Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Neprijateljska prolećna ofanziva koja je, pored one u jesen 1943. godine, bila najteža od svih protiv 9. korpusa, nanela je našim jedinicama teške gubitke, ali ipak nije postigla osnovni cilj — da se unište partizanske snage u Gorenjskom i na Slovenačkom primorju[1]. Deveti korpus krenuo je u ofanzivu i izbio na levu obalu Soče i u severnu Furlaniju. Prema našim podacima, neprijatelj je imao velike gubitke[2].

Za glavninu 30. divizije, delove Gradnikove brigade i ostale jedinice koje su se posle završene neprijateljske ofanzive nalazile na sektoru Šebrelje — Vojsko — Mrzla rupa, situacija je i dalje bila veoma teška. Zbog neprekidnih borbi u toku poslednjih nedelja i oskudice u hrani borci su bili potpuno iscrpeni. Najteži je bio nedostatak municije. Saveznički avioni bacili su na sektor sela Vojsko sve drugo sem municije.

Gradnikova brigada se 8. aprila, posle povratka sa Šebreljske visoravni, smestila na sektor Vojšice (severozapadno od sela Vojsko). U toku noći 2. bataljon ove brigade prebacio se na sektor Mrzle rupe i tu je ostao nedelju dana radi odmora.

Gradnikova brigada, kao i većina ostalih jedinica, pretrpela je u ovoj neprijateljskoj ofanzivi osetne gubitke. Prema nekim podacima[3] koji nisu sasvim tačni, brigada je od 16. marta do 1. aprila imala sledeće gubitke: 4 poginula, 32 ranjena i 16 nestalih boraca. Ovde nisu uračunati gubici 1. i 3. bataljona od 1. aprila i kasnije. U istom periodu su jedinice Gradnikove brigade, prema našim izveštajima, ubile 59, ranile 80 i zarobile 3 neprijateljska vojnika.

Međutim, 9. aprila kad je jedan deo brigade stigao u Mrzlu rupu, tamo je bilo svega 135 boraca, dok se za sudbinu preostalih 200 boraca još nije znalo. Zato su iz 2. bataljona na sve strane upućivane patrole da potraže vezu sa delovima 1. i 3. bataljona i pojedinim grupama koje su se odvojile od glavnine i lutale po Trnovskoj šumi i drugim sektorima.

Tri dana kasnije u sastav brigade stigao je i 1. bataljon koji se razmestio po sektoru Mrzlih rupa. Njegovim povratkom i dolaženjem pojedinaca brojno stanje brigade podiglo se na 184 borca kojima je od naoružanja, pored pušaka, ostao samo jedan teški mitraljez i 13 puškomitraljeza.

Na dan 14. aprila u brigadi su bila već 253 borca. To znači da se ona u periodu od 28. marta do 14. aprila smanjila za 132 borca, ili za 35%.

U brigadi se tih dana nije besposličilo. Održavani su sastanci sa komandnim kadrom, komunistima i skojevcima, na kojima se raspravljalo o iskustvima iz poslednje ofanzive. Ljudstvo se iznova raspoređivalo po vodovima i četama, a umesto poginulih, ranjenih i nestalih, trebalo je odrediti nove starešine.

[1] Brojno stanje 9. korpusa od 8. marta do 26. aprila znatno se smanjilo. Prema nekim podacima, ovo smanjenje iznosilo je nešto oko 2.200 ljudi, ili za oko 20%. Najviše je onih boraca koji su se negde zagubili i kasnije došli u svoje jedinice.

[2] Samo na odseku Col — Črni vrh — Zadlog, gde su se vodile najžešće borbe, neprijatelj je izgubio oko 450 ljudi, a u celoj ofanzivi i na svim sektorima imao je oko 800 poginulih i ranjenih vojnika (telegram štaba 9. korpusa od 13. aprila 1945. Glavnom štabu NOV i POS — Arhiv IIRP, F. 45; informativni izveštaj oba-veštajnog centra 30. divizije od 12. aprila 1945. — Arhiv IIRP).

[3] Relacija štaba 30. divizije od 15. aprila 1945. i izveštaj štaba Gradnikove brigade od 4. aprila 1945. (Arhiv IIRP).