OBAVEŠTENJE POSLANIKA U NDH OD 3. NOVEMBRA 1943. MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA RAJHA O ORGANIZACIJI UPRAVE U OPERACIJSKOJ ZONI „JADRANSKA OBALA" I RAZGOVORU S PAVELIĆEM PO TOM PITANJU[1] TELEGRAM. General Glez[2] Poverljivo. 3. novembar 1943. u 11,30 č kancelarija Poslanstva Ministarstvu spoljnih poslova za RAM[3] Na povratku u Klagenfurt [Celovac] vodio sam razgovor sa gaulajterom Rajnerom,[4] o kojem je izrađen sledeći protokol: „Protokol o dogovoru poslanika SA-obergrupenfirera Kašea i gaulajtera dr Rajnera o pitanjima koja su proizašla iz stvaranja operacijske zone „Jadranska obala"[5] sa Nezavisnom Državom Hrvatskom. Posle detaljne diskusije o stanju stvari, zajednički je utvrđeno sledeće: 1.— Administrativna granica između operacijske zone „Jadranska obala" i šefa susedne civilne uprave u Hrvatskom primorju je utvrđena. Na kopnu će granicu činiti hrvatsko--italijanska granica iz godine 1941, dok će na ostrvima granica ići starom granicom istarsko-dalmatinskih zemalja iz doba Au-stro-Ugarske Monarhije. Pitanja koja se budu pojavila iz ovako povučene granice biće sporazumno rešena između visokog komesara i šefa hrvatske civilne uprave. Za ovu svrhu će šef hrvatske civilne uprave uputiti jednog službenika za vezu u nadleštvo visokog komesara u Trst [Trieste]. 2. — Poseban hrvatski interes u oblasti Sušak — Krk treba visoki komesar da obezbedi posebnim propisom za ovu oblast, to jest da se ova oblast, koja se sastoji iz velikih op-ština Sušak, Kastav, Bakar, Čabar i Krk objedini u jedan samostalni komesarijat. Doduše, on će sa Provincijom Kvarner činiti jednu upravnu jedinicu, ali će o posebnim hrvatskim interesima voditi računa jedan njihov izvanredni komesar.. Ovom komesaru treba dodeliti pravozastupnika dr Špehara. iz Sušaka, kao predstavnika hrvatske izvršne vlasti. Sva pitanja koja neposredno zadiru u hrvatske interese, kao što su naročito policijska služba, sudstvo, školstvo i kultura, regulisaće za ovu oblast izvanredni komesar, dok će prefektura obavljati, samo opšte zadatke koji ne zadiru u nacionalno-politička pitanja. Službeni jezik u ovoj oblasti je hrvatski. Visoki komesar je dalje spreman da za obrazovanje komesarijata upotrebi i oficire i činovnike iz Hrvatske, ukoliko su oni poreklom iz oblasti Sušak — Krk i ukoliko je mogućno njihovo isključivo potčinjavanje visokom komesaru. Trebovanje takvog osoblja dostaviće visoki komesar preko hrvatskog službenika za vezu. 3. — Regulisanje svih privrednih pitanja koja proizlaze iz; stvaranja operacijske zone „Jadranska obala" u odnosu na Nezavisnu Državu Hrvatsku biće preneto na posebnu mešovitu komisiju. Za stvaranje o pitanjima koja dotiču nadležnost inostranih poslova, predlaže se da se u ovu komisiju odredi jedan predstavnik Nemačkog poslanstva iz Zagreba. 4. — O tekućim lokalnim privrednim interesima koji proizlaze iz tranzitnog saobraćaja Hrvatske preko Sušaka, vodio bi računa hrvatski konzulat u Rijeci u sporazumu sa službenikom za vezu hrvatske vlade kod visokog komesara. 5. — Pošto je snabdevanje širih oblasti Dalmacije na sektoru ishrane usled razorenih komunikacija mogućno samo preko-operacijske zone „Jadranska obala", hrvatska vlada će odmah uputiti jednog predstavnika visokom komesaru radi regulisanja daljeg transportovanja hrvatskih zaliha pšenice uskladištenih u Sušaku i u Trstu. Visoki komesar je saglasan s tim. 6. — Visoki komesar je obećao svoju podršku u slučaju da je ulazak hrvatskih organa na hrvatsku državnu teritoriju, usled razorenih saobraćajnih veza, mogućan samo preko operacijske zone „Jadranska obala". Klagenfurt, 31. oktobra 1943. Potp. Z. Kaše Završetak teksta. Potp. Rajner Pošto sam se vratio ovamo, ja sam o ovoj stvari razgovarao sa poglavnikom, koji je izjavio da je saglasan sa postignutim dogovorom. Zatim će Turina[6] doći u kontakt sa Rajnerom, da bi se regulisalo pitanje postavljanja službenika za vezu i pitanje tekuće saradnje. Pre toga sam zamolio odobrenje za uspostavljanje nemačko-hrvatske komisije prema tački 3. protokola. Komisija će se, između ostalog, baviti: pitanjima carinske granice, hrvatskim tranzitnim saobraćajem za snabdevanje severnohrvatskih i dalmatinskih primorskih oblasti, pitanjima brodskog saobraćaja, pograničnim saobraćajem, saradnjom sa graničnim organima u borbi protiv bandi. Članove komisije sa nemačke strane bi odredio gaulajter Rajner, a sa hrvatske strane hrvatska vlada. Za predstavnika naše službe za spoljne poslove predlažem ovdašnjeg privrednog atašea, savetnika poslanstva dr Kina,[7] s tim da se istovremeno meni da ovlašćenje, kako bi ga sprečili da ne odredi zastupnika iz kruga svojih saradnika. U interesu potrebnog bržeg napredovanja praktičnog rada, koji takođe treba da bude koristan i za savlađivanje datih političkih teškoća, umoljavamo da se o ovome i u pogledu gaulajtera Rajnera brzo donese odluka. Hrvati su saglasni da mesto sadašnje komisije bude u Trstu, što je Rajner predložio. Prilikom razgovora sa poglavnikom, ja sam ponovo ukazao na firerovu odluku da on ne bi mogao sada obarati definitivne državno-pravne odluke o granici. Naglasio sam da zbog toga treba sada određene granice posmatrati kao administrativne granice. Poglavnik mi je saopštio da je pre nedelju dana govorio o  ovim pitanjima pred vladom i,vodećim ustaškim ličnostima i  da je naišao na uzdržani stav. Zapitao me je, ne bi li bar Turina mogao da otvori svoju kancelariju u Sušaku. Ja sam negativno odgovorio i predložio sam, ne ukazujući posebno na javnu delatnost Turine, da on prema sopstvenom nahođenju može za prvo vreme vršiti službu u nekom drugom pogodnom mestu, na primer u Kraljevici. Poglavnik se s tim saglasio. Dalje sam zamolio da se preduzmu mere za obustavljanje javne diskusije o ovome pitanju. Poglavnik je načelno obećao, ali je ukazao na potrebu tačnog obaveštavanja javnosti. Mi smo razmotrili, ali bez definitivnog zaključka, da se u sklopu jednog stručnog kratkog izveštaja o radu privredne komisije, prema tački 3. protokola, objavi odluka da je određivanje administrativne granice bilo nužno pre svega iz ratnih razloga. — Ja ću se danas sa Turinom dogovoriti o pojedinostima u vezi sa ovim postupkom, kako bi se sadašnje nepoželjno stanje najbrže savladalo ubrzavanjem praktičnog rada. Samo pitanje je, kao i ranije, izvanredno zainteresovalo ovdašnju najširu javnost. Čak i krugovi koji su prijateljski raspoloženi prema Nemačkoj ispoljavaju znake srdžbe. Uopšte, svuda se naokolo može čuti reć „Jadranska oblast".[8] Vlada ima potpuno razumevanje, ali zastupa opšte stanovište da joj ova oblast treba da bude priznata, ali da joj se sada još ne može vratiti, pre svega zbog posebnih ratnih okolnosti. Dakle, ona čvrsto računa sa kasnijim preuzimanjem te oblasti u njenu upravu. — Gaulajter Rajner je lično imao obzira prema hrvatskim osećanjima i radio je u okviru svoga zadatka na najbolji mogući način. Pretpostavljam da će se teškoće koje se budu pojavile na putu predloženog zajedničkog rada moći stručno odstraniti i da će doći do znatnog ublažavanja političke napetosti. Potp. Kaše 1 Snimak telegrama (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-501, r. 265, s. 1143—6. Na margini prve stranice mašinom napisano: „1 kopija za generala Gleza, 1 kopija za poslanika i policiju". 2 Dopisano rukom. 3 Reichsausenminister (ministar spoljnih poslova Rajna) 4 Fridrih (Friedrich Reiner) 5 „Adriatisches Küstenland" — Jadranska obala ili Jadransko primorje. Opširnije o tome vidi Ferdo Čulinović, Okupatorska podela Jugoslavije, VIZ, Beograd, 1970, str. 152—157. 6 Oskar dr 7 Ernest dr Kiihn 8 U dokumentu piše: ,,Es wird das Wort vom ,Adria-Gau' allge-mein herumgesprochen". Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument