| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVOD IZ MESECNOG IZVEŠTAJA KOMANDANTA JUGOISTOKA OD 19. JULA 1943. KOMANDI KOPNENE VOJSKE O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI NA JUGOISTOKU S PROCENOM MOGUĆNOSTI ODBRANE BALKANA U SLUČAJU SAVEZNIČKOG ISKRCAVANJA1 Strogo poverljivo KOMANDANT JUGOISTOKA (K-da Gr. armija ,,E<<) O Ia/Id — Br. 1700/43 str. pov. — 1 — prilog[2] H. Q., 19. 7. 1943. 17 primeraka 3 primerka Gen. štab H. Op. odelj. Prim: 24. juli 1943. Br. 7378/43. str. pov.[3] PROCENA SITUACIJE K-DANTA JUGOISTOKA (K-DE GR. ARMIJA ,,E") Juli 1943 I OPŠTA SITUACIJA: Opšta situacija u području Jugoistoka je nepromenjena u odnosu na prethodni mesec. Protivnik je sada pri napadu na Siciliju angažovao toliko snaga da zadnjih nedelja ne treba računati sa većim napadom na području komandanta Jugoistoka. Situacija u unutrašnjosti dalje se zaoštrava. Uspesi protivniku u Sredozemlju podstakli su skoro sve stanovništvo u Grčkoj da stupi na stranu saveznika, a bande, koje se i dalje povećavaju (pod engleskom komandom i engleskim starešinskim kadrom) pojačavaju borbu. II SADAŠNJA SOPSTVENA SITUACIJA: 1. Komandant Jugoistoka dobio je zapovest da iskoristi vreme vođenja borbe na Siciliji za pojačanje svoje odbrambene snage,[4] da popuni postojeće praznine i da iskustva stečena pri vođenju borbi za Siciliju primeni na svoje područje. Pri odmeravanju naših snaga, treba uzeti u obzir to da će delatnost unutrašnjeg neprijatelja znatno porasti i da će isti povezati druge svoje jake snage prilikom daljih uspeha saveznika, a naročito pri napadu na naše područje. 2. Iz borbi za Siciliju, komandant Jugoistoka izvlači za svoje područje sledeće pouke: a)Napad protivnika na Siciliju u području Malte i Pantelerije pokazuje da neprijatelj u operaciji ne ide najbržim, već najsigurnijim putem. Zato će protivnik, verovatno, prilikom napada na područje Jugoistoka, najpre oduzimajući pojedine rasprostrte baze, posesti aerodrome za lovačke avione. Otuda se u sadašnjoj situaciji jonska ostrva mogu smatrati najpre ugroženim. b)Glavni udar neprijatelja bio je usmeren protiv Mesine kako bi se presekla žila kucavica ostrva. U području Jugoistoka su potom naročito ugroženi: Ko-rintski kanal, železnička pruga Beograd — Atina, že-leznička stanica i luka u Solunu, mostovi oko Beograda na Dunavu i Savi. Ovi delovi su naročito ugroženi sabotažama i napadima bandi, ukoliko nisu izloženi neposrednom napadu sa mora i iz vazduha. c) Našim dobrim vazdušnim izviđanjem blagovremeno se saznalo za neprijateljske pripreme desanta i polazak desantne flote. Otuda uglavnom ne treba računati sa iznenadnim velikim napadom. Sada su svakako još uvek nedovoljne mogućnosti izviđanja vazduhoplovne komande. Izviđanje iz vazduha putem fotografisanja severno-afričke i sirijske obale kao i Kipra ne odgovara zahte-vima, tako da je moguć iznenadni veliki nadap od Kipra prema Rodosu. Izveštaji kontraobaveštajne službe su najvećim delom neupotrebljivi. d)Neprijatelj se iskrcao na manje pogodnom, pa otuda i manje štićenom obalskom pojasu, i izabrao za kasniju borbu delom manje prohodni teren. Otuda je potrebno da se ovi delovi zemljišta osiguraju postavljanjem zapreka velikih razmera (fugasne i morske mine). e) Potrebno je razbiti neprijateljske mostobrane u početnom stadijumu desanta. Pri velikoj neprijateljskoj vaz-dušnoj nadmoćnosti i našim neznatnim vazduhoplovnim snagama dobij a naša avijacija, neposredno posle iskrcavanja neprijatelja, zadatak da razbije ploveće rezerve protivnika kako bi mu sprečila dovođenje drugih snaga za napad. Otuda je od odlučujućeg značaja blagovremeno angažovanje rezervne vojske. Njen napao mora uslediti najkasnije drugog dana izjutra, da bi se sukobila sa neprijateljem još u vreme najvećeg trenutka slabosti. Otuda se polazni rejoni rezervi moraju nalaziti uz sama ugrožena obalska područja, kako bi njihovo angažovanje moglo uslediti najkasnije posle 24 časa, ali i na takvom rastojanju od obale kako ih ne bi razbili prethodni vazdušni napadi i vatra brodskog oruđa. Ove zahteve mogu ispuniti samo motorizovane rezerve. Pe-šadijske jedinice sa zapregama, koje mogu stupiti u borbu tek posle više dana ili sedmica, bezvredne su za obalsku odbranu (npr., vreme potrebno za [prebacivanje] jedne lov. div. iz područja Lamije u područje se-verozapadno od Agriniona: najmanje 6 dana; za 118. lov. div. iz istog područja u područje Kotor — Dubrovnik: najmanje 7 dana). f)Uspesi protivnika posle desanta ubrzani su time što su se susedni mostobrani neometano mogli povezati jedan s drugim. Zato je važno da se zaprekama, upravno na front, blokiraju susedna mesta pod pretpostavkom da će se neprijatelj tu iskrcati. g)Najvažnija mesta za iskrcavanje, pre svega luke, moraju se pripremiti za temeljno uništenje. h) Borbena moć ital. jedinica je neznatna. Isto tako se ital. vesti moraju oceniti kao nepouzdane. 3.) Uzimajući u obzir ova saznanja procenjuje se odbrambena snaga pojedinih područja po sledećem: a) Rodos: . . . [5] b) Krit: . . . [6] c) Peloponez: . . . [7] d) Južna Grčka: . . . [8] e) Zapadna Grčka: . . . [9] f)Područje Solun — Jegej i istočna obala Grčke: . . . [10] g) Albanija: Situacija nepromenjena. U južnom delu su u toku ita-lijanske akcije čišćenja koje, pak, još nisu imale značajne uspehe. Izviđanje zemljišta pokazalo je da ni u Albaniji nisu angažovane ital. divizije za obalsku odbranu. h) Hrvatska: Prema proceni situacije za juni — bez bitnih promena.[11] Pasivno i delom prema Nemcima neprijateljsko zauzimanje stava hrvatskih vojnih instanci, koje je opisano u proceni situacije, pokazalo se na novim primerima. Prebacivanje 100. lov. div. i 92. gren. peš. puka (mot.)[12] u Grčku počinje krajem jula. Otprilike u isto vreme završiće se prebacivanje 173. rez. div. u severoistoč. Hrvatsku i Srbiju. Planirano je da se komanda 69. rez. korpusa za vreme izvođenja operacije potčini komandantu nem. trupa u Hrvatskoj i da joj se ustupi rejon severno od Save. Obe rez. divizije mogu se samo ograničeno aktivno boriti protiv bandi. Za podizanje hrvatskih oružanih snaga nedostaje ne-mačko nastavno osoblje. Pre nego što se ono u predloženom broju dovede, ne mogu se jedinici izdavati već postojeće rezerve oružja, odeće, opreme, pošto bi bez nemačkog nadzora za kratko vreme najveći deo opreme bio neupotrebljiv. Ne postoji obalska odbrana između Trsta i Albanije. Jedino su obezbeđene luke nedovoljnim snagama. Neke ne-mačke divizije u Hrvatskoj, koje služe kao rezerve za napad, ne dolaze u obzir za puno angažovanje u obalskoj odbrani pošto će ih u borbi vezati unutrašnji neprijatelj, čija će se delatnost umnogostručiti prilikom neprijateljskog de-santnog napada. i) Srbija: Ustanička organizacija u Srbiji se dalje razvija.[13] Još nije sprovedena hitno potrebna protivvazdušna zaštita pre-laza na Dunavu i Savi. 4.) Situacija u pogledu snabdevanja: Nisu nastale bitne promene stanja snabdevanja koje je opširno opisano u proceni situacije za mesec juni. Oslanjanje na snabdevanje isključivo na železn. pruzi Zagreb — Atina može imati vrlo teške posledice pri napadu glavnim snagama. Posle iskustava stečenih na Sicijili, može se sa sigurnošću primiti da će neprijatelj učestalim vazduš-nim napadima i akcijom sabotaža porušiti ovu prugu, jedini put za dotur na.području Jugoistoka. Komandant Jugoistoka ponavlja kao naročito hitno zahtev da se odmah dopremi vozni park nosivosti 16.000 tona. III PROCENA SITUACIJE U BUDUĆNOSTI NA PODRUČJU JUGOISTOKA: 1.) Može se pretpostaviti da će protivnik posle posedanja Sicilije pre svega nastaviti svoj napad na italijansko kopno ili posle prethodnog zauzimanja Sardinije i Korzike ili neposredno, i da se pre toga neće okrenuti jakim snigama prema području Jugoistoka. Očekuje se da će protivnik po-sesti italijansku jadransku obalu usled čega će se konačno promeniti situacija na Jugoistoku. Udaljenost od obale do obale biće znatno kraća nego dosada od Afrike. Front na obali na području Jugoistoka produžiće se za okruglo 1000 km od jugoistoč. od Valone do Tršćanskog zaliva. Područje Jugoistoka dobiće time za vođenje opšteg rata veći značaj kao: a)duboki desni bok istočnog fronta; b)politička prepreka za eventualno ulaženje Turske u rat na strani protivnika; c)oblast sirovina važna za vojnu privredu. 2.) U spoznaji značaja Jugoistoka za vođenje opšteg rata može se računati da će protivnik koristiti sledeće mogućnosti za vođenje operacija: a) Napad na Grčku, sa namerom da borbom prodre kroz celo područje Jugoistoka. Ova operacija će naići na velike teškoće u pogledu terena, iziskivaće veoma mnogo vremena, a time i veoma mnogo snage. Ona zato nije verovatna. Napadače se kao i ranije sa ograničenim ciljevima. Bilo bi pogrešno iz toga izvući zaključak da bi pri takvom razvoju situacije dosada predviđeno jako posedanje Grčke bilo suvišno. Grčka mora da bude ili tako jako posednuta da se kao celina može održati protiv svakog napada glavnim snagama, ili će se u njoj zadržati tako mali broj trupa kako bi, uz korišćenje teškoća na terenu, bilo moguće da se privremeno zadrži napadač. Ali privremeno zadržavanje i odbrana po od-secima (otprilike severno od Patraskog i Korintskog zaliva ili još nazad na glavnoj liniji Valona — Solun — Lemnos), imali bi bezuslovno za posledicu, pri vaz-dušnoj nadmoćnosti protivnika, koja postaje sve veća, raniji ili kasniji gubitak celog područja Jugoistoka. Zato se neprijatelju po svaku cenu mora odmah onemogućiti svako iskrcavanje u Grčku, pre svega vazdušnih snaga. b) Prodor u Jegej i napad na tračko-makedonsku obalu. Preimućstvo ove operacije leži u brzoj mogućnosti sprečavanja snabdevanja Grčke. Pretpostavlja se zauzimanje Krita. Za to bi, s obzirom na odbrambeno stanje Krita, bile potrebne naročito jake neprijateljske snage. I s obzirom na opasnost od jednog takvog napada, naša avijacija će sa grčkog kopna dosta otežati ovu operaciju kao i mogućnost snabdevanja. Zato je ona potpuno ne-verovatna. c) Napad sa italijinskog kopna na severni deo područja Jugoistoka sa težištem na Tršćanski zaliv i pomoćni napadi na ostalu dalmatinsku obalu, na Albaniju i Grčku, u cilju zadobijanja vazduhoplovnih i pomorskih baza. Ovaj napad bio bi podesan — da dovede u pitanje nastavljanje gotovosti za rat zemalja Jugoistoka, — da parališe mogućnosti snabdevanja na celom području Jugoistoka i da se u dogledno vreme sa uspehom dovede do pada celo područje. Time bi ova eventualna operacija trebalo da se smatra presudnom za rat. 3.) Iako se može pretpostaviti da se operacija, pomenuta pod 2c, neće moći izvesti pre proleća 1944, priznanje ove mogućnosti zahteva da se već otpočne sa brzim pripremama. Poznate teške saobraćajne i transportne prilike, kao i primer izgradnje Krita, ometanja od strane bandi, koja će se produžiti i u budućnosti itd., moraju dovesti do konstatacije da pripreme svih vrsta na ovom području mogu naročito dugo da traju i zato se ne mogu dovoljno rano započeti. Zato komandant Jugoistoka smatra za potrebno da se već sada preduzmu sledeće mere: a) Ubrzanje snabdevanja grčkog područja za najmanje 3 meseca. Ono nije izvodljivo bez dopreman ja voznog parka, za šta je ponovo dat predlog. b) Znatno pojačanje zaštite železničkih pruga i najvažnijih puteva. Otpočelo je dovlačenje snaga koje su za to potrebne. c)Blagovremeno pojačanje desnog boka po dubini na području Jugoistoka od Valone do Trsta 1)počinjući sa brzim podizanjem utvrđenja obalske odbrane, 2)brzim dovlačenjem nemačkih snaga van okvira predviđenih za [operaciju] „Konstantin". Za podizanje utvrđenja treba uzeti u obzir da teške transportne prilike iziskuju znatno duže vreme nego na drugim frontovima i da se na kraju uštedi utoliko više snage ukoliko se ranije i intenzivnije izvrši ova izgradnja. Pri tom se kao potrebna ne pojavljuje samo izgradnja mesta predviđenih za iskrcavanje nego i uporišta na kopnu u vidu zaprečnih forova duž puteva koji vode od obale u pravcu Dunava. Ova uporišta ne služe samo kao nekakve baze za obalsku odbranu nego su, s obzirom na ustanke koji se očekuju unutar zemlje, neophodna za obezbeđenje snabdevanja. Celokupna ova izgradnja može se izvesti samo sa jakom nemačkom inžinjerijom i drugom radnom snagom. Za dovlačenje odbrambenih snaga treba uzeti u obzir da italijanske jedinice koje se nalaze na području Jugoistoka verovatno neće pokazati veću snagu otpora od one koju su pokazale na Siciliji. Ako je gotovost za odbranu sopstvene otadžbine zatajila, onda se volja ita-lijanskih jedinica za borbu na Jugoistoku nikako ne sme smatrati višom. Stanovništvo svih narodnosti čeka na to da upadne u pozadinu italijanskih jedinica. Ono bi pre-seklo Italijanima koji se povlače zadnju mogućnost za život. Ko bi iz toga hteo da izvuče zaključak da onda ita-lijanskim vojnicima ništa drugo nije preostalo do da se bore na obali, taj ne poznaje njihov mentalitet. Mnogobrojni nagoveštaji, koji se pojedinačno ne mogu dokučiti, omogućuju da se zaključi o nameri Italijana da brzo napuste svaki otpor, pri čemu se pomisao na ropstvo izjednačuje sa mišlju o skraćenju opšteg rata. I od delova hrvatskih jedinica ne treba u ovom slučaju očekivati borbenu gotovost u obalskoj odbrani ili u unutrašnjem umirenju zemlje. Osmatran ja zadnjih ne-delja daju pravo za ovu konstataciju. Porast unutrašnjih nemira, koji se očekuje, potpuno će vezati nemačke jedinice koje su sada angažovane na severnom delu područja Jugoistoka. Time se pojavljuje potreba za blagovremeno pojačanje nemačkih jedinica. Blagovremeno se mora početi sa snabdevanjem područja isto tako za jedinice kopnene vojske kao i za vazduhoplovne. Obezbeđenje ovog snabdevanja je naročito važno. Odmah se mora ispitati mogućnost da se podignu aerodromi. Rezerve bi trebalo, po mogućnosti, opremiti za borbu u planini i motorizovati, odnosno učiniti pokretnim time što bi se obezbedio dovoljan vozni park. 4.) Komandant Jugoistoka ne može sagledati koliko se snaga može staviti na raspolaganje za ovaj zadatak i potpuno je svestan da će izvršenje zahteva koji su ovde postavljeni naići na znatne teškoće. Ali komandant Jugoistoka smatra sebe obaveznim, da, na osnovu iskustava stečenih zadnjih meseci, konstatuje da se neodložno moraju preduzeti sve mere koje treba da budu na snazi oko pola godine. Dostavljeno: . . . [14] Komandant Jugoistoka ovlašćen jednovremeno za komandovanje Grupom armija ,,E" Ler general-pukovnik 1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-78, r. 332, s. 6290303—18. Na margini prve stranice originala rukom je dopisano nekoliko brojeva, parafa, reci i oznaka. 2 Odnosi se na pregled jedinica koje su tražene, ali koje još nisu stigle. 3Pečat primaoca. 4 Tim dokumentom redakcija ne raspolaže. 5, 6, 7, 8, 9 i 10 Izostavljeno jer se ne odnosi na teritoriju Jugoslavije. 11 Vidi dok. br. 90—94, 97, 99 i 101. 12 Sa leve strane na margini piše: „92. na Krit". 13 Vidi dok. br. 100 i 107. 14 Zbog ograničenog prostora, izostavljena su imena komandi i odeljenja kojima je ovaj izvestaj dostavljen.
|