IZVEŠTAJ NEMACKOG ŠTABA ZA VEZU PRI ITALIJAN-SKOJ GRUPI ARMIJA „ISTOK" OD 15. NOVEMBRA 1943. O TOKU RAZORUŽANJA ITALIJANSKIH ORUŽANIH SNAGA OD 8. DO 15. SEPTEMBRA 1943. U DALMACIJI, CRNOJ GORI, KOSOVU I ALBANIJI[1] Poverljivo E. O.,[2] 15. novembar 1943. Centar za rasformiranje bivšeg Nemačkog štaba za vezu pri bivšolj ital. Gr. A. „Istok" Pregled o događajima u Albaniji od 8. do 15. sept. 1943. TAKTIČKA SITUACIJA Ital. Grupa armija „Istok"[3] sa sedištem u Tirani imala je 8. septembra sledeće odseke: a) Albaniju b) Crnu Goru c) Oblast Dubrovnika (Ragusa) d) Ital. ostrva Jegejskog mora. Njoj je bila potčinjena K-da ital. 9. A sa sedištem u Tirani. Ona je imala sledeće odseke: 1)Odsek Skadar — Kosovo sa a)ital. div. „Pulje", div. k-dno mesto Prizren, b) dodeljene jedinice Armije u jačini manje divizije. 2) Odsek ital. IV AK sa štabom u Draču i divizijama: a) ital. div. „Brenero", div. k-dno mesto Drač b) ital. div. „Parma", div. k-dno mesto Valona c) ital. div. „Peruđa", div. k-dno mesto Tepelene. 3)  Odsek ital. XXV AK, sa štabom u Elbasanu i divizijama: a) ital. div. „Firence", div. k-dno mesto Debar b) ital. div. „Areco", div. k-dno mesto Korča Osim toga: Armiji je neposredno bio potčinjen jedan odred za povremeno angažovanje koji se sastojao od 3 konj. puka: a) „Kvide" [Quide], b) „Monferato" [Monferrato] c) „Firence". Odsek Crne Gore (b): sa ital. XIV AK, štab u Podgorici i divizijama: a) ital. div. „Emilija", div. k-dno mesto Herceg-Novi, b) ital. div. „Ferara", div. k-dno mesto Cetinje, c) ital. div. „Taurinenze", div. k-dno mesto Nikšić, d) ital. div. „Venecija", div. k-dno mesto Berane, e) nem. 118. lov. divizijom, div. k-dno mesto Brodarevo. Odsek Dubrovnik (c) sa ital. VI AK u Dubrovniku i divizijama: a)ital. div. „Murđe", div. k-dno mesto Dubrovnik b) ital. div. „Marke", div. k-dno mesto okolina Dubrovnika Odsek ital. ostrva Jegejskog mora (d) koji je sa oba ostrva Rodosom i Samosom bio neposredno potčinjen Gr. A „Istok", sa divizijama: a)ital. div. „Regina", div. k-dno mesto Rođos b)nem. jur. div. „Rodos", div. k-dno mesto južni deo Rodosa, c)ital. div. „Kuneo", div. k-dno mesto Samos. Osim toga u Albaniji su postojali: Ital. obalska zaštita 300 km duž obale sa 30 baterija topova 6,5, 7,6, 10, 12, 14,9 i 15,2 cm, uključujući 2 baterije 10 i 15,2 cm, na ostrvu Saseno ispred luke Valona. Zatim je u Albaniji bila jaka vojna uprava i znatno jedinica za dotur i snabdevanje. Ukupna jačina svih ital. jedinica u Albaniji bila je 90.000 oficira i vojnika, a u Crnoj Gori 60.000, dok je u oblasti Dubrovnik bilo 30.000 ljudi. U julu ove godine, kada je u Tiranu stigao Nemački štab za vezu pri ital. Gr. A „Istok", u Tirani (gradu sa 45.000 stanovnika) bilo je 1.200 ital. oficira i službenika, među njima 30 generala i generalštab-nih službenika. Osim toga, u Albaniji se nalazio od početka avgusta nemački vazduhoplovni operativni štab sa ljudstvom za posluživanje avijacije na zemlji i PAA obezbeđenjem na aerodromima Skadar, Šijak, Valona, Berat i Devoli. OPŠTA SITUACIJA 4. i 5. sept. bio je u Tirani k-t XXI brd. AK general Bader,[4] u pratnji jednog oficira, da bi uspostavio vezu. Tih dana nije se primećivala nikakva napetost zbog događaja oko Badolja[5] odnosno K-do Supremo u Rimu. Vodeće ličnosti ital. Gr. A „Istok" bile su: 1)komandant: general-pukovnik Rosi [Rossi], bivši načelnik Generalštaba ital. oružanih snaga, star 61 godinu, 2)načelnik štaba: general-ppuk. Điljoli,[6] 3)zamenik načelnika štaba: general-major Albert,[7] 4)Ia (načelnik Operativnog odelj.): g-štabni pukovnik Flamini, 5)Zamenik Ia (zamenik načelnika Oper. odelj.): g-štabni ppuk. Trabuki [Trabuchi], 6)Ord. of. pri k-tu: por. Bjanki [Bianchi]. uz 1) Eks. Rosi uvek se trudio da se prijateljski ponaša prema Nem. štabu za vezu i k-tu Jugoistoka, uz 2) general-ppuk. Điljoli imao je nejasno držanje, uz 3) general-major Albert je od početka imao učtivo-odbijajuće držanje, uz 4) g-štabni pukovnik Flamini retko se pojavljivao, uz 5) g-štabni ppuk. Trabuki imao je izrazito prijateljsko držanje prema Nemcima i uvek je pozitivno sarađivao, uz 6) takođe i ord. of. por. Bjanki. Vodeće ličnosti u ital. K-di 9. A bile su: 1)Komandant, general-pukovnik Dalmaco,[8] 2)načelnik štaba, general-ppuk. Tuči,[9] 3)Ia (načelnik Operativnog odelj.), g-štabni ppuk Cinjani [Zignani], 4)pomoćnik načelnika Oper. odelj. kap. Fredegoni. uz 1) Eks. general-pukovnik Dalmaco bio je poznat kao ubeđeni naci-fašista, prijateljski raspoložen prema Nemcima, uz 2) general-ppuk. Tuči bio je izrazito prijateljski raspoložen prema Nemcima i Osovini, uz 3) ppuk. Cinjani bio je nejasan, uz 4) kap. Fredegoni prilagođava se svojim pretpostavljenim starešinama. Zabeleške o razgovorima sa ovim oficirima i nekim događajima od kraja avgusta date su u sledećim prilozima:[10] Prilog: 1) Razgovor od 1. 9: major Šlubek [Schlubeck] i por.. Jos [Joos] sa ital. generalštabnim oficirima: 2) Razgovor od 3. 9: por. Jos sa k-tom eks. Rosijem., 3)Razgovor od 4. 9: gen. Bader i por. Jos sa eks. Rosijem. 4)Razgovor od 4. 9: gen. Bader i por. Jos sa k-tom 9. A, eks. Dalmacom. 5)Razgovor od 4. 9: major Šlubek sa general-ppuk.. Điljolijem. 6) 8. 9. proglas K-de 9. A Albancima. Prema opštem utisku u Tirani, pad Musolinija 25. jula je potpuno iznenadio kako Grupu armija tako i K-du 9.A.[11] Obe komande su, verovatno na ponovljene direktive K-do Supremo u Rimu, stalno ukazivale na to da će rat biti nastavljen još žešće nego do sada. Takođe je iznenada došlo i primirje. Jedini znaci za to bili su jedan razgovor, za koji je Nemački štab za vezu saznao nekoliko dana ranije, između eks. Rosija, eks. Dal-maca i kralj, namesnika Parijanija,[12] gde se između ostalog govorilo o privlačenju svih ital. jedinica na Balkanu prema, Albaniji, prema naređenju K-do Supremo. Tu nameru K-do-Supremo preneo je iz Rima eks. Parijani. Posle objavljivanja primirja uveče 8. septembra, koje je prvi put preneo Radio-Rim u 20,30 časova, a ponovljeno i u. 22,30, major Šlubek i por. Jos su odmah krenuli do Gr. A. „Istok". General-major Besel[13] se još nalazio kod K-de 2. Okl. A. Tek je u 00,10 časova moglo da se razgovara lično sa gene-ral-pukovnikom Rosijem. On je izjavio da nema nikakve direktive od K-do Supremo. O primirju je čuo nešto posle 18 časova preko Radio-Londona, a Radio-Tirana je odmah demantovao-tu vest kao neprijateljsku propagandu. Tek u 20,30 časova on se uverio u činjenicu kada je slušao Radio-Rim. Moralo se negativno odgovoriti na pitanje da li Nemački štab za vezu ima direktive; stvarno ih još nije bilo. Na molbu, da kaže šta je njegova namera, on je izjavio da može samo reći šta verovatno mora da uradi, na osnovu uslova primirija koje je do tada objavio Radio-London, ako za to stigne naređenje-K-do Supremo. Njegova namera bi tada bila da povuče ital. jedinice na obalu i da ih ukrca u brodove u lukama Kotor, Drač i Val ona da bi krenule za Italiju. Na napomenu da su nemačke jedinice koje su sada verovatno već ušle u Albaniju sa istoka imale svakako kao cilj marša zaposesti obalu, a u prvom redu pomenute luke, on je rekao da ne bi mogao da trpi da nemačke jedinice posednu luke. U tom slučaju on ne bi imao u nas poverenja da ćemo dozvoliti slobodno povlačenje njegovih jedinica u Italiju. Takođe je stigla i radio-vest da je obrazovana republikansko-fašistička vlada,[14] što on nije mogao da prihvati kao istinu. To smo mi, navodno, objavili sa određenim ciljem. Po njegovim rečima, ne bi došla u obzir predaja teškog naoružanja, jer bi njegove jedinice morale da ga zadrže za zaštitu od bandi. Zatim mu je postavljeno pitanje da li bi on, sa namerom da ne pusti nemačke vojnike u luku Kotor, Drač i Valonu, naredio da se na njih otvori vatra, jer oni bi svakako zaposeli baš luke. Ako to ne bi učinili, Anglo-Amerikanci bi u tom slučaju imali mostobrane, jer on se, kako je već rekao, prema uslovima primirja ne bi više smeo njima suprotstaviti. General-pukovnik Rosi je na to rekao da on ne bi prvi otvarao vatru, na šta mu je odgovoreno: „Onda nas pustite u luke!" Na kraju razgovora koji je trajao 30 minuta, general-pukovnik je bio veoma uzbuđen i uzrujano je povikao između ostalog: ,,A zašto je sve to? Sve samo zbog vaše krivice, krivicom Nemačke! Ja sam kao načelnik Generalštaba ital. oružanih snaga, što sam nedavno rekao i por. Josu, uvek zastupao mišljenje da će rat biti odlučen na Sredozemnom moru, da je sa osvajanjem Aleksandrije, Sueckog kanala i Gibraltara rat bio odlučen još pre godinu i po dana." „Vaša strategija je bila usmerena prema istoku. Vi nikada nećete pobediti Rusiju! Izgubićete se u beskrajnom prostranstvu. Rusija je nepobediva, ona se povlači u svoje stepe!" Odmah posle ovog razgovora (00,45 časova), major Šlubek i por. Jos su otišli kod gen. Gnama [Gnamm], komandanta nemač-kog Vazduhoplovnog operativnog štaba, koji je, ne obavestivši prethodno Nemački štab za vezu, otputovao u 22 časa do K-de 9. A. Gen. Gnam je, između ostalog, rekao da general-pukovnik Dalmaco nema više odbojno držanje prema rukovodstvu Gr. A „Istok" kao što je imao pre nekoliko dana, mora da se nešto dogodilo. Zato je general Gnam smatrao da je izuzetno važno da se zna držanje general-pukovnika Rosija, jer se u luci Drač nalazi 7 ital. brodova koje treba PA artiljerija da spreči da isplove. Na jednom od tih brodova nalazilo se 700 jugoslovenskih civila interniraca na putu za Italiju, među kojima je bilo 70 lica koje su Italijani uhapsili zbog prijateljskog držanja prema Nemcima. Dogovoreno je da Nemački štab za vezu i dalje održava vezu sa Gr. A „Istok", a nemački Vazduhoplovni operativni štab sa K-dom 9. A. Oko 2 časa ujutro stigao je radiogram od k-ta Jugoistoka iz Beograda da je stupilo na snagu naređenje pod kodiranim nazivom „Akse"[15] i da treba da se sprovedu mere. Ovde se nije znao značaj toga niti su stigli osnovni podaci. Nešto oko 03,00 časa, major Šlubek i por. Jos su na telefon, poziv general-pukovnika Rosi ja ponovo otišli do njega i odrečno odgovorili na njegovo pitanje da li Nemački štab za vezu ima direktive. Od večernjih časova nije se mogla uspostaviti telefonska veza sa Beogradom ital. linijama, a nemačkih nije bilo. Držanje gen. pukovnika Rosija bilo je tada nešto učtivije. Pokušavao je da pobudi razumevanje da on mora da zadrži luke za sebe i izrazio je mišljenje da bi mu možda pošlo za rukom da se sporazume sa Anglo-Amerikancima o luci Kotor da ona ostane eksteritorijalno isključivo njemu na raspolaganju za ukrcavanje njegovih jedinica. Još jedanput mu je jasno rečeno da je za nas imperativna nužnost da posednemo tri luke. On je govorio o svojoj nameri da rano ujutro putuje za Rim, ako mu bude dozvoljeno, da bi lično razgovarao sa K-do Supremo. On bi se nama obavezao da neće dozvoliti da u ruke Anglo-Ameri-kanaca padne teško naoružanje koje mora da zadrži za zaštitu od bandi, nego da će ga prethodno uništiti, pre svega tešku artiljeriju. U 03,45 časa uspostavljena je telefonska veza preko ital. linije i Sofije sa Ia k-ta Jugoistoka (K-da Gr. A ,,F"), general-štabnim potpukovnikom Zelmajrom [Selmayr], koji je izvešten o događajima do tog momenta. U 08,40 časova 9. sept. nazvao je general-ppuk. Ferč,[16] načelnik štaba k-ta Jugoistoka i dao majoru Šlubeku, između ostalog, sledeće direktive za naše držanje prema general-pukovniku Rosiju: 1)ital. 11. A (u Grčkoj) predala je sve oružje i zadržala samo nešto za zaštitu od bandi. Tako je i na Kritu. 2)Svi brodovi i avioni u Grčkoj i na Kritu su u nemačkim rukama. U celoj Grčkoj je to slučaj i sa ital. imovinom. U celoj Srbiji i celoj Grčkoj je sve mirno. 3)K-t Jugoistoka će učiniti sve da ital. jedinice neometano odu za Italiju. 4)Eks. Rosi treba da u istom smislu sarađuje na rešavanju problema u Albaniji i Crnoj Gori, da bi se ital. jedinice što brže mogle vratiti u domovinu. 5)Ako ital. komandanti žele da otputuju avionom za Italiju pomoći će im se u svakom pogledu. 6)Nemačke divizije nalaze se u pokretu prema Albaniji. Gr. A „Istok" ne treba više da se brine zbog bandi. U 09,30 časova saopštio je general Gnam da više ne srne da poleti ni jedan avion, osim 1 avion dnevno za Rim. U razgovoru sa eks. Rosijem u 10 časova njegovo držanje bilo je još pomirljivije. Rekao je između ostalog: 1)da je sada primio naređenje od K-do Supremo da se povuče u tri luke: Kotor, Drač i Valonu, i da te luke obavezno drži, te da je izdao naređenje svojim potčinje-nim jedinicama da krenu u tom pravcu; 2)da je izdao naređenje da ni jedna ital. jedinica ne započinje prva neku neprijateljsku akciju protiv nemačkih jedinica. Za njega bi pokušaj razoružanja važio kao neprijateljska akcija; 3)da svaka ital. jedinica ima naređenje da ponese sa sobom svoje formacijsko naoružanje, uključujući i artiljeriju. Ital. 11. armija je stvarno položila oružje, ali za to nije imala nikakvo naređenje. Kada su mu major Slubek i por. Jos predočili da će na taj način oružje pasti u ruke Anglo-Amerikanaca, jer bi ga Italijani morali njima predati, eks. Rosi je izjavio da on samo čini ono što naređuje K-do Supremo. Tom prilikom se ispostavilo da on ne želi odmah da preda oružje zato što nam nije poverovao da se njegove jedinice mogu slobodno vratiti u Italiju. Mora se naglasiti da je eks. Rosi bio po svom držanju sklon pregovorima ali je bio pod uticajem načelnika štaba, gen. majora Alberta, koji je bio pored njega i koji mu je već prilikom prvog razgovora odmah posle ponoći došapnuo: ,.Ne ve-rujte im!" Uporno držanje u pogledu razoružanja objašnjeno je time što je gen. Gnam saopštio da će silom sprečiti poletanje svakog ital. aviona jer je dobio takvo naređenje od k-ta vazdu-hoplovstva Jugoistoka. Eks. Rosi je tražio da se k-tu Jugoistoka prenese njegova molba da ovaj da obećanje da ćemo pomoći Italijanima da što je moguće brže napuste Albaniju, kako bi on zauzvrat mogao izići u susret našem zahtevu da predaju teško naoružanje. On je izričito tvrdio da K-do Supremo još nije dala nikakve direktive za ispunjenje uslova primirja (prilozi 7 i 8).[17]     U toku prepodneva stigla je vest da se 7 brodova i luka Drač nalaze pod kontrolom nemačkih baterija PAA. U podne je eks. Rosi saopštio Nemačkom štabu za vezu da je, prema izveštaju K-de ital. XXV A. K. u Elbasanu, tamo stigao sa istočne granice jedan nemački oficir sa Prednjim odredom,[18] koji je verovatno nameravao da ide u Tiranu. Rosi je molio da se posreduje da nemačke jedinice krenu drugim putem do obale, a ne preko Tirane. On bi želeo da se, između ostalog, izbegne nepovoljan utisak na političko mnenje Albanaca. Da bi se upoznao sa nemačkim namerama i da bi uspostavio vezu sa Prednjim odredom, Nemački štab za vezu je uputio u Elbasan majora Pirhla [Pi'rchl] da upozna komandanta Prednjeg odreda sa situacijom u Tirani i Draču, dozna njegove namere i izvesti o tome. Eks. Rosi je u podne, između ostalog, rekao da je izdao naređenje ital. komandantima jedinica u Crnoj Gori da ne nastupaju protiv nemačkih jedinica na odseku Dubrovnik, odakle stižu izveštaji o teškim krvavim sukobima, naročito sa SS-div. „Princ Eugen". U međuvremenu su bande u blizini Tirane zahtevale ođ pojedinih ital. jedinica da im predaju oružje i da izjave da su zarobljeni. Posle podne 9. sept. stigao je izveštaj da neke bande kreću prema Tirani. U 18,00 časova 9. sept. stigao je avionom general Besel iz K-de 2. okl. A iz Kraljeva sa jednom padobranskom četom, a uveče i prvi delovi Prednjeg odreda 100. lov. divizije pod komandom majora Laubnera. Ujutro 9. sept. razgovarao je Ic Nem. štaba za vezu, maj. Distler, sa Ic ital. 9. A, g-štabnim majorom de Matejem [Mattei], koji je važio kao poverenik eks. Dalmaca i koji je tražio majora Distlera. Sadržaj razgovora prenet je radiogra-mom u 13,30 časova k-tu Jugoistoka (prilog 9).[19] U tom razgovoru stekao je jak utisak da se k-t ital. 9. A još koleba da li sa nama da sarađuje. U 21 čas 9. sept. održan je prvi razgovor između generala Besela i eks, Dalmaca, k-ta ital. 9. A (prilog 10).[20] Uz tačku 1) treba dodati da je eks. Dalmaco izričito rekao da neće sprečavati nemačke jedinice u posedanju luka, samo će prikupljati jedinice u rejonu ta tri mesta. General-major Tuči je saopštio da eks. Dalmaca treba da smeni jedan general poznat kao slobodni zidar, koji je već stigao u Tiranu. Eks. Dalmaco je odbijao da preda komandu nad 9. armijom. Nem. štab za vezu je odbio     pokušaj K-de Gr. A „Istok" da vodi razgovor sa generalom Beselom pre sastanka sa K-dom 9. A. O razgovoru sa eks. Rosijem u 23,00 časa vidi prilog II.[21] Nem. štab za vezu pri ital. 2. armiji u Sušaku su, prema jednom radiogramu koji je uhvatio Nem. štab za vezu u Tirani, zarobili Italijani. Nem. štab za vezu u Tirani je u svom sme-štaju organizovao kružnu odbranu 8. sept. uveče i pripremio poverljive spise za uništenje. Međutim, nije došlo do sukoba. Situacija u Tirani i Draču bila je do 10. sept. uveče potpuno mirna, sve dok nije zapretila neposredna opasnost od bandi. 10. sept. je k-t avijacije u Albaniji saopštio Nem. štabu za vezu da od 10,00 časova stoje na raspolaganju „štuke" za sadejstvo sa kopnenom vojskom, ako to situacija bude zahtevala, što je saopšteno Prednjem odredu 100. lov. div. 10. sept. u podne izjavio je eks. Rosi u prisustvu eks. Dalmaca, k-ta ital. 9. armije, da je u međuvremenu uvideo nelogičnost svoga zahteva i K-do Supermo da se ne puste nemačke jedinice u luke Drač i Valona, ali se nada — kao što je već jednom rekao — da će postići da mu Englezi dozvole da prikupi Gr. A „Istok" u rejonu Kotora i odatle je prebaci u Italiju. Zatim je zamolio da Nem. štab za vezu hitno interveniše da se spreči bombardovanje Dubrovnika kojim je zapretila SS-div. „Princ Eugen". Tamo je došlo do nezgodnih borbi zbog tvrdoglavog i beskompromisnog držanja nemačkog i ital. komandanta. Izdato je strogo naređenje da se borbe obustave i da se povuče već izdato naređenje K-de ital. IV korpusa da se opkoli i uništi jedan istureni nemački bataljon (prilog 12).[22] Nem. štabu za vezu bilo je poznato da su delovi SS-div. „Princ Eugen" pre-trpeli znatne gubitke i bili odbačeni prilikom prvog pokušaja da na prepad razoružaju Italijane u rejonu Dubrovnika. Kao garantiju da oružje ni u kom slučaju neće pasti u ruke Englezima on je predao prepis svog naređenja koje je izdao svim njemu potčinjenim jedinicama da u slučaju iskrcavanja Engleza unište teško naoružanje (prilog 13).[23] Naglasio je da bi bio spreman da odmah preda celokupnu obalsku artiljeriju na području Gr. A „Istok". Posle drugog razgovora sa eks. Dalmacom 10. sep. u podne (prilog 14),[24] por. Jos je posle podne pozvan kod načelnika štaba ital. 9. A i general Tuči mu je predao pismeni predlog eks. Dalmaca o privremenom razoružanju ital. 9. armije. On je upozorio na to da bi naftonosno polje Devoli trebalo što pre da preuzme jedan nemački bataljon da bi se sprečio prekid proizvodnje koja je znatna i molio da mu se saopšti koji je bataljon za to određen da bi mogla da se uredno obavi primopredaja. To je rekao da bi stavio do znanja da je kao i ranije prijateljski naklonjen Nemcima. Istovremeno je poklonio Nem. štabu za vezu kao istorijski dokumenat original zahteva štaba komunističkih bandi u okolini Tirane (prilog 15)[25] koji je taj štab uputio ital. K-di 9. A radi kapitulacije. O tome nije pravio nikakvu zabelešku. Ujutro 10. sept., luku Drač zauzela je jedna nemačka padobranska četa i tamo je zatekla 7 brodova, od kojih dva tor-pedna čamca. Oko 22,00 časa 10. sept., general Besel je u pratnji por. Josa kategorički zahtevao da se preda sve teško naoružanje i upozorio na to da je ital. posada na Rodosu kapitulirala posle tročasovnog bombardovanja „štukama". Celokupna nemačka vazdušna flota na Jugoistoku i njene „štuke" sravnili bi Tiranu sa zemljom u slučaju da to odbije. Eks. Rosi je očigledno bio pod utiskom energičnog nastupa, a pre svega pretnje „štukama". Zamolio je za jedan sat razmišljanja i odmah naredio sastanak sa oficirima. Posle povratka generala Besela i por. Josa i jednog uzbudljivog razgovora, eks. Rosi je 11. sept. u 01,30 čas. potpisao naređenje o razoružanju za celokupnu Gr. A „Istok" (prilog 16).[26] Pošto je general Besel najavio posetu generala Rendulića[27] u toku prepodneva 11. sept., eks. Rosi je izrazio nadu da će general Rendulić biti saglasan sa naređenjem o razoružanju kako se ono ne bi moralo više menjati. Posle potpisivanja naređenja izjavio je eks. Rosi da bi, prema njegovom ličnom ubeđenju, bilo svakako bolje za obe strane da se ital. vlada i dalje borila na strani Nemačke, iako se više ne može očekivati pobeda. Posle potpisivanja general Besel i por. Jos su otputovali do nemačkog generalnog konzula Šlipa [Schliep] gde se nalazio i specijalni opunomoćenik firera za Jugoistok, ministar Nojbaher. Oko 04,00 časa ujutro, general Besel je telefonom obavestio K-du 2. okl. A. Posle toga je upućen radiogram k-tu Jugoistoka (prilog 17).[28] 10. sept. je K-da 2. okl. A uputila pitanje Nem. štabu za vezu da li je zgodno da general Rendulić poseti general-pukovnika Rosi ja 11. sept., a major Šlubek je odgovorio da bi to možda bilo poželjno jedan dan kasnije, 12. sept,, jer bi se situacija do tada verovatno potpuno razvijala prema našim željama 11. sept. pre podne stiglo je saopštenje K-de 2. okl. A da je general Rendulić odleteo u Tiranu u pratnji 6 oficira i da će stići odmah posle 10,00 časova. Dočeku na aerodromu prisustvovali su general-major Besel, general Gnam (komandant avijacije u Albaniji), general Karganiko [Carganico] (nemački komandant aerodroma u Tirani), por. Jos i još nekoliko starešina vazduhoplovstva. U međuvremenu je saobraćaj na aerodromu Tirana preuzelo nemačko vazduhoplovstvo. U razgovoru koji je posle toga usledio, general Rendulić je odmah rekao da je došao da uhapsi general-pukovnika Rosija i da postoje za to tri mogućnosti: 1) zamoliti eks. Rosija da dođe na aerodrom na razgovor i tamo ga uhapsiti, ili 2)uhapsiti ga za vreme ručka u hotelu Dajti ili 3)prodreti odgovarajućim snagama na prepad u zgradu štaba Gr. A „Istok" i tamo ga uhapsiti. General Rendulić se odlučio za poslednje i za izvršenje hapšenja eks. Rosija zadužio generala Gnama, kome su pridodati generalštabni major Zauerbruh [Sauerbruch] (Ic K-de 2. okl. A) i por. Jos. Neposredno pred akciju, koja je izvršena na prepad u 11,30 časova, general-major Besel je, po naređenju generala Rendu-lića, još jedanput pozvao telefonom eks. Rosija da bi se uverio da se nalazi u zgradi. Eks. Rosi je izjavio da se raduje da može pozdraviti generala Rendulića. Hapšenje je proteklo bez sukoba. Nije ispaljen nijedan metak. Eks. Rosi je izjavio da se čudi što se oko njegovog hapšenja napravila tolika buka kada on nije pomišljao na otpor. Njemu, general-majoru Albertu i oficiru iz pratnje, por. Bjankiju, dozvoljeno je da uzmu prtljag. Posle toga su odvedeni na aerodrom odakle je poleteo avion za Beograd u 13,00 časova. Po naređenju generala Randulića, u podne su pozvani u hotel Dajti k-t ital. armije, eks. Dalmaco, i njegov načelnik štaba, general-ppuk. Tuči, posle čega je komanda nad Gr. A „Istok" predata eks. Dalmacu. Na njegov prvobitni prigovor da taj zadatak ne može izvršavati zbog toga što nemački vojnici razoružavaju ital. oficire na otvorenom putu — pa i u samoj zgradi K-de 9. A gde su prodrli i oduzeli oficirima pištolje — kao i zbog toga što su presečene prethodnog dana linije veze sa njegovim k-dama korpusa i potčinjenim jedinicama, general Rendulić je dao garantije, te je eks. Dalmacu to oreneto, da će se slučajevi odmah ispitati i obustaviti takve radnje. Zatim je general Rendulić utvrdio način izvršenja razoružanja. Od 9. sept. javljali su se pojedini ital. oficiri i male jedinice Nem. štabu za vezu sa molbom da im se dozvoli da se dalje bore zajedno sa nemačkim jedinicama. Oni su bili upućivani Štabu 100. lov. div. Napadi na Tiranu, kojima su posle 9. sept. pretili ustanici, ograničili su se do sada na ital. skladišta i kasarne. K-da ital. 9. A je održala svoje ranije dobrovoljno dato obećanje da će pomagati svim sredstvima nemačke jedinice u borbi protiv bandi te je i dalje držala skladišta i odbrambene položaje oko Tirane. Bilo je svaki dan mrtvih i ranjenih iz noćnih borbi sa bandama. Radiogram k-tu Jugoistoka od 12. sept. (prilog 18). Dopis eks. Dalmaca od 12. sept. o nemačkoj propagandi u ital. jedinicama (prilog 19).[29] 13. sept. je eks. Dalmaco uputio protestno pismo k-tu Jugoistoka da se ital. vojnici tretiraju kao ratni zarobljenici (prilog 20). Eks. Dalmaco i njegov načelnik štaba, general-ppuk. Tuči lojalno su i promišljeno izvršavali sve želje i naređenja nema-čkih komandi u vezi sa neometanim sprovođenjem razoružanja. Na celokupnom albanskom području nije ni pod K-dom Gr. A „Istok" ni pod K-dom 9. A došlo do sukoba kojima bi uzrok bilo držanje ital. jedinica. Ni na jednom mestu u Albaniji nije došlo do krvoprolića sve dok je Nem. štab za vezu bio odgovoran za održavanje veze sa Italijanima. Do malih ital. gubitaka prilikom posedanja luke Drač 10. sept. došlo je zbog nesporazuma. 13. sept. saopštila je K-da 9. A u pismenom obrazloženju da više nije u stanju da drži obezbeđenje skladišta i vrši od-branu oko Tirane i da je odbrana Tirane raspuštena (prilog 21).[30] Do tog momenta u Tirani se nalazio samo slabi deo Prednjeg odreda 100. lov. div. Nem. štab za vezu je obrazložio lično general-ppuk. Tuči ju da je u interesu samih Italijana da do sle-dećeg dana vrše obezbeđenje uz sopstvenu odgovornost. Kasno po podne istog dana stigao je jedan lov. bataljon 100. lov. div., koji je odmah preuzeo taktičko obezbeđenje na visovima oko Tirane po direktivama Nem. štaba za vezu. Za K-du 9. A bila je situacija veoma teška u pogledu izvršenja zadataka koji su joj povereni zbog toga što su još 14. sept. bile presečene sve linije veze. Posle mnogo truda uspelo se u noći 14/15. sept. uspostaviti pojedine veze sa ital. k-dama korpusa, među njima sa K-dom IV AK u Draču, ali ipak je sama K-da 9. A mogla da se nazove samo izuzetno. Nastojanja Nem. štaba za vezu da nemačke jedinice (100. lov. div.) preuzmu postojeće ital. linije veze koje su besprekor-no funkcionisale bile su onemogućene zbog otpora potčinjenih organa pojedinih jedinica. To je sprečavalo da se stekne uvid u stvarno stanje kod Italijana i ostalo je prepušteno pojedinim komandantima ital. jedinica kako će se predavati nemačkim jedinicama koje dolaze. Nem. štab za vezu uložio je najveći napor u to da sve jedinice 9. A privuče na nemačku stranu i da postigne da se teško naoružanje preda u upotrebljivom stanju. U Tirani je između ostalih bio konjički puk „Kvide" [Quide], poznat kao veoma privržen silama osovine i fašistički orijentisan. Krajem avgus-ta napravljena je za druge potrebe pažljiva procena da su polovina oficira i vojnika ital. 9. armije pristalice Musolinija i fašisti. Italijani su, prema svojim procenama tzv. kolebljivih, verovali da je 60°/o svih oficira Grupe armija „Istok" uključujući i k-de korpusa, prijateljski naklonjeni Musoliniju. Italijanskim jedinicama koje su se prijavljivale, Nem. štab za vezu davao je samo uzdržane odgovore, iako su se bezuslov-no stavljale Nemcima na raspolaganje, jer ih nijedna nemačka komanda nije htela da preuzme. Izgleda da je jedina direktiva nemačkim jedinicama bila da Italijane treba razoružati po svaku cenu. Samo tako se mogu objasniti prestupi nemačkih vojnika. Nastojanja pojedinih vojnika bila su usmerena na to da se dođe do plena. Za tadašnje stanje karakterističan je telef. poziv K-ta IV ital. korpusa u Draču, eks. Spatoka[31] koji je priložen kao zabeleška (prilog 22).[32] 14. sept. je K-da 9. A izdala potčinjenim jedinicama u Albaniji i Crnoj Gori naređenje za polazak na železničke stanice Peć - Skoplje - Prilep-Bitolj (prilozi 23 i 24)[33] za koje su 12. sept. stigle od K-de 2. okl. A načelne direktive o marš-ru-tama. Prvobitno se radilo o 4 marš-rute. Zatim je 15. sept. stigla dopuna naređenja, prema kojoj je ital. div. „Brenero" trebalo da maršuje putem Debar — Gostivar. Italijani su ukazali na to da je na tom putu porušen most dug 50 m i da korišćenje tog puta nije moguće zato što je cela komora div. „Brenero" bila motorizovana. lajor Raš [Rasch], Ia K-de XXI brd. AK, predložio je da se marš izvrši sa mazgama, ali su Italijani objasnili da samo div. „Taurinenze" poseduje tovarna grla. Zatim je K-da XXI brd. AK naredila da se od div. „Taurinenze" iz Crne Gore dovedu tovarna grla, a da se vozila komore div. „Brenero" stave na raspolaganje diviziji „Taurinenze". Međutim, pošto o tome nije mogla biti doneta zajednička odluka, jer se u to vreme XXI brd. AK nalazio još na maršu za Tiranu, privremena je rešeno da se kasnije posebnom naredbom izda diviziji „Bre-nero" zapovest za marš. Odmah po dolasku načelnika štaba XXI brd. AK u Tiranu 15. sept., Nemački štab za vezu se u 11,00 časova razrešio svojih zadataka prema ital. Gr. A „Istok". Njemu je privremeno bila poverena odbrana Tirane i poslovi komande garnizona. Od tada je saobraćaj sa Italijanima regulisao XXI brd. AK neposredno sa K-dom 9. A. U podne je Nem. štabu za vezu predato još jedno protestno pismo eks. Dalmaca, upućeno k-tu Gr. A ,,F" (K-tu Jugoistoka), koje je u prevodu uručeno K-di XXI brd. AK (prilog 25V)[34] Prema mišljenju Nem. štaba za vezu, nema sumnje da su sve divizije ital. Gr. A „Istok", izvršavajući naređenja svoga komandanta, predale oružje i krenule prema mestima koja su bila određena naredbom. Takođe su i k-t Rosi i k-t ital. XIV AK u Crnoj Gori (Podgorica) kao prvi akt razoružanja ponudili predaju svih obalskih baterija. K-t korpusa je pri tome posebno ukazao na obalske baterije u Kotoru. Zbog preuranjenih poteza pojedinih nemačkih jedinica koje se nisu upuštale ni u kakve pregovore i zbog paralisanja ital. mreže veze, došlo je na pojedinim mestima, kao npr. oko Kotora ili pre toga kod Dubrovnika, do krvavih borbi sa pojedinim divizijama uz mnogo gubitaka. Te divizije su odbijale da predaju oružje, jer nisu mogle dobiti naređenje od pretpostavljenih ital. komandi, te su otišle u brda, kao npr. ital. div. alpinaca „Taurinenze".[35] Kroz područje te divizije morala je da prođe 118. lov. div. na putu za zapad da bi dospela na obalu. Ital. divizija nije ni na koji način sprečavala prelazak nemačkih jedinica, ali je kategorički odbila da preda oružje bez naređenja pretpostavljenih komandi. Ne-mačka divizija se najpre sa time složila, jer je imala naređenje da što brže dođe do obale. Borbe su se tamo razbuktale tek kada se silom pokušalo sprovesti razoružanje, a ital. štabovi (korpusa i armija) nisu više imali nikakvu mogućnost da divizijama saopšte naređenje za razoružanje i pokret. Italijani su stalno molili da nemačke upravne instance regularno preuzmu njihova skladišta uz izdavanje pismene potvrde i uz primopredaju inventara. To u većini slučajeva nije bilo moguće, pošto se nemačke jedinice nisu u to upuštale nego su u skladišta upućivale mala odeljenja. Ovi su razoružavali Italijane, uzimali ono što im treba ili što su mislili da im treba i ostavljali skladište bez straže. Tako je zbog nerazumevanja potčinjenih komandi uništena velika količina vrednog materijala, a naročito skladište sredstava veze. Oružje koje je u tim akcijama oduzeto Italijanima većinom je ostavljeno bez straže, pa je velikim delom palo u ruke banditima. Ovakvim postupcima bila je izgubljena svaka kontrola. Potčinjene ital. komande i vojnici osetili su tu zbrku tako da je često dolazilo do pljačke i razvlačenja u kojima su podjednako učestvovali kako Nemci, tako i Italijani i Albanci. Tek kasnije, kada je stiglo više nemačkih jedinica, uspelo se tome stati na kraj. Od ital. jedinica u Albaniji posle 15. sept. priključile su se komunističkim bandama div. „Firence" i „Peruđa" i to po ba-taljonima i odeljenjima. U Crnoj Gori to su učinile div. „Emilija", „Taurinenze" i „Venecija", koje su u međuvremenu bile prilično rasformirane odnosno razbijene nemačkim protivmerama.[36] Nema sumnje da je Rosijevo kolebljivo držanje, kao i njegovo iščekivanje i uplitanje, bilo glavni uzrok što je do svega toga moralo doći. On se nije mogao na vreme odlučiti da li da ide sa Nemcima ili da bezuslovno preda teško naoružanje. Potpisivanje naređenja o razoružanju usledilo je suviše kasno i tok događaja se više nije mogao zaustaviti., jer su u međuvremenu nemačke jedinice dobile naređenje da silom razoružaju Italijane. Zbog takvog kolebljivog držanja eks. Rosija, nastojanja Nem. štaba za vezu nisu doživela puni uspeh. Međutim, njemu je potpuno uspelo da pripremi situaciju, tako da je 100. lov. div. mogla sa 2 lov. puka bez borbe da posedne obalu od Drača do Valone. Njoj je nasuprot stajala jedna ital. armija sa 6 divizija i armijskim jedinicama. Tek kasnije došlo je do sporadičnog otpora pojedinih ital. komandanata, koji nije ni u kom slučaju mogao da izmeni situaciju. Teškoće koje su iskrsavale, Nem. štab za vezu je otklanjao putem pregovora. Pre početka svakog takvog pregovora, Nem. štab za vezu je izdavao naređenje ital. komandama da ni u kom. slučaju ne dopuste da dođe do krvoprolića. Ital. jedinice nisu tada znale kako da se ponašaju, a tačnije ni nemačke. Tako su događaji uglavnom preticali rezultate pregovora. Tako je uspelo Nem. štabu za vezu da na pitanje ital. korpusa u Elbasanu 9. sept. da li se treba suprotstaviti ulasku nemačkih prednjih odreda, naredi ital. K-di 9. A da se ne pruža nikakav otpor, iako su tesnaci istočno od Elbasana veoma pogodni za odbranu. Nem. štab za vezu danas smatra da je bila prednost što se velike ital. jedinice nisu pridobile za zajedničku stvar. One bi, pošto se u njima nalazilo mnogo nepouzdanih elemenata, uvek pričinjavale poteškoće i u sebi nosile klice rasula. Tako gledano, bila je možda sreća što je K-t ital. 9. A na postavljeni zahtev u vezi s tim odgovorio: „Vi ste uvek kao i mi osuđivali degolizam, bez obzira iz kojih motiva on nastajao. Ja ne mogu niti hoću da budem italijanski de Gol." Prilažu se37, između ostalog: Pril. 26 — Zabeleška od 26. avgusta o poseti alban. ministra predsednika Libohova. „ 27 — Razgovor sa alban. ministrom unutrašnjih poslova, 9. septembra. „ 28 — Tačke programa ministra Nojbahera, specijalnog opunomoćenika firera od 10. septembra. „ 29 — Zabeleška od 11. septembra o poseti dva oficira kod ital. divizije „Firence". „ 30 — Izveštaji Ic ital. K-de 9. A. „ 31 — Dopis o pokušaju odvođenja delova ital-alban. vatrogasaca od strane; nemačkih jedinica radi upotrebe. (11. sept.) „ 32 — Izveštaji K-de 9. A od 14. septembra o stanju linije veze. „ 33 — Radiogram ministra Nojbahera ministru inostranih poslova Rajha od 14. septembra. „ 34 — Izveštaji K-de 9. A o sukobima u Kotoru. „ 35 — Izveštaj o hapšenju ital. komandanta vazduhoplov-stva, gen. Feronija.[38] „ 36 — Naređenje K-de 9. A od 14. septembra ital. posadi u Kumanu. „ 37 — Načelna uputstva za rad nem. oficira za vezu. Centar za rasformiranje bivšeg Nemačkog štaba za vezu pri bivšoj ital. Gr. A „Istok" Šlubek major Prilozi: 1 izveštaj sa 37 priloga 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-501, r. 259, a. 26—40. 2 Einsatzort (mesto angažovanja) 3 U originalu piše: „Die italienische Heeresgruppe Bst" 4 Paul 5 Vidi dok. br. 134, objašnjenje 2. 6 Emilio Giglioli 7 Alesandro (Alessanđro) 8 Lorenco (Lorenzo Dalmazzo) 9 Karlo (Carlo Tucci) 10 Tim prilozima redakcija ne raspolaže. 11 i 14 Vidi dok. br. 109. 12 Alberto 13 Arnold (Bessell) 15 Achse. O tome vidi dok. br. 132. 16 Herman (Hermann Fortsch) 17,19,20,21,22,23,24,25,26,28,29,30,32,33i34 Redakcija ovim prilozima ne raspolaže. 18 Ovaj odred je pripadao nemačkoj 100. lovačkoj diviziji 21. armijskog korpusa. 27 Lothar 31 Karlo (Carlo Spatocco) 35 i 36 Vidi dok. br. 149. 37 Prilozi od 26 do 37 uz ovaj izveštaj nedostaju. 38 Vito Ferroni Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument