Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
PODSETNIK OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA 264. PEŠADIJ-SKE DIVIZIJE OD 7. NOVEMBRA 1943. POTClNJENIM JEDINICAMA O REGIONIMA KOJE DRŽE JEDINICE NOVJ, NJIHOVOJ SNAZI I VOJNO-POLITIČKOJ AKTIVNOSTI NA TERITORIJI NDH[1] Poverljivo Prilog 2 uz izveštaj o delatnosti za mesec novembar 1943.[2] Div. k-dno mesto, 7. novembar 1943. 264. peš. divizija Odelj. Ic, br. 1036-43. pov. 2. PODSETNIK o političkoj i vojnoj situaciji u Hrvatskoj prema stanju od 5. novembra 1943. I — POLITIČKA SITUACIJA Reorganizovanjem vlade nije došlo do promene političke situacije na području Hrvatske, kao što se očekivalo (vidi podsetnik od 19. oktobra 1943).[3] Aktivno angažovanje u borbi protiv bandi u novoposednutim oblastima zapadne Hrvatske i Dalmacije i odgovarajuća propaganda doveli su do toga da su se vratili u svoja zavičajna mesta stanovnici koji su pobegli zbog bandita. Svi slojevi stanovništva žele dalji miran razvoj, a, upoređujući nemački i italijanski period okupacije, dolazi do izražaja veće poverenje u nemačke oružane snage. Političko raspoloženje u toj oblasti ne može se, međutim, još označiti kao stabilno. Ako hrvatska država ne preduzme ništa da bi sama sprovela odgovarajuće mere i time učvrstila svoj ugled, neće duže vremena ostati efikasne ni sve mere nemačkih jedinica, kao što su unapređenje poštanskog saobraćaja, utvrđivanje najviših cena, izdavanje brašna civilnom stanovništvu, otvaranje pruge Knin — Šibenik radi brže razmene dobara između grada i sela. Vlasti postoje samo na papiru, a hrvatska vojska i žandarmerija su u rasulu. Raste nestašica životnih namirnica. U nedostatku odgovarajućih mera, gube se početni uspesi koje su postigle jedinice u smirivanju zemlje, a glad će ponovo naterati stanovnike, većinom silom prilika, u redove ustanika, za šta se neće smatrati odgovornim hrvatska vlada nego nemački Vermaht. II — OPSTE STANJE KOD NEPRIJATELJA Komunisti i četnici su u oktobru dalje učvrstili svoju vojnu organizaciju, koristeći oružje koje su preuzeli od Italijana. Kod obe grupe znatno je porasla borbena vrednost jedinica zbog nabavljanja italijanskog oružja i bolje opreme. Proširenjem oblasti kojima su zagospodarile bande, vojna snaga njihovih jedinica je porasla za onoliko koliko se hrvatskoj vojsci smanjila baza za popunu i snabdevanje. Oni su mogli dalje da vrše mobilizaciju i da u potpuno njihovoj oblasti formiraju i obučavaju odrede, kao i da školuju sta-rešinski kadar i specijalne snage. Do sada nije doveo ni do kakvog rezultat anglo-američki pokušaj da se usaglase te dve neprijateljske grupe. Nigde se nisu pojavile regularne neprijateljske snage. Ukoliko kod bandi ima Badoljovih Italijana, oni će pre umanjiti nego povećati borbenu snagu bandi. Engleski štabovi za vezu postoje kako pri komunističkim tako i pri četničkim štabovima. Izgleda da na području 15 (brd.) AK nema ruske misije.[4] 1) Komunisti Tito je u. oktobru znatno povećao oblast kojom gospodari, naročito zauzimanjem gradova Livno, Tomislavgrad,[5] Kupres, zatim zauzimanjem veoma važne istočnobosanske industrijske oblasti (Tuzla — Vareš) i plodnog područja Sem-berije, severno od Bijeljine. Ne obazirući se na čišćenje poluostrva Pelješac i ostrva ispred Šibenika, on gospodari svim većim ostrvima ispred obale.[6] Zatvorena teritorija oslobađa komuniste briga koje donosi zima. Obezbeđeno im je kako materijalno snabdevanje tako i smeštaj jedinica i njihovo sanitarno zbrinjavanje. Tito se u borbi sa nemačkim jedinicama pridržavao taktike gerilskog rata. Bande su često uspešno ometale dotur na putevima za Zadar, Knin, Drniš — Split i Sinj — Split, a dugo vremena su veoma otežavale dotur na pruzi Brod — Dubrovnik. Tito će kao i ranije nastojati da štedi svoje snage i da ih kompletne angažuje samo tamo gde zbog rasula hrvatske vojske može sa malo truda da izbori uspeh. Stalno se skoro bez otpora predaju jaki hrvatski garnizoni. U svim tim slučajevima do brzog uspeha bandi nije dovela njihova vojna nadmoćnost i rukovođenje nego samo njihova efikasna propaganda i pomanjkanje ideje kod domobrana. Do danas još nije dolazilo do zajedničke upotrebe teškog naoružanja, tenkova i artiljerije, očigledno zato što još nemaju obučenih starešina i ljudstva. 2) Četnici Četnici se kao i ranije drže nesložno. Na području Korpusa su veći četnički odredi imali lojalno držanje, a delom su i uspešno sadejstvovali sa nemačkim jedinicama u borbi, protiv komunista.[7] 3) Stanje kod neprijatelja u rejonu Zadar — Knin — Split. Obalskim područjem severno od Zadra gospodari odred „Plavi Jadran".[8] U rejonu Benkovac — Knin — Gračac nalazi se 19. dalm. divizija sa 3 dalm. brigade i 1 malom brigadom koja je potčinjena 19. diviziji.[9]. Između Vodica i Skradina pretpostavlja se da se nalazi jedan samostalni odred. Pojedine manje grupe ugrožavaju put i prugu Drniš — Šibenik. Severno od Marine, koja je važna baza za snabdevanje „crvenih", nalazi se Seget-Marina bataljon i Šibenska brigada.[10] Rejon oko Trogira, ostrva Čiovo i Brač drži 9. dalmatinska brigada koja pripada 20. dalm. diviziji, koja se nalazi u rejonu Omiš — Makarska. Devetnaesta divizija ima oko 4400 ljudi, a 20. divizija oko 2700. III — PROCENA SITUACIJE U mesecu oktobru komunistima je pošlo za rukom da znatno prošire uticajnu zonu, da, zahvaljujući rasulu hrvatske vojske, dođu do bogatog plena i da formiraju veliki broj novih odreda. Na putu dotura Bihać — Gračac prema Zadru, odnosno preko Knina i Drniša prema Šibeniku i Splitu, i dalje će slabije snage praviti smetnje, utoliko više što ti putevi donose dosta poteškoća već po svom položaju i lošim vremenskim uslovima koji uskoro nastupaju. Komunisti će svim snagama nastojati da zadrže priobalska ostrva i neke delove obale jer računaju da će ih preko tih ostrva snabde-vati Englezi znatnim materijalom, a verovatno računaju i sa dovođenjem njihovih i stranih jedinica za ispomoć.[11] Za Komandu Divizije Prvi generalštabni oficir po naređenju . . .[12] kapetan Dostavljeno: B u štabu: načelniku štaba, i 2 kopije. 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, Frajburg 8, s. 317—9. 2 Verovatno se odnosi na izveštaj e o radu 264. pd od 1. do 14. novembra i od 16. do 28. novembra 1943. O tome vidi AVII, NAV-T-315, r. 1839, s. 166—9, 276, 291, 386, 398, 399, 402, 406, 407, 409 i 410. 3 Tim dokumentom redakcija ne raspolaže. 4 Vidi dok. br. 156, objašnjenje 9. 5 Sada: Duvno. 6Vidi dok. br. 129, 134, 138, 140 i 143. 7 O saradnji četnika Draže Mihailovića sa trupama i komandama Vermahta vidi dok. br. 74, 114, 156, 166, 177 i 184; knj. 1, dok. br. 232 i 236 i knj. 2, dok. br. 138. Ponudu za saradnju uputio je D. Mihai-lović Štabu 342. pd još novembra 1941. Opširnije o tome vidi AVII, NAV-T-314, r. 1457, s. 1240 kao i ponudu, početkom 1942. M. Nediću, da se zajednički bore protiv komunista jer i on nema nameru da se bori protiv Nemaca (AVII, NAV-T-120, r. 200, s. 153576—7). 8 Ovaj NOP odred je formiran sredinom septembra 1943. po naređenju GŠ NOV i PO Hrvatske (AVII, a. NOP-a, reg. br. 41/9 i 37/9, k. 419-A; reg. br. 29/2, k. 104-A; Osolobodilački rat naroda Jugoslavije, knj. 1, str. 545). 9 U sastavu 19. divizije NOVJ su bile: 5, 6. i 7. dalmatinska brigada. 10 Osma dalmatinska brigada 11 U izveštaju o delatnosti 264. pešadijske divizije za period od 1. oktobra do 19. novembra 1943, između ostalog, piše: „[...] Uskoro po dolasku celog Štaba divizije u Bihać, otišao je k-t divizije sa malim radnim štabom u Drniš, gde je pripremano angažovanje divizije. Divizija je 17. oktobra 43. imala prvi dodir sa neprijateljem. Jača banditska grupa izvršila je prepad na snabdevačku četu 9/602, koju je obezbeđivala 7/892, na putu dotura u serpentinama kod Zrmanja-Vrela. Naši su imali umerene gubitke [8 mrtvih, 21 teško ranjen], dok su banditi imali 86 mrtvih. Nekoliko dana kasnije izvršen je prepad na mali konvoj 892. gren. puka, ali je potpuno odbijen. Taj slučaj i razni drugi prepadi bandi na naše slabe konvoje na-metnuli su potrebu da konvoje obezbeđuje najmanje jedna četa sa teškim naoružanjem. 25. 10. naišao je III/892. na jake bande na području Muć, kada se kretao od Drniša prema Splitu. K-t divizije, koji se nalazio na putu za Split, da bi uspostavio vezu sa tamošnjim delovima SS-div. „Princ Eugen" i komandantom Pomorskog sektora Dalmacije, lično je koman-dovao akcijom III/892. i marševske grupe 11/264. ap koja je pristigla. Oni su brzom intervencijom odbacili neprijatelja [...] Kada su jedinice stigle u novi rejon angažovanja, bile su potči-njene 114. lov. diviziji. Konačno preuzimanje komande na tom odseku naredio je K-t XV brd. AK 20. 11. 1943 [...]" (AVII, Frajburg 8, s. 5—6). Opširnije o delatnosti 264. pd u 1943. godini vidi AVII, NAV-T-315, r. 1839, s. 228—49; ratni dnevnik 264. pd od 6. oktobra do 31. decembra 1943. godme. 12 Potpis nečitak.
|