| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
MESECNI IZVESTAJ OPERATIVNOG ODELJENJA 2. OKLOPNE ARMIJE OD 22. SEPTEMBRA 1943. KOMANDANTU JUGOISTOKA O VOJNO-POLITIČKOJ I PRIVREDNOJ SITUACIJI, AKTIVNOSTI SNAGA NOVJ I SOPSTVENIM DEJSTVI-MA NA TERITORIJI NDH, CRNE GORE, KOSOVA I SRBIJE[1] Koncept[2] KOMANDA 2. OKLOPNE ARMIJE Odelj. Ia br. J43. str. pov. A. H. Qu., 22. 9. 1943. Predmet: Procena situacije za period od 16. 8—15. 9.[3] .... primeraka Koncept K-TU JUGOISTOKA (K-tu Grupe armija ,,F")[4] I — POLITIČKA SITUACIJA a) Od spoljnopolitičkih događaja, najveći odjek je imao na Balkanu brzi slom italijanske vojske, koji je usledio brže nego što se u početku očekivalo1. Toj okolnosti treba pripisati sve veće poštovanje nemačkog oružja, što dolazi do izražaja u povećanom oprezu četnika. 1) S obzirom da je duče ponovo preuzeo političko vođstvo i Italiji, splasnulo je u Hrvatskoj raspoloženje koje je bilo izazvano izgledima na samostalnost. 2) Crnogorsko područje je pod jakim uticajem komunista i četničkih bandi. Nije sigurno da željama većine naroda odgovara obrazovanje nacionalne autonomije, čemu trenutno teže vodeći Crnogorci. Ovde, takođe, politički pravac određuje očekivanje savezničkog iskrcavanja. 3) U Albaniji vlada ravnodušnost. Postoji težnja da se u svakom slučaju nađu u trenutku odluke u lageru jačeg, što se većinom traži kod saveznika. Zbog toga nailazi na slab odjek kod većine stanovništva pokušaj da se obrazuje nacionalni komitet. Čak iako uspe pokret koji se širi među Albancima na Kosovu, treba svakako računati s tim da će se u slučaju iskrcavanja brzo promeniti raspoloženje. b) Unutrašnja politička situacija U strukturi država koje stoje pod nemačkom komandom nema nikakvih promena. Treba sačekati na uspeh podrške Nediću (poseta fireru). Verovatno će njega podržati samo intelektualni krugovi, dok većina naroda vidi, kao i ranije, svog pravog vođu u Draži Mihailoviću. S obzirom na poboljšanu spoljnopolitičku situaciju Hrvatske, više je nego sumnjivo da će se uspeti u tome da se jače prodre u poglavnikov režim, kao i da će novonaimenovani ministar rata Maralić[5] moći još da zaustavi potpuni raspad hrvatske vojske. Zahtevi koje je za Hrvatsku ponovo postavila 2. oklopna armija ne menjaju se ni posle novih političkih događaja. Snage koje pokreću ćelo jugosiovensko područje ocrtavaju se najjasnije kod bandi. Tito pojačano ističe važnost ruskog uticaja, pri čemu mu u punoj meri pomaže Sovjetska crkvena propaganda[6]. Pri tom koristi pomoć saveznika, a ipak ne zavisi od nje. Nasuprot tome, Draža Mihailović zavisi od te pomoći. Komunizam, iza koga stoji velika sila Rusija, i Saveznici pritešnja-vaju ga na isti način svojim zahtevima. Do sada je njegov neposredni i zato najopasniji protivnik bio komunizam. U momentu iskrcavanja, za koje engleski oficiri za vezu stalno vrše na njega pritisak da se treba pripremiti, porašće opasnost od konačne zavisnosti od Saveznika, čije je sebične ciljeve Draža Mihailović uvideo. U njegovom pokretu se odražava izvesna nesigurnost i razmimoilaženje političkih gledišta kod nižih starešina. Nezavisno od toga Englezi i dalje podstiču na veliki ustanak pojačavajući svoje štabove za vezu i koristeći sva sredstva sile (kralj Petar). (Vidi: Situacija kod bandi.) Nije isključeno da će oni pokušati da tako pridobiju četnike da oni i bez iskrcavanja Saveznika podignu ustanak. Držanje Italijana je nejasno. Nastojanje da se zajedno sa komunistima učvrste na pojedinim delovima obale bez sumnje se svodi na uticaj Saveznika. II — STANJE KOD NEPRIJATELJA a) Vreme i obim eventualnog iskrcavanja Saveznika ne može se još jasno sagledati. Da li će uopšte doći do iskrcavanja zavisi, u prvom redu, od spoljnopolitičke situacije, naročito od odnosa između Saveznika i Rusije. (Pojedinosti vidi u „Procena verovatnoće savezničkog iskrcavanja na albanskoj i dalmatinskoj obali", koju je dala K-da 2. okl. armije, Ic/oficir Abvera, pov. br. 211/43. od 19. 9. 43.)[7] Aktivnost bandi se pojačava pod uticajem Saveznika i Rusije. Prema mnogobrojnim vestima, izgleda da nije isključeno da počne opšti ustanak, čak i ako ga ne pokrene operacija iskrcavanja. b) Slavonija Posle privremenog obrazovanja težišta severno od pruge Ivanić-Grad — Brod, pri čemu su bile dovučene sa severne granice dve divizije sa ukupno 6 brigada, došlo je do napuštanja tog težišta na odseku Nova Gradiška — Brod i prebacivanja na područje Slavonije (Moslavina — Bjelovar — planina Kalnik) (5000—7000 ljudi).[8] c) Slovenačka pogranična zona: Poznato formiranje novih odreda u vezi je sa namerom da se kompletira nova divizija koja treba da uđe u sastav slovenačkog korpusa, zajedno sa postojećom 15. i 16. slov. divizijom.[9] Dovučena je 8. divizija [NOVJ] u rejon južno od Karlovca, a 13. divizija [NOVJ] je posela rejon Ogulin — Sušak — Senj. d) IV zona (rejon oko Splita):[10] Na području IV [operativne] zone [NOV i POJ], stalno jačaju komunističke snage i to: 1) dolaskom jedne divizije I hrv. korpusa [NOVJ] 2) 3 divizije II bosanskog [udarnog] korpusa [NOVJ] 3) formiranjem 2 nove divizije, 4) opštim naoružanjem civilnog stanovništva, 5) angažovanjem ital. odreda pod komunist, komandom, 6) isporukom oružja od 2 ital. divizije. e) Severoistočna Bosna (rejon Tuzla — Bos. Samac — Doboj): Komunisti su dobili pojačanje dolaskom štaba jedne-divizije I bosanskog [udarnog] korpusa [NOVJ] sa jugozapada i jedne divizije sa juga. f) Hercegovina: Posle privremenog napuštanja težišta u luku Drine (Goražde — Foča), neprijatelj se vratio prvobitnoj nameri: prikupljanju snaga u luku Drine i regrutova--nju u severnoj Crnoj Gori i južnoj Hercegovini, u cilju pridobijanja tamošnjih Muslimana i ometanja mobili--zacije koju sprovodi Draža Mihailović. g) Srbija: Kad je došlo do kapitulacije Italije počela je mobilizacija u Sandžaku, Hercegovini, severnoj Crnoj Gori i na Kosovu. Neprijatelj vrši pripreme za paralisanje plovidbe-Dunavom i rušenje železničkih pruga u severoistočnoj Srbiji i Ibarskoj dolini, izdato naređenje da se počne sa sabotažama na širem području u cilju usporavanja nemačkih mera i vezivanja trupa. Vode borbu protiv komunističkog uticaja, razbijaju komunističke odrede, da bi, zatim, jakim snagama podržali iskrcavanje Saveznika, koje se očekuje na crnogorsko-hercegovačkoj obali. h) Albanija: Pojačana aktivnost komunističkih bandi i bandi albanskih nacionalista. i) Tako se obrazuju sledeća težišta bandi: 1) Rejon oko Splita (Tito), 2) Sandžak, Crna Gora, Kosovo, 3) lokalna težišta: zapadna Slavonija i slovenačka pogranična zona. III — SOPSTVENA TAKTIČKA SITUACIJA I NAMERE: 2. okl. armiji su sada postavljeni sledeći zadaci: a) odbrana dalmatinsko-crnogorsko-albanske obale (oko 1000 km), b) razoružanje i otpremanje Italijana (oko 250.000 ljudi), c) ugušivanje pokreta bandi koji raste po broju ljudstva i naoružanju, d) osiguranje puteva i pruga za dotur, e) zaštita važnih saobraćajnih i privrednih objekata. Za ove zadatke nisu dovoljne snage kojima se raspolaže. Situacija se može učvrstiti samo ako se dovedu još najmanje 3 divizije, odgovarajuće jedinice (pre svega jurišni topovi i inženjerija) i dovoljan broj protiv-avionske artiljerije. Zbog pomanjkanja snaga, za sada nije moguće da se trenutno raspoloživim snagama posedne obala na spojevima prema desnom susedu (odsek Karlobag — Sušak) i prema levom susedu (odsek južno od Valona — Porto Edda). Poželjno je da snage Grupe armija ,,B" preuzmu odsek Karlobag — Sušak. Posedanje ostalih delova obale samo na najvažnijim uporištima, isključujući pokretne rezerve čija je intervencija u slučaju iskrcavanja dovedena u pitanje zbog aktivnosti bandi. Smirivanje područja Armije ograničeno je samo na mala lokalna dejstva koja ne mogu dovesti do promene opšte situacije, pošto se za to raspolaže nedovoljnim brojem jedinica čija je borbena vrednost nedovoljna, a oprema i stepen obuke manjkav. Nastavlja se rasulo hrvatskih jedinica, a zavedene mere ne pokazuju do sada znatan uspeh. Oslobađanjem borbom puteva za dotur nije moguće obezbe-diti i njihovu zaštitu (udaljenosti do krajnjih stanica na železničkim prugama iznose od 150 do 300 km). Ostaje samo nezadovoljavajuće rešenje — sistem konvoja, uz oslonac na pojedina uporišta. Zaštita pruga na hrvatskom području je samo uslovno moguća na prugama Zagreb — Beograd, Vinkovci — Osijek, Indija — Novi Sad, kao i pruge za Bihać i od Broda preko Sarajeva za Mostar. U Srbiji je obezbeđena zaštita neophodnih pruga. Zaštita važnih privrednih objekata mora se još ograničiti. N am e r e: Napad na Split u cilju zauzimanja obalskih utvrđenja i razbijanja tamošnjeg težišta bandi.[11] Hitno otpremanje Italijana, uz delimično otkrivanje obale. Izgradnja obalske odbrane civilnim snagama u cilju obrazovanja uporišta. Izgradnja zaprečnih, bočnih položaja na planinskim prevojima. Čišćenje od bandi borbene zone koja je potrebna za obalsku odbranu obrazovanjem uporišta uz prikupljanje snaga sa celokupnog područja Armije. Pojačanje osiguranja pruga na hrvatskom području koje su odlučujuće za vođenje borbi i snabdevanje, napuštajući osiguranje privrednih objekata i sporednih pruga. Namera je da se pomoću Kozačke divizije[12] koja pristiže najpre umire Slavonija i Srem. IV — STANJE OBALSKE ODBRANE I IZGRADNJE POLOŽAJA Odsek Karlobag — Sušak još je u rukama neprijatelja. U ostalom dalmatinskom obalskom području, izuzev Splita, obalska utvrđenja su u našim rukama. Za zauzimanje utvrđenja na ostrvima ispred obale i za čišćenje tih ostrva nedostaju potrebne snage. U toku je preuzimanje stalnih odbrambenih postrojenja, obalskih baterija, protivavionske artiljerije itd. Ono se za sada može sprovesti samo angažovanjem italijanskog osoblja. Poželjno je da se to osoblje zameni našim stručnim snagama. Na odseku K-de XXI brd. A.K. takođe je, uglavnom, izvršeno preuzimanje glavnine obalskih utvrđenja, obalskih baterija itd., delimično sa ital. poslugom. Opšta obalska odbrana može se sprovesti samo u vidu uporišta. Dosadašnja izgradnja položaja nije uopšte dovoljna. Nju su naše snage intenzivno započele i radovi stalno napreduju. Hitno se dopremaju u velikoj meri mine i materijal za zaprečavanje. V — SITUACIJA NA MORU U toku je formiranje potrebnih nadlestava Ratne mornarice. Za sada postoje još praznine. VI — SITUACIJA U VAZDUHU a) Aktivnost neprijatelja: Na području Armije nije bilo borbenih dejstava neprijateljske avijacije. U prošlom mesecu znatno se povećao broj naleta neprijateljskih aviona u cilju snabdevanja bandi i izviđanja. b) Sopstvena aktivnost: Naše vazduhoplovstvo podržavalo je nastupanje naših jedinica prema obali, parališući mestimični otpor mnogobrojnim lokalnim akcijama. Avioni se pojedinačno angažuju za borbu protiv bandi. Vrši se izviđanje i bacanje propagandnog materijala na obalskom području, kao i stalna izviđanja do sredine Jadrana. VII — SAOBRAĆAJ 1) U proteklom mesecu je takođe bila jako ozbiljna situacija u pogledu transporta, zbog velikih zahteva u odnosu na prosečno mali kapacitet pruga. Ona se na hrvatskom području još znatno zaoštrava nastavljanjem napada bandi, naročito na važnim prugama Zagreb — Beograd, Osijek — Vinkovci, Novi Sad — Inđija. Kao posledica toga, na području oko Zagreba, a delimično i u Mađarskoj, došlo je do velikog zastoja ispred hrvatskih graničnih prelaza. Mere za otklanjanje teškoća u Hrvatskoj: a) Povećan istovar u rejonu Zagreba i, ukoliko je moguće, u ostalim rejonima blizu granice. Princip: bolje je istovariti u severnoj Hrvatskoj nego zatvoriti dovoz iz Rajha. Za sada se počelo sa ovom merom. b) Pojačanje snaga za obezbeđenje železnica na važnim prugama Zagreb — Ogulin, Zagreb — Beograd, Osijek — Vinkovci, Novi Sad — Indija, Slav. Brod — Sarajevo — Mostar i Sarajevo — Kraljevo, odustajući od zaštite ostalih pruga, a time i mira na njima. c)Jače angažovanje železničkih inženjerijskih jedinica za brže otklanjanje zapreka na prugama. Popravke koje vrši hrvatsko železničko osoblje odnose mnogo vremena, te se tako povećava efekat napada. 2) Loše veze veoma otežavaju obradu prijava za trans-portovanje i regulisanje transporta. Komandanturu za transport u Zagrebu koja je nadležna za obradu transporta u Hrvatskoj može se dobiti samo putem teleprintera. 3) Na srpskom području nije bilo značajnih dejstava bandi. Tu se neprijatno uočava pomanjkanje neposrednog; uticaja na upravu pogona na bugarskim prugama (naročito na novom bugarskom području). Usled toga što Bugari često odbijaju prijem vozova, dolazi do stalnog zastoja u snabdevanju za Grčku, a time i usporavanja, robnog prometa. VIII — SNABDEVANJE I DOTUR Na području 2. oklopne armije stanje u pogledu snabdevanja je ozbiljno. S obzirom na mogućnost većih borbenih dejstava na obali i na povećanu aktivnost bandi, može se očekivati da će se to stanje odlučujuće i štetno odraziti na borbenu situaciju. 1) Razlog za to je, pre svega, nedovoljan transportni prostor i veoma teško stanje transporta. Zbog stalnih rušenja pruga ne može se sasvim popuniti kontingent vozova za snabdevanje kojim raspolaže Armija, a koji je ionako mali. Pored toga se dešava da, usled sadašnjeg postupka smenjivanja jedinica, iznenadne hitne potrebe mogu da se pokriju najranije za 3 sedmice. U mnogim rejonima zbog bandi nije moguće sprovesti ispomoć kamionima za transport na području Armije pošto se ne može staviti na raspolaganje dovoljna pratnja. Veliki delovi armijskog područja (Albanija, Crna Gora i deo dalmatinske obale) nemaju železničku prugu, tako da se preko 300 km dugi, najteži planinski putevi moraju savladati transportnim kolonama. 2) Ishrana . . . [13] 3) Municija . . ..[14] 4) Pogonsko gorivo . . . [15] 5) Motor izacija . . . [16] IX — PRIVREDNA SITUACIJA Armija nema nikakav uticaj na korišćenje privrednih dobara u Srbiji i Hrvatskoj. Sve su češći zahtevi za vojnom zaštitom, ali oni ne mogu biti zadovoljeni. Jedinice moraju često biti povučene iz privredno važnih oblasti, jer su hitno potrebne za zaštitu pozadinskih veza i že-lezničkih pruga. Još ne postoji pregled o privrednoj situaciji u novoposednutoj bivšoj italijanskoj zoni. Na albanskom području privreda je delimično zamrzla, pre svega eksploatacija rudnika i nalazišta nafte. Eksploatacija će zavisiti i od toga da li će se moći ponovo odvijati pomorski saobraćaj na Jadranu. Transportovanje preko planina je skoro isključeno. X — ZDRAVSTVENA SLUŽBA . . . [17] XI — STANJE KONJA . . . [18] XII — STANJE POPUNE . . .[19] Za Komandu 2. oklopne armije načelnik štaba 1 Snimak dokumenta (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-313, r. 194, s. 7454517—30. 2 U produžetku ove reci rukom je dopisano: „Komandant je o ovome usmeno referisao komandantu Jugoistoka". 3 i 4 Dopisano rukom. 5 Pogrešno. Tu dužnost je za sebe zadržao Ante Pavelić, a na čelu tog ministarstva se nalazio Vilko Begić. U vreme o kojem je reč na dužnost ministra Ministarstva domobranstva postavljen je Fridrih Navratil. 6 U originalu piše: ,,die sovvjetische Kirehenpropaganda". 7 Tim dokumentom redakcija ne raspolaže. 8 Vidi dok. br. 113 i 128. 9 Na teritoriji Slovenije, 3. oktobra 1943, po naređenju VŠ NOV i POJ, formiran je 6. korpus NOVJ u čiji su sastav ušle 14, 15. i 18. divizija NOVJ. Ovaj korpus je 5. oktobra 1943. preimenovan u 7. korpus NOVJ (tom II, knj. 1, str. 355—6; knj. 10, dok. br. 169; tom IV, knj. 7, dok. br. 84). 10 i 11 Vidi dok. br. 135,i 140. 12 Reč je o nemačkoj 1. kozačkoj diviziji. 13,14,15,16,17,18 i 19 izostavljeno zbog ograničenog prostora.
|