Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

U toku posledtnje ofanzive na Banjšku visoravan, u Čepovanskoj dolini i Trnovskoj šumi neprijatelj je ponovo poseo niz uporišta. Po završetku ofanzive uporišta su ostala, ali su posade smanjene.

Kad su se delovi 24. SS brigade kraških lovaca i 2. kozački puk 6. aprila povukli u Furlaniju, na njihovo mesto stigle su jedinice 10. SS policijskog i domobranskog 1. udarnog puka. Štab 10. SS policijskog puka dobio je zadatak da 1. bataljonom posedne uporište u Slapu kod Sv. Lucije, 2. bataljonom i delovima domobranskog 1. udarnog puka ona u Predmeji, Otlici i Slokarjima ispod Predmeje, a 3. ona u Voglarjima kod Trnova, Laznama i Lokovecu, a kasnije i u Zavrhu, Podlaki i Puštalama[1].

Snage u ovim, uporištima nisu brojno bile jake. Prema podacima naše obaveštajne službe, u Spodnjem Lokovecu nalazilo se oko 70 do 80, u Podlaki oko 150, u Puštalama oko 160 i u Zavrhu oko 150 neprijateljskih vojnika.

Imajući u vidu vanredno povoljnu situaciju na našim najbližim frontovima, štab korpusa je odlučio da očisti Banjsku visoravan, Čepovansku dolinu i Trnovsku šumu koje treba da posluže kao odskočna daska za dalji prodor prema Gorici, Tržiču i Trstu.

Prema odluci štaba korpusa, 30. divizija imala je zadatak da likvidira neprijateljsko uporište u Zavrhu, a ovu korpusnu operaciju trebalo je obezbediti od eventualne intervencije neprijatelja iz Otlice, Predmeje i Idrije. Zadatak 31. divizije bio je uništenje neprijateljskih uporišta u Spodnjem Lokovecu, Puštalima i Podlaki, a da Prešernova brigada obezbedi ovu operaciju od eventualne neprijateljske intervencije iz Gorice.

Gradnikova brigada, prema naređenju štaba 31. divizije, imala je zadatak da uništi neprijatelja u Podlaki, a Vojkova koja je ojačana jednim automatskim topom kal. 20 mm, da likvidira uporišta u Spodnji Lokovecu i Puštalima. Početak napada predviđen je za 21. april u jedan čas.

Tri dana pre početka napada 31. divizija koncentrisala se na sektoru Mrzlih rupa[2] i u toku noći 18/19. aprila jedinice su posele visinske položaje istočno i južno od Čepovana: na desnom krilu, na sektoru Vrša, bila je Prešernova brigada, u rejonu Kobilica — Lazne — k. 1040 — Vojkova, a na levom krilu, između sela Lokve i Lazne, nalazila se Gradnikova brigada. U toku sledećeg dana, 20. aprila uveče, jedinice su krenule na izvršenje zadataka.

Prešernova brigada se prebacila na sektor Sv. Gabri-jel — Sv Danijel — Sv. Mihael ispred Gorice, Vojkova je krenula u pravcu sela Puštale i u Spodnii Lokovec, a Gradnikova preko Čepovana i Lokoveca u pravcu Podlake na Banjskoj visoravni.

Vojkova brigada je brzo likvidirala neprijateljska uporišta Puštale i Spodnji Lokovec. Gradnikova je jedinim bataljonom napala Podlaku, a drugim izbila na visinske položaje trig. 878, severno od sela, sve do Kala. Neprijatelj se gotovo bez otpora povukao na visove zapadno i južno od Podlake. Podlaku je neprijatelj grčevito branio, sve do pristizanja jednog bataljona Vojkove brigade i jačeg dejstva naše artiljerije, što ga je prisililo na povlačenje. Ostale jedinice 30. divizije uspešno su izvršile zadatak. U toku prvog dana veći deo Banjške visoravni i Trnovske šume nalazio se ponovo u našim rukama[3].

Jedinice Gradnikove brigade iskoristile su postignute uspehe i neposredno se približile dolini Soče. One su po-sele nove položaje na liniji Vrh — Jelenek (trig. 788), povijajući desno krilo prema Podleščama i održavajući tesnu vezu sa jedinicama Vojkove brigade na levom krilu. Neprijatelj je u toku dana artiljerijskom vatrom tukao položaje Gradnikove i Vojkove brigade. On je 23. aprila izvršio protivudar na jedinice Gradnikove brigade. Iako to nisu bile velike snage, one su zbog nepovoljnog položaja naših jedinica uspele da prisile brigadu da se povuče u pravcu Podlešča. U predvečerje brigada je krenula u protivnapad ali u tome nije uspela. Ovo su ujedno bile i poslednje borbe Gradnikove brigade na Banjškoj visoravni. U toku noći nju je smenila Vojkova, a idućeg dana, 24. aprila izjutra, krenula je preko Čepovana na Lokve, gde je 3. bataljon "pozajmila" Bazoviškoj brigadi za napad na neprijateljska uporišta u Predmeji i Otlici. Sa dva bataljona posela je položaje na sektoru Za vrha, zatvarajući dolinu i drum Grgar — Čepovan. Na ovom sektoru vođene su manje borbe sve do 25. aprila, kada je iz Gorice stiglo u Grgar pojačanje od oko 500 četnika i italijanskih fašista koji su kod Madona odlmah krenuli u napad na jedinice Vojkove brigade. Deo neprijateljskih snaga pošao je u pravcu Zagorja gde se nalazila Prešernova brigada, dok je Gradnikova upućena na sektor Krnice — Čaven sa zadatkom da spreči četnicima dalje prodore u unutrašnjost Trnovske šume i njihove iznenadne napade na Prešernovu brigadu na sektoru Trnova i na jedinice Gregorčičeve kod Predmeje i Otlice.

Prešernova brigada vodila je teške borbe sa četnicima, italijanskim fašistima i Nemcima. Neprijateljski pritisak bio je tako jak da se morala predveče povući do sela Nemci. O žestini ovih borbi svedoče gubici do kojih je ovog dana došlo na jednoj i drugoj strani. Do težih borbi na ovom sektoru došlo je 26. aprila. U tim borbama su učestvovali svi bataljoni 31. divizije protiv 10. SS policijskog puka, zatim četničkih snaga jačine oko 400 ljudi koji su došli sa Krasa i pripadnika italijanskih policijskih bataljona, verovatno "Triest" i "Gerc".

Neprijatelj je u toku dana izvršio jak pritisak na jedinice Prešernove koje su bile ojačane 1. bataljonom Vojkove brigade. Do odlučujuće borbe došlo je oko 13 časova kad je jedna neprijateljska kolona iz Podlgozda krenula u pravcu sela Nemci da bi 2. bataljon Prešernove brigade koji se nalazio na Kamenom bregu (trig. 910), napala s leđa. U pomoć 2. bataljonu pristigli su 1. bataljon Prešernove, a zatim i neki bataljoni Vojkove i Gradnikove brigade koji su zajedničkim snagama razbili ovu neprijateljsku kolonu i odbacili je na liniju Podgozd — Ravnica — Trnovo.

Jedinice Gradnikove brigade, u sadejstvu sa jedinicama Prešernove, napale su 27. aprila Trnovo. Posle dosta oštre borbe neprijatelj se povukao iz Trnova u pravcu Gorice[4]. Ovo je ujedno bio i završetak višemesečne borbe za Trnovsku šumu u kojoj je na jednoj i drugoj strani poginulo na stotine ljudi. Posle proteri van ja neprijatelja iz Trnova i likvidacije njegovih preostalih uporišta u Predmeji i Otlici, ovaj sektor bio je slobodan.

U napadu na Predmeju i Otlicu, oored Gregorčičeve i Bazoviške brigade, učestvovao je i 3, bataljon Gradnikove. Prema podacima naše obaveštajne službe, u Otlici se nalazilo oko 200 domobrana iz sastava 1. udarnog puka, čiji se štab nalazio u Ajdovščini, a u Predmeji oko 120 vojnika iz sastava 2. bataljona 10. SS policijskog puka.

Jedinice Gregorčičeve brigade su 26. aprila rano izjutra napale uporište u Predmeji i posle kraće borbe prinudile neprijatelja na povlačenje u pravcu Ajdovščine. U isto vreme su 2. bataljon Bazoviške i 3. bataljon Gradnikove brigade, uz vanredno efikasnu podršku jednog protivtenkovskog i jednog automatskog topa, napali domobrane u Otlici. Neprijatelj je počeo panično da beži u pravcu Cola.

U ovoj kratkoj ali oštroj borbi u Predmeji i Otlici, na neprijateljskoj strani poginulo je oko 50 vojnika, 60 je ranjeno, a 20 zarobljeno. Zaplenjeno je 60 pušaka, 8 puškomitraljeza, 1 teški minobacač, 520 mina, 200 bombi i šest zaprežnih kola municije. Mi smo imali 5 poginulih i 6 ranjenih boraca.

Štab 30. divizije je u dnevnoj zapovesti od 26. aprila 1945. izrazio posebno priznanje i pohvalu ne samo jedinicama Gregorčičeve i Bazoviške već i 3. bataljonu Gradnikove brigade koji je takođe u velikoj meri zaslužan za postignuti uspeh[5].

[1] Zapovest višeg SS i policijskog vođe za Jadransko primorje od 7. aprila 1945. (Arhiv VII u Beogradu). Međutim, iz informativnog izveštaja Glavnog i štaba NOV i POS od 21. aprila 1945. (Arhiv IIRP, F. 55/V) može se zaključiti da su se u uporištima Zavrh, Puštale, Podlaka i Spodnji Lokovec nalazili delovi italijanskih kvislinških policijskih bataljona "Triest" i "Gerc" (Görz").

[2] Posle proboja iz neprijateljskog obruča, Prešernova i Vojkova brigada su 1. aprila produžile preko Javornika na Pivku, odakle je Vojkova sa dva bataljona preko železničke pruge Ljubljana — Postojna — Trst prebacila oko 100 pokretnih ranjenika na Notranjsko, a zatim su se, posle više okršaja sa nedićevcima i četnicima, 17. aprila obe brigade vratile na sektor Mrzlih rupa.

[3] Zapovest štaba 30. divizije od 19. aprila 1945.; izveštaj štaba 31. divizije od 22. aprila 1945. štabu 30. divizije; vojni izveštaji štabu 31. divizije za 18, 19, 20, 21. i 22. april 1945. (Sve u arhivu IIRP, F. 276 a); zapovest višeg SS i policijskog vođe za Jadransko primorje od 7. aprila 1945 (Arhiv VII u Beogradu).

[4] Vojni izveštaji štaba 31. divizije za 22, 23, 24, 25, 26. i 27. april 1945. i informativni izveštaji obaveštajnog centra 30. divizije od 25. i 27. aprila 1945. (sve u Arhivu IIRP).

[5] Zapovest štaba 30. divizije od 24. aprila 1945.; dnevni informativni izveštaj obaveštajnog centra 30. divizije od 27. aprila 1945.; telegram štaba 9. korpusa od 28. aprila 1945. Glavnom štabu NOV i PO Slovenije (sve u Arhivu IIRP).