Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Zbog izuzetnog značaja ove neprijateljske ofanzive i posledica koje je ona imala, smatrao sam da je najbolje ako se obrađuje hronološki, po danima.

Do 20. marta 1. bataljon Gradnikove brigade nalazio se na položajima ispred Podgozda, 2. ispred Zavrha i 3. bataljon koji je ranije bio na Kobilici i u Laznama, prebacio se u Lokve kao brigadna rezerva. Međutim, 20. marta poslat je u pomoć Vojkovoj brigadi koja je, zajedno sa 2. brigadom NO, odbijala napade 24. SS brigade kraških lovaca. Ova neprijateljska jedinica smenila je tada na Banjškoj visoravni 3. bataljon 15. SS policijskog puka. Uz podršku minobacača i topova 3. bataljon odmah je stupio u borbu u rejonu Lokoveca. Na sektoru 1. i 2. bataljona bilo je relativno mirno.

U toku dana snage 24. SS brigade kraških lovaca i 2. kozačkog puka krenule su u nekoliko kolona u napad na jedinice 31. divizije. Jedna kolona, jačine 180 do 200 ljudi, podržana od tri tenka, nastupala je duž druma Grgar — Puštale i sukobila se sa 1. bataljonom koji je imao zadatak da kontroliše taj drum. Bataljon je uspeo da zaustavi neprijateljsku pešadiju, ali su se dva tenka ipak probila prema selu Puštale. Tamo su naišli na 2. bataljon i zaustavljeni vatrom protivtenkovskih pušaka i automatskog topa. U 16 časova neprijatelj se morao povući u Grgar, ali je već u 18 časova ponovo pokušao da jednom manjom kolonom od oko 80 ljudi izvrši napad. Borba je prestala oko 22 časa.

Jedna neprijateljska kolona od 400 ljudi napadala je položaje Vojkove brigade. Na njenom levom krilu nalazio se 3. bataljon Gradnikove brigade. Neprijatelj je odbijen, pa se taj naš bataljon vratio u toku noći u sastav svoje brigade.

Neprijatelj uporno nastoji da probije odbranu jedinica 31. divizije. Sva ta nastojanja ostaju bezuspešna.

Na sektoru Prešernove i Gradnikove brigade, do odlučujućih borbi nije došlo. Žestoke borbe vođene su na suprotnoj strani Trnovske šume — ispred Cola. Neprijateljska borbena grupa, jačine od oko 500 vojnika, zauzela je Sinji vrh (trig. 1001), dominantnu kotu između Cola i Otlice.

Štab korpusa, da bi sprečio dalji prodor prema Otlici i u unutrašnjost Trnovske šume, odlučio je da odbranu ovog pravca pojača novim jedinicama. Pošto nije imao na raspolaganju nikakvu rezervu odlučio je da te jedinice povuče sa sektora Trnova, jer tamo pritisak neprijatelja nije bio suviše jak. Zato je naredio štabu 31. divizije da od Gradnikove brigade ostavi na tamošnjim položajima samo jedan bataljon, a dva da prebaci na sektor Otlice. Te položaje trebalo je da posedne jedan bataljon Vojkove brigade koji je pozvan sa Banjske visoravni.

Neprijatelj je krenuo u odlučan napad upravo u ono vreme kad su 2. i 3. bataljon Gradnikove brigade, 2. bataljon Vojkove i 1. bataljon Gradnikove brigade posedali nove položaje.

Uz jaku artiljerijsku podršku sa Sv. gore, iz Ravnice i Grgara, u sedam časova izjutra krenulo je oko 1.500 neprijateljskih vojnika, uz podršku pet tenkova, na položaje Prešernove brigade, tj. na liniji Voglarji — Trnovo — Rijavci — Krnice, a druge snage, jačine oko 600 vojnika, na 2. bataljon Vojkove i 1. bataljon Gradnikove brigade koji su bili na liniji Zavrh — Podgozd. Neprijatelj je bio nadmoćniji, te su se naše jedinice postepeno povlačile u unutrašnjost šume i u pravcu Lokvi. Najteže su prošli 1, bataljon Gradnikove i 2. bataljon Vojkove brigade, jer su se probili uz krajnje napore. No, bez obzira na svoj trenutni uspeh neprijatelj je u ovim borbama pretrpeo veoma teške gubitke. Sudeći po našim izveštaj ima. imao je 51 mrtvog i 40 ranjenih.

U toku dana, usled snažnog napada 24. SS brigade kraških lovaca, povukla se 2. brigada NO, probila na Kras i tamo ostala do oslobođenja, a 1. bataljon Vojkove brigade povukao se preko Čepovana na sektor Malih Lazni.

Ovim je neprijatelj uspeo da osvoji Banjsku visoravan, Čepovansku dolinu i zapadni deo Trnovske šume i na taj način suzi obruč oko glavnine 9. korpusa.

Prešernova i Vojkova brigada su po naređenju štaba divizije, posele nove položaje severno i zapadno od Lokvi i imale zadatak da onemoguće neprijateljski prodor u pravcu Predmeje i Lazni, dok je 1. bataljon Gradnikove krenuo u Otlicu u sastav svoje brigade[1].

[1] Izveštaj štaba 31. divizije od 16. aprila 1945. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 276); izveštaji štaba Gradnikove brigade od 22. marta i 4. aprila 1945. štabu 31. divizije (Arhiv IIRP, F. 276a/II; informativni izveštaji obaveštajnih centara štaba 9. korpusa i štabova 30. i 31. divizije u vremenu od 19. do 24. marta 1945. (Arhiv IIRP); dnevni izveštaj štaba Gradnikove brigade od 22. marta 1945. (Milce Trušnovec, Opatija).