TELEGRAM PREDSTAVNIKA OPUNOMOĆENIKA MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA RAJHA NOJBAHERA OD 15. DECEMBRA 1943. POSLANIKU U BEOGRADU O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI U CRNOJ GORI[1] Strogo poverljivo Tretirati isključivo kao poverljivo TELEGRAM Cetinje, 15. decembra 1943. Primljeno: 16. decembra 1943. u 16,00 časova Br. 4 od 15. 12. Vrlo hitno Strogo poverljivo U vezi ovdašnjih događaja. Na Cetinje sam prispeo 11. 12. nakon vožnje od pet dana preko Albanije zbog blokiranih puteva. Službene prostorije i stan za poslanika Nojbahera su smešteni u bivšoj italijanskoj banci, čije su prostorije najvećim delom preuzete. Uspostavljen je kontakt sa nemaikim ustanovama a vođeni su duži razgovori sa članovima upravnih vlasti i partijskim funkcionerima. Sa nemačke strane naročto me podržava i pomaže mi u snalaženju dr Folmar [Volmar] iz Abvera. Situacija u Crnoj Gori nakon prvih utisaka je sledeća: 1.vojnička situacija: teritorija Crne Gore nalazi se pretežno u rukama partizana. Nemačka vlast se prostire na samo 5 od ukupno 15 srezova, a tu spadaju pre svega priobalni pojas kao i gradovi Cetinje, Podgorica, Danilovgrad, Nikšić, izuzev okoline tih mesta.[2] Komunikacije između gradova su delimično blokirane, a pokret je omogućen samo u konvoju. Podgorica predstavlja vojnički najjače uporište, Cetinje naprotiv momentalno ima samo 96 nemačkih vojnika. Četničke grupacije, u vidu žandarmerije i milicije, koje sarađuju sa Vermahtom broje oko 2500 ljudi.[3] Spremnost moralno pokolebanih četnika i njihovih političkih pristalica da sarađuju sa nama diktirana je izostankom engleske pomoći i strahom da bez podrške Vermahta, a u uslovima svog slabog komandovanja i nedostatka automatskog naoružanja, budu uništeni od strane vrlo dobro naoružanih Titovih bandi. Efikasnija upotreba tih snaga koje nam se priključuju mogla bi se ostvariti ako bi im se pridale manje nemačke jedinice — lovačke grupe koje bi predstavljale skelet tih snaga — i ako bi te snage dobile dovolino automatskog naotužania. Lokalne vlasti predlažu da se regrutacija vrši na licu mesta, da se izvrši mobilizacija u zemlji, što bi partizanima barem onemogućilo bazu za regrutovanje. 2.Stanovništvo Crne Gore u pretežnom delu nije ni za partizane ni za četnike, ali je rezignirano, a nema ni političkog ni vojnog rukovodstva da bi moglo sonstvenim snagama da pruži otpor. Upravni odbor se ne može smatrati političkim rukovodstvom, pošto je sam po sebi slab, a sa nemačke strane do sada na tu vlast nije preneta potrebna odgovornost da bi se ona na odgovarajući način mogla predstaviti narodu i javnosti.[4] Može se očekivati da će politički sukobi i lične netrpeljivosti, koje su duže vremena u prvom planu, popustiti ako Upravni odbor stvarno preuzme svoje zadatke, a Feldkomandantura[5] se ograniči na, usmeravanje i kontrolu. 3.Ne samo prosrpski elementi = bjelaši, već i autonomisti — zelenaši zastupaju mišljenje da u krajnjoj liniji nije moguće postojanje samostalne Crne Gore već je nužan njen naslon na jednu veću državnu zajednicu. Zelenaši se ne slažu sa bezuslovnim potčinjavanjem Beogradu, a time i potpadanjem pod vlast četnika koji su prema njihovom mišljenju, a uz pristanak Nemaca, već napravili od žandarmerije svoj instrument. Bjelaši prigovaraju zelenašima da zastupaju komunističke ideje, navodeći primer da su sin i zet vođe pripadnika zelenaša, Popovića, Titovi partizani[6]. Ovo bi se moglo objasniti time što su ove struje, koje su svojevremeno Italijani progonili kao autonomiste, potražile kontakt sa partizanima. Moguće je ujedinjavanje obeju grupa na bazi federativnog priključenja Srbiji. 4.Privredna situacija teritorije koja je stvarno pod našom kontrolom je ozbiljna, pošto su do sada raspoložive javne i prikrivene rezerve kao i italijanske ra-zerve na izmaku. Brašno će u Albaniji verovatno is-trajati do pristizanja transporta životnih namirnica čije je upućivanje najavio generalni opunomoćenik za privredu. Pošto transporti preko najkraće komunikacije od Peći nisu u stanju da priđu zbog dejstva partizana, ostaje jedino dostupan put preko Albanije — Skadra. Međutim, za ovo je neophodno obezbediti gorivo, jer transportovanje raspoloživim kamionima iz Uroševca nije moguće realizovati. Sa Feldkomandanturom je uređeno da se pristizanje životnih namirnica iskoristi u političko-propagandnom smislu. Zbog nedostatka goriva već 4 dana je obustavljeno snabdevanje Nikšića i Podgorice električnom strujom, a električna centrala Cetinje obustavlja rad 20. decembra. 5.Monetarna situacija zahteva nužno rešenje. Stanovništvo kao platežno sredstvo priznaje samo liru. Prema mišljenju lokalnih vlasti, količina lira iznosi oko 300 miliona i 292 hiljade. Sa naše strane, prema grubom proračunu, do sada je stavljeno u promet 5—10 miliona obveznica rajhsmaraka, koje stanovništvo veoma nerado uzima. Možda su potrebne lire, ali treba imati u vidu da je, zbog razlike u kursu, njihovo prelivanje moguće na teritoriju Hrvatske ili u deo Italije koji su okupirali Englezi. Stručnjaci lokalnih vlasti predložili su sopstvenu valutu, ali, u situaciji političkog i ekonomskog naslona na teritoriju Srbije, čini mi se da bi najbolje rešenje bilo uvođenje dinara kao platežnog sredstva. 6.Što se tiče prigraničnih problema, treba pre svega pomenuti gubitak solane u Ulcinju, koja leži na morskoj obali. Sopstvena proizvodnja soli omogućuje uštedu velikih izdataka, a sa druge strane nudi mogućnost razmene sa Albanijom. Pored pograničnih problema izgleda da je pretvaranje preduzeća koje su osnovali Italijani u privatno preduzeće i njegova predaja Crnoj Gori na svom mestu. U pogledu Kotora sledi specijalni izveštaj.[7] 7.U odnosu na Feldkomandanturu i Upravni odbor, stojim na stanovištu da se Upravnom odboru, bez obzira na buduću sudbinu zemlje, daju veća prava i odgovornost da bi mogao preuzeti vođstvo u partijskom predsedni-štvu u borbi protiv za sada postojeće stvarne i ideološke nadmoćnosti boljševizma. 8.Predstavnik Upravnog odbora je zamolio da poslaniku Nojbaheru isporučim srdačne pozdrave i zahvalnost za njegovu zainteresovanost za zemlju, jer poslanik Nojbaher predstavlja za Crnu Goru ono što je „majka za svoje dete". Kramarz Dodatno uputstvo šifrantskom birou: Molim vas prednji izveštaj dostavite Poslanstvu u Beogradu. Nojbaher[8] 1 Snimak telegrama (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-120, r. 2955, s. 470174—7. 2U visini ovog stava na margini sa leve strane izostavljen je pečat sia imen'ma ličnosti i odelenja kojima je dostavljen ovaj izveštaj. 3 Vidi dok. br. 74, 156 i 186. 4 O tome vidi dok. br. 161. 5 Reč je o Feldkomandanturi 1040 za Crnu Goru pod komandom general-majora Kajpera. 6 Sin Krste Popovića je narodni heroj Nikola Popović. 7 Vidi dok. br. 170. 8 Herman Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument