Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Posle ovih uspešnih akcija 31. divizije, po naređenju Glavnog štaba Slovenije, štab 9. korpusa razrađivao je plan likvidacije neprijateljskih uporišta u Čepovanskoj dolini, na Banjškoj visoravni i u Trnovskoj šumi. U naređenju Glavnog štaba Slovenije stoji:

"Cilj ove ofanzive (odnosi se na neprijateljsku ofanzivu ,Ribecal III' — primedba autora), a i svih poslednjih je u tome da se naše snage odbace što dalje od Trsta. Zato se osnovni strategijski zadatak 9. korpusa sastoji u tome da se to spreči. Ostali operativni zadaci su od manjeg značaja. Gorenjsko i Dolomiti u tom momentu su manje važni. Od velikog je značaja da, čim osetite slabljenje neprijateljskog pritiska, ponovo oslobodite Trnovsku visoravan. Predvideti treba takode upotrebu 31. divizije i italijanske divizije.

Najznačajniji je Trst. Zato ponovo podvlačimo — Trnovska visoravan je polazni rejon za Trst. Tamo treba koncentrisati jezgro 9. korpusa .. ."[1]

Prema planu štaba korpusa, prva faza bila bi čišćenje Čepovanske doline, Banjške visoravni i Trnovske šume i izbijanje na liniju Trnovo — Predmeja — Otlica — Col, dok bi se u drugoj fazi 30. divizija prebacila u Vipavsku dolinu, a 31. na Predmeju i Otlicu. Italijanska divizija "Garibaldi Natisone" sa Šentviškogorske visoravni obezbeđivala bi desni bok, a Kosovelova brigada koja je, zbog osetnih gubitaka u toku poslednjih borbi, povučena na odmor na sektor Cerkna, obezbedivala bi pozadinu 9. korpusa.

Neposredni zadatak 30. divizije bio je likvidacija neprijateljskih uporišta u selima Lokve, Predmeja i Otlica, a 31. divizije — likvidiranje neprijateljskih uporišta u selima Lazne, Čepovan i Lokovec i izbijanje, preko Banjške visoravni, do Soče i, preko Trnovske visoravni, dio Trnova. U ovoj operaciji bilo je predviđeno i učešće savezničke avijacije koja bi neposredno pred napad bombardovala uporišta u Čepovanu i Otlici.

U duhu ove opšte zamisli štab korpusa, štab 31. divizije odlučio je da Vojkova brigada napadne uporište Lokovec, Gradnikova Čepovan, a Prešernova Lazne. Prema obaveštajnim podacima, u Lokovecu se nalazilo oko 300, u Čepovanu 150, na Kobilici iznad Čepovana 50, u Lazna-ma 50, Lokvama 100, Puštalama 50, Grgaru 100, u Voglar-jima 50, Trnovu 150 i u Otlici 300 neprijateljskih vojnika.

Gradnikova brigada, ojačana pratećom četom divizije i jednim automatskim topom iz artiljerije korpusa, imala je zadatak da, pre napada na Čepovan, jurišem likvidira vis Kobilicu, dominantnu tačku iznad Čepovanske doline, a potom da jednim bataljonom sadejstvuje Prešernovoj brigadi u napadu na Lazne. Napad je predviđen za 16. mart 1945. u 5 časova izjutra.

Iako je ova operacija bila dobro planirana, ipak je u njenoj realizaciji došlo do nekih nepredviđenih i značajnih izmena. Gradnikova brigada koja se 12. marta iz Zelina kamionima prebacila u Dolenju Trebušu odmah je 1. i 2. bataljonom krenula u Vrše koje se nalazi severoistočno od Čepovana, a 3. bataljon i dalje je ostao na sektoru Dolenje Trebuše. Na ovim položajima brigada je ostala do noći 15. marta. U to vreme je 3. bataljon poseo nove položaje na liniji k. 849 — k. 994 sa zadatkom zatvaranja pravca Gorica — Grgar — Puštale — Čepovan.

Napad na Čepovan nije počeo u pet časova izjutra, kako je to bilo predviđeno, već je trebalo čekati na dolazak savezničkih aviona: "Bombardovanje Čepovana, Grgara i Trnova će se izvršiti danas u 13.30. Posle bombardovanja početak napada"[2]. Međutim, Gradnikova brigada je otpočela napad na Čepovan rano izjutra, kako je ranije i bilo naređeno. Zadatak brigade nije bio samo likvidiranje neprijateljskog uporišta u Čepovanu koji se nalazi u dolini, već i likvidacija Kobilice, gde se nalazila jaka neprijateljska zaseda. To je bilo nužno jer je Kobilica topografskim položajem dominirala čitavim istočnim delom Čepovanske doline, pa bez njegovog prethodnog likvidiranja nije bilo moguće uspešno napadati Čepovan i Lazne.

Za napad na Kobilicu određeni su 1. i 2. bataljon kojima ,su pridati jedan top kal. 20 mm i dva teška minobacača. Bataljoni su imali polazne položaje južno od Vrša. U toku noći, pre nego što su bataljoni krenuli u napad, na Kobilicu je upućena jedna patrola sa zadatkom da izvidi jačinu i raspored neprijatelja. Patrola se uskoro vratila i izvestila da na Kobilici nema neprijatelja jer se povukao. Kad je neprijatelj obavešten da su naše snage u neposrednoj blizini, krenula je iz Čepovana jedna njegova kolona prema sedlu između Kobilice i Vrša, jačine oko 120 vojnika i uz podršku četiri topa. U koloni se nalazilo i 8 zaprežnih kola. Kad je kolona primećena, 1. i 2. bataljon Gradnikove brigade poseli su položaje duž puta od k. 797 i energično je napali. Neprijatelj je bio iznenađen i zato nije pružio gotovo nikakav otpor, već se u panici povukao prema Čepovanu. I naredni pokušaji neprijatelja da posedne Kobilicu ostali su bezuspešni. Tako su 1. i 2. bataljon mogli da pokupe plen koji je ostavila ova razbijena neprijateljska kolona. Zaplenjena su dva automatska topa, jedan protivtenkovski, šest konja, 40 pušaka, 150 granata za protivtenkovski top, 4.000 metaka za automatske topove, 40.000 metaka za mitraljeze i mnogo razne druge opreme i materijala. Ubijena su i ranjena 44 neprijateljska vojnika. Ovo je jedan od većih uspeha Gradnikove brigade, a postignut je zahvaljujući sled'ećim okolnostima:

— obaveštajna služba neprijatelja je sasvim zatajila, s obzirom na to što nije mogla otkriti prisutnost iedinica Gradnikove brigade, mada su se nalazile u neposrednoj blizini njegovog garnizona u Čepovanu i zasede na Kobilici;

— neprijatelj, ubeđen da na tom sektoru nema partizanskih snaga, uputio je svoju kolonu iz Čepovana prema Gorenjoj Trebuši bez najnužnijeg marševskog obezbeđenja;

— štab Gradnikove brigade se odmah prilagodio izmenjenoj situaciji, veoma vešto postavio zasedu, iznenadnim vatrenim prepadom razbio neprijateljsku kolonu i, izbijajući delom snaga na Kobilicu, potpuno eksploatisao postignuti uspeh.

Deveti korpus uspeo je da iznenadi neprijatelja ne samo u rejonu Čepovana već i na celoj operacijskoj prostoriji. Kad se Vojkova brigada koja je nastupala na desnom krilu 31. divizije, približila Lokovecu, obaveštena je da se neprijatelj iz sela već povukao. Ona je tada posela položaje na istočnoj ivici Banjške visoravni, iznad Čepovanske doline. Tu je napala jednu manju neprijatelisku kolonu, jačine od oko 50 vojnika, koja je krenula dolinom iz Čepovana prema Grgaru. Tom prilikom kolona je razbijena i zaplenjen je jedan automatski top.

Posle ovih uspeha Gradnikove i Vojkove brigade neprijatelj se demoralisao, pa se počeo u grupama povlačiti iz Čepovana u pravcu Grgara. Oko 15 časova popodne, sa priličnim zakašnjenjem, iznad Čepovana se pojavilo šest savezničih aviona. Posle bombardovanja odmah je jedna četa Gradnikove brigade krenula preko Dola u pravcu Čepovana, a sa desne strane Čepovan je obuhvatala i Vojkova brigada. Međutim, ovaj manevar bio je isuviše spor, tako da je neprijatelj imao dovoljno vremena da se izvuče iz sela i pobegne dolinom u pravcu Grgara. Usput su ga napale jedinice Vojkove i 3. bataljon Gradnikove brigade. U ovim borbama neprijatelj je imao, prema našim podacima, desetak poginulih i petnaestak ranjenih vojnika.

Četa Gradnikove brigade koja je na leđima neprijatelja upala u Čepovan, skrenula je zatim ulevo prema sedlu između Kobilice i trig. 1040, ali je odbijena jakom neprijateljskom vatrom. Neprijatelj se povukao tek kad je stigla Vojkova brigada sa nekim svojim jedinicama. Međutim, borba još nije bila završena. Na izmaku dana, iz Gorenje Trebuše vraćala se nemačka jedinica koja je ovog jutra prerano napustila položaje na Kobilici i time prouzrokovala katastrofu kolone na putu između Kobilice i Vrša. Neprijateljske jedinice pokušale su da sa istočne strane osvoje vrh Kobilice, ali su odbijene i morale su se vratiti prema Gorenjoj Trebuši. U to vreme su i borbe za Lazne bile u završnoj fazi. Prešernova brigada je pred kraj dana uspela da likvidira neprijateljski garnizon u Laznama. Gregorčičeva je bez borbe ušla u Lokve, jer se neprijatelj dan ranije sam povukao, a Bazoviška nije postigla potpun uspeh: neprijatelj se posle savezničkog bombardovanja povukao iz Predmeje i ostao u Otlici nekoliko dana, ali je proteran prema Colu.

Veoma uspešno dejstvovala je udarna četa 31. divizije koja je između Idrije i sela Vojsko potpuno razbila jednu neprijateljsku kolonu od oko 300 vojnika. Tom prilikom neprijatelj je imao dvadesetak mrtvih i tri zarobljena.

Nesumnjivo je da su u ovoj ofanzivi jedinice 9. korpusa postigle dobre rezultate. Neprijatelj je odbačen sa Banjške visoravni, iz Čepovanske doline i Trnovske šume. Naše jedinice dejstvovale su smelo i energično. To naročito važi za Gradnikovu brigadu koja je od štaba divizije dobila posebno priznanje i pohvalu[3].

U toku noći 16/17. marta, jedinice 31. divizije zaposele su nove položaje. Na desnom krilu divizijskog rasporeda, na Banjskoj visoravni, nalazila se Vojkova brigada, na liniji Zavrh — Podgozd Gradnikova i na liniji Voglarji — Trnovo — Krnica Prešernova.

Gradnikova brigada je na položajima zapadno od Zavrha i Podgozda imala samo 2. i 3. bataljon čiji je zadatak bio da spreče pokušaje neprijatelja da se od Gorice probije preko Grgara u Čepovansku dolinu, dok se 1. bataljon još nalazio na Kobilici i u Laznama i imao zadatak osiguranja u pravcu Gorenje Trebuše. Već 17. marta neprijatelj je iz Gorice i Grgara krenuo u napad u pravcu Čepovana, U toku dana nemačka komanda je na 30 kamiona prebacila 3. bataljon 15. SS policijskog puka iz Trsta u Grgar. Petnaest kamiona ostalo je u Grgaru, a ostali su produžili u pravcu Ravni i Banjščica. Ova kolona se sukobila sa jedinicama 2. brigade NO[4] koja se nalazila na desnom krilu Vojkove. Druga neprijateljska kolona krenula je iz Grgara u dva pravca prema Lokovecu, gdie su se nalazile snage Vojkove brigade i prema položajima Gradnikove južno od Zavrha[5]. Obe ove kolone su razbijene. U toku iduća dva-tri dana na sektoru Gradnikove brigade nije bilo većih borbi. Neprijatelj je u nekoliko navrata pokušao da se manjim snagama probije iz Grgara prema Čepovanu, ali su jedinice Gradnikove brigade bile na svom mestu i sve te pokušaje na vreme sprečile[6].

[1] Telegram Glavnog štaba NOV i POS öd 9. marta 1945. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 45).

[2] Telegram štaba 31. divizije od 16. marta štaibu Gradnikove brigade (Arhiv IIRP, F. 276/VI).

[3] Zapovest štaba 31. divizije od 15. marta 1945. (Arhiv IIRP, F. 276/IV); izveštaj štaba 31. divizije za 16. mart 1945. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/III); vojni izveštaj štaba 31. divizije od 16. aprila 1945. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 276); relacija štaba

31. divizije od 19. marta 1945. (Arhiv IIRP, F. 22/111); telegram štaba 31. divizije od 16. marta 1945. štabu Gradnikove brigade (Arhiv IIRP, F. 276/VI); dnevna zapovest štaba 31. divizije od 18. marta 1945. (Arhiv IIRP, F. 276).

[4] 2. brigada NO (narodne odbrane) ranije se nazivala 2. brigada VDV ("vojske državne varnosti" — vojske državne bezbed-nosti).

[5] Informativni izveštaj obaveštajnog centra 30. divizije od 20. marta 1945. (Arhiv IIRP). U ovom izveštaju navodi se da je tog dana u Grgar stigao 3. bataljon 15. SS policijskog puka. Međutim, ovaj podatak se ne slaže sa naredbom višeg SS i policijskog vođe za Jadransko primorje od 11. marta 1945. (Arhiv VII u Beogradu). Prema toj naredbi, na ovom sektoru trebalo je da pojača izviđačku delatnost 10. SS policijski puk.

[6] Izveštaji štaba 31. divizije za 17. i 18. mart 1945. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 276a/I); vojni izveštaj štaba 31. divizije od 16. aiprila 1945. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 276).