| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
DESETODNEVNI IZVEŠTAJ KOMANDE 718. PEŠADIJSKE DIVIZIJE OD 15. JANUARA 1943. O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI I BORBAMA PROTIV SNAGA NOV I POJ U BOSNI[1] Poverljivo 718. peš. divizija Br. B, br. 145/43. pov. Div. St. Qu. 15. 1. 1943. Izve stajo situaciji za period od 7. 1. do 15. 1. 1943. Izvori obaveštenja: izveštaji jedinica izveštaji Abvera 1 ne mogu se hrvat.[ski] izveštaji; proveriti Karta 1 : 200.000 I. OPŠTE: Situacija kod neprijatelja je ostala u priličnoj meri nepro-menjena u periodu za koji se podnosi izveštaj.[2] , U zoni osiguranja divizija sada se mogu uočiti 4 neprijateljske grupe i to: 1. — zapadno od Teslica, 2. — zapadno od Jajca, 3. — jugozapadno od Travnika, 4. — severozapadno od Sarajeva. Obe grupe pred Teslićem i Jajcem ukopale su se odmah zapadno od ova oba grada. One drže svoje položaje na liniji do koje su ih potisnule nemačko-hrvatske jedinice očigledno kao nove polazne položaje za dalje nadiranje na istok. Njihova namera je verovatno da prodru do železničke pruge Sarajevo—Brod i stignu do industrijskih postrojenja koja se na toj pruzi nalaze. Ovaj zaključak opravdava to što komunisti, kako pada u oči, suprotno svojoj dosadašnjoj taktici, drže i srazmerno daleko unapred isturene položaje, dovlače pojačanja sa zapada i severozapada u pravcu Teslića, a u samom Tesliću nisu vršili nikakva razaranja. Pred Teslićem se nalazi 1. proleterska divizija, jačine 3 brigade, sa komandnim mestom divizije u mestu Karač,[3] kota 380 (15 km severoistočno od Kotor-Varoša, karta 1 :100.000). Može se uzeti da su snage pred Jajcem iste jačine. O dve brigade, za koje je javljeno da se nalaze u rejonu jugozapadno od Travnika, ima samo malo obaveštenja. Naše snage za izviđanje naišle su na žestok neprijateljski otpor 10 km južno od Travnika. Manje grupe su kretale severozapadno i severno od Travnika u rejonu Vlašić-planine. Sem pljačkanja Viteza (13 km jugoistočno od Travnika), nisu preduzimane druge napadne akcije. Nije se potvrdila namera ove komunističke grupe, o kojoj se nagađalo u pos-lednjem izveštaju, da dalje prodire prema jugoistoku u pravcu Fojnice. Rejon severoistočno od Sarajeva očistili su četnici Save Derikonje.[4] 6. komunistička brigada povukla se u severoisto-čnom pravcu i 11. 1. 1943. stigla u rejon zapadno od Zvornika.[5] Odvojene delove, koji su se zadržavali na Romaniji 1 hteli da se probiju na jugoistok, sprečili su u tome i potisnuli u severnom pravcu četnici koje je iz Kalinovika poslao Dobroslav[6 ]Jevđević. Progonjeni od četnika grupe Kosorića[7] i onih iz Kalinovika, ovi delovi su se kretali u pravcu severa prema planini Devetak (20 km severno od Rogatice), sa verovatnom namerom da stignu u rejon zapaano od Zvornika. Izjave zarobljenika su potvrdile pretpostavku da je 6. komunistička brigada, koja takođe stoji pod vrhovnom komandom „Tita", htela prodreti između Sarajeva i Zenice radi priključivanja glavnoj grupaciji koja se nalazi na ju-gozapaau. Četničke grupe pokazuju živo interesovanje za borbu protiv komunističke grupe i svuda prihvataju borbu spontano po sopstvenoj volji. Njihove izveštaje i javljanja o uspesima treba ipak primati sa oprezom, pošto su im podaci veoma preterani. Ovo se naročito odnosi na izveštaje o utrošku municije i ručnih bombi, u kojima se sa određenom svrhom pojavljuju astronomski brojevi, pošto očigledno veruju da te količine mogu zahtevati kao naknadu i time umnogostru-čiti svoje dosadašnje količine municije. Borbena dejstva kod četnika razvijala su se uglavnom u manjim grupama, koje su samo u retkim slučajevima bile pod jedinstvenom komandom, nego su vodile rat na svoju ruku. Kada im je ipak uspelo da proteraju komuniste, odnosno da ih razbiju, pokazalo se da ni ovi nemaju jedinstveno i zajedničko vojničko rukovodstvo i da je njihova borbena vrednost znatno ispod borbene vrednosti četnika. Okolnost da je i Jevđević sa četničkom grupom iz rejona južno od demarkacione linije učestvovao u borbi protiv komunista upravo dokazuje da četnici u komunistima vide najozbiljnijeg protivnika u pogledu ponovnog uspostavljanja velikosrpske vladavine na hrvatskoj teritoriji. II. POJEDINOSTI: Rejon Sarajevo: U Sarajevo je stigao preki sud iz Zagreba radi osuđivanja uhapšenih komunista. Rejon Romanija — Vlasenica: Prema četničkim izveštajima, komunistička grupa koja je prodrla do Kostreše (18 km severoistočno od Sarajeva) povukla se u pravcu Vlasenice. Prema ustaškom izveštaju, jaka komunistička grupa napala je 8. 1. 1943. Zljebove (10 km istočno od Knežine) i likvidirala hrvatsku žandar-merijsku stanicu.[8] Prema hrvatskim izveštajima, skupilo se 300 komunista u rejonu Sokolovići (8 km jugoistočno od Žljebova). Komunistička grupa u rejonu jugozapadno od Bogovića (23 km istočno od Sarajeva), o kojoj je javljeno 10. 1. 1943, pokušala je da prodre na jugoistok. Nju su, međutim, potisnuli na sever četnici Kosorića, pojačani grupama iz Kali-novika, južno od demarkacione linije. Komunističke gru-pice su se nalazile 12. 1. 1943. u rejonu Bogovići—Kula (16 km severozapadno od Rogatice) i 13. 1. 1943. nastavile marš prema Sokolovićima. U ovom slučaju je reč o delovima 6. bosanske brigade. Prema hrvatskim izveštajima, 10. 1. 1943. skupile su se u Romaniji jače četničke grupe koje su preduzele gonjenje komunističkih grupa prikupljenih oko Sokolovića. Prema hrvatskim izveštajima, krenulo je 300 četnika od Visočnika (7 km severno od Žljebova) u severozapadnom pravcu na Žeravice (10 km jugoistočno od Kladnja). U Kalauzovićima (18 km severoistočno od Sarajeva) predali su komunisti, prema četničkim izveštajima, 100 kg pšenice jednom seljaku sa nalogom da ih dade samleti, pošto oni samo odlaze u Vlasenicu da dopreme pojačanje i municiju, a posle toga bi se opet pojavili. Kod Poratka (3 km severno od Kalauzovića) nađena su 24 sveza komunistička groba. Prilikom povlačenja komunisti su sa sobom nosili 50—60 lica zavijenih u ćebad koja su sedela ili ležala na tovarnim grlima. Grupa Derikonje je imala 11 ranjenika. Po tragovima u snegu moglo se utvrditi da je oko 2500—3000 komunista otišlo u pravcu severo-istoka. Rejon granica na Drini: Naš poterni odred ustanovio je kod Starog Broda (12 km severno od Višegrada) na Drini da je Stari Brod nenastanjen i evakuisan. Na raznim zgarištima nađeni su ostaci od oko 30—40 izgorelih Muslimana koje je, prema izjavama stanovnika susednog sela, ubila neka banda. Ispostavilo se da je preteran hrvatski izveštaj, po kome je našlo smrt u plamenu oko 320 lica. Rejon Tuzla — Majevica: Kod Papraće (14 km zapadno-jugozapadno od Zvornika) došlo je do borbi između četnika i komunista. Samo mesto je češće menjalo držaoca, na kraju je ipak ostalo u rukama četnika. Komunisti su uzmaknuti na zapad i 11. 1. 1943. su zapaženi u rejonu Rakino Brdo—Pavlovići (8 i 18 km zapadno od Zvornika) u jačini od 1500 ljudi. Četnici Kova-čevića, koji su im se suprotstavljali, potisnuti su prema Matkovcu (11 km zapadno od Zvornika). Rejon Derventa: Ustanici pod komandom Nikole Forkape prekinuli su, prema hrvatskim izveštajima, vezu Derventa — Prnjavor kod mesta Miškovci (9 km zapadno-severozapadno od Der-vente). Rejon Brčko — Gradačac: Prema hrvatskim izveštajima, prolazila je 10. 1. 1943. komunistička grupa, jačine 200 ljudi, između sela Vršljani i Dragaljevac (18 km i 20 km istočno-jugoistočno od Brčkog) u pravcu Crnjelova (12 km severozapadno od Bije-ljine). Štab u Ražljevu (11 km jugoistočno od Brčkog). U rejonu Zabara (18 km zapadno-severozapadno od Brčkog) pojava nove kompaktne četničke grupe od 200 ljudi. Rejon Teslić: Nakon što su nemačke jedinice zauzele Teslić, komunisti su iskopali rovove zapadno od grada i zaposeli mesta Zar-kovina, Ruževići, Rankovići, Teslić Gusti i Vlajići (5 km severno odnosno zapadno od Teslića). Reč je o 1. proleterskoj diviziji, koja ima svoje komandno mesto u mestu Ka-rač, kota 380 (15 km severoistočno od Kotor-Varoša, karta 1 : 100.000). Komandant: Koča Popović. 3 brigade potči-njene diviziji bile su ovako raspoređene: 1. srpska brigada u Čečavi (13 km severozapadno od Teslića), 3. krajiška brigada [Krajina-Brigade] u Pasjaci (9 km zapadno od Teslića), komandant: Nikola Karanović, i nepoznat štab brigade u školi Krčevine, 2 km južno od Rastuše (11 km severno-severozapadno od Teslica). Na dan 11. 1. 1943. evakuisana je okolina mesta Teslić Gusti — Vlajići. Komunisti su se povukli na zapad u pravcu Jasenica (9 km jugozapadno od Teslića). Prema hrvatskim izveštajima, kretala se komunistička grupa, jačine 200 ljudi, iz pravca Mraviće (3 km južno-jugo-zapadno od Prnjavora) prema Rastuši. Severno od potoka Mala Usora komunisti su se utvrdili na svojim položajima sa zaklonima za mitraljeze i teško naoružanje. Radovi na utvrđivanju položaja osmatraju se svaki dan. Nije se obistinio izveštaj o uništenju pilane Teslić. Industrijskim postrojenjima nije pričinjena nikakva šteta. Noću uoči 15. 1. 1943, komunisti su napali Zarkovinu (3 km severno od Teslića). Hrvatska četa se povukla ka Tesliću. U isto vreme je napadnut Križ (9 km severno od Teslića).[9] Železnički oklopni voz je na dan 15. 1. 1943. rano izjutra naišao na neprijateljski otpor kod Alibegovića (8 km jugozapadno od Doboja). Rejon Travnik: Nakon noćnog prepada komunista na Rankoviće (5 km južno od Travnika), ova komunistička grupa se povukla u jugozapadnom pravcu. Na dan 9. 1. 1943. temeljno je opljačkala Vitez (13 km jugoistočno od Travnika) grupa od 80 komunista,[10] koji su se posle toga opet povukli u pravcu Rastava (20 km južno od Travnika). Naš poterni odred naišao je 12. 1. 1943. kod Pečuja (9 km južno od Travnika) na neprijatelja jačine 150 ljudi i odbacio ga prema jugu i zapadu. Područje južno od Pečuja je posednuto jakim neprijateljskim snagama. U Koričanima (17 km severozapadno od Travnika) komunistička škola za vojnu obuku. Prema izjavama zarobljenika, na dan 6. i 7. 1. 1943. u re-jonu Gostilj (16 km severozapadno od Travnika) i južno od niega nalazile su se 2. dalmatinska brigada 3. divizije i 10. hercegovačka brigada. Na dan 7. i 8. 1. 1943. neprijatelj je držao ivicu Begovog konaka i mesto Šešići (5 km jugoistočno od Gostilja). Rejon Jajce: Severno od Jajca neprekidno traju transporti sa zapada na istok van dometa naše artiljerije. Nizom stražara odvojen je od juga Magaljdol (9 km severozapadno od Jajca) u čijem rejonu se nalazi 1500 komunista. U čitavoj okolini Jajca komunisti pljačkaju i otimaju namirnice i stoku. Njihova jačina u rejonu Jajca ceni se na 5—6000 ljudi. Naš poterni odred odbacio je komuniste zapadno od Jajca na kotu 902 i odbio napad otpočet vatrenom pripremom iz teškog naoružanja. Komunisti vrše prinudno regrutovanje u rejonu Bešpelja (9 km severno od Jajca). U slučaju odbijanja udaraju ratne namete. Rejon Zenica — Zavidovići — Vareš: Prema hrvatskim izveštajima, zenička četnička grupa po-sela je desnu obalu reke Bosne u rejonu Zepče—Zavidovići. Od hrvatske posade, nakon što je savladana, zahte-vano je da se povuče na levu obalu reke Bosne, pošto, prema ugovoru sklopljenom sa hrvatskom vladom, desna obala Bosne pripada zeničkim četnicima. Posada hrvatskog uporišta kod kote 204 (2.km jugozapadno od Zavidovića) je zarobljena, četnici su zaposeli visove južno od te kote. Na desnoj obali reke Bosne hrvatsko domobranstvo se nalazi još samo na istočnoj ivici Zavidovića. III. IZ NEPRIJATELJSKIH DOKUMENATA I SASLUŠANJA: Pri Vrhovnom štabu provizorno je organizovano odeljenje vlade. Ovo odeljenje delovaće sve do osnivanja Narodno-oslobodilačkog veća Jugoslavije, a tada će mu se neposredno potčinjavati. Zadaci ovog odelienja su: organizo-vanie i kontrola vojnih vlasti u pozadini. Pozadina se or-ganizuje ovako: operativne zone koje obuhvataju više po-dručja. Područja se dele na pojedine komande mesta. Komanda mesta ima na raspolaganiu partizanske i seoske straže. Izdavanje direktiva narodnooslobodilačkim odborima koje pomažu i kontrolišu u njihovom radu. Organizovanje službe osiguranja u pozadini oslobođenog područja. Propaganda u zemlji i u inostranstvu. Načelnik ode-ljenja vlade je drug „Ciča Janko".[11] Ponovno se događalo da važna naređenja komunista padnu u neprijateljske ruke. Zato je naređeno da ubuduće bata-ljon nosi sa sobom samo najhitnija naređenja. Sva druga naređenja se zatvorena šalju nadležnim operativnim zonama. Pošto komunisti ne raspolažu oružjem za protivavionsku odbranu, za borbu protiv aviona naređeno je sledeće: Svaki put gađa avion 10 strelaca. Kao cilj uzimaju se 2 dužine aviona ispred samog aviona. Nadalje, pri napadima iz vazduha strelci se koriste kako bi prinudili avione koji napadaju da lete na većoj visini i time umanjili dejstvo bombardovanja. Komunisti angažuju zarobljene hrvatske vojnike za različite radove, naročito za razaranje puteva. Pošto komunisti imaju veoma lošu odeću, u Glamoču je osnovana velika radionica za odeću i obuću. Ovde se izrađuju jednoobrazna odela (plave smučarske pantalone i prsluci) i jednoobrazna obuća (opanci). Na 25-godišnjicu oktobarske revolucije, svim brigadama i bataljonima predate su zastave od „Tita". Partizanska zakletva! Zaklinjem se svom narodu da neću ispustiti oružje iz ruku sve dotle dok i poslednji fašistički okupator ne napusti moju zemlju, i dok se ne iskoreni poslednji ustaški gad. Zaklinjem se svom narodu da se neprijatelju, koji je preko naših sopstvenih izdajica i plaćenika ugnjetavao i pljačkao moju zemlju, moj narod, žene i decu ubijao, a mene iz mog sopstvenog poseda isterao, bezobzirno osvetim i to krv za krv i smrt za smrt, i da mu zadajem udarce. Zaklinjem se svom narodu da ću se u nemilosrdnoj borbi protiv fašističkih zločinaca uzdržati od svakog samostalnog vršenja nasilja ili osvete na mirnom stanovništvu, ženama i deci, pa ma kojoj religiji i nacionalnosti oni pripadali, i da ću ih štititi. Zaklinjem se da ću svuda i vazda izlaziti u susret prijateljstvu i saradnji Srba, Hrvata i Muslimana kada se oni bore za čišćenje moje zemlje od zajedničkog neprijatelja, fašističkih okupatora, sopstvenih izdajica i plaćenika, bili oni iz srpskih, hrvatskih ili muslimanskih redova. Zaklinjem se svom narodu da ću pre umreti nego što ću izdati sebe ili svoje drugove i našu svetu borbu, da ću pre umreti nego što ću pljačkom, vršenjem nasilja ili samovoljom uprljati zastavu za koju se borim. Ako prekršim ovu zakletvu, ako pokažem slabost, malodušnost, kukavičluk, nedisciplinovanost, ili loše namere, i izdam interese svog naroda, tada neka sramno umrem od ruku mojih drugova. Dostavljeno u konceptu Za komandu divizije prvi generalštabni oficir Gajtner generalštabni major 1Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-315, r. 2271, s. 1281—6. 2Vidi dok. br. 5. 3Vidi dok. br. 3 i 5. 4Komandovao četničkim Romanijskim korpusom. 5Reč je o 6. istočnobosanskoj brigadi NOVJ. 6Dobrosav 7Radivoje 8Ovaj napad izveo je 3. bataljon 6. istočnobosanske brigade NOVJ. 9Reč je o bezuspešnom napadu jedinica 3. krajiške udarne brigade 14/15. januara 1943. na Teslić i uspešnom napadu delova 1. proleterske NOU brigade na Tešanj i Jelah. 10U tom reionu tada je dejstvovala 10. hercegovačka udarna brigada 3. udarne divizije NOVJ. 11Odlukom VS NOP i DV Jugoslavije formiran je sredinom oktobra 1942. Privremeni upravni odsek pri VS NOP i DV Jugoslavije sa zadatkom da do stvaranja NO odbora Jugoslavije organizuje pozadinske vojne vlasti (komande područja, komande mesta, partizanske straže, seoske straže) i kontroliše njihov rad, daje direktive NO odborima, pomaže ih da postanu stvarni organi demokratske vlasti i kontroliše njihov rad; organizuje službu bezbednosti pozadine oslobođenih teritorija; radi na propagandi u zemlji i inostranstvu. Za rukovodioca Privremenog upravnog odseka postavljen je član CK KPJ Moša Pijade. Vidi Hronologiju, str. 352. Posle obrazovanja AVNOJ-a, rukovođenje radom narodnooslo-bodilačkih odbora prešlo je na Izvršni odbor AVNOJ-a, rukovođenje pozadinskim vojnim vlastima ostalo je u nadležnosti Vrhovnog štaba. Za rad na organizaciji pozadine i za rukovođenje pozadinskim vlastima, Vrhovni štab je, mesto Privremenog upravnog odseka, obrazovao Pozadinski odsek, ali je on postojao vrlo kratko vreme, jer je, reorganizacijom Vrhovnog štaba, 24. decembra 1942, obrazovan Odsek za vojne vlasti u pozadini (Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941—1945, Voj-noistorijski institut, Prva knjiga, Beograd, 1963, str. 337).
|