| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
U zasedi na
putu Kobarid — Bovec Jedinice Gradmikove brigade koje su učestvovale u borbama na sektoru Liveka povukle su se na Matajur i 13. maja produžile ka planini Miji. Na njoj se nalazio 2. bataljon koji je posle borbe na Golobaru prešao Soču severno od Boveca i preko Stola tamo stigao. Tu se prvi put 14. maja koncentrisala Gradnikova brigada. Bataljoni su preformirani. Bataljoni su imali gotovo ista brojna stanja. Svaki je imjao po tri čete sa ukupno oko 120 boraca. I u pogledu naoružanja nije bilo većih razlika između pojedinih bataljona. Sledeća dva dana održavani su razni sastanci u jedinicama, a izvršene su i neke kadrovske izmene u komandama četa i štabovima bataljona. Gregorčičeva brigada koja se noću 10/11. maja probila iz neprijateljskog obruča u rejonu Kovačičeve planine i Hlevnika, produžila je u Benešku Sloveniju. Ona nije uspela da ponovo uspostavi vezu sa Gradnikovom brigadom, iako su se 11. i 12. maja obe nalazile u neposrednoj blizini (Gradnikova na Matajuru, a Gregorčičeva iznad sela Mašeri, na jugozapadnim padinama Matajura). Gregorčičeva brigada našla se 16. maja u neposrednoj blizini neprijateljskog uporišta u selu Stupici i pod borbom se probijala preko Nadiže prema selu Crni Vrh, a zatim produžila prema Špiku iznad doline Farkadiče. Komandant Primorske operativne zone Mirko Bračič koji se
nalazio sa štabom Gradnikove brigade, došao je do zaključka da bi najbolja
pomoć Gregorčičevoj brigadi za njen prodor u Benešku Sloveniju bile
ofanzivne akcije Gradnikove brigade u dolini Soče, jer bi privukle pažnju
neprijatelj evih snaga i tako smanjile pritisak na Gregorčičevu brigadu. Zbog
toga je Gradnikova u toku noći 15/16. maja prešla rečicu Belu i izbila na
susednu planinu Stol (trig. 1668)[1].
Štab brigade je predvideo da manje delove ostavi na grebenu Stola, a da se sa
glavninom postavi na drum Kobarid — Bovec, na odsek između sela Trnova i
Srpenica. Tim drumom često su prolazili neprijateljski transporti i pojedinačna
vozila, pa ih je trebalo napasti. Na
desnom krilu rasporeda brigade nalazio se 3. i na levom 1. bataljon. Pošto se očekivala
veća neprijateljska kolona, naređeno je da jedinice u zasedi ne otvaraju vatru
sve dok čelo neprijateljske kolone ne naiđe na prepreke koje su izgradile
jedinice 1. bataljona. Kad otvori vatru 1. četa 1. bataljona koja je bila na
krajnjem levom krilu, otpočeće opšti napad i drugih jedinica[2],
Raspored snaga i zemljište koje je pogodovalo dobrom rasporedu bili su
garancija za uspeh. Iako se očekivala veća neprijateljska kolona, ipak je ovog
dana, 18. maja, u šest časova izjutra, naišao samo jedan teretnjak u pratnji
motocikla. U njemu se nalazio deo komande 8. bataljona 3. brigade koja se
prebacivala iz Kobariđa u Zagu, jer je tog dana bilo zaplanirano "čišćenje"
rejona Stola[3]. Čim je kamion
naišao na prepreku, zaustavio se i tu ga je napala 1. četa 1. bataljona. Borba
je bila veoma kratka. Prema italijanskom izveštaju[4]
ubijeno je šest vojnika (među ubijenim nalazila su se i diva oficira), a 14 je
ranjeno (od toga 3 oficira). "Pobunjenici su zaplenili dve radio-stanice,
jedan mitraljez, jedan puškomitraljez i dvadeset karabina, zapalili teretnjak,
skinuli uniforme sa poginulih vojnika i nestali...", ističe se u
italijanskom izveštaju. U toj borbi poginuo je samo jedan borac Gradnikove
brigade[5]. [1] Zapisnik sa sastanka od 27. i 28. I 1966. boraca i rukovodilaca Gradnikove brigade. [2] Sećanje Slavka Fratnika, tadašnjeg komandira 1. čete 1. bataljona. [3] Arhiv IIRP u Ljubljani, "Spomini" 1/5 (Ivo Juvančič). [4] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 98 (Izveštaj karabinijerske grupe u Gorici od 22. maja 1943. karabinijerskoj komandi 11. armijskog korpusa). [5] Sećanje Slavka Fratnika.
|