IZVEŠTAJ KOMANDE 1. KOZACKE DIVIZIJE OD 11. NOVEMBRA 1943. O ANGAŽOVANJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOV I POJ NA PODRUČJU SREMA I SLAVONIJE[1] Div. k-dno mesto, 11. 11. 1943. Pril. 71[2] KTB 1. kozačka divizija Ia Pov. br. 1671/43. Poverljivo IZVEŠTAJ O DOSADAŠNJEM ANGAŽOVANJU DIVIZIJE NA HRVATSKOM PODRUČJU I — Angažovanje divizije Posle formiranja 1. koz. divizije u Mielau, koje još nije završeno, 22. 9. 43. počelo je prebacivanje divizije u rejon oko Mitrovice, zapadno od Beograda. Glavnina divizije stigla je do 8. 10. 1943. Divizija je od 25. 9. do 5. 10. 1943. bila potčinjena K-di 2. okl. A, a od tog vremena LXIX rez. korpusu u Vukovaru. Za to vreme, dok su izvršavani manji zadaci na obezbe-đenju i lokalni poduhvati u rejonu smeštaja, pristigli su ostali delovi divizije. 12. 10. 43. počeli su pokreti i divizija je pročešljala celo područje Fruške gore.[3] U periodu od 14. do 16. 10. 43. očišćena je šumovita oblast i to prema jugu delovima divizije, na mađarskoj granici na Dunavu su Mađari vršili obezbeđenje, a uz podršku nekoliko potčinjenih tenkova i jedne policijske jedinice istovremeno je vršen napad sa istoka i zapada po utvrđenom planu.Bande su tom prilikom imale 217 mrtvih i 89 zarobljenih. Obezbeđene su veće količine stoke, koje su zaplenjene od bandita. Sopstveni gubici: 3 kozaka poginula, 2 kozaka ranjena. 17. i 18. 10. jedinice su se vratile u svoje smeštajne rejone, gde su morali biti ostavljeni nepokretni delovi. 18. 10. počele su pripreme za operaciju čišćenja šumovitog predela u luku Save zapadno od Mitrovice,[4] 20. 10. počeli su pokreti za tu operaciju. I brigada je 21. 10. iznenadnim napadom zauzela prelaze na Bosutu koji su bili potrebni za dalje nastupanje i opkoljavanje šumovitog predela. 23. 10. je u borbi završeno okruživanje tog područja (preč-nik u pravcu jug — sever 25 km, istok — zapad 40 km). Od 24. do 26. 10. vršeno je pročešljavanje od zapada, ševe-ra i istoka, a sa juga na Savi vršeno je obezbeđenje. Protivnik je tom prlikom imao 266 mrtvih i 400 zarobljenih, sopstveni gubici iznosili su 13 mrtvih, 13 nestalih i 53 ranjena. Komandant dvizije[5] se usprotivio da divizija učestvuje u velikoj operaciji na Tuzlu[6] koja je bila predviđena odmah posle prethodne zato što je to za Kozačku diviziju bio potpuno neprikladan brdoviti teren, a divizija nije bila potpuno pokretljiva. Osim toga, stanje obuke jedinica je bilo loše, a i Srbi su vršili uticaj na kozake. 27/28. 10. divizija je posela polazne rejone za planiranu operaciju južno od Save. Pošto je došlo do promene angažovanja divizije južno od Save, 28. 10. počeo jei ubrzani marš na područje Brod — Đakovo — Osijek, da bi se obezbedile železničke pruge na tom području i zaustavio pritisak jačih bandi iz brda sa zapada na Đakovo, sprečilo njihovo probijanje na istok ili jug i po mogućnosti da se unište. Tako je baterija jednog napred upućenog konjičkog diviziona odbila dobro usme-renom vatrom napad bande na Đakovo 29. 10. 43. god.[7] Pošto je LXIX rez. korpus za delove divizije na maršu u novi rejon naredio i posebne zadatke za čišćenje s obe strane marševskog puta, poslednje marševske grupe su tamo stigle tek 6. 11. 43, dok su delovi divizije koji su prvi stigli već 2. 11. preuzeli svoje zadatke na obezbeđenju i jakim borbenim izviđanjem šumovite oblasti zapadno od Đakova stalno uznemiravali bande. Na odseku osiguranja koji je držala divizija, bande su 3. 11. izvršile dva jaka napada na dva mesta koja su posele jedinice divizije (na Podgorač sa 400 ljudi i 5 puškomitra-ljeza). Dva bataljona sa 300—350 ljudi izvršila su 6. 11. napad na Kozački inžinjerijski bataljon u Potnjanima. Bande su tom prilikom pretrpele velike gubitke u ljudstvu. Sop-stveni gubici u ovim borbama bili su: poginuo 1 nemački oficir, 1 koz. podoficir, 5 kozaka; ranjena 4 Nemca, 7 kozaka; nestalo 10 kozaka. Dok je još 5. 11. jedan eskadron konjičkog puka prebačen iz rejona div. radi upotrebe na drugom mestu, morala je radi specijalne upotrebe biti 7. 11. neposredno potčinjena Korpusu jedna borbena grupa sastavljena od jednog biciklističkog bataljona jednog puka, od jednog pešadijskog bataljona koji je motorizovan dovođenjem motornih vozila, kao i od jednog konjičkog eskadrona nekog drugog konjičkog puka. Ta grupa je morala forsiranim maršem da stigne u novi rejon angažovanja, 140 km udaljen, do 10. 11. u 12.00 časova. 10. 11. stiglo je novo naređenje da se divizija što pre pre-mesti u rejon udaljen 150 km da bi smenila drugu diviziju,[8] dok se jedinice koje su još potčinjene korpusu zadržavaju otprilike do 24. 11, a njihovi nepokretni delovi se nalaze u rejonu divizije. II — Iskustva prilikom angažovanja Prilikom dosadašnjeg angažovanja divizije pokazali su se razni nedostaci i to iz sledećih razloga: a)  — Prilikom odlaska divizije iz Mielau, jedinice su upravo završile grupnu obuku i još nisu bile angažovane po vodovima i eskadronima. — Na jedinstvenost obuke je negativno uticalo i stalno dovođenje popune. — Zbog toga što je suviše kasno isporučeno teško naoružanje, nije se mogla dovoljno izvršiti obuka na tom oružju. — Prilikom angažovanja, komandovanje jedinicama bilo je otežano zato što su odredi morali da budu zbijeni, te se u borbama, naročito u šumi i na nepreglednom terenu, gubilo mnogo municije. Da se ne bi ugrozile sopstvene jedinice, vatra je bila neprecizna, a rafali iz puškomitraljeza i automata suviše veliki. — Prenošenje zapovesti i služba obaveštavanja još nisu bili zadovoljavajući. Nejasni ili kasno pristigli izve-štaji pričinjavali su komandi teškoće u proceni situacije. b)  — Zahtevi koji su postavljani diviziji nisu uzimali u obzir da nema dovoljno vozila i konja. U prvim poduhvatima veliki deo pukova bio je angažovan kao pešadijski. Zbog jahaćih čizama kojima su bili opremljeni kozaci kao i nedovoljne marševske obuke, dolazilo je do povreda stopala, što je smanjivalo sposobnost jedinice. — Srednji pt topovi mogli su se samo delimično pokretati, tako da do sada većina tih topova nije mogla biti korišćena u akcijama. Takođe se u doturu nailazilo na velike teškoće. — Veliki deo opreme morao se između pojedinih poduhvata uskladištiti, tako da su delovi divizije uvek morali biti korišćeni kao stražarska odeljenja. Veliki deo raspoloživog transportnog prostora koji je bio predviđen za druge svrhe morao se koristiti za sedla i zaprežni pribor, jer se deo uvek morao izdavati jedinicama. — Konji koji, su imali kugu u početku takođe nisu odgovarali postavljenim zahtevima. Stanje konja se ipak popravilo i dovedeni konji poboljšali su pokretljivost divizije. c) — Najveće poteškoće pričinjavao je uticaj jugoslovenskih i komunističkih elemenata na kozake. Zbog toga što je divizija formirana na brzinu, nije bilo moguće na vreme otkriti i isključiti nepouzdane elemente koji su podložni tom uticaju. — Zbog bogatstva zemlje a istovremeno nedovoljnog snabdevanja jedinica, kozaci su naginjali pljačkanju, pre svega zbog toga što pri nejasnim prilikama koje su vladale u zemlji nisu mogli sami da procene da li su pred sobom imali stanovništvo koje je naklonjeno bandama ili pouzdano stanovništvo. — Velike količine rakije koje su se mogle lako.zaple-niti i suviše dugo uzdržavanje u pogledu žena dovodili su do ekscesa. Samo najstrože komandovanje i najoštrije mere mogli su da to dovedu u snošljive granice. — Propaganda koja je sa raznih strana vođena protiv Kozačke divizije naduvavala je takve prestupe i pronalazila mnoštvo vesti o zverstvima kako bi srozala ugled divizije. — Pod uticaj em vesti sa istočnog fronta kao i zbog kratkog odsustva k-ta kozačkog puka, ppuk. Kononova, što su kozaci pogrešno protumačili, u nekoliko dana je iz tog puka prebeglo više pripadnika zajedno sa oružjem. To je prestalo kada je hitno naređeno da se ppuk. Kononov vrati i kada su izbačeni svi nepouzdani elementi. III — Mere za otklanjanje nedostataka — Angažovanjem se poboljšalo stanje obuke u diviziji, ali bi bilo potrebno nekoliko sedmica odmora da bi se sprovela obuka i istovremeno manjim, dobro rukovođenim poduhvatima poboljšala borbena snaga. —Posebnu pažnju treba posvetiti ideološkom odgoju kozaka uz istovremeno najstrože komandovanje. — Organizovanjem specijalnih kozačkih sudova stvoren je sud koji je bio u stanju da odmah svim sredstvima stane na put prestupima. Do sada je 12 kozaka osuđeno na smrt, 80 kozaka upućeno u logor i isključeno iz oružanih snaga. — Najstrože komandovanje i zadovoljavajuće snabdevanje jedinica dali su poslednjih dana dobre rezultate, tako da su na najbolji mogući način otklonjeni nedostaci. 1 Snimak dokumenta (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-135, r. 2281, s. 227—31. 2 Dopisano rukom. 3 Ova koncentrična dejstva protiv jedinica NOV i PO na Fruškoj gori preduzeli su 1. kozačka i delovi 173. divizije s linije Ilok — Petro-varadin — Srem. Karlovci — Irig — Vrdnik — Ležimir. Deo 1. srem-skog NOP odreda veštim manevrom se izvukao iz obruča. Delovi ovih divizija do 17. oktobra 1943. masovno su ubijali, hapsili, zlostavljali i pljačkali stanovništvo fruškogorskih sela. Potpuno su porušena sela Ra-kovac i Ledinci, dok je samo u s. Neštinu ubijen 71, u s. Suseku oko 100 i u ruševinama manastira Đipše 34 rodoljuba (tom I, knj. 6, dok. br. 116, knj. 17, dok. br. 125; Žarko Atanacković, Vojvodina u borbi 1941—1945, Forum, Novi Sad, 1959, str. 163—172). 4 Reč je o nastavku dejstva „čišćenja terena" 1. kozačke i delova 173. rez. divizije i policijskih jedinica između r. Bosuta i r. Save. Druga i 4. vojvođanska NOU brigada i deo 2. sremskog NOP odreda pod borbom su se povukli ka r. Savi i zajedno sa GŠ NOV i PO Vojvodine prebacili iz refona šume Lisnika (kod Srem. Rače) u istočnu Bosnu. Glavnina 2. sremskog NOP odreda sa delom 1. odreda probila se iz obruča u zapadni deo Fruške gore. Ove neprijateljske združene snage do 27. oktobra 1943. pljačkale su i terorisale stanovništvo u tom rejonu, mučile nedužne ljude i simpatizere NOP-a, a selo Jamenu spalile i stre-ljale 30 ljudi (tom I, knj. 6, dok. br. 155 i 166; Žarko Atanacković, n.d., str. 164, 168, 170 i 171). 5& Helmut fon Panvic (Helmuth von Pannwitz) 6 Delovi nemačke 187. rez. divizije s domobranskim 5. i 8. lov. pukom otpočeli su 7. novembra 1943. napad iz Brčkog u cilju prodora u Gračanicu, Tuzlu i Bijelj'inu. Jedinice 16. udarne divizije NOVJ, u ogorčenim odbrambenim borbama do 15. novembra, sprečile su prodor neprijatelja i prinudile ga da se povuče u pravcu Brčkog (tom IV, knj. 19, dok. br. 43, 99, 109, knj. 20, dok. br. 1). 7 Ovaj napad izveli su Brodska NO brigada 12. divizije NOVJ i Osječki NOP odred i tom prilikom, posle 12-časovne borbe, zauzeli s. Gašince kod Đakova (tom V, knj. 21, str. 207, 253, 299 i 600). 8 Vidi dok. br. 163. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument