| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ VOJNOPRIVREDNOG OFICIRA U ZAGREBU OD 15. NOVEMBRA 1943. O EKSPLOATACIJI PRIRODNIH I PRIVREDNIH BOGATSTAVA SA TERITORIJE HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE ZA POTREBE VERMAHTA[1] Poverljivo! Nemački vojnoprivredni oficir Zagreb Az. 65c 10, Gr. I, br. 2745 pov. Zagreb, 15. novembra 1943. OPŠTA SITUACIJA Na političkom polju protekli mesec bio je u znaku velike reorganizacije kabineta, koja je zahvatila skoro sva ministarstva.[2] Ministarstvo narodne privrede koje postoji od početka godine podeljeno je na 3 ministarstva: 1.) Ministarstvo za zanatstvo, industriju i trgovinu (dr Cabaso),[3] 2.) Ministarstvo za poljoprivredu i ishranu (dr Hefer),[4] 3.) Ministarstvo za šumarstvo i rudarstvo (dosadašnji ministar privrede ing. dr Balen).[5] Ne primećuje se da je reorganizacija kabineta imala znatnijeg uticaja na raspoloženje i držanje stanovništva. Prodor nemačkih jedinica sa hrvatskog kopna na Jadran bio je za ustanike znak za najveću aktivnost, jer su imali pred očima isti cilj — posedanje obale. U principu izbegavaju otvorenu borbu u većim odredima. Njihovi poduhvati su usmereni na rušenje pozadinskih veza (puteva, mostova, železničkih pruga, stanica) i ometanje dotura prepadima, te postaju opasni zbog planskog izvođenja. Tim načinom borbe najteže je para-lisana industrija naoružanja i vojna privreda. Dejstva ustanika onemogućavaju započete radove u luci Ploče. Za sada još nema vesti o ishodu preduzetih vojnih mera. Radi se na putu Metković — Ploče. Rudnike uglja u Kreki i Bukinju, solanu u Kreki, Fabriku špiritusa, kvasca i glicerina u Kreki i Fabriku sode u Lukavcu ponovo su posele nemačke jedinice sredinom novembra. U toku su ispitivanja o stvarnom obimu razaranja. Rudnici uglja u Zenici i Kaknju rade ograničenim kapacitetom zbog nestašice struje. Čeličana i valjaonica u Zenici ne radi. U toku su radovi na raščišćavanju. Izrada granata se nastavlja u ograničenom obimu iz zaliha čelika. Početak ponovne proizvodnje zavisi od popravke topionice Vareš koju su 21. 10. razorili ustanici[6], kao i od popravke velikog turbogeneratora. Još nema izveštaja o stvarnom obimu razaranja u Varešu. Popravka turbogeneratora trajaće 2—3 meseca. Vojnoprivredni oficir u Zagrebu se angažovao oko nabavke rezervnih delova i pregovora sa AEG. Gasovod Tvornice gasa u Kutini koji su ustanici minirali Dočetkom novembra i naftovod na Gojilu popravljeni su za 24 časa.[7] Teži je bio gubitak 24 vagona-cisterne sa 380 t nafte, koje su ustanici zapalili na pruzi između Banove Jaruge i Kutine.[8] Kao posledica teške situacije u pogledu plovidbe na Jadranu i stalnog ometanja železničkog saobraćaja, došlo je do ozbiljne situacije na polju ishrane dalmatinskog obalskog područja. Počeo je dovoz žitarica za hleb u srednju Dalmaciju pomorskim putem. Angažovanjem vojnoprivrednog oficira u Trstu (Vojnoprivredni štab Jugoistoka) do sada je prevezeno brodovima u Šibenik oko 100 t raži. Vrednost novca i dalje pada. Novčani opticaj je u periodu od 30. aprila do 15. oktobra 1943. porastao sa 22,2 milijarde na 33 milijarde kuna. Nemačko-hrvatski kliring pokazivao je 31. oktobra 1943. sledeće stanje: Robni konto, RM 159.710.538,35 Konto radničkih šted. uloga, RM 557.749,07 Spec. kliring Koruške i Kranjske, RM 743.805,91 Specijalni konto ,,M", RM 319.344.249,82. U međunarodnom trgovinskom prometu bilo bi značajno da se zaključi sporazum o razmeni robe na bazi kompenzacije između Hrvatske i Slovačke, ako bi Hrvatskoj pošlo za rukom da isporuči potrebnu robu na bazi kompenzacije. II ISHRANA Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu i ishranu, u periodu od 1. jula do 11. novembra 1943. godine preuzete su po tekućim ugovorima sledeće količine: pšenice, 5.700 vagona (po 10 t) raži, 180(po 10 t) ječma, 972(po 10 t) zobi, 1093 (po 10 t) kukuruza, 154(po 10 t) pasulja, 178(po 10 t) krompira, 2800(po 10 t) 11077 kukuruza i žita, 8.899(po 10 t) Broj nesnabdevenih potrošača u Hrvatskoj iznosi 3,367.025 lica. Godišnje potrebe u žitu i kukuruzu za potrošače iznose, na osnovu sada važećih sledovanja, oko 27.195 vagona, osim toga za Hrvatsku vojsku je potrebno oko 219.600 metarskih centi, tako da bi pri sada važećim sledovanjima, bilo potrebno godišnje oko 29 390 vagona žita i kukuruza. S obzirom na predviđeno povećanje sledovanja, ukupne potrebe bi se povećale na 35.210 vagona, dok je trenutno prikupljeno oko 8.100 vagona kukuruza i žita. Pod pretpostavkom da je od nove žetve već potrošeno za dvomesečne potrebe 4.900 vagona, iz navedenih cifara se vidi da od pristiglih količina žita i kukuruza preostaje zaliha od 3 200 vagona, tj. količina da se pokriju potrebe za oko 5 sedmica. Za sada je teško sagledati za koliko će se taj rezultat poboljšati daljim ubiranjima žetvenih prinosa,, s obzirom na ustanak. Izvestan oslonac bi mogla da pruži činjenica da je u periodu od 13. oktobra do 11. novembra 1943. prikupljeno oko 700 vagona kukuruza i žita. Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede je procenilo ukupne količine ovogodišnje žetve na 30.000 vagona žita i kukuruza. Bilo bi, dakle, teorijski, moguće da se približno pokriju potrebe ako to ne spreče ustanici. III RADNA SNAGA a)Angažovanje radne snage u pogonima važnim za vojnu privredu Nije bilo izmena u odnosu na prethodni izveštaj. Ipak, treba ukazati na opasnost da bi u bosanskim pogonima koji su navedeni u uvodu, a koji su se poslednjih dana nalazili u rukama ustanika, radnici mogli postati žrtve prisilnog regrutovanja od strane ustanika ili bilo kako pasti pod uticaj nepovoljnih, životnih uslova. b) Upućivanje hrvatskih radnika u Rajh U mesecu oktobru 1943. upućen je u Nemačku 591 hrvatski radnik. Razlozi za slab rezultat vrbovanja leže u nemirima koji vladaju u zemlji i čestim prekidima železničkog saobraćaja, koji su odvraćali stanovnike od putovanja. Vrbovanje koje je u oktobru trebalo sprovesti pravcem Sl. Brod — Doboj — Tuzla nije se moglo izvršiti zato što su ustanici zauzeli Tuzlu. Ukupan broj hrvatskih radnika koji su od 1. maja 1941. upućeni u Nemačku iznosi 141.200, od kojih se izvestan deo već vratio.[9] IV SNABDEVANJE UGLJEM I ELEKTRIČNOM ENERGIJOM Proizvodnja uglja u mesecu oktobru iznosila je maksimalna 38.000 t, dok je moglo da bude proizvedeno 210.000 t. Trebalo je da Raih isporuči 114.000 t, od kojih je primljena samo manja količina zbog loših prilika u pogledu transporta. U Indiji i Kostajnici došlo je zbog nestašice uglja do privremenog zastoja u radu električnih centrala, a nastupile su i ozbiljne teškoće u električnoj centrali u Zemunu.[10] V SAOBRAĆAJ Saobraćaj na pruzi normalnog koloseka Zagreb — Brod — Zemun i dalje stalno ometaju ustanici svojim prepadima. U periodu od 15. oktobra do 11. novembra 1943. izgubljeno je 38 lokomotiva i 147 vagona. Zapaljeno je 18 stanica. Dignut je u vazduh 21 most i nadvožnjak. Dravska pruga je i dalje zakrčena, kao i veze prema Italiji. 11. novembra 1943. došlo je do zastoja na stanici Zagreb od 11 vozova sa 795 vagona. U Brodu stoji 668 vagona koji su određeni za prelazak na bosansku uskotračnu prugu.[11] Pruga Doboj — Tuzla je u prekidu. U mesecu za koji se podnosi izveštaj bilo je raznih prekida na pruzi Sarajevo — Mostar — Dubrovnik. Pomorska plovidba Plovidba Jadranom i dalje je nesigurna. Ispred Dubrovnika je potopljen parobrod „Fiser" sa ,8000 t robe, tako da je otpao važan brod za prevoz boksita. Dunavska plovidba
Dobijanje i otpremanje sirovina Rudnik železa Ljubija ne radi posle prepada ustanika.12 Razoreni su električna centrala, sva postrojenja za utovar, deo jamskih lokomotiva i deo žičare. Za sada se još ništa ne zna o obimu razaranja u samom rudniku. Uprava rudnika namerava da utovari postojeće količine sa hrpišta. Sada ima na skladištu 200.000 t siderita i 20.000 t limonita. Za Jesenke je u oktobru otpremljeno 1.052 t. Iz Vareša nije otpremljeno ništa.
VII PROIZVODNJA ZA NEMAČKI VERMAHT (uključujući uskladištenje) Pored fabrika koje su u poslednjem izveštaju navedne, ispali su iz proizvodnje i sledeći pogoni: 1.) Ustanici su 20. 10. 43. zauzeli i delimično porušili najveću topionicu hrvatskih rudnika i topionica A.D.Vareš.[15] 2.) Najveći pogon za izradu baraka u Hrvatskoj, pilana Zavido-vići, morao je u oktobru da obustavi rad, jer se nisu mogle dovesti oblice iz šuma.[16] 3.) Fabrika stakla Hum na Sutli koja proizvodi flaše za vojsku morala je privremeno obustaviti rad jer su ustanici napali i porušili rudnik uglja Klenovac koji radi za fabriku. Proizvodnja municije morala se ograničiti na preradu postojećih malih rezervi sirovina, jer je čeličana Zenica zbog delimičnog razaranja prestala da isporučuje čelik za zrna.[17] Snabdevanje pogona i električnih centrala ugljem i dalje je kritično i veoma se nepovoljno odrazilo na proizvodnju u skoro svim pogonima. U prošlom mesecu je prikupljanje kožica bilo veoma slabo. Od naloga iz prošlog meseca i to: 70 direktnih vojnih naloga 22 naloga za uskladištenje 11 manjih naloga i 9 hrvatskih naloga, koji su zbog važnosti za vojnu privredu povereni Vojnoprivrednom štabu u Zagrebu, likvidirano je 6 direktnih vojnih naloga i predato 8 novih, jedan delimično a jedan potpuno storniran zbog nestašice materijala, tako da u novembru ima kod 54 firme i 2 udruženja:[18] 70 direktnih vojnih naloga, 22 naloga za uskladištenje, 11 manjih naloga, 9 hrvatskih naloga, dakle, ukupno 112 naloga. Stanje naloga u mesecu za koji se podnosi izveštaj u 1000 RM:
* 1 nalog u vrednosti od, RM 100.000 i 1 ostatak naloga u vrednosti od RM24.000 pot Bem[19] 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-77, r. 1318, s. 923—9. 2 Misli se na ministarstva ustaške NDH. 3 Josip 4 Stjepan 5 Josip 6 i 15 Rudnik železa Vareš i železara u istom mestu bili su od velike važnosti za vojnu industriju Vermahta zbog toga što se ruda na licu mesta mogla prerađivati. Mesečni iskop rude u Varešu bio je sle-deći: u novembru 1942. godine 14.349 tona, u decembru 11.902 t, u februaru 1943. godine 12.000 tona, u martu 15.086 t, u aprilu 13.053 t i u junu 11.640 tona. Prema tome, za šest meseci izvađeno je 78.030 tona železne rude, a pošto je iskop rude bio i u ostalim mesecima na tom nivou, u periodu novembar 1942 — oktobar 1943. izvađeno je oko 150.000 tona rude. Kapacitet prerade železne rude u železari Vareš iznosio je od 6.500 do 9.000 tona mesečno. Redovna proizvodnja u železari Vareš i eksploatacija rudnika za potrebe Vermahta prekinute su 20/21. oktobra 1943, pošto su jedinice 17. udarne divizije NOVJ zauzele Vareš i uništile visoke peći železare i rudnička postrojenja (AVII, NAV-T-77, r. 1318, s. 836—922; tom IV, knj. 18 dok. br. 128. 167, 202, 212 i 214; Antun Miletić, Prilog proučavanju eksploatacije prirodnog i privrednog potencijala Bosne i Hercegovine od strane Trećeg Raiha (novembar 1942 — novembar 1943), AVNOJ i NOB u Bosni i Hercegovini, Rad, Beograd, 1974, str. 258—260). 7 i 13 Eksploatacija nafte iz naftonosnih polja Goiila iznosila je u 1942. godini 9.605 t, u 1943. godini 21 582 t, a u 1944. godini 26.558 tona. Ova nafta je prerađivana u razne derivate za potrebe Vermahta u rafinerijama u CaDardima kod Siska i u Bos. Brodu (AVII, NAV-T-77, r. 1318, s. 836—922). 8 Ovu diverziju, 10. novembra 1943, izveo je 1. diverzantski bata-ljon 6. korpusa NOVJ i Posavski NOP odred (tom V, knj. 21, dok. br. 104 i 186). 9 Prema evidenciji nemačkog vojnoprivrednog oficira u Zagrebu, ukupan broj poslatih radnika i radnica u Nemački Rajh od 1. maja 1941. do iuna 1943. iznosio je 136.400. Ako se ovom broju dodaju još u junu 1943. godine 1.365. u julu 768, u avgustu 1.242, u septembru 1 212, u oktobru 591 i u novembru 950 nasilno odvedenih ljudi i žena i minimalni broi dobrovoljaca, onda ie ukupno do kra'a novembra 1943. u Nemački Rajh upućeno 142.528 ljudi i žena (Antun Miletić, n.č., AVNOJ i NOB u Bosni i Hercegovini, str. 264). 10 I aktivnost jedinica NOVJ uticala je d:a se nije mogla vršiti eksploatacija uglja u planiranim količinama. Tako je već polovinom jula 1943. otpala eksploatacija uglja u mnogim rudnicima, i to: — Rudnik u Kaknju, kapaciteta 28.000 tona mesečno sa svim instalacijama i postrojenjima i termoelektranama uništile su, 28/29. juna 1943, jedinice 5. udarne divizije NOVJ uz pomoć 2.000 rudara, od kojih se većina uključila u njihove redove. — Rudnik u Durđeviku, kapaciteta 11.000 tona mesečno, čija su postrojenja i instalacije kod Tuzle spalili 2. jula 1943. borci 7. krajiške udarne brigade 7. divizije NOVJ. — U Banovićima, kapaciteta 7.000 tona mesečno, u rudarskom ba-senu kod Tuzle (Banovići — Đurđevik, Radin i Begov Potok), godišnjeg kapaciteta 330.000 tona, borci 3. proleterske udarne br'gade 2. proleterske udarne divizije NOVJ uništili su 7. jula 1943. instalacije i potopili rudničke jame. — Rudnik u Ugljeviku, kod Bijeljine, kapaciteta 2.500 tona mesečno, porušio je 16. juna 1943. Majevički NOP odred, ojačan 1. bata-ljonom 2. vojvođanske NOU brigade. —Isto su tako prekinuli rad rudnici u Radinu, kapaciteta 4.000 tona mesečno, i u Begovom Potoku, kapaciteta 6.000 tona mesečno. Tim dejstvima jedinice NOVJ onemogućile su i sprečile eksploataciju 58.000 tona uglja mesečno za potrebe Vermahta, tako da su av-gusta 1943. za eksploataciju uglj;a ostali Vermahtu rudnici na teritoriji NDH, čija je mesečna proizvodnja iznosila: 48.100 tona mrkog uglja i 7.570 tona lignita. A od rudnika u Bosni, Vermaht je i dalje u smanjenom obimu eksploatisao: Kreku, kapaciteta 33.000 tona mesečno, Brezu, kapaciteta 3.000 tona mesečno, Zenicu, kapaciteta 5.400 tona mesečno i Vrdnik, kapaciteta 2.000 tona mesečno. Takođe 1. oktobra 1943. poplavljen je i rudnik uglja i uništena električna centrala Kreka. Prema tome, zahvaljujući dejstvima jedinica NOVJ. ostali su neostvareni planovi Vermahta, jer najveća količina uglja koju su transportovali za svoje potrebe u toku jednog meseca nije prelazila 130.000 tona. Međutim, već u oktobru 1943. od njihovog plana eksploatacije od 210.000 t mesečno, otpalo je zbog rušenja 68°/o od ukupne proizvodnje uglja u NDH. Pod kontrolom Vermahta ostalo je svega 15°/o od ukupne proizvodnje uglja, a ostatak su ometale jedinice NOVJ (AVII, ta. NOP reg. br. 25/7, k. 781; NAV-T-77, r. 1318, s. 915—22; tom II, knj. 1, str. 304; tom IV, knj. 14, dok. br. 88, 105, 161, 167, 176. 177, 179, 181 i 250; knj. 15, dok. br. 13, 14, 78, 238. 241. 260 i 270; Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knj. 1, str. 460. Sutjeska, Zbornik sjećanja, knj. 1, str. 312—315; Antun Miletić, n.č., AVNOJ i NOB u Bosni i Hercegovini, str. 263—264). 11 Situacija u pogledu saobraćaja, naročito železničkog, zbog aktivnosti snaga NOVJ, bila je veoma otežana od novembra 1942. do novembra 1943. što je uticalo i na smanjenu eksploataciju sirovina, uglja i drugih dobara sa nemačke okupacione teritorije tzv. NDH. Snage Vermahta su zato poklonile naročitu pažnju obezbeđenju železničkih pruga u Bosni i Hercegovini i glavne železničke pruge Zagreb — Slavonski Brod — Beograd kao i povećanju propusne moći tih pruga. Međutim, te želje i planove na jednosmernim uskotračnim prugama Slavonski Brod — Doboj — Sarajevo — Konjic — Mostar — Dubrovnik, Sarajevo — Višegrad, Banjaluka — Prijedor — Bosanski Novi — Kostajnica nisu mogli ostvariti zbog aktivnosti jedinica NOVJ. Naročito je bila ugrožena pruga u dolini reke Bosne, koju su krajem 1942. i početkom 1943, po direktivi Vrhovnog štaba NOV i POJ, rušile, napadale stanice i vozove i uništile stanična postrojenja jedinice 1. proleterske i 3. udarne divizije NOVJ. Dok su pripadnici Vermahta osposobljavali taj deo pruge za uspostavljanje saobraćaja, diverzije na pruzi Bosanski Novi — Kostajnica i Banjaluka) — Prijedor — Bosanski Novi vršile ,su jedinice 5. krajiške NOU brigade, a na pruzi Konjic — Mostar Mostarski bataljon 10. hercegovačke NOU brigade. I tokom 1943. godine nastavljeno je još intenzivnije sa diverzijama na tim prugama i sat napadima na vozove (uništavane su lokomotive, vagoni i roba) i na železničke stanice. U takvim uslovima Vermaht se ograničio samo na obezbeđenje pruga i objekata od primarne važnosti za njih i na taj način uspeo i u takvim uslovima održavati železnički saobraćaj. Nemački komandanti i njihovi privredni savetnici preduzeli su zato radikalne mere ograničenja civilnog želez-ničkog saobraćaja, davanja preimućstva transportu operativnih jedinica, opremi i doturu hrane, a zatim transportu strategijskih sirovina i uglja. U tom cilju su vršili i raspodelu železničkih vagona, tako da je Železnička direkcija u Sarajevu, u prošeku, mesečno imala na raspolaganju 18.000 vagona, od čega je u Slavonskom Brodu, zbog prelaska s uzanog na normalni kolosek, moralo biti pretovareno oko 10.000 va-gona mesečno. U ovim vagonima su se, pored trupa Vermahta, najviše prevozile boksitne i železne rude i ugalj. Broj angažovanih i pretovarenih vagona u pojedinim mesecima je bio sledeći:
Kad je reč o pretovaru sirovina i uglja, on je vršen i u Dubrovniku iz železničkih vagona na brodove, u proseku oko 500 vagona, i u Metkoviću, oko 400 vagona mesečno u toku 1943. godine (AVII, NAV-T-77, r. 1318, s. 836—922; tom IV, knj. 7, dok. br. 204, knj. 8, dok. br. 11, 129, 186, 215, 221, 227, 228, 241, 250—253, knj. 9, dok. br. 8, 11 i 347; Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knj. 1, str. 345—346). 12 Dva bataljona 8. krajiške udarne brigade 4. udarne divizije NOVJ i Podgrmečki NOP odred, 14/15. oktobra 1943, zauzeli su, posle kraće borbe, rudnik Ljubiju (tom IV, knj. 18, dok. br. 88, 99, 100 i 101). 14 Iz sledeceg pregleda se vide količine boksitne rude u skladištima u rudnicima na području Mostara i Splita1 i na stovarištima u lukama, zatim, koliko je ove rude iskopano u navedenim područjima i koliko je boksita mesečno transportovano u Nemački Rajh od novembra 1942. do novembra 1943.
U ovom pogledu nisu prikazane količine eksploatisane rude boksita iz rejona Bosanske Krupe, jer su one bile neznatne u odnosu ns> rudnike u području Mostara i Splita. Tako se na skladištu rudnika oko Bosanske Krupe nalazilo u februaru 1943. svega 7.232 tone a na stova-rištu žel. stanice u tom mestu 800 tona boksita. Celokupnu organizaciju ovako zamašnog plana eksploatacije i transporta boksita organizovali su, pored nemačkog vojnoprivrednog oficira u Zagrebu, savetnik nemačkog poslanstva u NDH dr Kin (Kiihn), kapetan Ros (Roos), direktor koncerna za boksit Koh (Koch) i Organizacija Tot Međutim, Vrhovna komanda Vermahta nije bila zadovoljna rezultatima eksploatacije u 1941. i 1942. godini, jer se njihov plan od oko najmanje 450.000 tona boksita godišnje ostvario tek od kraja 1942. do oktobra 1943. godine. Ovaj plan je uglavnom realižovala Organizacija Tot, koja je vršila organizaciju eksploatacije boksita i transport do stanica i luka. Organizacija Tot je za to imala na raspolaganju 108 kamiona, sa mogućnošću transporta 550 tona boksita, ali su praktično imali dnevno 63 ispravna kamiona sa 370 tona utovarnog prostora (AVII, NAV-T-501, r. 248, s. 601; T-77, r. 1318, s. 836-922; T-34, r. 8, s. 1368124 i 1368155; T-71, r. 6, s. 398799-801; T-77, r. 1290, s. 998; Zdravko Cvetković, Utjecaj nekih privrednih činilaca na borbenu aktivnost neprijateljskih snaga na području BiH u prvoj polovini 1943. godine, Zbornik radova „Neretva — Sutjeska", str. 670—691). l6 Jedinice NOVJ i partizanski odredi su sprečavali dovoz drveta — oblica (koje su ležale posečene u šumama) u fabriku za proizvodnju montažnih baraka u Zaviđovićima. Ovi proizvodi su bili poručeni za istočni front, a proizvodnja mu je tokom cele 1943. opadala, dok nije potpuno obustavljena. Kaid je reč o drvetu, za potrebe Nemačkog Rajha posečeno je preko 8 miliona kubnih metara hrastavog, jasenovog, bukovog, jelovog i brestovog drveta (AVII, NAV-T-77, r. 1318, s. 915—22; Antun Miletić, n.č., AVNOJ i NOB u Bosni i Hercegovini, str. 258). 17 Ova oštećenja fabričkih postrojenja čeličane, valjaonice, električne centrale, rudnika uglja i skladišta u Zenici izvedena su 10/11. oktobra 1943. od strane ilegalaca iz Zenice i boraca 3. proleterske udarne brigade 1. proleterske udarne divizije NOVJ (AVII, a. NOP, reg. br. 8/2 i 40/2; k. 711; tom IV, knj. 18, dok. br. 196 i 212). 18 Stanje porudžbina i isporuka gotovih proizvoda i polufabrikata za potrebe Vermahta u fabrikama, uslužnim i zanatskim radionicama u NDH, vrednovano u rajhsmarkama, od decembra 1942. do novembra 1943. bilo je sledeće:
Iz ovog pregleda proizlazi da je, u prošeku, mesečno bilo 109 porudžbina kod fabrika i uslužnih i zanatskih radionica u NDH. Međutim, broj porudžbina u toku jednog meseca bio je znatno manji, s obzirom na to da je svakog meseca jedan deo porudžbina, zbog nerealizovanja, prenet u naredni mesec. Na primer, u decembru 1942. primljeno je 56 novih a preneto iz novembra 28 porudžbina za gotove proizvode i polu-fabrikate. Vrednost ovih novoprimljenih i prenetih porudžbina iznosila je 51,438.000 rajhsmaraka. Ukupna vrednost porudžbina od decembra 1942. do novembra 1943. iznosila je 224,508.000 rajhsmaraka. Od ove sume vrednost isporučenih proizvoda iznosila je 117,683.000 rajhsmaraka ili svega 52,5%, dok je vrednost nerealizovanih porudžbina iznosila 106,825.000 rajhsmaraka (AVII, NAV-T-77, r. 1318, s. 836—9). 19 Hans Behm, potpukovnik
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||