| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
Napad na Livek Štab Gradnikove brigade morao je posle borbe na Golobaru
ponovo okupljati svoje jedinice. Delovi 2. bataljona koji su se sa Golobara
povukli u istočnom pravcu, prema dolini potoka Lepeni, krenuli su pod
rukovodstvom komiandanta Primorske operativne zone. On se našao kod bataljona
severno od Boveca u pravcu planine Mija (trig. 1189) koja je bila određena za novo zborno mesto brigade. Bilo je predviđeno
da se tu i na susednoj planini Matajuru (trig. 1643) sastanu obe brigade, da bi
zatim zajedno krenule prema zapadu, u Benešku Sloveniju. Posle borbe na
Golobaru, glavnina 1. bataljona, zadržavala se dan ili dva u rejonu Krna (trig.
2245), a zatim se prebacila nešto južnije, u rejon Mrzlog vrha (trig. 1360),
dok se 3. bataljon zadržavao na suprotnoj strani Soče, na Kolovratu[1].
Čim je uspostavljena veza sa Gregorčičevom brigadom koja se, posle
formiranja, spustila u dolinu Soče da izbije na Kolovrat, komandant Gradnikove
brigade je sa svim preostalim delovima prešao kod sela Kamjno most na Soči i
sa 1. i 3. bataljonom produžio na Matajur. Gregorčiičeva brigada, sa kojom su
se nalazili zamenik komandanta Glavnog štaba NOV i POS Jaka Avšič i politički
komesar Primorske operativne zone Dušan Pirjavec Ahac, prešla je noću 9. maja
kod sela Kamno Soču i preko sela Foni izbila na Kovačičevu planinu i Hlevnik
(k. 876), zapadno od Tolmina. Tu je posela rovove iz vremena prvog svetskog rata
i organizovala kružnu odbranu. Međutim, brigada je sasvim slučajno upala u zonu koju je neprijatelj iz Tolmina planirao da tog dana "očisti"[2]. Do prvih borbi došlo je u toku prepodneva. Gradnikova brigada koja se sa glavninom nalazila u rejonu Matajura, ranije je imala zadatak da napadne neprijateljsko uporište u selu Liveku. Tu je bila stacionirana 648. četa koja se u to vreme nalazila na terenu, dok je u samom uporištu ostao jedan njen vod[3]. Čim je u rejonu Hlevnika došlo do borbe između jedinica Gregorčičeve brigade i italijanskih snaga, štab Gradnikove brigade odmah je uputio sa Matajura 1. četu 3. bataljona u Livek da napadne i uništi uporište, a ostale snage bataljona postavljene su u zasedu na putu Livek — Kobaridt, na okukama koje se nalaze oko dva kilometra severno od Liveka, da eventualno neprijatelju iz Kobariđa spreče in-tervenisanje u pravcu uporišta Livek. Naše jedinice koje su napale italijanske kasarne u Liveku već su prvim rafalima pobile nekoliko mazgi u dvorištu i ranile italijanskog stražara, ali se kasarnama, zbog brisanog prostora, nisu mogle približiti. Zaseda koja je bila postavljena u pravcu Kobariđa nije izvršila zadatak. Bilo je dogovoreno da će komandant bataljona prilikom nailaska neprijatelja dati znak za početak napada. Međutim, kad je naišao kamion pun neprijateljskih vojnika, znaka nije bilo, i kamion je bez smetnji produžio pored zasede prema Liveku. Zaustavio se tek ispred samog sela odakle su vojnici u streljačkom stroju krenuli u Livek. Odmah zatim povukle su se i ostale jedinice 3. bataljona koje su dotle napadale to neprijateljsko uporište[4]. Iako uporište u Liveku nije likvidirano[5], ipak je i to bila značajna pomoć Gregorčičevoj brigadi koja je vodila uporne odbrambene borbe na Hlevniku, jer se 648. četa, čim je obaveštena da se oko njenog uporišta vodi borba, odmah vratila u pomoć onim snagama koji su branile uporište u Liveku. Ona je ponovo krenula ka Hlevniku kad je situacija u Liveku bila ponovo čista. Gradnikova brigada je u napadu na Livek imala jednog mrtvog
i četvoricu ranjenih boraca[6]. [1] Zapisnik sa sastanka boraca i rukovodilaca Gradnikove brigade. [2] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 91 (Izveštaj komande pogranične straže 11. armijskog korpusa od 15. maja gocriškoj prefekturi). [3] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 88 (Izveštaj pogranične bezbednostne službe u Podbrdu od 12. maja 1943. goriškoj kvesturi). [4] Prema sećanju Slavka Fratnika, tadašnjeg komandira 1. čete 1. bataljona. [5] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 88. [6] Prema sećanju Toneta Baveca, tadašnjeg političkog komesara brigade.
|