IZVEŠTAJ KOMANDANTA JUGOISTOKA OD 2. DECEMBRA 1943. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI I PRETENZIJAMA FAŠISTIČKE BUGARSKE U REJONU TETOVA, GOSTIVARA, DEBRA, KIČEVA I STRUGE[1] Poverljivo KOMANDANT JUGOISTOKA K-da Grupe A. „F" Štab, 2. 12. 43. Operativno odelj. br. 3940/43. pov. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA/ŠTAB OPERATIVNOG RUKOVOĐENJA/OPERATIVNO ODELJ. (KOPN. SNAGA) JUGOISTOKA Stanje u srezovima Tetovo, Gostivar, Debar, Kičevo, Struga[2] Niže navedene ocene oslanjaju se na izveštaj jedne vojne komisije, koja je bila odaslana u predmetno područje u vremenu od početka do sredine novembra. Bugari tvrde da je na hiljade Bugara—Makedonaca oterano od kuće i kućišta, da su njihovi domovi spaljeni, da su nekažnjeno vršena ubistva i pljačke, da su žene napadane i silovane. Stanovništvo da nije bilo nastrojeno komunistički nego uvek pronemački. Umirenje situacije i mogućnost da zemlja bude dovedena u stanje mira Bugari vide samo u okupaciji područja putem bugarske vojske i pripajanju bugarskom kraljevstvu. Nasuprot tome se sa zvanične albanske strane konstatuje: Makedonsko stanovništvo nije ni na koji način bilo sistematski proganjano. Albanci su voljni da sopstvenim snagama stvore mir i red i spremni su u svako doba da makedonsko-bu-garskom stanovništvu omoguće da dođe do svojih prava, U porastu banditskog pokreta učestvuje ne samo albanski deo stanovništva, nego se pri bandama nalazi velik deo Crnogoraca, Srba i Makedonaca. Iz nacionalističkih albanskih krugova su se za borbu protiv komunista formirale protivbande, koje kao jedini cilj pred sobom vide uništenje komunista i razbojnika. Prema ovim događajima vojna komisija zauzima stav kao što sledi: Ako je u opštoj političkoj zbrci za poslednje dve godine došlo do borbi između nacionalističkih i komunističkih bandi, do nasilja, paljevina i tome slično, to krivicu u prvom redu treba tražiti u tipičnim balkanskim okolnostima na Balkanu. Pljačkanjem, paljevinama i ubistvima pogođeni su svi delovi stanovništva. Nasuprot tome, Albanci se tuže na potlačivanje i progone albanskog stanovništva na novobugarskom području u rejonu Kačanik—Skoplje.[3] Tamo živi, u zatvorenim naseobinama, oko 250.000 Albanaca, koji ni na koji način nemaju mogućnosti da učestvuju u javnom životu. Rezime: Razlog za nemir u spornom području je uglavnom u tome što je albanski upravni aparat zatajio, odnosno u tome što nedostaje državna izvršna vlast a time i državni autoritet. Usled italijanskog perioda okupacije kao i usled kapitulacije italijan-ske vojske, kriminalni instinkti delova albanskog stanovništva našli su podesno tlo. Komunistička i bugarska propaganda su doprinele tome da zaoštre suprotnosti između albanskih i make-donsko-bugarskih elemenata. Postoji utisak da bugarska strana treba da prema nekom koji to spolja posmatra pokaže nužnost bugarske intervencije. Albanska vlada pa i albanski narod pokazuju težnju da s Bugarima — Makedoncima žive u miru i prijateljstvu. Velik deo bugarsko-makedonskog stanovništva zato i ne želi pripajanje bugarskom kraljevstvu. Kod Bugara međutim nikad ne dolazi do izražaja volja da se slože s Albancima. Albanci daju izvanredno borbeni utisak. Njih treba u tom pogledu oceniti znatno više nego Makedonce. Bugarska okupacija u sadašnje vreme bi izazvala nove nemire. Određivanje jedne nove granice u korist Bugara osetljivo bi povredilo albanski nacionalni osećaj koji se budi. U cilju upotpunjavanja slike prilažu se dva izveštaja. U prilogu 1, major fon Štokhauzen [von Stockhausen], od vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, daje kratak izveštaj o tome što je doživeo kao učesnik na gore navedenom putu vojne komisije.[4] Sto se tiče priloga 2, to je prepis jednog izveštaja rukovodioca ratne organizacije Bugarske.[5] Za komandanta Jugoistoka (K-da Grupe A. ,,F") Načelnik štaba Po ovlašćenju Zelmajr [Selmayr] Podela: K-da 2. okl. A. Vojnoupravni komandant Jugoistoka u kući: Obavešt. odelj. Operativno odelj. Operac. dnevnik 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-311, r. 188, s, 75—7. 2 Vidi dok. br. 159. 3 Reč je o teritoriji Jugoslavije koju su okupirale bugarske oružane snage, odnosno teritoriji SR Makedonije. 4 U izvežtaju majora Štokhauzena stoji da u struškom srezu živi 36.882 Makedonca i 15.117 Albanaca, zatim piše o njihovim suprotnostima u verskom, kulturnom i političkom pogledu, kao i o nepostojanju želje kod Makedonaca za pripajanje Bugarskoj. U vezi s tim on predlaže da to područje okupira Nemaćki Rajh (AVII, NAV-T-311, r. 188, s. 72—3). 5 Rec je o izveštaju šefa Ispostave Abvera u Sofiji (kamufliran naziv: Kriegsorganisation) od 23. novembra 1943. o vojno-političkoj situaciji na području Tetovo — Gosti var — Debar — Kičevo — Struga (AVII, NAV-T-311, r. 188, s. 80—3). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument