošen je od juna 1941. iscrpan me-sečni izveštaj opunomoćeniku za četvorogodišnji plan i Odelje-nju za rudarstvo Ministarstva privrede Rajha, Zato će ovde biti dat samo kratak pregled rezultata postignutih u periodu za koji se podnosi izveštaj. 9. 12. 1942. osnovano je nadleštvo „Glavnog opunomoćenika za rudnike metala — Jugoistok" čiji krug delatnosti, osim rudnika u Srbiji i Makedoniji, obuhvata od 1.1. 1943. i rudnike u Grčkoj. Kad je posednuta Albanija i ti rudnici su ušli u njegovu nadležnost. Zbog opasnosti od partizana na području Grčke ne radi najveći deo rudnika hroma zapadno od Vardara, kao i svi rudnici boksita i magnezita. Eksploatacija: U periodu 1. 7. 1942. do 31. 12. 1943. na području koje je povereno gl. opunom. za rudnike metala dobijene su u rudnicima sledeće količine ruda: Rude bakra Tone a) siromašne rude : 454.938t b) bogate rude : 423.972t Ukupno rude bakra : 878.910t Rude olova/cinka : 668.334t
Otpremanje u Rajh: Sledeći pregledi (br. 5, 6, 7) daju grafički prikaz sadržaja metala u proizvodima rudnika i to zlata, srebra, bakra, olova, cinka, bizmuta, antimona, hroma, molibdena, nikla, sumpora, sirovog magnezita, prepečenog magnezita, azbesta i liskuna, koji su u periodu od 1. 7. 1942. do 31. 12. 1943. otpremljeni u Rajh i savezničke zemlje. Za ove cifre nije potrebno objašnjenje. One govore same za sebe, već po svom značaju za rat. Zbog sadašnjih teškoća, naročito u pogledu radne snage i nabavke materijala, nije se mogao potpuno ispuniti prvobitno utvrđeni program, naročito kod bakra i pirita. Hrom, koji je naročito važan za program proizvodnje tenkova, dopreman je u Rajh u izveštajnom periodu skoro isključivo iz ovdašnjeg područja koje spada u nadležnost gl. opunom. za rudnike metala. U 1943. godini približno su dostignute potrebne količine (minus 8%). U Mačkatici je otvoren novi rudnik molibdena. Prve isporuke su krenule već posle 12 mese-ci. U situaciji kada je otežano snabdevanje Rajha ovim važnim oplemenjivačem čelika, još se ne može sagledati značaj ovog pogona. U Boru, Mačkatici i rudnicima hroma u Makedoniji i Albaniji, gl. opunom. za rudnike metala je angažovao Organizaciju Tot, uz čiju pomoć su postignuti pomenuti rezultati. Za izvršenje zadataka Rajha na polju rudarstva na Jugoistoku osnovana je korporacija „Südost Montan GmbH" sa kapitalom od 30 miliona RM. Srodna udruženja ove su „Bulgari-sche Südost Montan GmbH" u Skoplju i „Montan Handelskontor AG" u Atini, podređeno grčkom zakonodavstvu. „Montan Handelskontor" je tesno sarađivao sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva spoljnih poslova Rajha u Atini i Nemačko-grčkim trgovinskim udruženjem (Degriges). Zbog povećanih teškoća u pogledu radne snage, u leto 1943. je, po firerovom naređenju, angažovan u srpskim i makedonskim rudnicima Vojnoprivredni rudarski bataljon sa oko 1000 ljudi, čime je posebno naglašen značaj rudarstva na Jugoistoku za rat. U važnim rudnicima u Srbiji i Makedoniji sada se nalazi jezgro od nemačkih nadzornika i stručnjaka, kojima pre svega treba zahvaliti što se proizvodnja odvija po planu. Na sličan način angažovan je u Grčkoj i Albaniji 26 (mot.) tehnički bataljon „Rudarstvo". 4. — RUDNICI UGLJA I ENERGETIKA Eksploatacija uglja u Srbiji (uporedi pregled br. 8) povećala se u 2. polugođu 1942. od 85.000 t u julu mesecu na 120.000 t u decembru. Zatim se u 1. polugođu 1943. zadržava na mese-čnom proseku od 106.000 t, a do decembra 1943. opala je na 60.000 t mesečno. Taj pad je usledio zbog pojačane aktivnosti bandi i razaranja 9 pogonskih uređaja. Pojačan teror koji su partizani vršili nad rudarima doveo je do toga da su rudari odlazili a proizvodnja je veoma opadaia (uporedi pregled br. 9). Led i magla na Dunavu u zimskim mesecima 1942/43. veoma su otežali uvoz goriva. U letnjim mesecima 1943. godine postignuta je najveća količina sa preko 80.000 t mesečno. Najveći deo uvoza pokrivao je Rajh. Bugarska nije isporučila svoje kontingente i poslednjih meseci 1943. godine znatno je opao uvoz (uporedi pregled br. 8). Slaba eksploatacija i smanjenje uvoza doveli su celokupnu energetiku u najtežu situaciju. Neposredne posledice bile su zavođenje mera štednje kao i obustava rada u najvažnijim granama industrije i pogonima za snabdevanje. Gradsko stanovništvo je do jeseni bilo stalno snabdevano ugljeni za kućne potrebe. Međutim, u oktobru se moralo potpuno obustaviti davanje uglja za potrebe domaćinstava. Povoljne vremenske prilike doprinele su da se nestašica goriva do sada nije jako osetila. Nadnice rudara su u julu 1942. povećane za 35%. Povećanje nadnica zavisi od broja smena, tako da su najveće nadnice isplaćene za 25 smena u mesecu. Daljim povećanjem nadnica za još 35% u avgustu 1943. godine izjednačene su nadnice rudara sa nadnicama kvalifikovanih radnika u industriji. Strogom kontrolom kretanja nadnica postignuto je da prosečne nadnice ne pređu zakonom propisane okvire. Svako povećanje nadnica neminovno je dovodilo do povećanja cena uglja. U julu 1942. povećane su cene uglja za 25— 65% za pojedine vrste, a u avgustu 1943. još za 60—95%. Za snabdevanje rudnika uglja namirnicama izdate su 1. 11. 43. nove direktive. Zadržan je princip da se puno sledo-vanje namirnica dobija samo ako se odradi najmanje 25 smena. Količine namirnica za radnike u dnevnom i podzemnom kopu ostale su uglavnom iste. Smanjene su količine za članove porodica. Dodeljivanje namirnica je obavljano na vreme i u dovoljnoj količini. Doprema jamskog drveta nailazila je stalno na teškoće i ostalo se na željama u pogledu kvaliteta i količine. Bila je nedovoljna i dodela sredstava za podmazivanje. Kao neizbežna po-sledica toga došlo je do habanja celokupnog mašinskog parka. Prolazna nestašica karbida brzo je otklonjena razmenom među rudnicima. Dodela tekstila i obuće pokrila je najhitnije potrebe. U julu 1943. godine ostvareno je udruživanje srpskih pose-dnika rudnika kome se duže vremena težilo. Zadatak tog udruživanja je u prvom redu savetodavne prirode. Između ostalog, to je bila efikasna pomoć prilikom poslednjeg određivanja cena i nadnica. Namera je da se udruženje posednika uključi i u ras-podelu materijala. Tendencija pada proizvodnje u srpskim rudnicima i teškoće oko uvoza koje se sve više povećavaju ne obećavaju dobre izglede za budućnost srpskih rudnika uglja. Ponovna izgradnja rudnika koje su porušile bande odvija se sporo, finansijsko stanje rudarskih preduzeća je slabo, javljaju se poteškoće u nabavci materijala i opšta nesigurnost, što sve skupa ubija radnicima i preduzimačima volju za rad i akcije. Veća materijalna pomoć, koja se ne može ni ostvariti bez pomoći srpske države, podnošljive cene uglja i dovoljna snabde-venost pogonskim materijalom čine, pored stvaranja stalnog rudarskog podmlatka, preduslov za stvaranje zdravog srpskog rudarstva. U srpskim rudnicima uglja angažovan je Vojnoprivredni bataljon, bez čije bi efikasne pomoći rezultati proizvodnje bili još slabiji. Proizvodnja električne energije takođe je pretrpela posle-dice nestašice uglja u 2. polugodištu 1943. Time što su partizani porušili jedan od najvećih rudnika uglja u Srbiji, stavljena je van pogona najveća električna centrala u Srbiji. Time je prekinuto snabdevanje strujom većeg dela zemlje. Električna centrala u Beogradu je pokrila tu nestašicu u jednom delu tog područja. Zbog toga je bilo neophodno da se zavedu stroge mere štednje u glavnom gradu. Mreža visokog napona između velike električne centrale Vreoci, centrale „Kraft und Licht" u Beogradu i nove centrale koja se gradi u Kostolcu podiže se na sledeći način: od trans-formatorske stanice preduzeća „Makiš" u Beogradu gradi se vod visokog napona za 60.000 volti u dužini od 8 km da bi se povezale centrale u Vreocima i u Beogradu. Centrala „Kraft und Licht" u Beogradu povezuje se preko Smedereva sa Kostolcem vodom od 100.000 volti. Već su u gradnji oba dalekovoda i za nekoliko meseci će biti pušteni u rad. 5. — DRVNA INDUSTRIJA I ŠUMARSTVO Zbog slabog pošumljavanja i lošeg stanja šuma, Srbija se još pre rata ubrajala u oblasti siromašne drvetom. To što se tada nestašica drveta nije osetila može se objasniti velikim uvozom drveta iz susednih pokrajina. Slavonija i Bosna, koje su u bivšoj Jugoslaviji važile za pokrajine sa velikim količinama drveta, isporučivale su velike količine po tako malim cenama da nije bilo ni potrebno ni rentabilno da se troše poslednje rezerve drveta u Srbiji koje se nalaze u neprohodnim starim šumama. Sa podelom Jugoslavije situacija se potpuno izmenila. Srbija je morala da pokriva svoje potrebe u drvetu iz sopstvenih šuma. Treba konstatovati sledeće: 1. — Sume u Srbiji imaju samo 7% četinara. Potrebe u mekom drvetu koje služi kao građevinski materijal ne mogu pri normalnim uslovima nikako biti pokrivene u zemlji. Zato se četinari moraju uvoziti u većim količinama. 2. — Pokrivanje glavnih potreba u tvrdom drvetu teorijski je moguće, pošto se u planinskim neraskrčenim šumama nalaze dovoljne količine drveta za potrebe od nekoliko godina. Krčenju šuma koje se sada preduzima, i koje je još u doba mira bilo značajan zadatak, suprotstavljaju se posebne poteškoće. Uslov za snabdevanje drvetom je obezbeđenje šuma od bandi. U tom pogledu se u toku poslednjih godinu i po dana stalno pogoršava situacija. Velike šumske oblasti u celoj Srbiji utočišta su bandi svake vrste. Akcije čišćenja su imale samo prolazan uspeh. Bande gospodare velikim delom važnih šuma, naročito malim brojem četinarskih šuma u zapadnoj Srbiji,, koje se u poslednje vreme ne mogu koristiti za proizvodnju. Isto važi i za velike šumovite oblasti u južnoj Srbiji. Bande su na mnogo mesta spalile obrađeno i uskladišteno drvo i tako je-rezultat od nekoliko meseci rada pao u vodu. Pod tim okolnostima, od količine drveta koje je u 1942/43. trebalo poseći u visini od 2,4 miliona šumskih metara, posečeno-je samo 55%, što znači oko 1,375 miliona šumskih metara. Od. toga je odvezeno i dato> na upotrebu 1 milion šum. metara, dok je ostatak od 375.000 morao ostati u šumi, odnosno deli-mično su ga odnele ili spalile bande. Osim toga, stanovnici su posekli i upotrebili još oko 1/2 miliona šumskih metara ogrev-nog drveta. U Banatu, koji je siromašan šumama, uključujući i ostrva na Dunavu, posečeno je i dovezeno za upotrebu 200.000 šumskih metara drveta. Učešće tih šuma u drvnoj industriji iznosilo je 15°/o, dok po veličini površina nije bilo ni 2%. Seča drveta nije moguća ako se šume ne obezbede. Zbog većeg broja jedinica na području Srbije i predviđenog građenja objekata važnih za vojsku, još su se povećale vo-trebe u drvetu u odnosu na ranije zahteve. One iznose, ne računajući lokalne manje potrebe, oko 1,5 milion šumskih metara drveta. Pod sadašnjim okolnostima ne može se uopšte računati na Hrvatsku koja je trebalo da isporuči 100.000 šumskih metara četinarskog drveta. Rumunija, koja je bogata drvetom, sada nije mnogo zainteresovana da izvozi privredna dobra. Poslovi koji se na tom planu vode već 2 godine samo su malim delom realizovani. Još je nepovoljnija situacija u Mađarskoj, koja i sama nema dovoljno drveta i daje samo onu vrstu drveta koja se nalazi u krajevima nepovoljnim za saobraćaj. Količine koje su do sada uvezene iz tih zemalja beznačajne su. Posledica tako slabog uvoza iz balkanskih zemalja je ta što je trebalo tražiti od Rajha da se drvo doveze iz Slovačke ili Austrije, naročito za vojne potrebe. Do sada nisu isporučene znatnije količine. Osim naročito osetne nestašice četinarskog drveta, postoje i sledeća uska grla u snabdevanju: 1. — Podmirenja izuzetno velikih potreba u železničkim pragovima. Za 1944. godinu iznose oko 500.000 komada, za koje je potrebno oko 100.000 šumskih metara drveta za pragove. Te potrebe je teško pokriti jer su ovdašnje bukove šume veoma stare i zato ima malo drveta koje se može koristiti. Osim toga, nema obučenih drvoseča za pragove, koji su ranije dolazili iz Hrvatske, kao ni pilana za pragove. Oporezivanjem će se dobiti deo potrebnih pragova, ali ni približno potrebna količina. 2. — Dopremanje ogrevnog drveta za potrošačke centre, naročito za Beograd i Banat. Tu je naročito teško pokriti potrebe jer je ranije Beograd trošio oko 85%, a Banat još više, drveta uvezenog u Srbiju. Ranije potrebe Beograda u ogrev-nom drvetu iznosile su oko 850.000 kubnih metara, pošto se ovde uglavnom ložilo drvima a ne ugljem, a Banata oko 500.000 m3. Isključeno je da se te velike količine mogu dopremiti iz unutrašnjosti Srbije. Pojačanom sečom na ostrvima Dunava mogu se pokriti najhitnije potrebe Banata, ali snabde-vanje Beograda ogrevnim materijalom je veoma otežano, pogotovo što drvo delimično mora da zameni ugalj koga nema dovoljno. 3. — Dopremanje jamskog drveta za rudnike. Tu je snab-devanje nepotpuno, naročito rudnika koji su ranije dobijali drvo iz šuma koje su sada posele bande. Prebacivanjem proizvodnje na ono malo oblasti u kojima se može raditi, pokušava se da se savladaju teškoće nastale u snabdevanju. Da bi se obezbedio dovoz drveta u 1944. godini, određen je porez u drvetu od 1,5 milion šumskih metara, podjednako za državne i privatne šume. Velike firme za preradu drveta više su uključene u dopremanje drveta i tako stvoreni uslovi za veću seču. Tako su, na primer, predviđene, pored dosadašnjih stalnih seča, i 2 velike seče u šumskoj oblasti Majdanpeka, najvećoj u Srbiji, odnosno one su u toku i za njih je omogućena izgradnja šumske pruge. Takođe su u toku takve akcije na Goču, u oblasti Loznice i drugim. Upotrebom 19 šlepera za drvo rasteretiće se u izvesnoj meri transport prilikom odvoženja drveta. Njih je stavilo na raspolaganje Odeljenje za šumarstvo iz trofejnih zaliha. Seoske volovske zaprege ipak ostaju i dalje nezamenjivo sredstvo za transport. Da bi se transportovanje odvijalo na vreme neophodno je da se dodeli materijal za potkivanje, stočnu hranu i živežne namirnice, obuća i odeća. Za izvoz u Rajh dolazi, kao i ranije, u obzir samo bukovo oplatno drvo za industriju aviona i drvo topole. Pošto je regu-lisano pitanje plaćanja plemenitog drveta, a preko načelnika vazduhoplovno-tehničkog snabdevanja obezbeđeni šleperi za prevoz bukovih trupaca, može se računati sa povećanjem izvoza. Takođe će se moći staviti na raspolaganje veće količine topolovine sa ostrva na Dunavu. Hrvatskoj industriji šibica isporučuje se 2.500 šumskih metara, a ova sa svoje strane pokriva potrebe Srbije u šibicama. Čistu protivrečnost u situaciji drvne industrije na Jugoistoku karakteriše činjenica da se sada za potrebe Vermahta izvozi drvo iz Srbije u Hrvatsku. 6. — INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA Industrijska proizvodnja je do prošle jeseni pokazivala jak porast. Mnoge fabrike koje od početka rata nisu radile ponovo su nastavile rad ili su bolje iskoristile svoje kapacitete. Mnoge fabrike su počele sa radom. Dodatno proizvedena roba dostavljana je u prvom redu pogonima važnim za rat. U nekim područjima je nešto poboljšano i snabdevanje stanovništva važnom potrošnom robom. U jesen ove godine proizvodnja je ponovo opala. Razlozi su ležali pre svega u nedovoljnom snabdevanju ugljem i električnom energijom, u opštem poremećaju nadnica i cena i konačno u opštoj situaciji u pogledu saobraćaja. I pored viška robe iz tekuće proizvodnje, dolazilo je prilikom raspodele do uskih grla, pošto je skoro potpuno nestalo rezervi. Pored toga su postali veći i zahtevi Vermahta za robom koja je proizvedena u zemlji ili uvezena. Pošto su se ti zahtevi javili u momentu kada je bilo potrebno da se poboljša snabdevanje civilnog stanovništva zbog povećanja radnog učinka, i kada je to bilo poželjno u vezi s novom političkom linijom, to nije bilo nimalo jednostavno za privredu. Jedan od najvažnijih zadataka na polju proizvodnje sastojao se u tome da se raščisti sa nadležnim vojnim intendantima koliko od proizvedene i uvezene robe treba da ostane civilnom sektoru, a koliko treba dati Vermahtu. Pri tom se pokazalo kao povoljno što je sva važna roba u toku poslednje dve godine bila obuhvaćena u privredni sistem i što su srpski centralni organi koji su zaduženi za privredu bili organizaciono učvršćeni. Zato sada stoje na raspolaganju svi podaci potrebni za razgraničenje civilnih od vojnih potreba a koji se odnose na mogućnosti proizvodnje i najhitnije potrebe civilnog sektora. Zatim se izgradnjom privrednog sistema spre-čilo da nove vojne jedinice ne poremete privrednu snagu zemlje povećanom neregulisanom kupovinom na štetu proizvodnje važne za rat. O razvoju najvažnijih grana industrije može se uglavnom izvestiti sledeće: Železo i metali: Jači razvoj privrede i veliki vojni građevinski radovi koji su bili potrebni zbog vojne situacije u jugoistočnoj Evropi nametnuli su veće potrebe u železu svake vrste. Izgradnja rudnika i separaciia dobijene rude zahtevala je da se obezbede jamske šine, sajle za vuču i železo za armirani beton, a aktiviranje poljoprivrede nametalo je. potrebu za poljoprivrednim mašinama i alatkama, crpkama, silosima i rashladnim uređajima, dok je zbog boljeg prikupljanja poljoprivrednih proizvoda i drveta bilo potrebno da se obezbede potkovice, potkivački ekseri i železni obruči. Ove povećane potrebe u železu pokrivene su: 1. — Preko „Sartida", jedine industrije železa u Srbiji. Ona je uspela da u prvoj polovini 1943. poveća proizvodnju na 5.800 tona železa, količinu koja poslednjih godina nije postignuta. Međutim, u jesen je proizvodnja počela da opada zbog nestašice uglja i nedolaska velikog broja radnika na posao. Novi udarac nanet joj je kada je krajem decembra sav ugalj koji je bio namenjen"Sartidu" otpremljen za električnu centralu u Beogradu. 2. — Boljim iskorišćavanjem postojeće prerađivačke industrije železa. Treba posebno pomenuti proizvodnju plugova u "Vistadu", koji je postigao dobar uspeh prošlog leta proizvodnjom od 1000 plugova mesečno, zatim početak radova u livnici "Braća Bon" u Kikindi (Banat), koja sada proizvodi velike količine peći, kao i proizvodnju od po 70 teretnih vagona u dve fabrike vagona "Jasenica" i "Kruševac". Da bi se povećala i racionalizovala proizvodnja postojećih pogona, osnovano je 5 stručnih grupa na polju proizvodnje železa i metala. Te grupe su u svom radu bile odgovorne referatu za železo. 3.— Uvozom debelog lima, zavrtanja i jamskih sajli iz Mađarske, kao i potkivačkih eksera iz Hrvatske. Zbog nemira u Hrvatskoj, još se nije mogao realizovati sporazum sa Hrvatskom o većem u Vozu livenog sirovog gvožđa i isporuci njima kovačkog materijala. 4. — Uvozom iz Rajha. I pored potpunog iskorišćenja proizvodnih mogućnosti u postojećoj industriji železa i mogućnosti uvoza iz susednih zemalja, moralo se najmanje 2/3 železa, koje je bilo' neophodno, uvesti iz Rajha, koji je u poslednje dve godine obezbedio za civilni sektor sledeće kontingente železa i čelika: u IV kvartalu 1942. — 3.600 tona I „ 1943. — 3.051 „ II „ 1943. — 2.520 „ III„ 1943. — 3.915 „ IV„ 1943. — 3.645 „ Ove količine su još pre 2 godine bile u izvesnoj meri dovoljne, jer je tada železo dobijano iz kranjske železare i čeli-čane a postojale su i znatne rezerve od pre rata. Sada to više nije slučaj. Pored toga, ratne potrebe su se, po proceni, utrostručile. Zato je neophodno da se povećaju kontingenti. Smanjene isporuke železa iz Rajha do sada su ipak unekoliko zadovoljavale najvažnije potrebe zahvaljujući organizacionim merama kojima se uspelo da se izbegnu veće štete za iz-vesno vreme. Civilne potrebe koje nisu važne za rat svedene su na minimum opštom zabranom gradnje i pooštrenom kontrolom prilikom izdavanja građevinskih dozvola, a postojeće rezerve su skoro potrošene. Zatim je osnivanjem udruženja uvoznika, u koje su ušle samo stare i sposobne firme, postignuto racionalnije korišćenje i bolja podela kontingenata. Pokazan su se kao korisni i razgovori sa nadležnim vojnim intendantima o pokrivanju potreba Vermahta. Pronađeno je rešenje po kome Vermaht za svako korišćenje železa za vojne svrhe priprema odgovarajući kontingent železa. Istovremeno su preduzete mere da se prekine sa praksom da same jedinice uzimaju železo. Prilikom dodele železa posebno je uzet u obzir Banat. O korišćenju železa u Banatu nisu više odlučivala centralna nadleštva za železo i metale nego je to preneto na referat za železo Okružnog načelstva u Banatu. Građevinski materijal U izveštajnoj godini znatno je povećana proizvodnja cementa, cigle i stakla. Cement: Najveća srpska fabrika cementa u Popovcu dostigla je u letnjim mesecima proizvodnju od 2 500 tona cementa mesečno. Osim toga ponovo je proradila fabrika cementa u Ra-Iji koja je godinama mirovala i sada proizvodi prosečno 900 t cementa mesečno. Obe fabrike su mogle lako da pokriju potrebe Srbije do proleća. Kada je počelo građenje velikih vojnih objekata, koje naročito vrši vazduhoplovstvo, to više nije slučaj. Bilo je potrebno da se angažuje hrvatska fabrika cementa u Beočinu, koja ima prosečnu mesečnu proizvodnju od 10 000 tona, da bi se cementom snabdeli Vermaht i Organizacija Tot. To je bilo olakšano time što je tu fabriku snabdevala Srbija namirnicama, džakovima za cement i hranom za konje, a deli-mično i ugljem. Ona sad isključivo radi za vojne potrebe. Međutim, ni sa cementom iz Beočina ne mogu se pokriti trenutne potrebe Vermahta i Org. Tot na području Jugoistoka, tako da je potrebno da se cement doprema iz Rajha. Cigla: U izveštajnom periodu je, i pored najveće nestašice radne snage i uglja, porasla proizvodnja cigle. U leto 1943. godine proizvedeno je: Srbija, cigle 15 055 000 komada,8 131 000komada crepa Banat,cigle 42 885 000 komada, 16 151 000komada crepa Te količine nisu bile dovoljne. Zato su izvršene pripreme za povećanje proizvodnje cigle od sledećeg proleća. Staklo: u julu 1943. ponovo je počela proizvodnja stakla u fabrici prozorskog stakla u Pančevu, koja od marta 1941. nije radila. Do kraja 1943. već je proizvedeno 1 900 000 m2 prozorskog stakla, tj. daleko više nego što je potrebno u zemlji, tako da su preostale velike količine za izvoz. Zato je, između ostalog, fabrika u Pančevu mogla pokriti obaveze Rajha prema Hrvatskoj. Zbog nestašice uglja mora se ponovo obustaviti rad fabrike stakla krajem januara 1944. godine. Tekstil: Snabdevanje Srbije predivom je kao i ranije nedovoljno. Nedovoljno snabdevanje odećom radnog stanovništva već je dovelo do zastoja u proizvodnji. Zato je poslednjeg proleća morala biti upućena najhitnija predstavka glavnog opunomoćenika za privredu i zajedno sa Ministarstvom privrede Rajha izrađen je plan koja se prediva moraju dodeliti da bi se obezbedilo naj-neophodnije snabdevanje stanovništva tekstilom i održao radni učinak. U razgovoru sa ministrom privrede i Odeljenjem za tekstilnu industriju, taj plan, u kome je predviđeno i snabdevanje jedinica u Srbiji, smanjen je na 71%. U plan su bila uključena i prediva, konac i finalni proizvodi, koji su se očekivali iz Italije. Pošto se još ne zna da li će stići zaostale isporuke iz Italije, snabdevanje srpskog stanovništva moralo se smanjiti za još 40%. Snabdevanje srpskih vojnih formacija ostalo je na 71%. Kako su male dodele vidi se po tome što na 100 radnika u pogonima važnim za rat, koji su u najpovoljnijem položaju u pogledu snabdevanja, a koji imaju oko 300 000 radnika i službenika, dolazi godišnje: 40 garnitura donjeg rublja 12 odela i 24 radna odela. Banat je dobijao za civilno stanovništvo skoro duplu količinu odeće od one za Srbiju, što je ipak iznosilo godišnje samo 15 1/4 tačkica za muškarce i 7 tačkica za žene nemačkih bonova za odeću. Poslednje godine je stvarna dodela bila još manja nego što je bilo predviđeno planom. Stanovništvo nema više rezervi u tekstilu. Za izvršenje plana tekstilne industrije stoje na raspolaganju sledeće sirovine: a) Vuna: Prikupljanje vune od poslednjeg šišanja dalo je dobre rezultate i pored nemira i za 40% smanjenog fonda ovaca. U Srbiji je prikupljeno 820 tona a u Banatu 340 tona vune, tj. daleko više negO' 1942. godine. Prema sporazumu sa Min. privrede Rajna i Odeljenjem za tekstilnu industriju, od te količine otpremljeno je u Rajh 500 tona. b) Isporuke cel vlakna iz Rajha: Kao naknada za vunu iz Srbije i Banata i kao priznanje za izuzetno velike količine prediva, u odnosu na proizvodne snage zemlje, koje je u toku poslednje dve godine dobio Vermaht, obećana je isporuka od 100 tona cel-prediva mesečno. Osim toga, za 4. kvartal 1943. i 1. kvartal 1944. upućeno je iz Rajha 24 tone konca. c) Krpe: Pošto već duže vremena prikupljanje krpa nije dalo skoro nikakve rezultate, izdavanje novog tekstila vezano je za predaju krpa. Na taj način mesečno se prikupi oko 67 tona krpa, od čega je trećina vunenih, koje se prerađuju u ovdašnjim fabrikama. Ostatak se izvozi za Nemačku. Tu dolazi još i 250 tona pamučnih otpadaka i 120 tona vunenih krpa koje se uvoze iz Turske na osnovu sporazuma o kompenzaciji za staklo. d)Od prediva, koje je uvezeno iz Italije na osnovu ne-mačko-italijanskog sporazuma od 16. decembra 1942, u martu 1943. stiglo je više od polovine obećanog kontingenta. Dve trećine kupljenog gotovog prediva stiglo je u Beograd. Ministar za naoružanje i vojnu privredu obećao je da će biti isporučena i poslednja trećina. Pitanje je da li će moći biti isporučena druga polovina ugovorenog kontingenta. Ako stigne i ta očekivana količina sirovine, biće ispunjen pomenuti plan u pogledu sirovina. Međutim, uslov za izvršenje plana je pre svega poboljšanje snabdevanja ugljem. Sadašnje snabdevanje je nedovoljno, tako da pojedini pogoni ne rade, ili rade smanjenim kapacitetom. Ako uskoro ne dođe do poboljšanja, neće se više moći nadoknaditi gubitak. Zbog smanjenih zaliha morale su biti ukinute specijalne doznake za pripadnike Vermahta u Srbiji, koje su privremeno izdate prošle godine. Uvedeno je strože ekonomisanje sa predivom. Koža i obuća Za proizvodnju kožne obuće stoji na raspolaganju samo količina od 100.000 kg mesečno goveđe i teleće kože. Zato nije moguće da se stanovništvo dovoljno snabde obućom. U Srbiji se proizvede za pola godine na 6 stanovnika 1 par cipela, a u Banatu na 3 stanovnika po 1 par. Od 35.000 pari teških cipela sa kožnim đonom, mora se 15.000 isporučiti srpskim odredima. Zato za svu industriju, uključujući i rudnike, ostaie polugodišnje na raspolaganju samo 20.000 pari teških cipela. Veliki deo ostalih cipela proizvodi se sa đonom od dr-veta ili stare gume, TT Banatu se rasoodela vrši prema potrebama preko opština. Količina koja je predviđena za Srbiju deli se iskliučivo pogonima važnim za rat, koji su prema utvrđenom ključu primili obuću razne vrste za 60% zaposlenih. Osim za proizvodnju obuće, koža se pretežno koristi za popravku cipela. Trećina materijala za popravku obuće deli se preko pogona važnih za rat, a ostatak preko opština. Količina kožica od sitne stoke iznosila je u 1943. godini 300.000 komada. Od toga je 250.000 komada izvezeno u Rajh radi prerade u kožu za odeću i krzno. Količina od preostalih 50.000 kožica koja je ostala u Srbiji prerađena je u kožu za postavu za fabrike obuće. Hemikalije Najvažnija hemijska fabrika „Zorka", koja pripada udruženju „Aussiger Verein", povećala je proizvodnju sumporne kiseline sa 3.700 t u 1942. na 5.950 t u 1943. godini i oleuma sa 670 t na 1.240 t. Od daljeg povećanja, koje bi bilo tehnički izvo-dljivo, moralo se odustati zbog toga što ne postoje mogućnosti prodaje. To je za tekuću godinu rešeno razgovorima sa Odelje-njem za herniju. „Zorka" će ubuduće umesto Rajha snabdevati sumpornom kiselinom i oleumom Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku. Za proizvodnju te sumporne kiseline upotrebljava se magnetni pirit koji otpada prilikom flotacije olova i cinkove rude, koji prema dosadašnjim iskustvima ne može biti transportovan u Rajh zbog svojstva da je lako zapaljiv. Tako će Rajh biti rasterećen ne smanjujući svoje količine pirita. Postoji nada da će uskoro moći, da se isporuči Rajhu taj nosilac sumpora na osnovu opita koji su započeti. On je do sada propadao i na insistiranje gl. opunom. za privredu sada se iskorišćava. U „Žorku" je takođe stigao novi uređaj za proizvodnju kiseline za zadimljavanje, čiji se kapacitet postepeno penje na 60 t mesečno. Velika „Zorkina" postrojenja za proizvodnju sulfata bakra (plave galice) korišćena su neznatnim delom zbog nestašice sirovina. Odeljenju za herniju je predloženo da ubuduće obaveze Rajha za pokrivanje potreba Rumunije, Hrvatske i Bugarske u plavoj palici ispunjava „Zorka". To bi ujedno značio znatnu uštedu transportnog prostora, pošto bi iz Bora mogle biti dopremane potrebne količine bakra. To bi imalo i prednosti jer bi kiselina za pranje, keja u „Zorki" otpada prilikom proizvodnje oleuma i koja se do sada morala beskorisno odvoditi u Savu, mogla u tom slučaju da se iskoristi za rasterećenje Rajha u pogledu sumpora. Sapun: Domaća industrija snabdeva okupacione jedinice i stanovništvo sredstvima za pranje. Zbog nestašice tehničke masti i ulja, sledovania su znatno niža nego u Rajhu. Gradsko stanovništvo dobija mesečno po glavi komad sapuna od 80 gr i 100 gr sapunskog praška. Zbog pomenute nestašice, nije se mogla vršiti predviđena podela 40 gr sapuna seoskom stanovništvu. Zbog toga je seoskom stanovništvu isporučivana soda u zamenu za životinjsku mast, kako bi sami pravili sapun. Lepak i želatin: U januaru 1943. preuzela je firma ,,He-mos" u Beogradu, kao jedini pogon u Srbiji, proizvodnju lepka i želatina. Zbog nestašice kostiju, nije se mogao iskoristiti njen kapacitet od 23 t lepka mesečno. Do kraja godine proizvedeno je 53.000 kg lepka i 2.000 kg želatina. Lakovi i boje: Do jeseni 1943. godine domaće fabrike su mogle da proizvedu količine uljanih lakova i boja za maskiranje, koje su bile potrebne za civilni sektor i okupacione jedinice. Od oktobra 1943. su potrebe Vermahta, naročito u nitrolaku, tako porasle da proizvodnja više ne zadovoljava. Karbid: Snabdevanje rudnika i ostalih pogona važnih za rat teklo je do kraja 1942. bez smetnji. Po naređenju Odeljenja za herniju, od januara 1943. potrebe Srbije u karbidu ne pokriva više Rajh nego Rumunija. Od tada isporuke stižu neredovno i u nedovoljnim količinama. Vanrednim ograničenjima u potrošnji karbida uspelo se do sada da se spreči obustavljanje rada u važnim pogonima. Soda: Najvažnijeg liferanta, Fabriku sode u Lukavcu (Bosna), porušile su u oktobru bande. Prema dogovoru sa Odelje-njem za herniju, ubuduće će snabdevanje Srbije vršiti delimično Rajh, a delimično Rumunija. Međutim, do danas još n'su stigle obećane isporuke. Iz Rajha nisu stigle pošiljke zbog poteškoća u transportu, a iz Rumuniie zbog trenutnih trgovinsko--političkih odnosa. Time su, između ostalog, ugrožene topionice olova i antimona. Plava galica: Za vinograde u Srbiji i Banatu mogla se dodeljivati plava galica u dovoljnoj količini, jer je akcija prikupljanja starog bakra dala iznenađujuće dobre rezultate. U prošloj godini podeljeno je u Banatu 580.000 kg, a u Srbiji 1.332.000 kg plave galice. U Banatu je podela vršena preko Udruženja v'no-gradara, a u Srbiji preko Udruženja poljoprivrednika i to onim vinogradarima koji su mogli da dokažu da su dali odgovarajuću količinu starog bakra i da su ispunili svoju obavezu u isporuci vina Hartija Industrija hartije proizvela je u 1943. godini 3.500 t hartije i kartona. Da je bilo dovoljno uglja količine bi bile daleko veće, pošto je bilo dovoljno sirovine. Isporuke Rajha u celulozi i drvenjači (pulpi) porasle su sa 2.000 t u 1942. na 2.600 t u 1943.godini. Takođe je zadovoljavala i količina stare hartije iz Srbije od 2.300 t u 1943. godini. Manjak u snabdevanju hartijom, koji je nastao zbog smanjene proizvodnje, morao se nadoknaditi povećanim dovozom hartije iz Rajha. Domaćom proizvodnjom i količinama iz Rajha bile su pokrivene potrebe civilnog sektora i jedinica koje se nalaze u Srbiji, Rumuniji i Grčkoj. Kaučuk: Snabdevanje Srbije automobilskim gumama bilo je posebno nepovoljno. Kontingenti iz Rajha nisu bili dovoljni da bi se snabdelo ono malo kamiona koji se ovde nalaze. Skoro svakodnevno su kola ispadala iz saobraćaja zbog nestašice guma. To je paralisalo dovoz prehrambenih namirnica, drveta, uglja i ruda, pošto su važni transporti upućeni na kamione zbog slabe železničke mreže. Ruda hroma iz Albanije može se transporto-vati samo kamionima. Njih nema dovoljno. Ti koji postoje nemaju guma. Mineralna ulja: Zahtevi su još više porasli i pored rekonstrukcije kamiona i nekoliko stalnih postrojenja da rade na generatorski pogon. Poslednjih meseci stigli su i dodatni zahtevi zbog nestašice uglja. To je dovelo do toga da parne mašine koje su radile na raznim mestima zaustave rad i da se upotrebe pomoćni dizel-agre-gati da bi se obezbedilo snabdevanje važnih pogona strujom. Zatim su ograničenje ili prekid isporuke električne energije doveli u mnogim pogonima važnim za rat do toga da oni takođe upotrebe pomoćne agregate koji rade sa tečnim pogonskim gorivom. Pošto se kontingenti nisu povećali, nisu često mogli da. se zadovolje ni hitni zahtevi. U oktobru je puštena u rad rafinerija nafte u Smederevu, koga je još pred rat bila skoro završena. Ona treba da prerađuje naftu dopremanu iz Rumunje za srpsko' područje. Zbog nekih još neizgrađenih postrojenja i nedovoljnog dovoza nafte, rafinerija za sada ne radi punim kapacitetom. Pripremni radovi za dobijanje nafte u Banatu napredovali s,u takođe u prošloj godini. Može se računati da će prvi toranj biti postavljen u proleće 1944. godine. Ukoliko se dobije nafta,. ona će se prerađivati u smederevskoj rafineriji. Artikli pod drž. monopolom Duvan: Dok je 1942. berba duvana dala tri puta veću količinu od one u 1941. godini, prošle godine nisu postignuti veći prinosi iako su povećane obradive površine, pošto1 su seljaci koji gaje duvan povučeni na rad, a suša, štetočine i crna berza naneli dosta štete. Prinos u 1943. godini od 2.400 t bio je približan prinosu iz prethodne godine. Kao posledica ranijih isporuka duvana Rajnu, kapacitet fabrike cigareta u Nišu bio je iskorišćen samo sa 2/3. Prema ovom skraćenom programu proizvedeno je mesečno: Količina za preradu u tonama Proizvedena količina(preračunato na broj cigareta)
180t;205 mil. komada Osim toga, od sredine oktobra 1942. puštena je u pogon mala fabrika cigareta u Banatu u kojoj se isključivo prerađuje banatski duvan. Postojeće rezerve duvana su dovoljne da se do kraja 1944. proizvode sadašnje količine cigareta. Preko tih količina moguća je proizvodnja samo za civilne potrebe još do sredine 1945, dakle dok ne stignu prinosi berbe iz 1944. godine. Civilno stanovništvo sada prima 42% od mirnodopske potrošnje cigareta. Svi muški stanovnici preko 20 godina starosti dobiiaju u proseku 2,5 cigarete dnevno. Iz političkih i finan-sijskih razloga, ta se količina ne može više smaniivati. Veću količinu primaju samo radnici koji rade u pogonima važnim za rat, gde se deli 4—7 komada dnevno po radniku. Povremeno se daju i specijalna sledovanja srezovima u kojima je bilo prikuoljeno dovoljno poljoprivrednih proizvoda. Fabrika nikotina, koja se nalazila uz fabriku cigareta, proizvodila je u prošloj godini samo 600 kg mesečno zbog nestašice otpadaka koji sadrže nikotin, dok je mesečna proizvodnja 1942. godine iznosila 1000 kg. Čine se pokušaji da se iz Bugarske ili Grčke dopreme veće količine otpadaka. Od proizvodnje nikotina iz prošle godine otpremljeno je u Rajh 4.000 kg. So: Srbiji i Banatu potrebno je godišnje 60,000 tona soli. Potrebe su pokrivane isporukama iz Mađarske i Rumunije. Ni u buduće ne treba strahovati od nekih teškoća u pogledu snab-devania solju. Šibice: Potrebe Srbije i Banata iznose godišnje oko 100 miliona kutija sa po 40 šibica. Zbog nesigurnog transporta, odustalo se od dopremanja iz Rajha. Potrebe se pokrivaju proizvodima fabrike šibica u Osijeku u Hrvatskoj. Isporuke su do sada vršene bez smetnji. Do povremene nestašice je dolazilo zato što se cicijašilo prilikom kupovine. Za proizvodnju u Hrvatskoj isporučivane su potrebne količine drveta iz Srbije. Ubuduće će se manje količine šibica uvoziti i iz Rajna. 7. — SPOLJNA TRGOVINA Napredak u najvažnijim granama privrede odražava se i na razvoj spoljne trgovine. Poboljšani rezultati u poljoprivredi, rudarstvu i ostalim granama industrije omogućili su da se poveća izvoz u Rajh i po nalogu Rajha u druge zemlje. Od 1,3 milijarde u privrednoj 1941/42. godini, novčana vrednost izvoza povećala se na 2,8 milijarde u 1942/43. godini, dakle za 120%. Količina izvezene robe se u stvari povećala za jednu trećinu, a ostalo povećanje novčane vrednosti posledica je povećanja cena (uporedi pregled br. 10). Uvoz se u isto vreme povećao sa 1,2 milijarde na 2,1 milijarde. Ovde novčana vrednost povećanja iznosi samo 70%. Od toga se količina uvezene robe povećala za oko jednu četvrtinu, a ostale tri četvrtine otpadaju na povećanje cena. Povećanje uvoza uglavnom je posledica uvoza sirovina i polufabrlkata za izgradnju rudnika, postrojenja za separaciju i za aktiviranje poljoprivrede. Ovaj dodatni uvoz bio je jedan od najvažnijih preduslova za razvoj privrede. Pregled spoljne trgovine po zemljama (pril. br. 11) pokazuje da je najrazvijenija sa Rajhom. U privrednoj 1942/43. godini Srbija je uvezla iz Rajha robe u vrednosti 1,2 milijarde dinara, 59% od ukupnog uvoza. U isto vreme je izvezla u Rajh u skoro dvostrukoj vrednosti robe, naime za 2,3 milijarde dinara, što iznosi 82% ukupnog izvoza. Prevaga izvoza nad uvozom dovela je u izveštajnom periodu, pored ostalog, do daljeg porasta klirnga u odnosu na Rajh, koji je krajem privredne godine (30. 9. 43) već iznosio- 7,2 m'li-jarde dinara = 325 miliona RM. Pri tome treba naročito imati u vidu da porast kliringa počiva na stvarnom porastu izvoza a ne na razlikama u kretanju izvoznih i uvoznih cena, kao što je to slučaj u drugim zemljama jugoist. Evrope. Detaljni obračuni su pokazali da su još u proleće 1943. cene najvažnijih srpskih izvoznih dobara samo malo odstupale od cena nemačkih izvoz-n:h dobara. Prema tadašnjim obračunima, cene robe koju je Nemačka izvozila u Srbiju porasle su od početka rata u proseku za 58%. a cene srpske izvozne robe za 66%. Od tada su cene srpske izvozne robe đelimično znatno porasle. IZVOZ Na čelu artikala izvoza u Rajh u privrednoj 1942/43. godini stoje poljoprivredni proizvodi sa 72'%. Od toga na pšenicu otpada 25%, na kukuruz 8% i na uljarice 26%. Za njima slede proizvodi rudarstva sa 28%. Roba koja se uvozi iz Rajha pretežno je određena za izgradnju onih grana privrede koje posredno ili neposredno rade za Rajh. Na železnu i metalnu robu otpada 35%, na hemlkalije 16%, na ugalj 11% i na hartiju 8%. Posle Rajha, najvažniji partner u spoljnoj trgovini je Italija, koja u srpskom izvozu učestvuje sa 13%, a u srpskom uvozu sa 7%. Osnov za trgovinski saobraćaj sa Italijom bio je i u prošloj godini nemačko-italijanski sporazum od 19. 6. 1941, prema kome treba 30% poljoprivrednih viškova isporučiti Italiji. Prema tom sporazumu, isporučeno je Italiji u privrednoj 1942/ 43. godini 6.700 tona pšenice, 11.900 t kukuruza, 15.300 t uljarica. Time se udeo Italije u izvezu poljoprivrednih proizvoda iz Srbije popeo sa 3% u prethodnoj godini na 16%. Tim količinama Rajh je uglavnom pokrio svoje obaveze prema Italiji. Nasuprot tome, Italija je samo delimično ispunila svoje obaveze za isporuke u Srbiju koje su utvrđene u nemačko-italijaD-skom protokolu od 16. 12. 1942. godine. Tim protokolom utvrđene su opšte granice izvoza iz Italije u Srbiju i to za tekstil od 16,8 miliona lira i za hemikalije od 11,5 mlliona lira, U proleće 1943. su u Majlandu i Rimu zaključeni sporazumi o isporuci robe u visini do polovine tih granica. Do sada je od tih količina stiglo tekstila oko dve trećine i hemikalija oko tri četvrtine. Na trećem mestu u srpskoj spoljnoj trgovini stoji Hrvatska sa udelom od 12% u srpskom uvozu i 0,8% u izvozu. Najvažniji hrvatski izvozni proizvodi bili su građevinsko drvo i rezana građa, cement, šibice, soda, štavilo i hlor. Usled nemira u Hrvatskoj, porušene hemijske fabrike u Jajcu i fabrike sode u Lukavcu, sasvim su od poslednje jeseni prestale isporuke drve-ta, sode i hlora. Zato se u teku ove godine mora računati da će znatno opasti uvoz iz Hrvatske. Srpski izvoz u Hrvatsku je tako mali da je bez značaja. Skoro, isto mesto u trgovini zauzima Rumunija, sa udelem od 12% u srpskom uvozu i 0,2'% u izvozu. Srbija uvozi iz Ru-munije, između ostalog, mahunasto povrće, krompir, rezanu građu za Bor, ogrevno drvo za Banat i, posle razaranja najvažnije hemijske fabrike u Hrvatskoj, hlor, sirćetnu kiselinu i sodu. U trgovini sa Bugarskom na prvom mestu stoje bugarske isporuke uglja (uporedi tekst pod tač. 4). Isporuke, međutim, nisu bile redovne. Bugarska zatim isporučuje veće količine povrća. Srpske isporuke u Bugarsku su neznatne, ako se izuzmu isporuke drveta i železa za rudnike na području koje je priključeno Bugarskoj. Pored manjih količina sumporne kiseline, Bugarskoj je isporučeno 2.600 t plave galice koja je dobijena preradom iz bugarskih ruda bakra. Pored toga, na osnovu sporazuma o kompenzaciji, izvezeno je u Bugarsku 160 t železne robe u zamenu za staro gvožđe. Na osnovu poslednjeg sporazuma u decembru preuzeta je nova obaveza za izvoz 150.000 m2 prozorskog stakla. Spoljna trgovna sa ostalim susednim zemljama je beznačajna. Mađarska isporučuje robu samo na osnovu kompenzacije,, koja se ne može ostvariti jer Rajh zahteva robu koja bi za Srbiju bila poželjna. Prošlog leta je, samo iz političkih razloga, došlo do većih isporuka semena za povrće Beogradu bez kompenzacije. Od ostalih zemalja vredno je pomenuti samo trgovinu sa. Turskom. Sklopljeno je nekoliko sporazuma o razmeni gvož-đarije za konopljino seme i prozorskog stakla za pamučne otpatke, vunene krpe i duvan. Sporazumi se izvršavaju na zadovoljavajući način. Kao posledica političkih događaja iz poslednjih meseci, može se računati da će se ove godine povećati, do sada neznatna, trgovina sa Albanijom i Crnom Gorom. Zbog velikih poteškoća koje još postoje u pogledu plaćanja i isporuke, trgovina će se ograničiti samo na robu putem kompenzacije. U prvom redu će se iz Srbije izvesti 400.000 kg šećera u zamenu za pasulj. Zatim će se, na primer, vršiti isporuka hartije u zamenu za duvan i lekova za kožu. Pregled spoljne trgovine Srbije pokazuje da se poslednje godine u tom pogledu situacija pogoršala. Zbog događaja u Italiji, ugrožene su isporuke italijanskog tekstila i hemikalija koje su Srbiji neophodne. Zbog nemira u Hrvatskoj, potpuno su prestale hrvatske isporuke drveta, sode i hlora. Stav koji su zauzeli u Bukureštu sprečavao je do sada da Rumunija isporučuje drvo, mahunasto povrće i hemikalije. Opadanje proizvodnje uglja u Bugarskoj zbog mobilizacije i pogoršanje situacije u pogledu transporta doveli su privremeno do potpunog prekida bugarskih isporuka uglja. Pa i pored toga uspelo se, uključivanjem u razne trgovinske pregovore Rajha, da se uvoz Srbije iz susednih zemalja poveća u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, može se sa sigurnošću reći da će se u ovoj godini uvoz Srbije iz tih zemalja moći održati na istoj i potrebnoj visini samo ako se nemačka vlada više nego do sada založi za izvršenje srpskih želja ili ako se bar jedan deo srpskih izvoznih dobara određenih za Rajh oslobodi da bi se izvršili kompenzacioni sporazumi. Razvoj srpske spoljne trgovine u izveštajnom periodu sam po sebi nije bio nepovoljan. Posredne i neposredne isporuke Srbije za Rajh ipak nisu dovoljno priznate prilikom odmerava-nja isporuka Rajha i drugih zemalja Jugoistoka za Srbiju. I pored većih izvoznih kapaciteta Srbije, ona od Rajha prima manje robe od ostalih zemalja. 8. — OSTALI IZVOZNI KAPACITETI ZA RATNU PRIVREDU Mora se ukazati i na izvoz koji se vrši preko Vermahta i organizacija koje su mu priključene, dakle onaj izvoz koji ne ide preko državnih ustanova za izvoz. Ti podaci prikazuju ostale izvozne kapacitete Srbije za nemačku ratnu privredu. Radi se pretežno o sledećim isporukama: Vojnim intendantima: razne namirnice, začini i slično, Of. inž. u štabu (Stopi):razni građevinski materijal naročito drvenarija i gvožđarija, Srpskim železnicama: za popravke lokomotiva i vagona, rez. delovi, pogonsko gorivo, Vazduhoplovstvu (Zemun):aparati, građevinski radovi, namirnice, Građevin. odeljenju (gl. opunom. za privredu):građevinski materijal i mašine za rudnike, Gl. odelj. za nabavke (gl. opunom. za privredu): razna oprema za rudnike, Pri tom je jasno da se u susedne zemlje izvoze namirnice kao i alkohol, vino, cigarete i voće, mada ih tamo imaju u dovoljnim količinama, a delimično su i bolje i jeftinije. Sledeći pregled pokazuje raspored, pri čemu se mora napomenuti da su nadleštva dala približne podatke. Prema dosadašnjim iskustvima, prikazani su suviše mali iznosi. Treba, dakle, računati sa znatno većim kapacitetima. Do sada je mogla biti obuhvaćena samo 1942. godina i 1. polugođe 1943. godine. Za 1941. godinu nisu se mogle utvrditi količine, jer ustanove više ne raspolažu podacima. Rasporedi isporuka i kapaciteta za: 1942. i 1. polugode 1943. I— Nemačku voj. intendanti115 640 000D,212 541 155 D II— Gen. guvern. Poljsku voj. intendanti 119 920 000D,197 896 000D III—Bugarsku 1)Grad. odeljenje;23 000 000D,30 401 751D 2)Gl. od. za nabavke;3 745 185D,519 046D 3)Org. Tot;29 347 400D,23 292 100D 4)Srp. železnice;31 418 955D,2 419 262D Ukupno za 1942.: 87 511 540D Ukupno za 1. polugode 1943.: 56 632 159 D IV— Hrvatsku 1) Voj. intendanti;17 208& 903D,125 619 466 D 2) Stopi;52 000 000D,13 340 004D 3) Org. Tot;337 440D,875 000D 4) Srp. železnice;46& 360D,— —D 5) Vazduhopl. Zemun;2 271 880D,— —D Troškovi izgradnje aerodroma Zemun koje Hrvatska treba da vrati, što još nije učinjeno;165 781 780D,— —D Ukupno za 1942.: 237 646 363D Ukupno za 1. polugode 1943.: 139 834 470D V— Grčku 1) Voj. intendanti;215 720 661D,59 328 027D 2) Stopi;53 950 160D,90 454 285D 3) Org. Tot;28 163 520D,33 914 080D 4) Srp. železnice;35 355 594D,59 513 640D 5) Hartija int. Grčke; — —D,9 473 814D 6) Nafta „Roges";9 132 754D, — —D 7) Sudostmontan; — —D,12 000 000 (šećer Mohako)D Ukupno za 1942.: 342 322 689D Ukupno za 1. polugode 1943.: 264 683 846D VI—Rumuniju Voj. intendanti;86 000 000D, — — D Hartija intend. Rum.; — —D,1 245 380D VII—Srpske drž. železnice Troškovi vojnog tranzita u svim pravcima; — —D,202 642 770D Prema tome su za nemačku ratnu privredu sa područja Srbije dobijene sledeće vrednosti koje nisu statistički obuhvaćene : 989 405 592 dinara u 1942. godini i 1 075 475 780 dinara u 1. polugod. 1943. godine, a za njih Srbija nije dobila robe u odgovarajućoj vrednosti. Te iznose treba priključiti izvoznim kapacitetima koji su statistički obuhvaćeni i napred prikazani. Oni potkrepljuju činjenicu da Srbija, s obzirom na svoj kapacitet proizvodnje, više daje nego druge zemlje Jugoistoka. 9. — SAOBRAĆAJ Vojni zahtevi u pogledu saobraćaja stalno rastu i otežavaju redovno transportovanje privrednih proizvoda. Železnica: Dok se prošlog leta i jeseni vršio veliki dotur za Afriku koji je opterećivao glavnu prugu kroz Srbiju i zah-tevao lokomotive, dotle se sada vrši pojačan dotur za jedinice na području Jugoistoka. Osim toga, moraju se stalno vršiti manji ili veći pokreti jedinica radi borbe protiv partizana, tako da ostaje vrlo malo vremena za redovan prevoz privrednih proizvoda. Ipak se može reći da je uglavnom prevezena prugom i brodovima sva prispela roba i da je saobraćaj u jesen 1942. a naročito 1943. godine bio opterećen vagonima za prevoz poljoprivrednih proizvoda (pšenice, semena suncokreta, kukuruza, šećerne repe, voća itd.). 1. septembra 1943. godine došlo je do znatnih izmena u transportnoj službi, kada je načelnik te službe naredio da se u Beogradu osnuje nadleštvo generala transportne službe Jugoistoka. Time je veliki deo ovlašćenja Uprave za vojni transport — Jugoistok u Beču prešao na to nadleštvo. Istovremeno je upravljanje celokupnim saobraćajem u pravcu Jugoistoka, sa izuzetkom Rumunije i Mađarske, preneseno na K-du 2. oklopne armije odnosno načelnika pozadine Grupe armija ,,F" u Beogradu. U saradnji sa nadležnim vojnim ustanovama i Transportnom upravom — Jugoistok nastojalo se da se u okviru datih mogućnosti pronađe sve da bi se uspostavila ravnoteža između vojnih potreba i potreba privrede u pogledu transporta. To je znatno olakšano time što se srpska privreda orijentisala na ratne potrebe, pogotovo što pri sadašnjoj strukturi srpske privrede nema jasne granice između čisto vojnih transporata i onih koji posredno služe oružanim snagama. Na saobraćaj u Srbiji veoma se nepovoljno odražava velika nesigurnost na hrvatskim prugama. Dunavska plovidba. Međunarodnim saobraćajem u srpskim lukama upravlja Glavna rečna plovidba kojoj pripada i bivša Jugoslovenska rečna plovidba (JRP) koja radi pod komandom nemačkog komesara. Putnički brodovi JRP održavaju nekoliko linija na području Srbije, npr. Beograd — V. Gradište, Beograd — Šabac, Beograd — Smederevo. U unutrašnjem saobraćaju radi izvestan broj šlepova JRP koji prevoze drvo i kamen od Đerdapa za Beograd i Banat, kao i žitarice unutar srpskog područja, Velikim delom srpskog utovara i istovara upravlja čitav niz manjih plovidbi, među kojima je i nekoliko udruženja za bagerisanije koja pretežno rade za nemačka vojna nadleštva i Organizaciju Tot, kao i Rečna plovidba Kostolac koja trans-portuje lignit iz Kostolca za Beograd. Ostali plovni objekti prevoze ogrevno drvo, ugalj, kamen, šećernu repu, povrće itd. Da bi se moglo sprovesti jedinstveno transportovanje i kontrola, glavni opunomoćenik za privredu je isposlovao preko Ministarstva za saobraćaj osnivanje organizacije Savez malih prevoznika. Time je takođe omogućeno da se saobraćaj reguliše određivanjem odgovarajuće tonaže. 10. — CENE I NADNICE U periodu za koji se podnosi izveštaj, posebne poteškoće je pričinjavalo regulisanje cena i nadnica. Glavni opunomoćenik za privredu je od početka nastoiao da drži cene i nadnice i da dopusti povećanja samo tamo gde je to bilo neophodno radi održanja i povećanja proizvodnje važne za rat. Pri tom je bilo potpuno jasno da se — suprotno Rajhu — ne može postići stvarna stabilnost pri ovdašnjim prilikama, odnosno kad rat duže traje. Zbog nestašice svih potrošnih dobara koja su potrebna za život, a koju uslovljava rat, kao i zbog stalnog porasta okupacionih troškova koji prevazilaze snage zemlje i uslovljavaju stalan porast novčanog prometa, približna stabilnost cena i nadnica mogla bi se održati pod uslovom a) da je državni aparat u stanju i da je odlučan ne samo da prati cene i nadnice nego, i da kontroliše izvršenje naređenja i odlučno interveniše u slučaju prestupa, b) da samo stanovništvo, uviđa nužnost stabilnosti cena i nadnica i da podržava mere vlasti, e) da postoje sredstva i putevi da se smanji prevelika kupovna moć do koje dolazi zbog nestašice robe i izdataka za rat, d) da postoji mogućnost da se prikupi i uvozi dovoljno proizvoda, za snabdevanje stanovništva. Izuzev Banata, gde upravom rukovode folksdojčeri i gde uz punu saradnju nemačke narodnosne grupe vlada red na. polju cena i nadnica, gde seljak svoje isporuke vrši po zakonskim cenama i gde crna berza ne igra nikakvu ulogu, na području Srbije ne postoje prva dva uslova koja su gore navedena. Srpska vlada se iz političkih razloga nije mogla odlučiti za efikasno smanjenje prevelike kupovne moći putem poreza, naročito kod srpskih seljaka koji uglavnom koriste pad vrednosti novca i crnu berzu, a iz istih razloga nije ni okupaciona vlast mogla da izvrši odgovarajući pritisak na vladu. Zato princip glavnog opunomoćenika za privredu da se čvrsto drže cene i nadnice nije mogao da postigne stvarnu stabilnost, ali je trebalo da po mogućnosti zaustavi razvoj koji je uticao na porast cena, pad vrednosti novca i na inflaciju. To je i postignuto. Već sredinom 1942. godine su utvrđene cene bile za 100—200% više od onih od 5. 4. 1941, dok su cene na crnoj berzi bile za 600—700% više od „zamrznutih". U drugoj polovini 1942. godine, a pre svega u 1943. godini, cene za svu robu i usluge rasle su brzim tempom, tako da su krajem 1943. godine utvrđene cene u prošeku bile za 300—400% više od onih od 5. 4. 1941, a cene na crnoj berzi za 1400—1600°/o. Pregledi br. 12 i 13 prikazuju razvoj za grupu važnih prehrambenih artikala i grupu industrijskih proizvoda. I pored toga se moglo vršiti snabdevanje jedinica i — kao što se vidi u de!u o spoljnoj trgovini — izvoz u Rajh proizvoda važnih za rat po cenama koje su i sa stanovišta Rajha bile snošljive. Sto se tiče nekretnina — kad je skoro potpuno obustavljen promet nekretninama — formalno se nije dozvoljavao porast cena, dok se u praksi, kada je izuzetno odobrena prodaja, u okvirima mogućnosti koje uvek postoje prilikom procene vrednosti nekretnina, uvek u izvesnoj meri vodilo računa o opštem poskupljenju. To formalno utvrđivanje cena nekretnina, ne menja-jući ni najamnine, bitno je pripomoglo da se smanji tempo povećanja nadnica. Uporedo sa merama na polju monetarne, novčane i kreditne politike (ograničenje svih javnih izdataka, povećanje stalnih državnih prihoda radi delimičnog pokrivanja okupacionih troškova, propaganda za štednju, oštra restrikcija kredita), ta politika „obuzdavanja" cena i nadnica dovela je do toga da je krajem 1943. ne samo u Banatu nego i u Srbiji vladala situacija na polju cena i privrede koja je bila snošljiva u odnosu na druge zemlje Jugoistoka. Porast cena koji je bio naročito veliki u 1943. godini imao je razne uzroke. a) U prvom redu je razvoj u susednim zemljama delimično direktno uticao na cene finalnih proizvoda zbog poskupljenja uvoznih sirovina (naročito veliko poskupljenje industriiskog drveta iz Hrvatske), a delimično indirektno, pošto je poskupljenje poljoprivrednih proizvoda, pre svega u Hrvatskoj, a i u drugim susednim zemljama, dovelo do toga da i ovdašnji seljaci povećaju cene. b) Na jak porast cena uticala je i crna berza. Tu su naročito porasle cene u leto i jesen 1943. Pored psihološkog dejstva celokupne vojne i političke situacije na Istoku i u Sredozemlju, ovde su imale uticaj pre svega političke prilike u Srbiji kojom su u velikom obimu gospodarile bande Draže Mihailovića i komunistički teroristički odredi. Više nije moglo biti reči o autoritetu srpske vlade. Ni okupaciona vlast nije mogla da anga-žuje dovoljno jedinica da bi obezbedila taj autoritet. Zbog toga je srpski seljak čuvao svoje proizvode i davao ih samo po ze-lenaškim cenama, ukoliko nije zahtevao razmenu za robu. Najveća glad za robom nepoljoprivrednog stanovništva zajedno sa stalno nepoznatom finansijskom sposobnošću mnogih krugova stanovništva koiji bilo kako utiču na crnu berzu i zarade dizali su cene svim važnijim namirnicama, mada je tu uspostavljena ravnoteža znatno poboljšanim snabdevanjem radnika u pogonima važnim za rat, a od leta 1943. stupila je na snagu ga-rantovana minimalna ishrana celokupnog gradskog stanovništva putem kartica, koja je u svakom slučaju bila ograničena zbog loših isporuka. Zbog rastućih potreba i postepenog trošenja rezervi iz zatečenih skladišta, još više se traži važna industrijska potrošna roba, pre svega obuća i odeća, koja je stajala i još uvek stoji na vrhu liste crnoberzijanskih cena. c) Koliko na cene deluje delimično neposredno i nesigurnost u zemlji pokazuje primer cena drveta. U vreme velike nestašice građevinskog i ogrevnog drveta i nemogućnosti da država naređenjem ili prisilom obezbeđuje seču i dovoz dveta iz oblasti koje su ugrožene bandama, morale su se cene drveta izuzetno povećati, delimično davanjem „premija za dovoz" da bi firme i seljaci bili zainteresovani da iz šuma dovoze drvo do železničke pruge i pored opasnosti od bandi. Slično je bilo i sa cenama prevoza. Samo uz znatno povećana sledovanja, pre-voznici su bili spremni da i pored pritiska bandi preuzimaju transportovanje privrednih proizvoda ma koje vrste van gradova i većih mesta. d) Povećanje cena jamskog drveta i troškova transporta zajedno sa opštim povećanjem troškova rudnika uglja nametnuli su, u interesu održanja proizvodnje, potrebu da se povećaju cene uglju, što je, prirodno, imalo za posledicu povećanje cena električne energije i slično. e) Sve te činjenice uticale su na porast cena industrijskih finalnih proizvoda, čije su se cene određivale isključivo na osnovu troškova proizvodnje. Na osnovu detaljnih kalkulacija, fabrikanti su često od početka uspevali da kod srpskog Komesarijata za cene isposluju srazmerno visoke cene. Tako oni i sada koriste crnoberzijanske cene pri ispostavljanju svojih računa, izgovarajući se da inače ne mogu izvršiti izvesne isporuke ili usluge. Od industrijske robe je u izveštajnom periodu poskupeo tekstil za 30%, koža za 40%, proizvodi metaloprerađivačk industrije za 125%, hartija za 40%, cigla za 140%, cement za 100%. Istovremeno je prevoz brodovima poskupeo za 200%, a železnicom za 33%. f) Pošto je industrijska roba daleko odmakla u poskupljenju, postoji pored raskoraka između cena na crnoj berzi i utvrđenih cena već duže vremena nepoželjan raskorak između utvrđenih cena za poljoprivredne proizvode i industrijske robe koja je potrebna seljacima. To se negativno odrazilo pre svega u Banatu, gde seljaci isporučuju svoje proizvode po utvrđenim cenama. Poskupljenje industrijske robe nametnulo je, s obzirom na Banat, potrebu da se povećanjem cena poljoprivrednih proizvoda ponovo postigne rentabilnost poljoprivredne proizvodnje. Zbog neuobičajene suše prošlog leta, došlo je do slabih prinosa kod kukuruza i suncokreta što se moralo poravnati specijalnim dodatkom za sušu. Da bi se što više smanjio uticaj poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na opticaj novca, deo cena za žito, kukuruz i suncokret pokriven je državnim bonovima koji su mogli da se koriste samo za plaćanje poreza ili za državni zajam. Prošlog leta se odustalo od utvrđivanja najviših cena za povrće i voće, jer se ti proizvodi teško mogu prisilno prikupiti i intervencije u tom pravcu dovode do toga da na tržištu nestane proizvoda, a ispod ruke ih prodaju po još višim cenama. Rezultati je bio da su cene voća i povrća bile visoke ali ga je zato bilo u velikim količinama. Krajem prošle godine cena na crnoj berzi su osetno opale. Do toga je došlo zbog izvesnog smirivanja na srpskom području, dobre žetve pšenice i zbog činjenice da srpski seljak nije isporučivao proizvode nego je znatne količine prodavao na crnoj berzi pošto nije došlo do daljih povećanja cena koja je očekivao. S druge strane, zbog redovnog snabdevanja gradskog stanovništva minimalnim količinama brašna, šećera, masti i mesa po utvrđenim cenama i obezbeđenja važnih sledovanja svim radnicima (vidi deo o ishrani), opala je potražnja za namirnicama po visokim crnoberzijanskim cenama. Osetan podstrek za takav preokret dala je slobodna prodaja izvesne količine šećera uz znatno povećanje cene u korist državnih finansija, ali ipak po ceni znatno nižoj od one na crnoj berzi. Rezultat je biq taj da je cena šećeru jako opala što se odrazilo i na cene drugih prehrambenih artikala. Ubuduće će se, kao i do sada, prema mogućnostima usporavati porast utvrđenih cena. a pri tome koliko je moguće smanjivati razlika između crnoberzijanskih i utvrđenih cena što većom ponudom robe. Elastična borba protiv crne berze, naime crnoberzijanske trgovine poljoprivrednim proizvodima, kao i veće ograničenje u uzimanju proizvoda koji su važni za opštu ishranu u ratu (žito, meso, mast), olakšaće postizanje tog cilja. Preduslov za to je red i mir u zemlji, što omogućava efikasno prikupljanje poljoprivrednih proizvoda i time bolje snabdeva-nje gradskog stanovništva. Osim toga, pored povećanja domaće proizvodnje, treba poboljšati snabdevanje Srbije a pre svega Banata potrošnim dobrima iz Rajha, otprilike u obimu u kome se vrše isporuke prijateljskim balkanskim zemljama. U Banatu treba pre svega dalje smanjiti raskorak cena između poljoprivrednih i industrijskih proizvoda na snošljivu meru. Pri tome se moraju utvrditi cene za industrijske proizvode, naročito za uvoznu robu, koje bi bile niže od onih za domaću robu. Razlika u cenama između Banata i stare Srbije izjednačiće se većom pomoći blagajne koja interveniše u obostranom saobraćaju robe. Takav razvoj je sam po sebi nepoželjan ali je neophodan u interesu banatskih seljaka. Službeni naredbodavci su se do sada većinom upravljali prema propisima o cenama. Osnivanjem vojnog nadleštva za kontrolu cena pokušaće se da se poveća disciplina u pogledu cena za najvažnije proizvode (prehrambene artikle, drvo itd). U robnom prometu sa Rajhom prilikom uvoza robe koja nije određena za investiranje u pogone važne za rat ili se posredno ponovo vraća u Rajh kao izvozni proizvod, podignute su odnedavno cene za 100% od dosadašnjih izvoznih cena koje su već nekoliko puta povećane. Ukoliko je roba određena za srpske potrošače, vrše se delimično dalja otvaranja [robnog prometa] u korist blagajne za izjednačenje cena. Kod velike razlike do koja dolazi između kupovne moći i novčanog pariteta, nastoji se da se preko ovdašnje blagajne za izjednačenje preduzme otvaranje i zatvaranje robnog prometa Rajh — Srbija, da bi se moglo što više voditi računa o potrebama ratne privrede i prilikama koje se menjaju. U pogledu kontrole cena nije se ništa napredovalo i pored postojećeg srpskog aparata za kontrolu i privredne policije (500 ljudi). Dok stanovništvo odbija sve propise u pogledu cena i dok je loš ekonomski položaj službenika koji sprovode naređenja, nije nikakvo čudo što uzdržano držanje srpskih vrhovnih vlasti prema nemačkim naređenjima deluje kao kočnica na polju kontrole cena. Mora se nastojati da se i srpski aparat za. kontrolu cena uzdržava od manjih intervencija koje samo uznemiravaju stanovništvo, nego da interveniše protiv grubih prestupa koji nanose štetu narodu. Sa razvojem cena tesno su povezane nadnice. Izmenom pitanja radne snage na području Srbije došlo je-i do načelne promene na polju nadnica. Pošto je došlo do izvesne nestašice radne snage, liberalni srpski poslodavci su odustali od svoje dosadašnje navike da daju što manje plate i nadnice i pokušali da privuku radnu snagu većim nadnicama. Zato je još u proleće 1942. godine bilo potrebno da se utvrde najviše nadnice, a kasnije i najviše plate. To je postignuto tarifnim pravilnikom gl. opunomoćenika za privredu ukoliko je trebalo ostvariti čisto nemačke interese, a u ostalim slučajevima naredbama nadležnih srpskih ustanova. Pri tome je glavni posao pao na Nemce, jer su srpske ustanove bile malo zaintere-sovane i nedostajalo im je inicijative. Do leta ove godine su na taj način donesene naredbe o nadnicama i platama za sve struke (Zbirku naredaba izdao je Komesarijat za cene i nadnice) i time postavljeni temelji za jedno pravedno i socijalno sređivanje radnih odnosa u Srbiji. . Utvrđivanje najviših nadnica i plata (vidi pregled br. 14) izvršeno je prema direktivama gospodina rajhsmaršala o nadnicama u okupiranim oblastima, prema kojima je u okupiranim oblastima trebalo zadržati niže nadnice nego u Rajhu. Održavanje nadnica i plata utvrđenih na toj osnovi nije pričinjavalo nikakve poteškoće sve dok su cene stajale u prihvatljivom odnosu prema platama, a radnici i službenici mogli za svoje zarade da kupe ono što im je neophodno za život. Mada su nadnice i plate ostale iste, morale su se u toku pos-lednje godine povećati utvrđene cene za niz artikala neophodnih za život. Da bi se prilagodili povećanim izdacima, mnogi službenici su prodavali svoje pokućstvo i ostale nepotrebne stvari. Radnici su iz istih razloga tražili takva radna mesta gde su im, protivno propisima, davali visoke nadnice ili su za iz-vesno vreme napuštali posao i bavili se crnom berzom. Mnogi pogoni su pomagali svojim radnicima i službenicima na taj način što su kupovali robu na crnoj berzi i prodavali je radnicima po zvaničnim cenama ili su im prepuštali proizvode svog pogona da ih ovi prodaju na crnoj berzi. To je stanje svakako postalo nepodnošljivo za pogone koji su se pridržavali propisa u pogledu plata i nadnica i na taj način bili oštećeni. U većini slučajeva bili su to pogoni koji su radili za ratnu privredu ili su pripadali vojnim nadleštvima. Zato su se morala pronaći sredstva i putevi da se ponovo uspostavi red na tom planu. Vraćanje nadnica i plata na staro izricanjem primernih kazni onima koji otvoreno ili prikriveno krše postojeće propise moglo se, zbog manjkavosti državnih izvršnih organa, sprovesti samo u pojedinim slučajevima i nije moglo odstraniti nevolju radnika. Zato je ocenjeno da treba povećati nadnice za određene pogone ili privredne grane. Ta zamisao je postala neizvodljiva zbog vanrednih velikih pomeranja vojnoprivrednih zadataka i sa time povezane mogućnosti kontrole. Ostala je, dakle, samo mogućnost da se opštim poboljšanjem prihoda radnika i službenika izravna poskupljenje. Za to su bili odlučujući i politički razlozi. Nije bilo potrebno menjati postojeće naredbe o nadnicama, nego je bilo dovoljno da se radnicima, pored dosadašnjih nadnica, odobri iznos kao dodatak na skupoću, koji radnik sa najmanjim primanjima mora da ima pored svoje nadnice da bi mogao da obezbedi minimum egzistencije sebi i svojoj porodici. Tačni proračuni su pokazali da jedan nekvalifikovan radnik koji danas u Beogradu prima na sat 12 dinara mora da ima najmanje 22 dinara na sat ako želi da sebi i porodici obezbedi ono najneophodnije za život. Pri tom se pretpostavlja da i supruga svojim radom doprinosi izdržavanju porodice. Na osnovu naredbe o davanju dodatka na skupoću, treba načelno svakom radniku i radnici isplatiti pored zakonom propisane nadnice i dodatak na skupoću od 10 dinara koji je oslobođen od svake vrste poreza i obaveza za socijalno osiguranje. Taj dohodak poprima tom naredbom i karakter premije za učinak. Naredbu je u prvo vreme trebalo da izda nemačka vojna uprava, ali je ipak izdata kao srpska. Isplatom tog dodatka u formi premije za učinak treba ponovo da se uspostavi ravnoteža i poboljša standard vrednih i marljivih radnika. Sa isplatom tog dodatka na skupoću radnicima mora se svakako povezati isplata odgovarajućeg dodatka službenicima, pošto bi inače primanja jednog visokokvalifikovanog radnika bila veća od mesečnih primanja jednog njemu pretpostavljenog rukovodioca fabrike. Počeli su pripremni radovi za donošenje takve naredbe. 11. — RADNA SNAGA Angažovanje radne snage karakteriše, kao i ranije, činjenica da se pretežan deo srpskog naroda suprotstavlja potrebi redovnog zapošljavanja u privredi pod ratnim uslovima. Unekoliko zadovoljavajuća situacija postignuta je samo u nekim većim gradovima u kojima je određen sloj stanovništva upućen na redovan radni odnos i može da spreči nepoželjnu fluktuaciju. Zato se pokazalo kao prednost to što su preduzeća koncen-trisana oko gradova i pored toga što to zahteva koncentrisanje radne snage. Tako nametnuta potreba vrbovanja radnika u gradovima prisilila je da se preduzmu mere regrutovanja čiji su rezultati skoro zadovoljili lokalne potrebe. Na selu, van neposrednog područja vlasti okupacionih organa, takve mere se ne mogu sprovesti. Situacija se pogoršala tek kada se u poslednje vreme pojavila potreba za radnom snagom za nova vojna nadleštva, koja se iz dana u dan povećavala. Pokušava se da se potrebe zadovolje dovođenjem na kratkotrajan obavezni rad velikog broja pripadnika zanatlijskog srednjeg staleža i slobodnih profesija. Znatno nepovoljna situacija bila je kod građevinskih radova izvan gradova. Povećana potreba za radnicima i dosadašnja iskustva zahtevali su obimne organizacione pripreme. Prema opštem stavu Srba, po kome se lakše i voljnije prihvataju sve kolektivne mere nego individualne, određen je jedan kontingent radnika iz koga su mogle da se zadovolje sve potrebe za „mere od posebnog značaja". Taj kontingent je popunjavan po pojedinim srezovima i opštinama, srazmerno broju stanovnika. Izbor radnika — obveznika kao i njihovo otpuštanje posle četiri meseca, a za kvalifikovane posle šest meseci, prepušteno je isključivo srpskim vlastima, kojima su i pored ovoga data široka ovlašćenja na radnim mestima. U slučaju da se ne popuni op-štinski kontingent, okupacione vlasti su predvidele oštre kolektivne kazne. Taj postupak se pokazao kao dobar. Na radove važne za rat dovedeno je oko 40.000 radnika. Na žalost, neprijateljska propaganda i teror bandi koje su bile svesne cilja veoma su pokvarile početne zadovoljavajuće rezultate. Više od polovine radnika napustili su radna mesta pre isteka roka. Mere da se to spreči ostale su bezuspešne, naročito u pogledu radnika iz seoskih opština. Od 17.000 radnika koji su pobegli sa posla i za kojima se tragalo, uhvaćeno je samo oko 1.000 i dovedeno na prisilan rad. Opštine nisu uopšte slale smene ili su slale u nedovoljnom broju. Kolektivne kazne nisu se mogle izricati jer nisu mogle biti izvršene. Nisu, dakle, kao što se tvrdi, ishrana i smeštaj onemogućavali da se radn'ci zadrže na radnim mestima, nego opšta politička situacija. Pod takvim uslovima su utoliko značajniji rezultati mera regrutovanja u ostalim opštinama. Sa intenziviranjem srpske privrede povećala se nestašica kvalifikovanih radnika. Za njeno otklanjanje preduzete su dve mere. Naredbom vojnog komandanta u Srbiji, sva građevinska preduzeća, metaloprerađivački pogoni i industrijski pogoni za proizvodju gvožđa i metala koji zapošljavaju više od 10 radnika obavezni su da od 1. 9. 1943. stalno obučavaju nekvalifiko-vane radnike upućujući ih u posao na radnom mestu da bi postali kvalifikovani (naučeni radnici). Ovaj propis važi i za jav-no-pravna preduzeća koja u svojim pogonima zapošljavaju građevinske ili metalske radnike. Obuka se vrši po planovima koje izdaje srpsko Ministarstvo za narodnu privredu u saradnji sa stručnim predstavnicima ili grupom stručnjaka za svaku granu. Broj neobučenih (nekvalifikovanih) radnika koji se obučavaju treba da iznosi 50% od kvalifikovanih i visokokva-lifikovanih radnika zaposlenih u pogonu uključujući i majstore. Kao meru na dalji rok, srpska vlada je morala da prilagodi sadašnjim potrebama propise o držanju i obuci šegrta u strukama gde vlada nestašica. Od 1. 9. 1943. udvostručava se broj do sada obučavanih šegrta u svim pogonima građevinske i metalurgijske struke, kao i u rudnicima. Osim toga, vreme obuke se skraćuje za godinu dana ukoliko je trajala četiri godine, a za pola godine tamo gde je trajala tri godine i manje. Pošto je nastala uopšte teža situacija, smanjeno je vrbovanje radnika za rad u Rajhu. U izveštajnom periodu obavezalo se za taj rad 16. 474 muškarca i 5.363 žene. Ukupan broj Srba koji su otpremljeni u Rajh iznosi 63.000. Stvarno se zaposlilo 30—35.000, pošto su se u međuvremenu mnogi radnici vratili ili prekršili ugovor. Ti se radnici nisu mogli zaposliti u Srbiji, jer se delom radi o takvima koji su želeli da se sklone od terora u sigurnost ili čije je zapošljavanje van Srbije poželjno iz političkih razloga, 12. — MONETARNA POLITIKA I FINANSIJE Državne finansije. U ovom izveštaju biće navedeni samo oni podaci o srpskim državnim finansijama koji su potrebni da bi se razumeli odnosi i postupci na polju monetarne politike u Srbiji u vreme za koje se podnosi izveštaj. Tekstovi pojedinih odluka (o porezima, itd.) nalaze se kod Upravnog štaba. Redovni budžet. Za 2. polugodište 1942. godine srpski ministar finansija je imao dovoljno sredstava iz redovnih prihoda za pokrivanje redovnih izdataka i to ne samo za budžet od 5 milijardi, predviđen predračunom za 1942. godinu, nego i za izdatke koji su prešli taj predračun, za oko 1,5 milijardu dinara. Glavni prihodi su mu priticali preko indirektnih poreza i ratnog dodatka na porez na zemljište koji je naređen krajem 1942. godine. Predračun za 1943. godinu iznosio je na strani prihoda i rashoda po 8 milijardi dinara. Taj plan je u celini i ostvaren. Čak i kredit za savlađivanje sezonskog manjka u porezu, koji je srpskom ministru finansija odobrila Srpska narodna banka u iznosu od 400 miliona dinara, samo je delimično upotrebljen. Vanredni budžet. On obuhvata sve rashode koji su u vezi sa okupacijom. U 2. polugodištu 1942. godine, Srpska narodna banka je stavila na raspolaganje za te izdatke ukupno 3,3 milijarde dinara. Isplatom za bonove za nemačku kreditnu blagajnu, koji su istekli 1. jula 1942, u visini od 1,5 milijarde, porastao je dug srpske države kod Srpske narodne banke krajem 1942. godine na 9,5 milijardi. Ovaj iznos je za oko 2,5 milijarde manji nego što je procenjeno u drugom sumarnom izveštaju gl. opunomoćenika za privredu od jula 1942. godine. Iznosi iz prethodnog predračuna nisu u potpunosti iskorišćenL Između ostalog, nije isplaćen iznos od 250 miliona godišnje kamate i amortizacije za srpski udeo u jugoslovenskom državnom dugu. Za 1943. godinu bilo je predviđeno da vanredne rashode ne finansira kao prethodne godine samo Srpska narodna banka. Veliki deo tih sredstava trebalo je pribaviti putem novih poreza i zajmova. Prvi predračun za vanredne rashode za 1943. godinu, koji je iznosio 6 milijardi dinara, nije se mogao održati pošto je već za prvih 6 meseci izdato 4 milijarde. S obzirom na izme-njenu vojnu situaciju na Balkanu, moralo se do kraja godine računati sa daljim porastom izdataka. Stvarni rashodi za celu 1943. godinu iznosili su 12 milijardi dinara. Taj iznos od 12 milijardi dinara prikupljen je na sledeći način: 1,5 milijarda din.;raspisivanjem dugoročnog srp. državnog zajma od 4,5% (preuzimanje, vršile privatne banke), 3,1 milijarda din.;uplatom srpskog ministra finansija (uglavnom ubiranjem poreza), 7,4 milijarda din.;štampanjem novčanica u formi kredita Srpske narodne banke srpskoj, državi, čime je dug srpske države kod Srp. nar. banke porastao na 16,9 milijardi dinara. Iz toga proizilazi da se nije mogao sprovesti prvobitni plan da se za finansiranje okupacionih troškova u 1943. godini manje koristi štampanje novčanica, ali je ipak 40% vanrednih rashoda pokriveno porezima i zajmovima. Da okupacioni troškovi, naročito u poslednja 3 meseca izveštajnog perioda, nisu za 3—4 puta premašili one iz prvih meseci bili bi još bolji odnosi. To je povoljan rezultat u poređenju sa drugim okupiranim oblastima i s obzirom na činjenicu da srpski ministar finansija pokriva svoje redovne rashode redovnim prihodima. To se moglo postići samo svesnom i efikasnom saradnjom svih nadležnih ustanova koje preduzimaju mere za uštedu novca i forsiraju najveću štednju. Pri sadašnjem stanju srpskog nacionalnog dohotka, koji se procenjuje na oko 5 milijardi dinara mesečno, moraju ukupni okupacioni troškovi, koji su porasli na skoro 2 milijarde dinara mesečno, veoma brzim tempom zadužiti srpsku državu. Srpska narodna banka. Monetarna politika u Srbiji koja se zasnivala na čisto ekonomskim principima imala je za cilj da doprinese stabilizaciji kupovne moći, što se teško moglo postići bankovnim sredstvima. Pri postojećoj nestašici potrošnih dobara i pri velikim okupacionim troškovima koje treba da plaća Srbija a srpski ministar finansija ne može da ih pokrije porezima, to su mogle samo da budu mere deflacije, pre svega najstrožije ograničenje kredita za sve što nije ekonomski opravdano i hitno, kao i usporavanje novčanog opticaja. Tako povećanim zadacima Srpske narodne banke suprotstavile su se velike poteškoće, jer deflacione tendencije monetarne politike nisu smele dovesti do toga da finansiranje jedne velike žetve trpi zbog toga ili da ratom uslovljeni izdaci ne budu isplaćeni na vreme. Finansiranje žetve 1942. i 1943. godine moglo je da bude obavljeno uz veliko angažovanje Srpske narodne banke. Ukoliko su žetveni prinosi odlazili u Nemačku, plaćanje je vršeno putem kliringa. Srpska narodna banka je u izveštajnom periodu isplatila srpskim izvoznicima skoro na vreme sva potraživanja preko centralnog kliringa. Samo u mesecima januaru i februaru 1943, u kojima novčana potraživanja od Srpske narodne banke nisu držala korak sa mogućnošću izrade platežnih sredstava, došlo je do zakašnjenja u isplati od 2—3 nedelje. Stanje potraživanja i dugovanja iz posrednog i neposrednog obračunskog prometa (robni promet i promet kapitala) kao i odnos u poređenju sa prethodnom godinom vidi se u pregledu br. 15. Iz toga proizilazi da saldo centralnog kliringa u korist Srbije iznosi 15. 12. 1943. oko 6,8 milijardi dinara. To znači povećanje od 4,2 milijarde dinara u odnosu na saldo centralnog kliringa od kraja 1942. godine. Potraživanja Srbije u Nemačkoj iznose 9,8 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 5,4 milijarde u istom vremenskom periodu. Posebno se ukazuje na to da Srbija duguje Hrvatskoj i Bugarskoj po 1 milijardu dinara. Znatan deo tih dugovanja nastao je transferom kapitala. Prilikom transfera kapitala za Nemačku vrši se od sredine 1943. godine, uz saglasnost Ministarstva privrede Rajha, kod svih iznosa koje su potražioci stekli u Srbiji posle 17. aprila 1941. godine odbijanje u korsit nemačke eskontne banke, a taj odbitak odgovara otprilike valuti dobij enoj promenom dinara u marke. Time se sprečava da tom prilikom ne dođe do neopravdanog bogaćenja, kada bi se dinari koji su stečeni u Srbiji i koji su izgubili vrednost prebacivali u Nemačku po neizmenje-nom kursu 1 RM = 20 dinara. Povlačenje bonova Nemačke kreditne blagajne koje je usledilo 1. jula 1942. godine nije izmenilo njihovo svojstvo platežnog sredstva koje je u Srbiji zakonom dopušteno, te je zahte-valo zamenu za srpske dinare u visini od 1,5 milijarde. Tada su prestale pritužbe o tome da stranci kupuju robu u Srbiji pomoću tih bonova. Nije nigde došlo do nesporazuma prilikom plaćanja između pripadnika Vermahta i stanovništva, jer su uređene menjačnice na mestima gde prolazi mnogo jedinica. Bonovi koji su tamo stigli radi zamene daju mesečno iznos od 300 000 RM. Za raspodelu novca u zemlji pojavile su se poteškoće pošto, s obzirom na nesigurnost, nije bilo preporučljivo da filijale Srpske narodne banke drže velike iznose novčanica. Zbog toga je za snabdevanje unutrašnjosti zemlje i vojnih blagajni u okupiranoj oblasti bilo potrebno češće transportovanje novca nego u normalnim prilikama. Od ukupno 1200 transportovanja koja su izvršena u izveštajnom periodu sa ukupnim iznosom od 8 milijardi dinara, izvršen je prepad samo na jedan transport, kojom prilikom je opljačkano 6,5 miliona dinara. Opticaj novca je grafički prikazan u prilogu br. 16. U po-ređenju sa novčanim opticajem na početku izveštajnog perioda, koji je iznosio 11,2 milijardi dinara i onim od 31. 12. 1942. od 16,2 milijardi dinara, stanje od 31. 12. 1943. u iznosu od 25,5 milijardi dinara predstavlja jak porast. Uzrok leži, kako je već opisano, u tome što je Srpska narodna banka morala tome pri-beći zbog isplata okupacionih troškova i klirinških potraživanja. To povećanje novčanog opticaja znači povećanje kupovne moći u Srbiji, ali to ne bi trebalo da ima uticaj na formiranje cena od koga se strahovalo zato što u Srbiji još uvek vlada težnja da se sklanja i čuva novac. Mere koje su preduzete na drugim područjima, kao na primer, zabrana prometa nekretnina i građenja novih zgrada, naredba o robnom prometu itd. sprečile su da se špekuliše novcem. Osim ovih naređenja sprovedeni su ili su počeli da se sprovode pojedini postupci u cilju smanjenja kupovne moći ili novčane štednje, pored redovnog ubiranja i razrezivanja poreza, kao što su: 1. — Izdavanje bonova Srpske narodne banke sa rokom od 3, 6, 9 i 12 meseci i kamatom od 2 1/2 i 3 1/4 %. Upisana svota novca iznosi 1,6 milijardu dinara. 2. — Raspisivanje srpskog državnog zajma sa rokom od 30 godina i 3 1/2 % kamate. Upisana je za sada 1,5 milijarda dinara. 3.— Organizovanje plaćanja pomoću bonova preko obračunske blagajne u Beogradu. Obrtni bilans iznosi oko 2 milijarde mesečno. 4. — Proširenje mreže Srpske narodne banke osnivanjem 3 nove filijale pored 16 postojećih. 5. — Finansiranje žetve državnim bonovima u visini od 20%, koji se kasnije mogu naračunati na porez i prebaciti u državni zajam sa 4 1/2 % kamate. Sve te mere svakako ne mogu sprečiti sve veći opticaj novca zbog visine okupacionih troškova i klirinških isplata, ali se mora ponovo ukazati na to — imajući u vidu druge zemlje — da su one izvršile i da dalje još vrše jako usporavanje tog opticaja. Stanje novca na dan 31. 12. 1943. vidi se iz sledećeg pregleda:
31,815 milijardi din. Dinari pušteni na taj način u promet daju na drugoj strani 1.— Novčani opticaj od: 25,500 milijardi din. 2.— Primanja na žiro i tekućim računima kod Srp. nar. banke (tzv. „menice po viđenju"): 4,700milijardi din. 3.— Upisani bonovi Srpske nar. banke (na rok od 3 1/2 meseca): 1,600milijardi din. Ukupno : 31,800 milijardi din. Eskontno poslovanje prilikom menjanja bilo je u 1943. godini znatno življe nego u prethodnoj do čega je došlo zbog refinansiranja žetve. Treba očekivati da će narednih meseci u ovoj grani poslovanja biti još življi promet, jer je obustavljen izvoz žita za Nemačku i zbog toga srpski prekupci žita moraju vratiti Nemačkoj novac koji su unapred primili za kupovinu žita. Devizni promet je znatno veći. Primljene devize u iznosu od 21,4 milijardu dinara (ukupna odgovarajuća vrednost) isključivo su upotrebljene za vojnu privredu. S tim u vezi je i smanjenje deviznog fonda za oko 15 milijardi dinara i to uglavnom zbog isplate iznosa u lirama, kunama i alb. francima. I pored malog deviznog fonda, zadovoljena su sva potraživanja, naročito za putnički saobraćaj. Komanda za zaštitu deviza je svojim traganjem uglavnom doprinela prilivu deviza. U izveštajnom periodu je rešeno u krivičnom postupku 738 slučajeva prestupa. Radi otklanjanja nestašice sitnog novca iskovan je pomoću cinkanih pločica iz Nemačke metalni novac od 10 dinara, koji je sredinom decembra 1943. pušten u saobraćaj odobrenjem srpskog ministra finansija. Kovnica novca Srpske narodne banke mogla je da udovolji svim postavljenim zahtevima u pogledu količine i roka samo zahvaljujući prekovremenom radu. 13. — BANKARSKA I KREDITNA SLUŽBA Uprava za nadzor banaka. Kada je ova upravo započela delatnost na području Srbije, pronašla je: 292 banke, 15 štedionica 31 filijalu banaka i štedionica 23 kreditna udruženja osnovana na osnovu Trgovačkog zakona 751 kreditno udruženje osnovano na osnovu Zakona o privred. udruživanju. Već sredinom novembra 1942. bile su gotove prve statistike o stanju banaka i štedionica na području Srbije do 30. juna 1942. Na osnovu tih podataka bilo je moguće da se početkom 1943. izradi plan o racionalizaciji bankarske službe u Srbiji.. Najpre je 6. 4. 1943. preko srpske vlade izdata naredba o likvidaciji kreditnih zavoda, koja je obezbedila brz i jeftin likvidacioni postupak, kao i efikasnu kontrolu banaka. Mada likvi-dacioni postupak još nije završen, ukupan broj banaka i štedionica, kao i kreditnih udruženja osnovanih na osnovu Trgovačkog zakona, koji je u prvom polugodištu 1942. godine iznosio 330 sa 31 filijalom, smanjio se na 113 banaka i štedionica sa 31 filijalom i 7 udruženja. Od tih je samo 47 ustanova sa 25 filijala dobilo konačnu dozvolu za rad, dok je ostalih 73 sa 6 filijala upućeno da se fuzionišu sa drugim ustanovama ili da povećaju kapital i uloge. Takođe je preduzeta i racionalizacija zadružnih kreditnih zavoda, pre svega u vezi sa reorganizacijom privilegovane Agrarne banke. Od kreditnih zavoda zatraženo je da prikupe više štednih uloga, povećaju kapital, smanje troškove i da se zadovolje sa malim dividendama i tantijemama. U periodu od 30. 6. 1942. do 30. 6. 1943. povećani su štedni ulozi za 26'°/o, dok su se potraživanja poverilaca povećala za 42°/o. U istom periodu povećanje kapitala iznosi 4% (vidi prilog br. 17). Naredbom od 22. maja 1942, Uprava za nadzor banaka utvrdila je provizije na poslove banaka i štedionica koje se zaračunavaju strankama kao minimalni iznosi. Da bi se podržao način plaćanja bonovima (čekovima), postignuto je kod ministra finansija da se čekovi oslobode taksi. Da bi se rasteretio opticaj novca naročito je kontrolisa.no kreditno poslovanje banaka. Za dodeljivanje kredita preko 20.000 dinara potrebno je odobrenje. Na taj način se sprečava dodela čisto potrošačkih kredita. Zato se ukupan iznos menič-nih kredjita od 30. 6. 1942. do 31. 8. 1943. povećao samo za 9,175.000 dinara, dok su se u istom periodu ostali zajmovi povećali od 3.936,582.000 na 5.454,716.000 dinara. Nastoji se da se raspoloživa sredstva banaka u povećanom iznosu ulažu u državne obveznice, bonove i menice Srpske narodne banke. Za preuzimanje prvog dela dugoročnog državnog zajma od 4 1/2 °/o kamate osnovan je sindikat banaka.* Ulozi u vrednosne papire banaka i štedionica povećali su se u periodu od 28. 2. 1943. (početak raspisivanja dugoročnog državnog zajma) do 31. 8. 1943. od 2.645,322.000 na 3.704,690.000 din. Treba očekivati da se ti ulozi i dalje povećavaju. Istovremeno su se u periodu od 30. 6. 1942. do 30. 6. 1943. povećala sredstva koja su kreditni zavodi uložili u bonove Srpske državne banke od 572,484.000 na 1.631,730.000 dinara. U pregledu br. 17 prikazana su kretanja aktive i pasive kod kreditnih ustanova. Govoreći o delatnosti Uprave za nadzor banaka treba po-menuti i dopunu naredbe o reorganizaciji službe banaka i štedionica od 16. 9. 1942, kojom su ponovo određene olakšice u dažbinama i taksama za banke koje se fuzionišu. * Napomena: Statistički podaci ne obuhvata ju povlašćenu Agrarnu banku u Beogradu, pošto je ona, zbog rekonstrukcije temelja koji su porušeni u ratu, tek 28. 2. 1943. stavljena na spisak. Osiguranje Po prenošenju fonda Opšteg osiguravajućeg društva A. D. „Anker", Direkcije za Srbiju u Beogradu, na Asikuracioni đe-nerali (Assicurazioni generali), sada u Srbiji radi 19 osiguravajućih zavoda. Nemački osiguravajući zavodi su se ujedinili u jednu radnu zajednicu. Zatim su zaključili ugovor po kome osiguravajuća društva treba da prema određenim kvotama pokrivaju folksdojčerska preduzeća koja rade sa rizikom. Ugovor stupa na snagu 1. 1. 1944. godine. 14. — IMOVINSKO-PRAVNA PORAVNANJA BIVŠE JUGOSLOVENSKE DRŽAVE Na osnovu dopune sporazuma od 22. 7. 1942. godine, imo-vinsko-pravna poravnanja sa bivšom jugoslovenskom državom treba da se nastave i posle događaja u Italiji. Glavni opunomoćenik za privredu čini sve da bi ubrzao taj rad — naročito u pogledu izrade bilansa poravnanja Državnog kreditnog zavoda. Ipak nedostaju odgovarajući bilansi ostalih zemalja korisnica. Stalno se vrši obostrano prenošenje aktiva i pasiva. Prenošenje delova aktiva i pasiva koji pripadaju Srbiji nailazi na poteškoće kod pojedinih zemalja korisnica. Likvidacija Narodne banke Kraljevine Jugoslavije. Rešene su uputnice iz obračunskog prometa bivše Jugoslavije sa Rajhom, Protektoratom, Italijom i Mađarskom. Kod Narodne banke Kraljevine Jugoslavije u likvidaciji se nalaze samo neki nalozi iz bugarsko-jugoslovenskog kliringa. Nije se mogla izvršiti podela, jer bugarska Narodna banka nije odgovorila Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije u likvidaciji ni na ponovljeno traženje. Nešto zaostalih isplata nastalo je kod pozajmica na vred-nosne papire. Ta su potraživanja, ipak, u potpunosti pokrivena. Nepristrasni stručnjaci su izvršili procene nekretnina i zemljišta bivše Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, ali ipak još nije postignuta saglasnost zbog preuzimanja od strane zemalja korisnica. O daljem toku likvidacije izdate su direktive, koje su predate pojedinim zemljama korisnicama prilikom potpisivanja dodatnog sporazuma u Beču 2. septembra 1943. Otpadanje Italije nema naročiti uticaj na nastavljanje likvidacije. Privremeno ostaje nezadovoljen deo koji prilikom po-dele, prema ključu državnih dugova, otpada na Italiju. Itali-janski opunomoćenik koji je učestvovao u poslovima likvidacije isključen je. 15. — JEVREJSKA IMOVINSKA I KOMESARSKA UPRAVA O likvidaciji jevrejske imovine u Srbiji i stanju fiducierne uprave, koju je sproveo glavni opunomoćenik za privredu, detaljno je izvešten opunomoćenik za četvorogodišnji plan 11. 11. 1943. Pozivajući se na taj izyeštaj ovde će to biti ukratko iz-neto. 15. 12. 1943. bilo je pod kontrolom još 60 jevrejskih i 31 arijevska firma na srpskom području, osim Banata. Znatnim delom se radi o firmama koje zbog svog značaja za rat moraju i dalje ostati pod komesarskom upravom. Ostala imovina firmi u Srbiji, osim Banata, je likvidirana ili je predata Državnoj hipotekarnoj banci. Osim nešto izuzetaka, rešeno je i pitanje vlasništva jevrejskih kuća ili je preneto na Drž. hipotekarnu banku. Upravljanje jevrejskom imovinom je u međuvremenu uglavnom završeno. Na području Banata je do 15. 12. 1943. prodata 431 okućnica u ukupnoj vrednosti od 126,783.225 dinara. Izvršena je procena svih jevrejskih kuća. Od jevrejskih njiva prodato je 385 jutara, za procenjenu sumu od 3,133.252 dinara. Sa likvidiranjem jevrejskog poseda kuća u Banatu može se računati tek za 3 meseca. Procena njiva zahteva obiman rad jer se većinom radi o malim parcelama. Od prenosa na arijevce i likvidacije jevrejske imovine na području Srbije stečena dobit na dan 15. 12. 1943. iznosi oko 1 milijardu dinara. Od toga je dodeljeno 600,000.000 dinara Odeljenju vojne uprave radi regulisanja ratne odštete Nemaca. Zahtevi nemačkih poverilaca (ne za ratnu odštetu) zadovoljeni su u 172 slučaja sumom od 3,903.000 dinara. 16.— NEPRIJATELJSKA IMOVINA I STARATELJSKI KOMESARIJATI I — Neprijateljska imovina Osim beznačajnih naknadnih izmena, završeno je popisivanje neprijateljske imovine. Prema prijavljenim vrednostima (kod vrednosnih papira nominalna vrednost a kod nekretnina, prodajna vrednost), dobija se sledeća slika: 1.— SAD, uključujući sve posede: a) pogoni ili učešće:132 050 750, 45 din.. b) pojedinačno prijavljena imovina:126 469 693, 99 din 2.— Francuska sa posedima, kolonijama, protektoratima, uključujući Monako: a) pogoni ili učešće:355 682 606, 02 din. b) pojedinačno prijavljena imovina:132 343 829, 14 din 3.— Britanija i Severna Irska sa posedima, kolonijama, protektoratima, dominionima, uključujući Egipat, Sudan i Irak: a) pogoni ili učešće:275 910 024, 52 din. b) pojedinačno prijavljena imovina:235 561 122, 09din. 4.— SSSR, uključujući učešće u pogonima:5 308 581, 08 din. Ukupna vrednost neprijateljske imovine ceni se na 1 236 326 607, 28 dinara. Vrednost neprijateljske imovine u sadašnjem trenutku može se smatrati samo kao otprilike procenjena vrednost. Treba računati sa znatnim odstupanjima na gore ili na dole. II — Italijanski starateljski komesarijati Od 10. septembra 1943. blokirana je imovina italijanskih firmi u Srbiji. U sporazumu sa Srpskom narodnom bankom zatvorena su sva potraživanja i depoziti, a same firme stavljene su pod komesarsku upravu prema naredbi o poslovanju. Radi se o čisto zaštitnim merama, da bi se sprečilo otuđivanje imovine i zaštitila imovina od nezakonitih akcija. Ove mere zaštite biće ukinute čim budu date jasne direktive o postupku sa tom imovinom. 17. — BANAT Posle izlaganja o pojedinim stručnim oblastima, mora se posebno ukazati na rezultate i probleme u privredi Banata. Sa svojih 9300 km2 površine, ta plodna oblast između Tise, Dunava i rumunske granice nalazi se u severnom uglu područja vojnog komandanta Srbije. Kao što se vidi iz dela o ishrani i poljoprivredi, izvanredni su njeni napori za snabdevanje jedinica i evropsku ratnu privredu. S obzirom na različite kapacitete, ti napori su znatno veći nego oni na srpskom području. Oni, međutim, po efektu prevazilaze uveliko napore znatno plodnijih susednih oblasti, koje su do raspada dunavske monarhije činile sa srpskim Banatom jednu organizacionu celinu, Bačke, koja je ponovo pripala Mađarima, a naročito susednog rumunskog Banata. Ovaj napor je bio izvodljiv samo zato što je nemačka narodnosna grupa, i pored mnogobrojnih manjina (od ukupno 635.000 stanovnika 130.000 su Nemci, 90.000 Mađari, 65.000 Rumuni, 15.000 Slovaci a ostali uglavnom Srbi), pod energičnim rukovodstvom vođe narodnosne grupe dr [Sep] Janka i u saradnji sa upravom kojoj je stajao na čelu folks-dojčerski okružni načelnik dr Lap [Lapp], shvatila da ćelu oblast sa svim stanovnicima treba tako angažovati za potrebe nemačke ratne privrede koje zastupa glavni opunomoćenik za privredu da svako ispunjava svoju dužnost kao da je to ne-mačka pokrajina. To je moguće zato što su Vojna uprava i gl. opuncm. za privredu u saradnji sa narodnosnom grupom u Banatu stvorili i održavali dobro organizovane privredne i upravne odnose. To je naročito važno zato što u Srbiji, gde nemiri i borbe bandi ometaju državnu vlast i kontrolu okupacionih snaga, veliki deo žetve odlazi po crnoberzijanskim cenama, a cene industrijskih proizvoda rastu u nedostatku raznih potrošnih dobara. Banatski seljaci su morali i dalje da gledaju kako se u susedne oblasti Mađarske i Rumunije dovozi iz Raj-ha na tržište znatne količine proizvoda, dok Banat dobija veoma male količine. Prilikom razmatranja rada na izgradnji Banata i njegovih napora, mora se posebno ukazati na to da se od 130.000 pripadnika narodnosne grupe više od 25.000 bori za Ncmačku u SS-diviziji „Princ Eugen" i drugim odredima Vermahta. Zato se moralo vrlo ekonomisati sa postojećim ne-mačkim snagama i to ne samo u poljoprivredi nego i u rukovodstvu i upravi. Pod tim okolnostima, važan zadatak privrednog rukovodstva čini briga za Banat i rešenje njegovih problema. Da bi se poljoprivredni viškovi Banata zadržali za snabdevanje jedinica i za potrebe ratne privrede i sprečilo iskorišćavanje oblasti, zavedena je stroga privredna blokada prema Srbiji. Uvozna roba, naročito poljoprivredne sprave i mašine, prvenstveno je dode-ljivana Banatu. Prema mogućnostima je forsirano snabdevanje stanovništva odećom i potrošnom robom. Za uvoznu robu su u mnogim slučajevima određivane niže cene nego za Srbiju, jer banatski seljak ne raspolaže istom količinom novca kao srpski koji živi od crne berze. S druge strane, cene za poljoprivredne proizvode znatno su povećane, naročito u 1943. godini, da bi se održala rentabilnost proizvodnje. Iz istih razloga je u Banatu razrezan manji porez nego u Srbiji, tako da, na primer, specijalni ratni dodatak na porez na zemljište u Banatu iznosi samo polovinu od stope koja važi u Srbiji. Banatski seljak koji u 1944. godini odgaji iste količine pšenice, kukuruza i suncokreta kao u prethodnoj godini prima premiju od 700 dinara po jutru, koja mu, ako primi određenu obavezu, već sada dobro dođe jer može da obračunava na porez za zemljište. U situaciji kad dalje rastu cene u Srbiji, mora se posebna pažnja obratiti na to da se sličnim merama i dalje utiče na različit razvoj cena i troškova u Banatu. Zbog napora Banata u oblasti poljoprivrede, preduzete me-re, pomenute u delu o ishrani i poljoprivredi, radi trajnijeg poboljšanja poljoprivredne proizvodnje (uvoz priplodnih grla i visokorodnog semena, unapređenje mlekara, poboljšanje vinogradarstva) podešene su naročito potrebama Banata. Pri tom se posebno moraju pomenuti dve mere velikog stila: izgradnja saobraćajnica i poboljšanje sistema odvodnjavanja. U saradnji sa glavnim odeljenjem „Tehnika" Upravnog štaba i Tehničkom sekcijom Okružnog načelstva izvedeni su obimni radovi na oba područja. Mreža puteva u Banatu (870 km izgrađenih puteva) je nedovoljna, jer su razna područja koja su važna za privredu bez saobraćajnica koje se mogu stalno koristiti. Osim toga, postojeći putevi su bez izuzetka zatečeni u lošem stanju prilikom sloma Jugoslavije. Uporedno su vršene popravke i izgradnja novih. O obimu radova najbolje govori količina utrošenog kamena, Ugrađeno je oko 150.000 tona. Da bi se otklonila nestašica u domaćem kamenu — ranije je glavni liferant bila Hrvatska, odakle je u izveštajnom periodu, i pored velikih teškoća, dopremljeno 80.000 tona — izgrađen je jedini kamenolom u Banatu kod Vršca i uspostavljena veza sa prugom, tako da se u 1944. godini mogu pokriti potrebe Banata za redovno održavanje puteva. Od puteva koji se grade, treba posebno pomenuti puteve Padej — Čoka, Borca — Centa i Bečkerek [sada: Zrenjanin] — Vršac. Novim putem Padej — Coka, dugim 15 km, povezuje se sa mrežom puteva Banata severni vrh Banata koji je do sada bio nepovezan. Zemljani radovi su skoro završeni. Do sada je od-vezeno oko 55.000 m3 zemlje. Sa postavljanjem kamena treba da se počne u proleće. Novi put Borca — Centa služi za vezu sa poljoprivredom Pančevačkog rita. Njime se istovremeno skraćuje i poboljšava put Beograd — Bečkerek. Sa pripremnim radovima počelo se u jesen 1943. Do sada je odvezeno 26.000 m3 zemlje. Na ovom putu Vršac — Bečkerek, koji ima najveći privredni značaj za oblast koju naseljavaju Nemci, završeni su zemljani radovi u dužini od 44 km. Za daljih 40 km u toku su pripremni radovi. Posebno treba pomenuti most preko Tamiša kod Sečnja. Taj važan most, dug 230 m, koji je stanovništvo tog kraja uzaludno tražilo u vreme Jugoslavije, podigla je Tehnička sekcija u Bečkereku 1943. godine, a u saobraćaj je predat u novembru iste godine. Katastrofalne poplave u proleće i rano leto 1942. godine, kada se skoro 1/3 poljoprivrednih površina Banata našla pod vodom, jasno su pokazale koliko je potrebno održavanje i izgradnja sistema odvodnjavanja koji je u svoje vreme Mađarska izgradila u manjem obimu, ali ga je Jugoslavija potpuno zapustila. Njime bi se obezbedila poljoprivredna proizvodnja. Zato je izgrađen generalni plan za odvodnjavanje Banata i u njegovom sprovođenju je za 1 1/2 godinu popravljen, proširen i izgrađen sistem rovova tako da već danas, po proceni, ne može doći do poplava takvih razmera kao što su bile 1942. godine. Sa iznosom od 120 miliona dinara do sada je iskopano 3,3 mi-liona m3 zemlje. Već je poručeno 11 crpki ukupnog kapaciteta 30 mVsec. po ceni od 65 miliona dinara i verovatno će biti završene 1944. godine. Postojeće vodne zajednice su proširene i ujedinjene u sposoban savez. Za ovih godinu i po dana je na taj način učinjeno za Banat na tom važnom polju toliko koliko ranije nije učinjeno ni za desetine godina. Završne napomene Iz prikaza ekonomskih prilika u Srbiji proizilazi da i ubuduće treba rešavati sledeća pitanja: 1.— vađenje ruda važnih za rat i nemačku industriju naoružanja, 2.— povećanje poljoprivredne proizvodnje radi poboljšanja nemačke i evropske ishrane, 3.— održavanje reda na polju novčanog prometa, cena i nadnica. Izveštaj je pokazao kako su rešavana ta pitanja u periodu od jula 1942. do decembra 1943. godine. I pored teškoća koje rastu, dobijanje ruda je poboljšano. Poljoprivreda u Srbiji je dala više proizvoda i više je isporučila nego prethodnih godina. Monetarna politika se ipak pogoršala, cene i nadnice stalno rastu. Ipak je razvoj na tom polju ostao čvrsto u rukama nadležnih vlasti. U svakom slučaju, ne potcenjuju se opasnosti koje se naročito tu kriju za budući razvoj. Ipak se one ne mogu uzeti dovoljno ozbiljno, jer. ni monetarna politika ni cene i nadnice ne mogu tako opteretiti privredu Srbije da bi to moglo imati posledica u političkom i vojnom pogledu. Zato se mora svim sredstvima pokušati da se uspori novčani opticaj i povećanje nadnica. Zatim je u izveštaju ukazano na to da je potreban minimum bezbednosti da bi privreda ispunila svoj zadatak važan za rat. Rušenje nekoliko rudnika uglja veoma se loše odrazilo. Napredak privrede koji je obećavao uspeh iznenada je prekinut kada je obustavljen dovod energije. Još nisu otklonjene nastale štete. Obezbeđenje važnih rudnika i industrijskih pogona može se sprovesti sa srazmerno malo vojnih snaga. Daleko teže je obezbediti obradive površine. Najbolja žetva je izgubljena za ishranu stanovništva ako se ne može prikupiti. U Srbiji nema uslova za strogo ekonomisanje potrebnim dobrima. U prošlosti se pokazalo da se sa uspehom može sprovesti ekonomisanje ako se prilagodi postojećem stanju i ako se ima u vidu mentalitet stanovništva.[3] 1 Snimak dokumenta (pisanog na mašini) u AVTI, NAV-T-75, r. 69, s. 75—172. 2 Vidi knj. 2, prilog II: sumarni izveštaj nemačkog opunomoćenika za privredu u Srbiji Franca Nojhauzena od jula 1942. o eksnloataciji prirodnih i privrednih bogatstava Banata i Srbije za potrebe Nemačkog Raiha u prvoj polovini 1942. s osvrtom na 1941. godinu. No'hauzen je kao ratni zločinac osuđen od Vojnog suda u Beogradu 31. oktobra 1947. god. na 20 godina robije. 3 Opširnije o privrednoj eksploataciji vidi knjigu: dr Nikola Ziv-ković, Ratna šteta kofu je Nemačka učinila Jugoslaviji u drugom svet-skom ratu, Beograd, 1975.
|