Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Iako ova neprijateljska ofanziva na jedinice 9. korpusa nije postigla cilj, ona je ipak ostavila duboke tragove. Neprijateljske snage povukle su se 31. decembra iz Čepovanske doline, sa Banjške visoravni i iz Trnovske šume, ali su zato Nemci poseli nekoliko novih uporišta u Vipavskoj dolini (Ajdovščini, Vipavi, Šempasu, Colu, Crnom Vrhu i Trnovu). Iz njih je neprijatelj mogao bar delimično da kon-troliše ostala sela na ovom sektoru, dok su uporišta u Trnovu i Colu bila mostobran i polazne baze za naredne ofan-zivne akcije u unutrašnjost Trnovske šume i prema Čepovanskoj dolini. Posedanjem uporišta u Crnom Vrhu neprijatelj je učvrstio liniju Ajdovščina — Col — Crni Vrh — Idrija i na taj način imao nameru da preseče naše veze između Trnovske šume i Pivke, kako bi suzio manevarsku prostoriju jedinica 9. korpusa. Pored ovog, neprijatelj je nastojao da posedine uporište i u Otlici radi međusobnog povezivanja Cola i Trnova. Da je u tome uspeo, glavnina 9. korpusa u Trnovskoj šumi ne bi se više mogla snabdevati iz Vipavske doline. Neprijateljev cilj je, znači, bio da prisili glavninu 9. korpusa da se povuče prema istoku.

Situaciju 9. korpusa otežavala je veoma oštra zima. Jedinice su oskudevale u svemu, jer se saveznička transportna avijacija, koja je delom snabdevala naše jedinice naoružanjem, municijom i opremom već duže vreme nije pojavljivala. U to vreme naročito je nedostajalo municije svih vrsta i kalibara i eksploziv.

U Colu je i posle završetka neprijateljeve decembarske ofanzive ostalo oko 800 njegovih vojnika od kojih je 3. januara 1945. formirana jedna borbena grupa od 500 ljudi. Ona je krenula prema Otlici i Predmeji radi posedanja nekih uporišta. Međutim, u tome nije usnela. Bazoviška brigada je odbacila ove snage natrag u Col. Bilo je očigledno da će neprijatelj ponovo pokušati da odbaci Bazovišku brigadu, pa je štab korpusa odlučio da 30. diviziju koja je branila Trnovsku visoravan ponovo pojača Gradnikovom,

Gradnikova brigada je 4. januara primila naređenje štaba 31. divizije da se odmah prikupi u Cerknu, a zatim da se kamionima prebaci u Lokve. Brigada se na vreme prikupila, ali pošto nije bilo dovoljno kamiona, posleđmji ešelon je prebačen tek posle podne. Predveče su se jedinice prikupile u Dolenjoj Trebuši i preuzele položaje Kosovelove brigade.

Idućeg dana, 5. januara, Gradnikova brigada je u Dolenjoj Trebuši ostavila samo 2. bataljon koji je imao zadatak da sa položaja na selu između k. 652 i k. 357 spreči aktivnost neprijatelja od Slapa, dok je 3. bataljon upućen na sektor Lazni, a 1. na sektor sela Lokve, odakle je imao zadatak da šalje patrole i postavlja zasede u pravcu Trnova, jer se tamo nalazilo oko 600 neprijateljskih vojnika sa dva topa.

U toku narednih dana nije bilo značajnih promena, sem što je 10. januara 3. bataljon smenio 2. koji je poseo položaje na sektoru sela Lokve, a 1. je prebačen na sektor Lazni i Vrša.

Prvi sukob sa neprijateljem iz Trnova bio je 13. januara. Zaseda 2. bataljona koja se nalazila na raskrsnici pute va Krnica — Trnovo i Krnica — Lokve osmotrila je u deset časova pre podne kolonu od 150 neprijateljskih vojnika kako se od Trnova kreću drumom u pravcu Krnice. Zaseda je napala neprijatelja i naterala ga natrag u Trnovo.

Gradnikova brigada je sistematski uznemiravala neprijatelja u Trnovu i ometala u utvrđivanju. Naročito noću je vršila demonstrativne napade jakom vatrom iz mitraljeza i teških minobacača. Bilo je slučajeva da su se neke naše manje grupe probile i u samo uporište.

Štab korpusa je odlučio da napadne i likvidira uporište u Trnovu. Kada je neprijatelj utvrdio ovo uporište povukao je deo snaga iz Trnova i tamo ostavio samo bataljon "Fulmine", jačine oko 200 — 250 vojnika iz sastava italijanske kvislinške grupacije 10. MAS koja je u januaru 1945. stigla na sektor Gorice.

U najbližim neprijateljskim uporištima stanje je bilo sledeće: u Gorici oko 5.000 vojnika, od toga najviše iz sastava 10. grupacije MAS, u Solkanu 450, na Sv. gori 100 vojnika sa artiljerijom, u Ajševici 220 vojnika, u Dornberku 100 fašista, u Šempasu oko 300 vojnika, u Ajdovščini 400 do 450, u Vipavi 100, u Colu 450 i u Crnom Vrhu 400 vojnika.

Kosovelova brigada dobila je zadatak da napadne Trnovo, dok su ostale jedinice određene za obezbeđenje napada od eventualne intervencije iz susednih uporišta. Bazoviška brigada imala je zadatak da spreči intervenciju od Otlice, Cola i Crnog Vrha, 157. brigada italijanske partizanske divizije "Garibaldi Natisone"[1] nalazila se na Banjškoj visoravni i zatvarala pravce prema Dolenjoj Trebuši i Slapu. Najteži zadatak — sprečavanje neprijateljske intervencije iz Gorice i Vipavske doline — poveren je Gradnikovoj i Gregorčičevoj brigadi. Na levom krilu (na liniji Krnica — Vitovski vrh — Zverinc) nalazila se Gregorčičeva, a na desnom (na liniji Sv. Danijel — Sv. Gabrijel — Zagorje) Gradnikova, ojačana 2. bataljonom Prešernove brigade i udarnom četom 31. divizije[2].

Najteži zadatak na obezbeđenju imala je Gradnikova brigada. Ona je zatvarala one pravce odakle je pretila najveća opasnost od neprijateljske intervencije. Trebalo je očekivati da će neprijatelj, kao obično, najjače pritiskati duž druma Gorica — Solkan — Preval — Sedovec — Trnovo, i u pravcu Ajševica — Ravnica.

Dok je zemljište ispred Gregorčičeve brigade bilo gotovo neprolazno, položaji Gradnikove brigade bili su prilično nepovoljni za odbranu. To je neprijatelju omogućavalo neprimetno privlačenje i iznenadan napad na brigadne položaje. U slučaju eventualnog povlačenja brigade, njene jedinice došle bi u nepovoljnu situaciju.

Prvi bataljon Gradnikove brigade krenuo je 18. januara uveče iz Dola kod Čepovana preko sela Puštale i Zagorje na Sv. Danijel. Jednom četom poseo je položaje iznad sela Loke radi kontrole kolskog puta Ajševica — Pri Peči — Trnovo, dok je jedinicama koje su bile na desnom krilu kontrolisao drum Ajševica — Pristava — Ravnica koji vodi preko sedla između visova Sv. Gabrijel i Sv. Danijel. Minerski vod koji je pridat bataljonu postavio je na ovaj drum dva minska polja. Treći bataljon je delom snaga poseo položaje na Sv. Gabrijelu, a glavnina se nalazila na položajima severno od druma Solkan — Trnovo, na odseku k. 429 — Dol.

Drugi bataljon Prešernove brigade stigao je u toku noći iz Čepovana u Zagorje. Pridodati minerski vod zaminirao je kod Dola drum Solkan — Trnovo. Jedinice ovog bataljona posele su položaje južno i zapadno od Zagorja i kontrolisale drumove Solkan — Trnovo i Solkan — Preval — Grgar — Čepovan.

Udarna četa stigla je u sastav brigade 20. januara dopodne i razmestila se u Podgozdu.

U noći 19/20. januara, iz Vipavske doline vratio se i 2. bataljon i štab brigade ga je odmah kao rezervu uputio u Sedovec.

Napad na Trnovo počeo je pred zoru 19. januara. Neprijatelj je uspešno odolevao, jer je računao na pomoć iz Gorice. Međutim, u toku dana pomoć nije stigla. Nemačka komanda u Gorici verovatno je cenila da je samo u pitanju manji demonstrativni napad na Trnovo i zbog toga nije intervenisala. Oko 7 časova uputila je prema Trnovu manje pojačanje na tri kamiona. Kamioni su kod Dola naišli na minsko polje. Jedan je oštećen, a druga dva su se vratila, pošto su ih napale jedinice 3. bataljona.

Napad na Trnovo produžio se i drugu noć i ceo idući dan, ali jedinice Kosovelove brigade — mada su likvidirale niz utvrđenih zgrada i bunkera — nisu uspele da definitivno slome neprijateljski otpor. Nemačka komanda u Gorici odlučila je 20. januara da energičnije interveniše u pravcu Trnova. Ovog dana u jutru uputila je prema položajima Gradnikove brigade tri kolone: glavne snage, oko 400 vojnika, napale su naše položaje na Sv. Gabrijelu, oko 200 vojnika krenulo je preko Sv. Katarine i treća kolona od 100 vojnika, uz podršku četiri tenka i tri kamiona, nastupala je iz Solkana prema Pre valu i Dolu. Motorizovana kolona kod Dola ponovo je naišla na mine koje su položile naše jedinice. Tom prilikom su oštećena dva kamiona[3].

Napad na Gradnikovu brigadu izvršen je uz jaku podršku artiljerije. Povukla se naša zaseda sa Sv. Gabrijela, i ceo 3. bataljon na nove položaje između Sedoveca i Zagorja. No, ipak neprijatelj nije uspeo da produbi prodor prema Trnovu, jer je bio jak otpor 3. bataljona Gradinikove i 2. bataljona Prešernove brigade. Štab brigade je odlučio da izvrši protivnapad na Sv. Gabrijel. Tamo se nalazilo oko 200 Italijana-masovaca. U protivnapadu su učestvovale tri čete — po jedna iz 2. i 3. bataljona Gradnikove i 2. bataljona Prešernove brigade. Naše jedinice su u silovitom jurišu uspele da se probiju dio starih rovova (potiču još iz prvog svetskog rata) u kojim se sada zabarikadirao neprijatelj. Ovaj protivnapad, usled jako utvrđenog neprijatelja, kao i njegove mnogobrojnosti, nije potpuno uspeo. Mi smo imali 4 poginula i 8 ranjenih boraca.

Odlučujuće borbe za Trnovo vođene su rano izjutra 21. januara, kad je neprijatelj ubacio u borbu sveže snage. Iz raspoloživih neprijateljskih dokumenata saznajemo da je prema položajima Gregorčičeve brigade nastupao 3. bataljon 10. SS policijskog puka, dok je položaje Gradnikove napadala borbena grupa od tri bataljona: 3. bataljon 15. SS policijskog puka, i dva iz italijanske kvislinške grupacije MAS — "Sađitario" ("Sagittario") i "Barbarigo".

Treći bataljon 10. SS policijskog puka uspeo je da u toku noći u Krnicama iznenadi jedinice Gregorčičeve brigade i tako izbije na ivicu Trnovske šume, zatim da produži preko Vitovskog vrha i stigne u Rijavce, u neposrednu blizinu Trnova. Kad se bataljon najzad probio i stigao u Trnovo, tamo je od čitavog bataljona "Fulmine" ostalo živih samo 35 italijanskih vojnika.

Kad se saznalo za prodor neprijateljskih snaga na Krnice i za njihovo neposredmo približavanje Trnovu, naređeno je 1. bataljonu koji još do tada nije učestvovao u borbi, da se sa Sv. Danijela prebaci na nove položaje južno od sela Voglarji.

Na položajima Gradnikove brigade borba je vođena sve do noći. Već rano ujutru, oko 150 neprijateljskih vojnika, uz podršku četiri tenka, krenulo je iz Ravnice prema Sedovecu, gde su se nalazili položaji 2. bataljona Gradnikove brigade i udarna četa divizije. Tenkovi su vatrom uništili jedan naš mitraljez i protivtenkovsku pušku i tom prilikom su ranjena četiri borca. Međutim, kad je počela da dejstvuje druga naša protivtenkovska puška koja je oštetila jedan tenk, neprijatelj se odmah povukao prema Dolu.

Neprijateljska kolona koja se preko Krnice probila u Trnovo, krenula je prema Ravnici i dalje prema Ajševici. Istovremeno su se prema Gorici povukle i one snage koje su se nalazile na sektoru Zagorja, a napadale su desno krilo našeg rasporeda.

Time su završene trodnevne borbe oko Trnova i ispred Gorice. Neprijatelj je doživeo težak poraz: fašistički bataljon u Trnovu gotovo je uništen, pa su ostatke ovog bataljona Nemei morali povući u Goricu. Trnovo je ponovo bilo u našim rukama. Za ovaj uspeh zasluga je svih naših jedinica, a naročito Gradnikove brigade koja je u vanredno teškim uslovima, pod jakom artiljerijskom vatrom (u toku borbi je neprijatelj samo na njene položaje izbacio preko 1.000 granata i mina) i uprkos nadmoćnijem neprijatelju, sprečila da se on preko njenih položaja probije u Trnovo.

Tom prilikom je poginulo Ili ranjeno 36 boraca Gradnikove i Prešernove brigade, dok je neprijatelj, prema našim podacima, imao 54 poginula i oko 70 ranjenih. Pored toga, uništen je i jedan kamion, a oštećeni su dva tenka i tri kamiona[4].

Posle završetka borbi za Trnovo, 2. bataljon Prešernove brigade i udarna četa 31. divizije vratili su se na sektor Cerkna u sastav divizije. Gradnikova brigada je i dalje ostala na sektoru Trnova. Posle uništenja fašističkog bataljona "Fulmine", situacija još nije bila sasvim čista. Jedan deo neprijateljskih snaga smestio se u Grgar i susednom Zagorju. Zbog toga je brigada 1. i 3. bataljonom posela položaje između Podgozda i Zagorja, a 2. iznad Sedoveca koji je imao zadatak da spreči svaku neprijateljsku aktivnost prema Trnovu ili eventualno u unutrašnjost Trnovske šume. Brigada je 23. januara u noćnom napadu pokušala dia izbaci ove neprijateljske snage iz Zagorja, ali nije uspela. Iduće noći neprijatelj se neočekivano sam povukao iz Zagorja, pa je 3. bataljon poseo položaje zapadno od Zagorja, odakle je kontrolisao neprijatelja u Grgaru.

U toku 26. januara neprijateljska kolona, jačine oko 150 vojnika, krenula je od Ravnice prema jedinicama 1. bataljona koje su se nalazile iznad Sedoveca i uspela da se probije na spoju između dveju četa. Tako se iznenada pojavila u našoj pozadini. Posle oštre četvoročasovne borbe bataljon se nešto više povukao. Istog dana vodio je borbu i naš 3. bataljon sa jednom neprijateljskom kolonom jačine oko 150 vojnika. I on se morao povući iznad Podgozdia. Neprijatelj, potpomognut jakom vatrom artiljerije sa Sv. gore, pokušao je da jedinice Gradnikove brigade odbaci i sa tih položaja, ali u tome nije uspeo[5].

[1] Italijanska partizanska divizija "Garibaldi Natisone", sve do decembra 1944. godine dejstvovala je zapadno od Soče (u severnoj Furlaniji i Beneškoj Sloveniji), ali je decembra 1944. prešla na levu obalu Soče i stavila se pod komandu štaba 9. korpusa. Divizija je imala tri brigade (156. "Bruno Buoci", 157. "Gvido Pičeli" i 158. brigadu "Antonio Gramši" i ukupno 944 borca.

[2] Brigada je ojačana 2. bataljonom Prešernove i udarnom četom zbog toga što je njen 2. bataljon 14. januara otišao na zadatak u Vipavsku dolinu, pa se nije znalo da li će se na vreme vratiti.

[3] Iz dnevnika "Komando militare provinćale" ("Comando mi-itare provinciale" — Arhiv IIRP, F. 680) može se zaključiti da su 21. januara (a možda se to odnosi i na dan ranije) na drumu Trnovo — Gorica naišla na partizanske mine dva kamiona divizije 10. MAS i da je tom prilikom ranjeno 20 vojnika.

[4] Mesečni izveštaj štaba 9. korpusa od 31. januara 1945. Glavnom štabu NOV i POS (Arhiv IIRP, F. 22/1); relacija štaba Gradnikove brigade od 23. januara 1945. (nalazi se kod Ivana Suliča, tadašnjeg kom/andanta brigade); izveštaji štaba Gradnikove brigade od 6, 13. i 16. januara 1945. štabu 31. divizije (Arhiv IIRP, F. 279); telegram političkog komesara 9. korpusa od 4. januara 1945. komandantu korpusa (Arhiv IIRP, F. 224); naređenje višeg SS i policijskog vođe na Jadranskom primorju od 20. januara 1945. (Arhiv VII u Beogradu); Stanko Petelin: "Zadnje ure bataljona Fulmine" (Vojaški Informator, 3/1963, str. 32 — 43).

[5] Dnevni izveštaj štaba Gradnikove brigade od 30. januara 1945. štabu 31. divizije (Arhiv IIRP, F. 279).