| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
Prilog II BORBA PROTIV USTANIČKOG POKRETA NA PODRUČJU JUGOISTOKA NASTOJANJA ITALIJANA DA SE UČVRSTE U REJONU SARAJEVA . . . [1] Sve ostale jedinice ostaju na polaznom položaju i čiste okolinu.. Dana 18. 4. treba da nastupaju sve jedinice u oravcu Rogatice, istovremeno pročešljavajući teren. Predviđa se da čišćenje biće završeno do 1. 5. Od razvoja stanja kod neprijatelja zavisi 2. deo [operacije]."[2] Komandant oružanih snaga na Jugoistoku bio je saglasan sa tim namerama. Prema sporazumu u Opatiji, Rogatica je pripadala polaznom položaju naših jedinica. Ali, pošto to zbog. sadašnjeg stanja kod neprijatelja nije bila moguće, komandant oružanih snaga na Jugoistoku se saglasio da se Rogatica isključi. On je, međutim, pretpostavljao da će drugi deo operacije biti usmeren protiv ustaničke teritorije severno od Višegrad — Han-Pijesak (luk Drine). Komandant oružanih snaga na Jugoistoku je takođe posebno ukazao Borbenoj grupi „Bader" na potrebu da jedinice koje ostaju u svojim polaznim položajima od 15. 4. do 18. 4. izvrše zaprečavanje (W. Bfh. Sudost Ia, Br. 764/42. str. pov. od 20. 3. 42. — telegram Borbenoj grupi „Bader"). Padalo je u oči da u tom operacijskom planu Borbene grupe „Bader" nije bilo predviđeno angažovanje italijanskih snaga u rejonu severno od demarkacione linije, naime u oblasti oko Sarajeva. Koje su okolnosti dovele do toga vidi se iz karakterističnog dopisa generala artiljerije Badera od 27. 3. 42, u kome stoji: „Već iz pregovora u Sušaku (Opatiji) moglo se uočiti da Italijani teže ka oblasti oko Sarajeva. Izgleda da i talijansko rukovodstvo želi da dođe na gotovo, dok su sve raspoložive nemačke snage vezane na Istoku." „Zato je komandant oružanih snaga na Jugoistoku izdao direktivu za planiranje zajedničke operacije (verovatno usmeno po završetku razgovora u Opatiji) da bi se sprečilo učvršćivanje Italijana u rejonu oko Sarajeva. Nema se ništa protiv toga da delovi italijanskih snaga prolaze ili se privremeno zadržavaju. Shodno tome izmenjen je prvi operacijski plan, koji je predviđao angažovanje jedne italijanske divizije preko Sarajeva, tako da je taj rejon ostao netaknut kako za vreme posedanja polaznih položaja tako i za vreme izvođenja operacije." „Time je", kako je dalje pisao general artiljerije Bader, „bio otežan zadatak italijanskih divizija, pošto su sve tri divi-; zije morale dužim marš-rutama i lošijim putevima najpre da izbore polazni položaj kroz glavnu ustaničku oblast Foča — Goražde. Pri tako teškoj situaciji u italijanskoj okupacionoj zoni, morala su se očekivati ustezanja ili prigovori protiv tog plana." Zatim general artiljerije Bader nastavlja: „Protivno očekivanjima, general Roata je ipak odobrio predložene namere."[3] „On je istovremeno nagovestio zakašnjenje operacije, koje se može očekivati zbog teškog terena i otpora neprijatelja. Zato je on angažovao još jednu italijansku, četvrtu diviziju, koja do tada nije bila predviđena, da nastupa neposredno prema Sarajevu, a istovremeno je nagovestio nameru da jačim snagama posedne aerodrom Sarajevo, mada sam ja namerno odustao od upotrebe borbenih aviona (osim jedne eskadrile), s obzirom na nepreglednost operacijske zone koja je sama po sebi mala" (dopis komandanta Borbene grupe „Bader", Ia, br. 100/42 str. pov. od 27. 3. komandantu oružanih snaga na Jugoistoku, Ia, Br. 965/42. str. pov.). Kada je, po završetku razgovora u Opatiji, bila pripremana zajednička akcija čišćenja uz toliko mnogo poteškoća, uzrok tome ipak nije ležao u nepoverenju koje je vladalo između Italijana i Hrvata, koje je još bilo povećano vestima o pregovorima između Italijana i komandanata srpskih nacionalističkih bandi. U napred pomenutom dopisu komandanta Borbene grupe „Bader", koji je 27. 3. uputio komandantu oružanih snaga na Jugoistoku, o tome je izvešteno sledeće: ,,U vezi sa glasinama koje ovde (u Beogradu) uporno kruže — do sada nema dokaza — da je između italijanske komande, generala Nedića i Dangića postignuta saglasnost o priključenju istočne Bosne Srbiji, dok bi Italija posela ostalo područje između Bosne i Drine, osećam se obaveznim da ukažem na mogućnost da je ital. 2. A možda samo „formalno" počela obećanu operaciju, ali da će na samom početku stati zbog teških terenskih uslova i otpora neprijatelja. Nasuprot tome će jedna italijanska divizija i vazduhoplovne snage posesti rejon oko i severno od Sarajeva na putu Mostar — Sarajevo — Vareš. Tada ne bi više ništa stajalo na putu Italijanima da dalje posednu rejon Bosna — Sava — Drina, pošto je 718. pd angažovana započetim operacijama, a Operativni štab Borbene grupe ,,Ba-der" vezan za naređenja komandanta ital. 2. armije. Prema zapisniku sa pregovora u Sušaku (Opatiji), ona jedina odlučuje kada će civilna uprava biti predata hrvatskim vlastima. Ta odredba se može proizvoljno tumačiti. Jedinstveno žarište ustanka Foča — Goražde — Rogatica ostaje nedirnuto." „Rezultat takvog razvoja naneo bi veliku štetu nemačkom ugledu. Italijanska politika je nadigrala nemačku. Hrvatska vidi da je nedovoljna nemačka zaštita. Srbija dobija od Italije ono što joj Nemačka uskraćuje: istočnu Bosnu. To dvoje uticaće i na dalji razvoj na Balkanu." „Takvim političkim mogućnostima ne može se doskočiti vojnim sredstvima, naročito posle toga kako se dovođenjem četvrte italijanske divizije odnos snaga dalje pogoršao na štetu nemačkih snaga i nemačkog rukovodstva i što se mora računati sa time da će K-da ital. 2. A neposredno komandovati itali-janskim jedinicama." Pri takvom mišljenju bilo je shvatljivo što komandant Borbene grupe „Bader" nije više imao želju da sprovede u delo zajedničku akciju i što je rekao: „Zato bi trebalo oceniti da li da se opšta akcija . .. ...[4] Nije bilo svrsishodno da se te dve divizije dovedu na samo jedan uski put, njihovo snabdevanje nije bilo moguće. Zbog svega toga bilo je potrebno da se izmeni operacijski plan. Tako je trebalo jednu italijansku diviziju prikupiti u re-jonu Višegrad — Priboj — Pljevlja, jednu oko Kalinovika, a jednu istočno od Sarajeva. Poslednju je trebalo transporto-vati prugom. Nemačku 718. pd i Hrvate trebalo je prikupiti u rejonu Kladanj — Vlasenica. Za angažovanje divizija general Roata je predvideo sledeće: jedna italijanska divizija da zatvara odsek Zepa — dolina Drine — Goražde, druga da zatvara odsek Goražde — Prača, a treća odsek Prača — Sokolac, dok su 718. pd i Hrvati imali da zatvaraju odsek Topolac — Han-Pijesak. Od vazduhoplovnih snaga bili su sa italijanske strane predviđeni: dve grupe izviđača, dve grupe bombardera, dve lovačke eskadrile i transportni avioni. Smeštaj u Sarajevu. Na završnom savetovanju 29. 3. pre podne, general artiljerije Bader je govorio o izmenjenom operacijskom planu i tom prilikom naglasio da prema novom planu skoro da neće biti pročešljana upravo važna ustanička oblast oko Foča — Goražde. „Angažovanjem snaga iz raznih pravaca" gubi se i dubina i gustina koja je potrebna upravo u borbi protiv bandi. Desna italijanska bočna divizija suviše ide u širinu. Poteškoće u pogledu snabdevanja ne bi bile tako velike i zato njegovom prvobitnom operacijskom planu treba dati prednost nad izmenjenim. Na taj prigovor komandanta Borbene grupe „Bader" odgovorio je general Roata veoma otvoreno: „Ako taj predlog pokreću politički razlozi da bi se Italijane držalo dalje od Sarajeva, to ne bi ništa promenilo u razvoju. Ranije ili kasnije nama će Sarajevo biti potrebno za stvari koje će kasnije doći." Posle mnogobrojnih prigovora na kraju je postignuto da general Roata prihvati operacijski plan Borbene grupe generala Badera. Jedino leva italijanska divizija nije trebalo da nastupa preko Kalinovika nego je trebalo da se transportuje železnicom do Sarajeva, a odatle da krene u predviđeni polazni položaj. Što se tiče početka operacije, general Roata je verovao da će italijanske snage biti oko 20. 4. spremne za operaciju ukoliko se za 10 dana završe borbe koje se očekuju kod Kalinovika. Pri tom je general artiljerije Bader naglasio da je poželjno da operacija uskoro započne, pre nego što jako olista drveće. Ne-mačko-hrvatske jedinice bi bile spremne 14. 5. kao što je naređeno. General Roata je istakao: „To zemljište je visinsko i proleće dolazi kasnije; bolje je da operacija počne posle brižljivih priprema, a zatim da glatko teče". General Roata je želeo da sebi zadrži pravo da odredi vre-me potčinjavanja italijanskih grupa pod komandu Borbene grupe „Bader" i još je jedanput naglasio zajedničko rukovođenje svim operacijama. ROATINE DIREKTIVE BORBENOJ GRUPI „BADER" Kada su bili završeni ti razgovori u Ljubljani, general Roata je saopštio svoje direktive Borbenoj grupi generala Badera. Te operativne direktive za operacije pod kodiranim nazivom „Trio" bile su date iscrpno. One su kao cilj zajedničkih operacija postavljale „uništenje ustanika u Bosni i smirivanje celokupnog područja." Trebalo je da te operacije počnu u istočnoj Bosni. U prvoj fazi („Trio I") trebalo je najpre očistiti područje oko Rogatice, a zatim u drugoj fazi („Trio II") luk Drine kod Vlasenica — Srebrenica. General Roata je sebi zadržao pravo da izda naređenje za sledeće faze, tj. za čišćenje sledećih zona. O početku operacija je u direktivama Operativnog odeljenja ital. 2. armije stajalo da će operacije početi 25. 4. ili nekog drugog datuma koji će biti što je moguće bliže tom terminu. Zadržava se pravo da se tačno odredi vreme. Kao stvarni početak operacija smatra se vreme kada jedinice krenu sa svojih poJ,aznih položaja koji su određeni za izvođenje operacije „Trio I." Rukovođenje operacijama: operacijama rukovodi general artiljerije Bader kao komandant Borbene grupe „Bader". Za vreme trajanja operacija ta grupa se potčinjava Komandi ital. 2. armije. Jedinice koje učestvuju u operaciji: nemačka 718. pd. ojačana nemačkim odredima koji dolaze iz Srbije i sa 10 mobilnih hrvatskih bataljona, ital. 22. pd „Kačatori dele Alpi", ital. 1. alpinska divizija „Taurinenze", ital. 5. alpinska div. „Pusterija", italijanske i hrvatske vazduhoplovne snage, hrvatska mobilna i teritorijalna žandarmerija. Sve napred pomenute jedinice sačinjavaju Borbenu grupu „Bader". Sve italijanske jedinice operativno se potčinjavaju Borbenoj grupi „Bader" od momenta kada dostignu polazne položaje za „Trio I". Istovremeno se Komanda Borbene grupe „Bader" operativno potčinjava Komandi 2. armije. Direktive za prvu fazu „Trio" uglavnom su tretirale sledeće: svrha „Trio I" je smirivanje rejona Rogatica, uništenje ustaničkih odreda u okolini i u tom rejonu i temeljito čišćenje tog područja. Glavni pravci operacije: zauzimanje polaznog položaja oko područja Rogatice: Alpinska div. „Pusterija": Višegrad — Priboj — Pljevlja — Čajniče. Pešadijska divizija „Kačatori dele Alpi": Gacko — Kalinovik, Alpinska divizija „Taurinenze": Turbe — Trnovo — prevoj Trnovo, nemačka 718. pd: polazni položaj koji određuje k-t Borbene grupe „Bader". Da bi dostigla zonu koja joj je dodeljena, alpinska div. „Taurinenze" treba da bude transportovana železnicom do Sarajeva. Snabdevanje preko Sarajeva. Kad pređe demarkacionu liniju, ta divizija se operativno potčinjava Borbenoj grupi „Bader". Operacije divizija „Pusterija" i „Kačatori dele Alpi" do određenog polaznog položaja stvar su nadležnih italijanskih komandi. Obrazovanje fronta okruženja oko Rogatice: 718. pd od Prače do Višegrada, ital. divizije od Višegrada do Prače. Tok fronta okruženja duž linije: Drina do ušća Žepe kod Goražda. — Goražde — Prača — Sokolac — Han-Pijesak — tok Žepe. Posle zauzimanja linije okruženja sledi koncentrični napad na Rogaticu (Komanda ital. 2. A, Op. od., Br. 6630 od 30. 3. 42). . . . [5] OPERACIJA ROGATICA (prilog skica) Stanje kod neprijatelja Kada je Operativni štab Borbene grupe „Bader" početkom aprila premestio svoje sedište iz Beograda u Sarajevo, obave-štajni bilteni o stanju neprijatelja pokazivali su da se povećala aktivnost mnogih ustaničkih bandi u istočnoj Bosni. Planina Ozren, severoistočno od Zenice, a pre svega oblast oko Sarajeva, planine Jahorina i Igman, bile su stalno skrovišta i sastajališta raznih ustaničkih grupa, koje su prepadima na hrvatske garnizone, pošte, snabdevačke kolone, železničke pruge i na civilno stanovništvo onemogućavale svaki normalni život i redovno upravljanje. Takođe je izveštavano da se u rejonu oko Rogatice nalazi ustanička grupa, jačine najmanje 1000 ljudi, partizani i jedna crnogorska proleterska brigada, naoružani puškama, mitraljezima, minobacačima i sa 1—2 topa. Garnizon u Rogatici — ostatak od dva desetkovana hrvatska bataljona — izdržava napade te banditske grupe. Ona je paralisala svaki sobraćaj na putu za Rogaticu, tako da se hrvatski garnizon i stanovništvo, moglo snabdevati samo vazdušnim putem.[6] Direktiva Borbene grupe „Bader" 10. aprila je Operativni štab Borbene grupe „Bader" izdao„Operacijsku zapovest za nastupanje ka rejonu Rogatice". Plan Borbene grupe „Bader" za angažovanje snaga i taktičko izvođenje zajedničke akcije čišćenja u istočnoj Bosni predviđao je: Kao polazni položaj za koncentrični napad na Rogaticu treba dostići: ital. 5. brd. div. „Pusterija" rejon Višegrad — Priboj — Pljevlja — Čajniče, ital. 22. pd „Kačatori dele Alpi" rejon Gacko — Kalinovik, ital. 1. brd. div. „Taurinenze" glavninom rejon Turbe — Trnovo — Dobro Polje, a delovima koji su vezani za put rejon oko Pala, 12 krn jugoistočno od Sarajeva, 718. pd sa hrvatskim jedinicama koje su joj potčinjene rejon Pale — Mokro — Olovo — Vlasenica — Han-Pijesak, a nemačke snage komandujućeg generala i komandanta u Srbiji rejon Višegrad — Užice. Pošto dostignu te „polazne položaje", divizije primaju pojedinačna naređenja u kojima je trebalo da bude naređeno dalje nastupanje u sledeće rejone: ital. 5. brd. div. u rejon Visegrad — Ustiprača. Ta divizija u prvo vreme nije smela da pređe Drinu na sever, izuzev mostobrana kod Višegrada. Ital. 22. pd trebalo je da nastupa u rejon Ustiprača — Goražde — Vranići, ital. 1. brd. div. u rejon Osječani — Podgrab, ojačana nemačka 718. pd u rejon Podložnik — Sokolac — Han-Pijesak — Podžeplje, a nemačke snage iz Srbije na liniju duž Žepe i Drine od Gođenja do Višegrada. Iz tih rejona je trebalo iznenada obrazovati front okruženja oko Rogatice. O tome je trebalo izdati posebna naređenja. Po dostizanju polaznih položaja trebalo je početi nastupanje u cilju obrazovanja obruča oko Rogatice, čisteći područje kojim se nastupa. U toku nastupanja trebalo je očistiti od ustanika područje kojim se nastupa u okvirima vremena kojim se raspolagalo i prema direktivama komandanata divizija. Bilo je planirano da se nastupanje divizije radi obrazovanja obruča oko Rogatice reguliše i pojedinačnim naređenjima upućenim divizijama i to tako da sve jedinice u isto vreme obrazuju front okruženja. Posle iznenadnog i jedinstvenog obrazovanja fronta okruženja trebalo je da počne zajednička akcija čišćeja. Bilo je planirano da se obruč oko Rogatice dnevno sužava za 3—4 km. Time je trebalo omogućiti temeljito i sistematsko čišćenje. Po završetku akcije trebalo je rejon oko Rogatice obez-bediti mešovitim odredima koji bi tu ostali. Glavninu odreda Borbene grupe „Bader" trebalo je posle toga angažovati za čišćenje rejona Vlasenica — Srebrenica do Drine. . . . [7] Da usporeno nastupanje italijanskih jedinica nije bio jedini razlog odlaganja početka operacije vidi se i iz telegrama nemačkog of. za vezu pri K-di ital. 2. A od 17. aprila, u kome stoji: „Zbog stalne opasnosti od podmornica, ponovo je odloženo transportovanje divizije „Murđe". Nekoliko puta je prekinuta pruga Dubrovnik — Metković. Još se ne može predvideti vreme prikupljanja divizija „Kačatori dele Alpi" i „Taurinenze". De-lovi vode borbu. Izgleda da pojačan otpor neprijatelja u Crnoj Gori i Hercegovini znatno utiče na italijanske. namere. Uprkos tome, general Roata ne ispušta iz vida cilj Sarajevo. Ponovo je izražena želja da se divizija „Taurinenze" uputi na marš peške" (nemački Štab za vezu pri K-di ital. 2. A, Ia, Br. 188/42 str. pov. od 17. 4 — k-t oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1007/42 str. pov. od 18. 4. 42). Iz ostalih saopštenja of. za vezu pri K-di ital. 2. A doznalo se da se divizija „Kačatori dele Alpi" prikupljala kod Nevesinja, jugoistočno od Mostara, odakle je tek 23. ili 24. aprila trebalo da delovima krene prema Gackom u svoje polazne položaje i tek bi 8. ili 9. maja krenula sa svojom levom grupom od Kalinovika, ukoliko „ne dođe do novih zakašnjenja usled aktivnosti ustanika". Divizija „Pusterija" trebalo je da učestvuje u operacijama u istočnoj Bosni samo sa četiri bataljona. Ona je mogla da stigne na Drinu do 25. aprila samo „ukoliko ih ne ometu borbe". Diviziia „Taurinenze" trebalo je da do 25. aprila dostigne pešice i železničkim transportom svoje polazne položaje kod Sarajeva. Do 20. aprila nije stigao ni jedan transport u Sarajevo, niti je izvešteno da je iz Mostara krenula pešice neka jedinica. Pruga Mostar — Sarajevo mogla je dnevno da primi najviše 6 transportnih vozova. Zato se nije moglo računati da će se divizija prikupiti kod Sarajeva pre početka maja. Tako je nastupanje Italijana trajalo dosta vremena, Moralo se računati sa daljim neometanim povlačenjem ustanika iz istočne Bosne u italijansku okupacionu zonu. U međuvremenu se veoma pogoršala situacija hrvatske posade u Rogatici, koja je bila opkoljena od 10. marta i iscrpljena glađu, pegavim ti-fusom i pomanjkanjem municije, utoliko više što je vremenska situacija često onemogućavala najnužnije snabdevanje garnizona u Rogatici, koje se vršilo avionima. Ta situacija i naređenje komandanta oružanih snaga na Jugoistoku, da se napad puk. Francetića u luku Drine od Vla-senice do Srebirenice iskoristi za raščišćavanje situacije u istočnoj Bosni, dovela je konačno, posle izvesnog oklevanja, do odluke Borbene grupe „Bader" da se ne čeka nastupanje itali-janskih jedinica, nego da 718. pd sa potčinjenim hrvatskim odredima, posle dostizanja rejona — Prača — Sokolac — Han--Pijesak — ušće Zepe, neodložno krene u čišćenje obruča oko Rogatice do Prače i Drine i da deblokira Rogaticu. Vjerne nastupanja trebalo je prepustiti 718. peš. diviziji. Priključenje na desno krilo divizije do Prače, koje je bilo predviđeno za italijanske snage, trebalo je da obezbedi hrvatski bataljon u Ilidži, kome je istovremeno bilo stavljeno u zadatak da vrši bočno osiguranje i obezbeđenje do Prače.[8] . . . [9] PREDLOŽI KOMANDANTA ORUŽANIH SNAGA NA JUGOISTOKU Komandant oružanih snaga na Jugoistoku izvestio je 21. aprila OKW: „Borbe za nemačko-hrvatski polazni položaj i usporavanje pokreta italijanskih snaga doveli su do toga da se glavnina ustanika povukla iz nemačkog okupacionog dela istočne Bosne u italijansku zonu prema Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nemačke i hrvatske jedinice moraju izvršiti udar preko polaznog položaja da bi sprečile neprijateljske snage oko Rogatice. Napad je u toku." „Prema izveštaju nemačkog generala u Rimu, italijanske divizije koje treba dovesti radi zajedničkog napada vezane su snažnim borbama južno od demarkacione linije. Zato se i dalje ne može računati sa pravovremenom intervencijom italijanskih snaga u planiranom zajedničkom napadu. Time je stvorena nova situacija, Izgleda da angažovanje italijanskih jedinica u nemačkom okupacionom delu istočne Bosne nije više potrebno. Zato komandant oružanih snaga na Jugoistoku dostavlja OKW predlog za dalje izvođenje borbenih dejstava. Nemačko-hrvatske jedinice treba da gone ustanike do demarkacione linije i da izvrše zatvaranje." „Italijanske jedinice treba kao i do sada da prema sopstve-noj proceni vrše čišćenje južno od demarkacione linije." „Stavlja se van snage naređenje da Borbena grupa ,,Ba-der" preuzima komandu nad tri italijanske divizije. Ne treba više predviđati angažovanje Italijana severno od demarkacione linije. Nemačko-hrvatske snage Borbene grupe „Bader" treba da posednu, očiste i obezbede oblast istočne Bosne severno od demarkacione linije. U tu svrhu i radi zaštite interesa vojne privrede, u istočnoj Bosni treba da ostane 718. pd." Na kraju ovog telegrama komandant oružanih snaga na Jugoistoku je zamolio OKW da se saglasi sa tim predlogom i da uskoro donese odluku, pošto je Borbena grupa već krenula i pošto je neposredno predstojao razgovor između generala Badera i generala Roate.[10] A general Roata je bio taj koji nije bio voljan da pre vremena prekine operacije o kojima je dogovoreno u Opatiji. RAZGOVORI U MOSTARU Kada se 21. aprila general Roata sastao u Mostaru sa generalom Baderom, nemački general je izjavio da se na osnovu poslednjih događaja (povlačenje Crnogoraca, uspešne mere hrvatske vlade) situacija veoma poboljšala. Zato izgleda da se ustanak u istočnog Bosni može ugušiti i bez italijanske pomoći. General Roata je bio vidno neraspoložen zbog iznenadnih izjava nemačkog generala. On je nastojao da obuzda svoje uzbuđenje i rekao je da naslućuje da se nemačka procena situacije bazira na hrvatskom uticaju. Saveznici ipak ne mogu Hrvatima „dati zadovoljenje", kada su oni nejedinstveni. General Roata se, istina, morao složiti s tim da je pri sadašnjoj situaciji zajednička operacija postala ništavna, ali je on i pored toga želeo da izvede do kraja pokrete jedinica koji su već počeli (železnički transport divizije „Taurinenze" za Sarajevo, polazni položaj italijanskih jedinica kod Višegrada, Foče i Kalinovika). O svojim namerama general Roata je izjavio da će on nastaviti sa dovođenjem italijanskih divizija u predviđene polazne položaje, izuzev divizije „Pusterija", koja treba da zatvara odsek Drine od Višegrada do Goražda samo sa četiri bataljona.. Divizija „Taurinenze" trebalo bi da nastavi pokrete u rejon zapadno od Sarajeva, a kada pređe demarkacionu liniju da se „kasnije" potčini Borbenoj grupi „Bader". Diviziju „Kačatori dele Alpi", koja će se inače otkačiti, on bi zadržao sebi na raspolaganju. General Roata je čvrsto ostao pri tome da u: Sarajevu organizuje bazu za snabdevanje. General Roata je svoj zahtev za nastavljanje započetih pokreta obrazložio time da nije njegova stvar da prekine operacije. On sumnja da će se trajnije popraviti situacija u istočnoj Bosni. Po završetku operacija u istočnoj Bosni trebalo bi oceniti da li bi bilo korisno da se izvede koncentrična operacija protiv ustanika koji su se povukli iz Rogatice i koncentrisali se na području Foče. Dalje operacije bi se morale pripremiti na osnovu situacije. On računa sa time da će se u leto ponovo pogoršati situacija. „Do tada" — nagoveštavao je general Roata — „Borbena grupa ,Bader' treba da slobodno raspolaže italijanskim divizijama." Kada su bili završeni razgovori u Mostaru, general artiljeriie Bader je tražio od komandanta oružanih snaga na Jugoistoku da utiče na OKW da ova brzo donese odluku o predloženom završetku zajedničkih nemačko-italijanskih operacija.[11] Komandant oružanih snaga na Jugoistoku je, međutim, u spremnosti generala Roate da Borbenoj grupi „Bader" i dalje stavi na raspolaganje italijanske oružane snage video povoljnu priliku da se italijanske snage zadrže u njihovoj sopstvenoj okupacionoj zoni u cilju aktivnijeg vođenja borbi. On je još 22. aprila izvestio OKW o namerama generala Roate i zamolio za brzu saglasnost „pošto se to rešenje za čišćenje italijanske zone može iskoristiti i južno od demarkacione linije". Pod tim okolnostima komandant oružanih snaga na Jugoistoku je povukao predlog koji je 21. 4. uputio OKW — da Borbena grupa „Bader" ne preuzme komandu nad italijanskim divizijama.[12] General artiljerije Bader je verovao da general Roata sa svojim zahtevom za produženje zajedničkih operacija prvenstveno ima u vidu političke ciljeve (pri tome verovatno igra ulogu i želja Italijana za prestižem!). „To potvrđuju" —- kako je general artiljerije Bader izvestio u telegramu od 22. 4. — ,,i opsežni italijanski planovi za izgradnju baraka na aerodromu u Sarajevu i izgradnja velike baze za snabdevanje, kao i ita-lijanskog skladišta građevinskog drveta". Namera generala Roate da italijanske divizije ostavi na „slobodnom raspolaganju" Borbenoj grupi „Bader" samo je tako zamišljena da bi italijanske jedinice praktično ostale u sadašnjim rejonima. Međutim, nije više opravdano da italijanske jedinice ostanu u nemačkoj zoni, a nemačko komandovanje u italijanskoj zoni ne može se zamisliti, utoliko pre što 718. pd ostaje vezana za nemački okupacioni deo Bosne. General artiljerije Bader je zato ponovio svoj predlog da se zajedničke operacije pod nemačkom komandom nastave samo do demarkacione linije i da se italijanskim snagama izda direktiva da ponovo napuste nemačku okupacionu zonu.[13] ODLUKA OKW Odluka OKW, koja je doneta u tim danima „koalicionog rata", bogatim trvenjima i poteškoćama, donela je olakšanje. 23. aprila je OKW naredila: „Iz izveštaja komandanta oružanih snaga na Jugoistoku proizlazi da, na žalost, ponovo nije uspelo planirano opkoljavanje ustanika. Treba čvrsto ostati pri nameri koja je utvrđena u Sušaku (Opatiji) da se ustanici unište zajedničkom operacijom. Razumljivo je samo po sebi , da to treba izvoditi tamo gde se nalaze ustanici. Dalje operacije treba izvoditi bez obzira na političke pravce prema opštim direktivama K-de italijanske 2. A i shodno izmenjenoj taktičkoj situaciji. Za načelno odstupanje od opšteg plana ne postoji nikakav povod, pogotovo što sadašnja operacija predstavlja samo prvi deo opšteg čišćenja". „Polazeći od zadatka da se opštom operacijom unište ustanici na bivšoj jugoslovenskoj teritoriji i time zemlja smiri i ekonomski iskoristi, operacije treba dalje voditi u saglasnosti sa K-dom ital. 2. A."[14] K-da Supremo takođe ostaje čvrsto pri tome da se izvodi zajednička operacija kako je dogovoreno, sve do potpunog uništenja ustanika, bez obzira na demarkacionu liniju.[15] ČIŠĆENJE OBRUČA OKO ROGATICE (prilog skica) U nastupanju prema svojim polaznim položajima 718. pd je 14. aprila dostigla svojom severnom pukovskom grupom rejon Kladanj — Olovo i pri tome naišla na jak otpor neprijatelja. Ona je 15. aprila nastavila nastupanje u južnom pravcu. Južna pukovska grupa je nastupala u rejon istočno od Sarajeva. Njihove pokrete veoma je otežavao visoki sneg u planinama. Nastupajući iz svog polaznog rejona Sarajevo — Kladanj — Vlasenica preko planina Romanije i Javor, 718. pd je već oko 20. aprila stigla na predviđeni front okruženja Prača (mesto) — Sokolac — Han-Pijesak — Zepa (reka). Tu se divizija prikupila i 23. aprila krenula u koncentrični napad na Rogaticu. Nailazeći na neznatan otpor neprijatelja, ali na velike terenske poteškoće, sledećih dana je planski pročešljala planinsko zemljište istočne Bosne. U međuvremenu se neprijatelj povukao iz rejona Rogatice dalje na jug i jugpzapad. Od italijanskih oružanih snaga su 21. aprila stigli železnič-kim transportom tek prednji delovi 1. brdske div. „Taurinenze" do Sarajeva. Peta brdska div. „Pusterija", koja je dolazila iz Crne Gore, bila je 24. aprila udaljena još za dva dana marša južno od gornjeg toka Drine. Tako se toga dana nije uopšte moglo izvršiti zatvaranje na južnom delu fronta okruženja između Višegrada i Foče. 25. aprila su nemačke i hrvatske jedinice Borbene grupe „Bader" već opkoljavale Rogaticu sa severozapada, severa i severoistoka u krugu od oko 12 km. Ital. 5. brdska div. je tada dostigla svojim prednjim delovima Drinu između Višegrada i Goražda i počela, svakako sa yzkašnjenjem, da zatvara prelaze preko reke. Neprijatelj je pokušavao da se, još pre nemačkih jedinica koje su nadirale, povuče preko Drine na jugoistok i na jugozapad preko Prače na područje planine Ja-horine. Italijani nisu izvršili zatvaranje ni tu ni južno od Jahorine kod Kalinovika. Ital. 22. div. „Kačatori dele Alpi" bila je još daleko. Ona je tek krenula od Nevesinja i Gacka i u svom nastupanju naišla na jak otpor bandi, drumske zapreke, snežne nanose i velike terenske poteškoće. Tako je 718. pd prilikom čišćenja u luku Drine kod Roga-lice naišla na samo slabiji otpor neprijatelja i donela samo nsšto malo plena. Borbena grupa „Bader" je 28. aprila dostigla svoj cilj, Rogaticu. Njeni prednji odredi su sledećeg dana stigli dalje južno na Praču i Drinu. U međuvremenu je ital. 5. brdska div. „Pusterija", koja je stigla na gornji tok Drine, između Višegrada i Goražda, radi zatvaranja, izvestila da je zarobila oko 500 ustanika i zaplenila oružje, ali da se glavnina ustanika u međuvremenu povukla iz rejona oko Rogatice preko Prače u planine jugoistočno od Sarajeva. Ital. 22. div. „Kačatori dele Alpi" se tada u napadu probila kroz ustaničku oblast do Gackog. Komandant oružanih snaga na Jugoistoku je po završetku operacije „Rogatica" tražio od K-de ital. 2. A da se Borbenoj grupi „Bader" potčine 1. brd. div. „Taurinenze", koja se tada prikupljala u rejonu zapadno od Sarajeva i ital. 22. div., koja je stigla kod Gackog, da bi sa te dve italijanske divizije opkolili i uništili ustaničke grupe koje su se povukle iz istočne Bosne u italijansku okupacionu zonu i koje su se ponovo prikupile u planinama zapadno od Foče i kod Goražda. Prilikom čišćenja rejona oko Rogatice gubici ustanika su u periodu od 11. aprila do 3. maja iznosili 168 mrtvih i 1.309 zarobljenih. Sopstveni gubici su iznosili: mrtvih: Nemaca 2, Italijana 5, Hrvata 13; ranjenih: Nemaca 16, Italijana 21, Hrvata 21. Plen u oružju, municiji i zalihama bio je neznatan. OPERACIJA „FOČA" (prilog skica) Pripreme Još je bila u toku operacija „Rogatica" kada je general artiljerije Bader 24. aprila izvestio komandanta oružanih snaga na Jugoistoku o svojim namerama da.se nastave zajedničke nemačko-italijanske operacije. Trebalo je da najpre ital. 1. brd. div. „Taurinenze" očisti planinu Igman, pošto se prikupi u rejonu zapadno od Sarajeva, kao polaznom rejonu za čišćenje, područja Sarajevo — Kalinovik — Foča — Goražde, koje bi vršile ital. div. „Taurinenze" i „Kačatori dele Alpi", uz istovremeno sadejstvo nemačke 718. pd i italijanske brdske div. „Pusterija".[16] General Roata se saglasio sa tim planom.[17] OPERACIJSKA ZAPOVEST BORBENE GRUPE „BADER" Borbena grupa „Bader" je 29. i 30. aprila izdala naređenje za čišćenje planine Igman i za operaciju „Foča", čišćenje rejona Jahorina pl. — Dobro Polje — Kalinovik — Foča — Goražde — Prača. Najpre je trebalo da ital. 1. brdska div. „Taurinenze", polazeći 2. maja iz svog polaznog položaja zapadno od Sarajeva u širokom frontu sa napred ešeloniranim desnim krilom, očisti planinu Igman i pojas istočno od puta Ilidža — Kalinovik. 713. pd trebalo je da se posle čišćenja rejona oko Rogatice preformira za operaciju „Foča", očisti područje južno od Prače, da u Goraždu uspostavi vezu sa ital. 5. brd. div. „Pusterija", koja se nalazila južno od gornjeg toka Drine, i da sp-reči povlačenje ustanika preko Prače na sever, a naročito na planinu Romaniju. Do 12. maja trebalo je obrazovati sledeći front okruženja za operaciju „Foča": ital. 1. brd. div. na liniji Dobro Polje (ju-goist. od Trnova) — Delijaš, ital. 22. div. „Kačatori dele Alpi" na liniji Ocrkavlje (zapadno od Foče) — Dobro Polje, 5. brdr div. „Pusterija" na istočnoj obali gornjeg toka Drine od Goraž-da do Foče i 718. pd između Goražda i Prače (mesto). Osim toga je trebalo da 718. pd očisti planinsko zemljište jugozapadno od Prače kod Nohorića do naređenog fronta okruženja, naslanjajući se na 1. brd. div. „Taurinenze". Trebalo je da usledi naređenje za sužavanje fronta okruženja obrazovanog na napred opisani način, kao i za čišćenje oko Foče; 5. brd. div. „Pusterija" trebalo je da od 12. maja na istočnoj obali Drine od Goražda do Foče sprečava izvlačenje ustanika preko te reke. Bokove i pozadinu njene linije odbrane na Drini trebalo je da obezbeđuju dve divizije borbenim izviđačkim patrolama. Bilo je planirano da se delovi divizije ,,Kačatori dele Alpi", koji postanu slobodni prilikom sužavanja obruča, prebace na gornji tok Drine radi ojačanja odseka 5. brd. div.[18] NOVI PREDLOŽI ITALIJANA Usled pripreme za operaciju „Foča", K-do Supremo je iznenadila komandanta oružanih snaga na Jugoistoku novini zahtevom. Kako je saopštio nemački general pri Vrhovnoj komandi italijanskih oružanih snaga 3. maja, maršal Kavalero [Cavallero] je želeo da Komandi italijanskog 6. AK generala Dalmaca [Dalmazzo] neposredno potčini tri italijanske divizije, „Pusterija", „Kačatori dele Alpi" i „Taurinenze", koje su bile dodeljene Borbenoj grupi „Bader", pošto bi general Roata trebalo da iz Dubrovnika rukovodi jedinstvenom operacijom novoformiranih grupa, generala Badera i generala Dalmaca. Komandant oružanih snaga na Jugoistoku je preko nemačkog generala u Rimu ukazao na nepovoljne posledice takve prome-ne komandnih odnosa za vreme operacije i upozorio da su ti novi planovi general-pukovnika Kavalera u suprotnosti sa sporazumima zaključenim u Sušaku i Opatiji i da je zato potrebna saglasnost OKW. Maršal Kavalero je na to izrazio spremnost da sačeka stav OKW i da izda direktivu ital. 2. armiji da dve divizije, „Kačatori dele Alpi" i „Taurinenze", ponovo potčini njihovom nadležnom 6. AK, dok bi divizija „Pusterija" ostala kod Borbene grupe „Bader".[19] OKW se saglasila sa predlogom K-do Supremo, prema kome se dalje operacije u Hrvatskoj izvode pod neposrednim rukovodstvom Komande ital. 2. armije sa Korpusom generala Dalmaca i divizijama „Kačatori dele Alpi", „Taurinenze" i sa Borbenom grupom ,,Bader" i nemačkim snagama (718. pd) i italijanskom divizijom „Pusterija" koja joj je potčinjena.[20] TOK OPERACIJE (prilog skica) U prvim danima maja hrvatske jedinice su smenile obez-beđenja 718. pd na Prači i Drini južno od Rogatice. Divizija je vršila izviđanje na južnoj obali Prače i vršila pregrupisa\ a-nje sa ital. 5. brd. div. za operaciju „Foča". U pozadini 718. pd, severozapadno od Rogatice i severoistočno od Sarajeva, nije se više naišlo na neprijatelja prilikom naknadnog čišćenja. U pozadini ital. 5. brd. div. „Pusterija" još su se pojavljivale grupe bandi u crnogorskim planinama. Iz rejona Gacko, gde su ustanici lokalnim napadima ponovo uznemiravali ital. 22. div. „Kačatori dele Alpi" prilikom njenih akcija češćenja, neprijatelj se sada povlačio u planine na severoistoku. U pozadini te divizije, na putu prema Nevesinju, još su se pojavljivale ustaničke grupe. 2. maja je ital. 1. brd. div. „Taurinenze" krenula iz rejona zapadno od Sarajeva u čišćenje planine Igmana. Oni su pro-krstarili planinu krenuvši sa severozapada i već 3. maja dostigli njen južni kraj, nailazeći na neznatan otpor neprijatelja. Po završetku čišćenja Igmana, divizija je dalje nastupala u jugoistočnom pravcu zajedno sa jednim bataljonom 718. pd, koja je, naslanjajući se na levo krilo Italijana, čistila područje jugoistočno od Sarajeva. Znatniji otpor neprijatelja morao je biti slomlien samo na putu za Kalinovik, na planinskom prevoju kod Trnova. U međuvremenu je 718. pd prešla 4. maja preko Prače južno i jugoistočno od Rogatice u južnom pravcu, slomila pojedinačni otpor neprijatelja i očistila planinski predeo sever-no i severozapadno od Goražda. Već 9. maja ta je divizija dostigla svoj polazni položaj za operaciju „Foča" između Prače i Goražda, gde je uspostavila vezu sa italijanskom 5. brd. div. Ta divizija, koju su u pozadini uznemiravali prepadi ustanika, polako se pomerala duž gornjeg toka Drine — uzvodno — da bi obrazovala front okruženja između Goražda i Foče. Sa juga je krenula iz rejona Gacko — Nevesinje 22. pd "Kačatori dele Alpi" ital. 6. arm. korpusa da bi se sa jednom slabijom grupom spustila od Gacka preko planine u dolinu gornjeg toka Drine, a glavninom nadirala putem preko Uloga ka Kalinoviku. 1. brd. div. „Taurinenze", koja je od 7. maja bila potčinjena ital. 6. AK, slomila je posle čišćenja Igmana neprijateljski otpor na planinskim prevojima kod Trnova i približila se svom delu fronta okruženja Dobro Polje — Delijaš. U međuvremenu je general Roata dao direktivu ital. 6. AK da svoj polazni položaj za operaciju „Foča" dostigne još 10, a ne 12. maja. Zatim je trebalo da 6. AK nadire ka Foči da bi zatvorio front na južnoj strani. Još 10. maja je naredila K-da ital. 2. A da sve raspoložive snage odmah krenu na Foču i to da 6. AK nastupa sa 22. div. preko Kalinovika, a sa 1. brd. div. sa jakim desnim krilom preko Dobrog Polja. Borbena grupa „Bader" je dobila naređenje da sa jakim južnim krilom nastupa sa linije Prača — Goražde prema Foči, a ital. 5. brd. div. trebalo je da vrši obezbeđenje na Drini. Borbena grupa „Bader" je već 11. maja u 13.00 časova do-, stigla prednjim odredom 718. pd Foču, bez borbe. Ital. 5. brdska divizija, koja joj je bila potčinjena, stigla je istog dana do visova severoistočno i istočno od Foče. Unutrašnje krilo 718. pd i ital. 1. brd. div. nastavili su čišćenje područja Jahorine planine. Ital. 1. brd. div. je desnim krilom dostigla istočno od Kalinovika put za Foču. Ital. 22. pd je prednjim odredima stigla južno od Kalinovika. K-da ital. 2. A imala je nameru da 12. maja uspostavi vezu između 6. AK i Borbene grupe ,,Ba-der" na putu Foča — Kalinovik i time zatvori opkoljeno područje sa juga. Dalje južno, 5. brd. div. trebalo je da u dolini Drine južno od Foče ide u susret defovima 22. div., koji su dolazili od Gacka preko planine. Za 13. maj je bilo planirano da istočna kolona ital. 22. div. dalje nadire u severozapadnom pravcu ka Foči, a zapadna kolona te divizije da čisti planinu istočno od Uloga. Odsek Jeleč (na pola puta Kalinovik — Foča) trebalo je da čisti i zatvara 1. brd. divizija. 718. pd Borbene grupe „Bader" trebalo je da u sadejstvu sa ital. 1. brd. div. ponovo očisti područje istočno od Dobrog Polja, a delovi 5. brd. div. da nastave nadiranje dolinom Drine u južnom pravcu. Istočna kolona 22. div. dostigla je 13. maja planinski prevoj severoistočno od Gacka koji vodi u dolinu Drine. Zapadna kolona još nije mogla da stigne do Kalinovika zbog porušenih mostova. 1. brd. div. je prodrla do rejona Jeleč, jugoistočno od Foče. Prednji odred 718. pd, koji je prodro na put Foča — Kalinovik, nije još mogao da uspostavi vezu sa 1. brd. div. zbog porušenih mostova. Severno krilo 718. pd je prokrstarilo planinu severozapadno od Foče u jugozapadnom pravcu, a ital. 5. brd. div. je nastavila čišćenje južno od Foče. Dva sledeća dana, 14. i 15. maja, sve grupe su nastavile čišćenje rejona oko Foče. Na putu Kalinovik — Foča uspostavile su vezu 718. pd i ital. 1. brd. div. Prilikom čišćenja doline Drine, jedinice ital. 5. brd. div. su naišle na neznatan otpor neprijatelja. U celom rejonu čišćenja nalazile su se još samo slabe grupe ustanika i bilo je malo plena. 22. div. 6. arm. korpusa je preformirala svoje snage za novu operaciju u rejonu Neretva — Ulog na putu Nevesinie — Gacko. 718. pd je završila svoje akcije čišćenja u rejonu Foče i spremala se za prelazak na smirivanje rejona oko Sarajeva. Po želji K-de ital. 2. A, ital. 5. brd. diviziji je ostao na raspolaganju jedan ojačani bataljon 718. pd radi ponovnog čišćenja u rejonu oko Goražda. Trebalo je da taj bataljon kasnije smene hrvatske jedinice. Prilikom operacije„Foča" ustanici su imali sledeće gubitke: 107 mrtvih, 250 ranjenih i 741 zarobljen. Nasuprot tome, Nemci su imali samo 2 ranjena i 1 mrtvog, a Italijani 2 ranjena. VIII — Borbe protiv bandi u leto 1942. 1. — OPERACIJA ČIŠĆENJA BORBENE GRUPE „ZAPADNA BOSNA" od juna do avgusta 1942. (prilog skica) Pripreme za operaciju na Kozari Sredinom maja bila je završena zajednička nemačko-ita-lijanska operacija u rejonu Foče, osim manjih ponovnih čišćenja. 718. pd se vraćala u nemački okupacioni deo istočne Bosne severno od demarkacione linije. Po želji generala Roate, u rejonu Goražda ostao je samo jedan ojač. bataljon te Divizije. Njega je kasnije trebalo da smene hrvatske jedinice. General Roata je predložio Komandi Supremo novu zajedničku operaciju severno od demarkacione linije pod njegovom komandom, na koju bi se nastavilo čišćenje u italijanskoj okupacionoj zoni uz sadejstvo nemačke 718. pd.[21] Komandant oružanih snaga na Jugoistoku je smatrao da je nepoželjno da 718. pd pređe liniju Tarčin — Kalinovik — gornji tok Drine u južnom pravcu zbog potrebe obezbeđenja oblasti oko Sarajeva, koja je naročito važna za vojnu privredu i zbog toga što se raspolagalo slabim ne-mačkim snagama.[22] Što se tiče nemačkog okupacionog dela istočne Bosne, tamo je ustanički pokret bio razbijen operacijama Borbene grupe „Bader", „Trio I" i „Foča", i bio je ograničen samo na lokalne prepade. Nastavljeno je gonjenje ostataka bandi. Akcije smirivanja počele su da pokazuju dobre rezultate. Nemački autoritet je porastao: stanovništvo se vraćalo u svoja mesta i delimično počelo ponovo da radi. Srbi, Hrvati i Muslimani su se pokorili — ali isključivo nemačkom autoritetu. Preduslov za iskorišćenje do sada postignutog uspeha ostao je: nemačko komandovanje, prisustvo nemačkih trupa, kao i upravne mere prema nemačkom uzoru. Zato je 718. pd morala da se vrati u istočnu Bosnu, da bi tamo, sa jednom pukovskom grupom u rejonu oko Sarajeva a sa drugom kod Tuzle, stalno kontrolisala, patrolirala i nastavila smirivanje područja između Drine, Save i Bosne. Sve ustaške jedinice koje su se nalazile u tom rejonu ostale su potčinjene 718. pd; nemačka Feldžandarmerija je sarađivala prilikom formirani a hrvatske žandarmerije i uprave.[23] O daljem vođenju borbi već je bilo govora 6. maja, na sastanku generala Roate sa zamenikom načelnika Operativnog štaba Vermahta, gen. ppuk. Varlimontom [Warlimont] i načelnikom Štaba komandanta oružanih snaga na Jugoistoku, generalom Ferčom [Foertsch], koji je održan u Sarajevu. Složili su se da se Borbena grupa „Bader" rasformira po završetku operacije „Foča", a njene jedinice vrate u rejon severno od demar-kacione linije. Načelnik OKW je 13. 5. uputio telegram komandantu oružanih snaga na Jugoistoku u kome je izjavio' da je saglasan da se „nemačke jedinice po završetku operacije „Foča", u sporazumu sa K-dom ital. 2. A, povuku u rejon severno od de-markacione linije". Njihov zadatak bi tada bio da u nemačkoj okupacionoj zoni, zajedno sa hrvatskim jedinicama, uguše još postojeća žarišta ustanka, kao i da obezbeđuju vojnoprivredne objekte i saobraćajnice. Po završetku operacije „Foča" trebalo je rasformirati Borbenu grupu „Bader". General Bader bi tada ponovo preuzeo svoje zadatke kao komandant u Srbiji. Time se sporazumi zaključeni u Sušaku (Opatiji) i Ljubljani smatraju sprovedenim.[24] Komandant oružanih snaga na Jugoistoku je u vezi s tim uputio generalu artiljerije Baderu sledeća pitanja: Kada će u sporazumu sa K-dom ital. 2. A biti slobodna 718. pd radi izvršenja zadataka na smirivanju severno od demarkacione linije? Kada je moguće rasformiranje Štaba Borbene grupe „Bader"? Kakav je redosled sledećih akcija: Sarajevo, Ozren, Majevica, Prijedor? Pri tome treba imati u vidu da su za vojnu privredu posebno važne pruge Sarajevo— Brod, Tuzla — Doboj — Brod, a prema novoj direktivi i transport rude Prijedor — Bos. Novi — Kostajnica — Sunja. Sa kojim hrvatskim snagama se može računati na sadejstvo sa 718. pd prilikom akcija severno od demarkacione linije? (dopis k-ta oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1181/42 str. pov. od 13. 5. 1942. Operativnom štabu Borbene grupe „Bader"). U međuvremenu je OKW u telegramu od 12. 5. naredila k-tu oruž. sn. na Jugoistoku sledeće: „Načelnik Uprave za vojnu privredu i naoružanje (Wi. Rue. Amt) ukazuje na hitnost smirivanja područja Mostar — Dubrovnik uz obezbeđenje železničke pruge, a naročito na potrebu obezbeđenja pruge preko Neretve kod Gabele južno od Mostara. Sada ne kreću važni nemački transporti sa boksitom. Prilikom miniranja železničkog mosta Gabela došlo je do za-stma transporta na neodređeno vreme. Uprava moli da se kod K-do Supremo izdejstvuje da se ubrzano preduzmu stalne mere obezbeđenja. Uprava takođe traži da se preduzmu mere za obezbeđenje transporta rude iz rudnika železa Prijedor".[25] Načelnik Operativnog štaba Borbene grupe „Bader" je 17. 5. izvestio k-ta oruž. sn. na Jugoistoku: 718. pd je odmah slobodna za akciju smirivanja severno od demarkacione linije. Štab Borbene grupe „Bader" ja završio svoj zadatak. Smirivanje istočne Bosne novim akcijama nema svrhe, pošto u smirenim oblastima moraju stalno ostati snage. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, najviše izgleda na uspeh ima povratak 718. pd u njene garnizone i njena pomoć u organizo-vanju uprave i prilikom čišćeja okoline. Akciju „Prijedor" treba izvesti nezavisno od toga i to što pre, sa hrvatskim snagama, uz sadejstvo 1—2 nemačke čete (dopis načelnika Štaba Borbene grupe „Bader", Ia, Br. 142/42 str. pov. od 17. 5. 42. k-tu oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1214/42. str. pov. od 17.. 5. 42). 20. 5. održani su u Štabu k-ta oruž. sn. na Jugoistoku, u Arsakli, razgovori sa nemačkim generalom u Zagrebu, gen. Glez-Horstenauom [Glaise-Horstenau], načelnikom Štaba komandanta u Srbiji, g-štabnim pukovnikom Kevišem [Kewisch] i sa načelnikom Štaba Borbene grupe „Bader", g-štab. ppuk. Pfafe-rotom [Pfafferott], o nastavljanju smirivanja u Bosni. O rezultatu tih razgovora komandant oružanih snaga na Jugoistoku izvestio je OKW: „Ustanički pokret u nemačkoj zoni istočne Bosne je razbijen. Mogući su manji lokalni prepadi, ali oni nemaju značaja. Nastavlja se gonjenje ostataka bandi. Nemačko koman-dovanje, prisustvo nemačkih trupa i upravne mere prema ne-mačkom uzoru ostaju preduslov za iskorišćavanje postignutog uspeha. U zapadnoj Bosni je od 15. 5. znatno porasla aktivnost bandi. Radi očuvanja interesa nemačke vojne privrede treba što pre očistiti taj rejon." Zato je komandant oružanih snaga na Jugoistoku izvestio o sledećim namerama: Namere za dalje vođenje borbi Istočna Bosna: 718. pd (bez jednog bataljona za operaciju „Zapadna Bosna") ostaje, kontroliše i patrolira po istočnoj Bosni i nastavlja započeto smirivanje. Njoj ostaju potčinjene sve oružane i policijske snage koje se tamo nalaze, uključujući ustaše. Ona će njima rukovoditi i kontrolisati ih. Zapadna Bosna: Nju će sredinom juna čistiti i smirivati hrvatska borbena grupa pod nemačkom komandom. Odmah treba da počnu pripreme nemačkih i hrvatskih jedinica. U tu svrhu je komandant oružanih snaga na Jugoistoku naredio: 718. pd treba da jednom pukovskom grupom dostigne rejon borbenih dejstava oko Sarajeva, a drugom pukovskom grupom rejon oko Tuzle. Odatle treba da vrši smirivanje dodeljenih rejona osiguranja. Nemačko vojno rukovodstvo treba da pomaže bespomoćnu hrvatsku upravu na svim poljima koja su od prvorazrednog značaja za smirivanje. Istočna Bosna: Izvođenje operacije u zapadnoj Bosni prenosi se na komandujućeg generala i komandanta u Srbiji, koji će odmah preduzeti sve mere u vezi s tim u neposrednoj saglasnosti sa nemačkim generalom u Zagrebu.[26] OKW se saglasila sa tim namerama komandanta oružanih snaga na Jugoistoku.[27] U zapadnoj Bosni se u međuvremenu sve više povećavala aktivnost bandi u rejonu Banja Luka — Petrinja — Bos. Novi — Prijedor. Radi zaštite interesa nemačke vojne privrede, trebalo je taj rejon što pre očistiti od bandi i smiriti. Za taj zadatak je do sredine juna formirana nemačko-hrvatska Borbena grupa „Zapadna Bosna" pod komandom komandanta 714. pd, general-majora Štala [Stahl]. Borbena grupa „Zapadna Bosna" se sastojala od 721. pd (2 bataljona) i 1/750 pp 718. pd, 924. landesčicen-bataljona 714. pd, od štaba i dve baterije 661. art. diviziona, jedne baterije 654. art. diviziona i jedne brdske baterije 670. art. diviziona, od štaba I diviziona i 2. i 3. čete 202. pt puka. Osim toga su uzete i dve hrvatske brd. brigade, koje su formirane u rejonu Petrovaradina i u Slavoniji i do početka nastupanja obučavane pod nemačkim rukovodstvom. Trebalo je da operacija počne sredinom juna. . . . [28] OZBILJNA SITUACIJA BORBENE GRUPE „ZAPADNA BOSNA" Povlačenjem Italijana iz Treće zone krajem juna došlo je do novog, opasnog razvoja situacije. Iz severozapadnog dela Crne Gore prodrlo je nekoliko ustaničkih brigada u Hrvatsku, pre svega u tek očišćene oblasti Kalinovik, Nevesinje, Gacko Foča i Goražde, koje su rušile pruge između Sarajeva i Mo-stara, i, uz stalan priliv tih crnogorskih bandi južno od demar-kacione linije, zauzele rejon između gornjeg toka Une i zapadne Hercegovine, koji je napustila jaka ital. 2. armija. Tada su se ostaci bandi koji su se već nalazili u toj oblasti priključili odmetnicima koji su pristizali iz Crne Gore i ugrožavali celu hrvatsku teritoriju. Tako su se uskoro i u zapadnoj Bosni pokazale posledice opasnih italijanskih mera. Stalnim prilivom iz evakuisane ita-lijanske okupacione zone formirale su se jače grupe bandi na divljoj planini Grmeč, koje su, ponovo ojačane, napadale slabe hrvatske garnizone u oblastima koje su napustile itali-janske jedinice i nadirale preko demarkacione linije između Ljubije i Suhače do Sane i u rejon južno i jugozapadno od Bos. Novog. Zapadno od Bos. Novog i na južnom kraju velike i teško pristupačne planine Šamarica takođe su se prikupljale nove grupe bandi, pogotovo što Hrvati nisu temeljito izvršili čišćenje te planine i rejona između Sane i Une do linije Prijedor — Bos. Dubica. Pošto je Borbena grupa „Zapadna Bosna" krenula u napad na Kozaru sa slabo osiguranim zapadnim krilom, moralo se pri takvom razvoju situacije računati sa time da će za vreme operacije neprijatelj nadirati sa Šamarice u pozadinu zapadnog fronta, kao i sa juga protiv osiguranja na liniji zaprečavanja Sanski Most — Ljubija — Prijedor. Pokazalo se, dakle, da je bio ozbiljno ugrožen front okruženja oko planine Kozare. Ta situacija je nametala potrebu da se prefor-mira Borbena grupa „Zapadna Bosna", tim pre što napad nije više bio izvodljiv sa novoformiranim hrv. brd. div. koji su imali malu vrednost što se tiče jačine, opreme i organizacije. Zbog svega toga, komandujući general i komandant u Srbiji se odlučioi, uz saglasnost komandanta oružanih snaga na Jugoistoku, da Borbenoj grupi „Zanađna Bosna" dovede nema"ka pojačanja iz Srbije — jedan štab peš. puka, četiri peš. bataljona, četiri baterije i jednu inž. četu 714. pd. Još 23. jula krenula su ta pojačanja. Do njihovog dolaska trebalo je držati i ojačavati front okruženja oko Kozare, a tek tada nastaviti napad prema toj šumovitoj planini. Stalna opasnost U međuvremenu su borbe u zapadnoj Bosni postajale iz dana u dan sve jače. Poslednje sedmice juna, ustaničke grupe iz italijanske okupacione zone su pokušavale da pređu demarkacionu liniju južno od Banje Luke, južno od Sanskog Mosta i južno od Bos. Novog. U lokalnim borbama su ipak zadržane sve te grupe bandi i odbijeni su ostali lokalni pokušaji proboja ustanika koji su bili opkoljeni na Kozari, ali su se kod Hrvata ustanici uspeli probiti delimično duboko, nanoseći velike gubitke. Tako je 24. 6. morao biti odbijen napad bande, jačine 200 ljudi, na Štab 2. hrv. brigade. Istočno od Bos. Novog je iz dana u dan dolazilo do sukoba. Tu su dve hrvatske čete za osiguranje napustile svoje položaje pred lokalnim napadom jedne bande. Dan kasnije, 24. 6, ustanici, koji su dolazili iz italijan-ske zone, izbacili su hrvatsku posadu iz Rudice, južno od Bos. Novog. Ponovo su morali da budu angažovani nemački tenkovi da bi popravili situaciju kod Hrvata. U danima od 25. do 30. juna, neprijatelj je sa Kozare nastavljao sa pokušajima proboja protiv Borbene grupe „Zapadna Bosna". Nisu uspeli njegovi lokalni napadi na južnu grupu za zatvaranje. Kod zapadne grupe za zatvaranje došlo je do novih opasnosti. Vidno je opadala borbena vrednost hrv. brdskih div. Tu se daljim angažovanjem tenkova morao ponovo učvrstiti front okruženja. U međuvremenu su nemačke jedinice očistile ugroženu oblast iza 2. hrv. brd. brig. 28. juna je južna gruua lokalnim napadom zapadnog krila u severozapadnom pravcu zauzela 3—4 km zemljišta, savlađujući žilav otpor neprijatelja. Uz znatne gubitke za neprijatelja i neznatne sopstvene gubitke, osvojen je rejon severois-točno i severozapadno od Prijedora. Izviđanjem južne gruue ustanovljeno je da se severno od puta Banja Luka — Prijedor nalaze jaka poljska utvrđenja neprijatelja. Nastavljanjem lokalnih napada u cilju poboljšanja svoga položaja, južna grupa je 1. jula zauzela kotu 978 severno od Bistrice na slavnom grebenu Kozare. Avioni su uspešno tukli koncentracije bandi na zapadnom delu planine. Južna grupa je napadajući u severnom pravcu dostigla 2. jula greben sa obe strane kote 978, Lisina, severno od Kazarca. Dok se južni deo fronta okruženja postepeno pomerao na sever, delimično do grebena Kozare, morali su skoro svake noći da se suzbijaju pokušaji neprijatelja da se probije na zapad. U tim borbama junački su poginuli jedan nemački komandant bataljona i dva komandira čete. Početkom iula ponovo se zaoštrila situacija u pozadini Borbene grupe „Zapadna Bosna" zbog priliva ustanika iz eva-kuisane italijanske zone. 1 U prilogu I objavljenom u knjizi 2 nedostajale su sledeće stranice originala: 171—179, 178—185, 191—192, 197—214 i 226—228 obrade kapetana Ernesta Vishaupta, koje su naknadno pribavljene. Tekst se nastavlja: knjiga 2, prilog I, str. 1102 (deseti red odozgo). 2 Borbena grupa „Bader", Ia, Br. 2/42 str. pov. i k-t oruž. snaga na Jugoistoku, Ia, Br. 704/42 str. pov. 3 23. 3. je nemački oficir za vezu pri K-di ital. 2. A izvestio generala artiljerije Badera: „General Roata je potpuno saglasan sa namenavanim izvođenjem operacije. U pojedinostima je zauzeo sledeei stav: Da bi se dobilo u vremenu, treba umesto divizije „Sasari" angažovati div. „Kačatori dele Alpi", koja se sada nalazi u južnoj Dalmaciji. Tu diviziju treba u obalskoj zoni da smeni divizija koju treba dovesti iz Italije. Protiv istočne Bosne treba angažovati još jednu novu diviziju koja je bila predviđena za rejon Ljubljane. Tu diviziju treba angažovati pored divizije „Taurinenze", sa levim krilom otprilike duž linije Konjic —• Sarajevo". 25. 3. je oficir za vezu pri K-di ital. 2. A izvestio, dopunjujući namere generala Roate: Prema saopštenju komandanta armije, počelo je transportovanje dve granične divizije — „Mesina" (18. div.) i „Kačatori dele Alpi" (22. div.) — prema Kotoru i Dubrovniku da bi ih oslobodile. Poslednja divizija treba da krene na sever u rejon „Taurinenze" (1. brd. div.). Planira se angažovanje još jedne kompletne divizije zapadno pored „Taurinenze". Na kraju je nemački general pri Vrhovnoj komandi italijanskih oružanih snaga telegrafisao 27. 3. komandantu oružanih snaga na Jugoistoku: „Posadne divizije „Murđe" (154. pd) i „Emilija" (155. pd) dovode se iz Italije u južnu Dalmaciju, da bi tamo oslobodile snage za angažovanje u zajedničkim nemačko-italijanskim akcijama u istočnoj Bosni . .. Prema izveštaju nemačkog oficira za vezu pri K-di ital. 2. A, u zajedničkim akcijama biće od strane ital. 2. armije angažovane 1. alpinska divizija „Taurinenze", 22. divizija „Kačatori dele Alpi" i još jedna divizija." O vremenu početka operacra izvestio je nemački oficir za vezu pri K-di ital. 2. A sledeće: „Vreme prikupljanja divizija zavisi od dovlačenja dve nove divizije. Pošto se raspolaže samo sa ograničenim brdskim transportnim prostorom, mora se računati sa izvesnim zakašnjenjem. Komandant armije (general Roata) računa sa time da se deli-mično moraju izboriti planirani polazni položaji. To će možda zahtevati više nego što je predviđeno." 26. 3.: Nije moglo biti saopšteno vreme koje je potrebno za izvršenje transportovanja. General Roata nagoveštava da postoji mogućnost da se odgodi početak operacija. Nemački štab za vezu pri K-di ital. 2. A, Br. 126/42 str. pov. od 23. 3. 42, K-da 12. A, Ia, Br. 966/42 str. pov., nemački Štab za vezu pri K-di ital. 2. A, Ia, 130/42 str. pov. od 26. 3, K-da 12. A 617/42 str. pov. i nemački general pri Vrh. k-di ital. oružanih snaga, Ia, Br. 722/42 str. pov. od ... 3/42, K-da 12. A, Ia, br. 831/42. str. pov. 4 Tekst se nastavlja: knj. 2, pril. I, str. 1104 (sedmi red odozgo). 5 Isto, str. 1105 (šesti red odozdo). 6 Operativni štab Borbene grupe „Bader", Ic, Br. 163/42 pov. od 4. 42, Obaveštajni bilten o stanju neprijatelja br. 1. 7 Tekst se nastavlja: knj. 2, pril. I, str. 1109 (devetnaesti red odozdo). 8 Operativni štab Borbene grupe „Bader", Ia, Br. 309/42 pov. od 19. 4. 42 (K-t oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1491/42 pov. od 23. 4. 42). 9 Tekst se nastavlja: knj. 2, pril. I, str. 1112 (treći red odozgo). 10 K-t oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1028/42 str. pov. od 21. 4. 42.. 11 Borbena grupa „Bader", Ia, Br. 342/42 pov. od 22. 4 (K-t oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1466/42 pov. od 22. 4. 42). 12 K-t oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1466/42 str. pov. od 22. 4. 42. 13 Borbena grupa „Bader", Ia, Br. 358/42 pov. od 22. 4. 42 (K-t oruž. snaga na Jugoistoku, Ia, Br. 1488/42 pov. od 23. 4. 42). 14 OKW /WFSt/ Op. Br. 001383/42 str. pov. od 23. 4. (W. Bfh. Siidost, Ia, Br. 1039/42 str pov. od 23. 4. 42.) 15 Prema saopštenju nemačkog generala pri Vrh. k-di ital. oružanih snaga — W. Bfh. Siidost, Ia, Br. 1038/42 str. pov. od 23. 4. 42. 16 Borbena grupa ,.Bader", la, Br. 395/42 str. pov. od 24. 4. 42. (W. Bfh. Siidost, la, Br. 1052/42 str. pov. od 25. 4. 42). 17 Nemački štab za vezu pri K-di ital. 2. A. Br. 0106/42 pov. od 27. 4. 42. i K-t oruž. sn. na Jugoistoku, la, Br. 1563/42. pov. od 28. 4. 42. 18 Borbena grupa „Bader", Ia, Br. 120—123/42 str. pov. od 29. i 30. 4. 42. 19 K-t oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1111/42 str. pov. od 3. 5. 42. 20 OKW/WFSt/Op. Br. 001307/42 str. pov. od 3. 5. 42 (W. Bfh. Sudost, Ia, Br. 1118/42 str. pov. od 4. 5. 42.) 21 Prema izveštaju nem. Štaba za vezu pri K-đi ital. 2. A od 15. 5. 42. k-tu oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1204/42 str. pov. od 16. 5. 42. 22 Stav k-ta oruž. sn. na Jugoistoku prema namerama maršala Ka-valerta, dopis Ia, Br. 1133/42 str. pov. nemačkom generalu pri Vrh. "k-di ital. oružanih snaga. 23 Komandujući general i k-t u Srbiji, Ia, Br. 263/42 str. pov. od 23. 5. 42. 24 Dopis OKW /WFSt/ Op. (H) Br. 001593/42 str. pov. od 13. 5. 42. k-tu oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1181/42. str. pov. od 13. 5. 42. 25 Dopis OKW /WFSt/ Op. (H) Br. 001601/42 str. pov. od 12. 5. 42.. k-tu oruž. sn. na Jugoistoku, Ia, Br. 1182/42 str. pov. od 13. 5. 42. 26 K-t oruž. sn. na Jugoistoku. Ia, Br. 1237/42 str. pov. od 20. 5. 42. 27 OKW /WFSt/ Op. (H) 001777/42 str. pov. od 26. 5. 42. 28 Tekst se nastavlja: knj. 2, pril. I, str. 1116 (petnaesti red odozdo).
|