Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

I u ranijim ofanzivama neprijatelj je redovno nastojao da se probije u unutrašnjost Trnovske šume uglavnom, iz dva pravca: iz Gorice preko Trnova prema Lokvama i iz Cola preko Otlice i Predmeje u pravcu Lokvi. I u ovoj ofanzivi primenjena je slična taktika. U nastojanju da se spoji sa snagama 2. kozačkog puka na Lokvama, on je iz Cola pokušao da se probije u Otlicu, a zatim preko Predmeje u Lokve. Da bi uspešno izvršio zadatak, prvo je trebalo posesti Sinji vrh (trig. 1001), dominantnu tačku iznad raskrsnice, gde se od druma Col — Sinji vrh — Otlica odvaja put Sinji vrh — Zadlog — Idrija. Upravo u tome je i veliki značaj Sinjeg vrha. Njegovim posedanjem neprijatelju se stvara mogućnost da produži prodor prema Otlici i da bočno dejstvuje i prema Zadlogu i Mrzloj rupi, a time da dovede 9. korpus u tešku situaciju. Zemljište je bilo pogodnije za napadača nego za branioca. No, ipak Bazoviška brigada je dugo i uspešno odbijala neprijateljeve napade od Cola, ali je 23. marta morala da napusti ovu dominantnu tačku jer su njegove snage bile daleko nadmoćnije. S obzirom na značaj ovog položaja, štab korpusa je 24. marta uputio Bazoviškoj brigadi kao pojačanje dva bataljona Gradnikove.

U toku noći izvršen je protivnapad na Sinji vrh. U napadu su učestvovala tri bataljona: 2. bataljon (ruski)[1] Bazoviške brigade direktno je napadao Sinji vrh, na njegovom levom krilu nalazio se 3. bataljon Vojkove i levo od njega 1. bataljon Gradnikove brigade. Protivnapad je potpuno uspeo i već u jedan čas posle ponoći Sinji vrh se ponovo nalazio u našim rukama. Po našim izveštaj ima neprijatelj je imao tridesetak poginulih i još više ranjenih vojnika, zaplenjeni su jedan teški mitraljez, jedna protivtenkovska puška i petnaest pušaka.

Posle posedanja Sinjeg vrha naše jedinice su posele istočno i severno od njega sledeće položaje: na krajnjem desnom krilu — zapadno i južno — iznad same Vipavske doline nalazio se 1. bataljon Bazo viške, na Sinjem vrhu 2. bataljon Gradnikove, a na njegovom levom krilu 3. bataljon Vojkove brigade (u rejonu k. 865). Severnije (između k. 865 i k. 931) nalazio se 3. bataljon Gradnikove brigade, a na njegovom levom krilu (u rejonu Male gore) 3. bataljon Bazoviške, dok je 2 (ruski) bataljon Bazoviške brigade povučen u Otlicu kao rezerva[2].

U toku dana neprijatelj nije preduzimao neke veće akcije. Bilo je očigledno da se priprema za nov udar, jer su primećena pojačanja iz Ajdovščine kako stižu u Col. Saveznička avijacija bila je vrlo aktivna. Bombardovala je i mitraljirala neprijateljska uporišta u Colu, Idriji i Ajdovščini i neka druga mesta, a na drumu Ajdovščina — Col uništila je i dva kamiona.

Predviđanja su se obistinila. Umesto da Gradnikova brigada, u sadejstvu sa Bazoviškom, pređe u protivnapad i, prema naređenju štaba 31. divizije, odbaci neprijatelja sve do Cola, desilo se suprotno: neprijatelj je pre šest časova izjutra otvorio po Sinjem vrhu i susednim položajima jaku vatru, a zatim sa dve kolone prešao u odlučan napad. Leva kolona, jačine oko 200 vojnika, kretala se duž grebena iznad Vipavske doline prema položajima 1. bataljona Bazoviške brigade, a druga — nešto jače od prve — desno od nje na Sinji vrh.

Bez ikakve potrebe povukao se 1. bataljon Bazoviške brigade. Neprijatelj je bez teškoća obuhvatio jedinice 2. bataljona Gradnikove na Sinjem vrhu. Bataljon se morao povući, kao i one jedinice koje su mu bile na levom krilu. Sa rezervnih položaja naše su jedinice uspele da uz krajnje napore zaustave neprijatelja i odbace ga natrag. Neprijatelj je i ovog dana imao dosta gubitaka. Zaplenjeno je nešto oružja i municije.

U toku noći 26/27. marta naši su bataljoni ponovo krenuli u protivnapad: u pravcu Sinjeg vrha i njegovih južnih padina napadali su 1. i 2. bataljon Bazoviške brigade, dok su 2. bataljon i jedna četa 3. bataljona Gradnikove brigade sadejstvovali duž puta u pravcu Gozda.

Ovaj protivnapad bio je uspešan: u dva časa Sinji vrh je ponovo bio u rukama ruskog bataljona. Iako se podaci o neprijateljevim gubicima u našim izveštaj ima ne podudaraju, on je u toku tih borbi nesumnjivo pretrpeo teške gubitke. Bazoviška brigada je zaplenila tri puškomitraljeza i osamnaest pušaka, a četa 3. bataljona jedan puškomitraljez i dve puške.

Naše jedinice su, posle osvajanja Sinjeg vrha, ponovo posele stare položaje uz neznatnu korekciju. Prvi bataljon Gradnikove brigade nalazio se između 1. bataljona Bazoviške (na krajnjem desnom krilu iznad Vipavske doline) i 2. bataljona Gradnikove na Sinjem vrhu. Neprijatelj je u pet časova popodne, posle silovitog artiljerijskog i minobacačkog vatrenog naleta, pošao u protivnapad na Sinji vrh. Jačina njegovih snaga bila je oko 400 vojnika. Posle oštre jednočasovne borbe ovaj napad je odbijen.

Prvi i 2. bataljon Gradnikove brigade i dalje se nalaze na starim položajima, dok je 3. bataljon smenjen (došao je jedan bataljon Bazoviške brigade) i povučen kao rezerva u rejon Kolka, severno od Sinjeg vrha. U toku dana nije bilo znatnijih promena. Stizala su obaveštenja da neprijatelj dovlači nove snage i da se priprema za odlučujući udar[3].

[1] U ruskom bataljonu bilo je preko 400 boraca, a to je dva puta više od bilo kog drugog bataljona.

[2] Prema nekim podacima, u toku noći u rejon Otlice stigao je i 1. bataljon Gradnikove brigade koji je odmah poseo k. 845, zapadno od Sinjeg vrha.

[3] Izveštaj štaba Gradnikove brigade štabu 31. divizije od 4. aprila 1945; izveštaj štaba 31. divizije od 16. aprila 1945.- štabu 9. korpusa; relacija štaba 30. divizije od 15. aprila 1945; dobmesečni operativni izveštaj.. štaba. Bazoviške brigade od 20. aprila 1945. štabu 30. divizije; informativni izveštaji obaveštajnih centara štaba 9. korpusa i štabova 30. i 31. divizije od 24. do 29. marta 1945. (sve u arhivu IIRP) i izveštaj štaba Gradnikove brigade od 27. marta 1945. štaibu 31. divizije (Milče Trušnovec, Opatija).