Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Prva akcija "totalnog čišćenja" počela je 19. decembra 1944. Nemački plan bio je veoma jednostavan: iz Gorice, doline Soče, Idrije, Hotedršice, Postojne, Sežane i Kosta-njevice na Krasu poslato je deset borbenih grupa u ukupnoj jačini oko 4.000 do 5.000 vojnika sa zadatkom da se partizanske snage koje su se, prema obaveštajnim podacima, nalazile na Krasu i u Trnovskoj šumi, odbace u Vipavsku dolinu i tamo okruže i unište. U toku prva dva dana neprijateljske snage nisu naišle na veći otpor, jer u to vreme na sektoru Krasa, Vipavske doline i Trnovske šume nije bilo naših većih snaga. Glavnina 9. korpusa upravo je tih dana bila angažovana u borbama za likvidaciju neprijateljskog uporišta Gorenja Vas u Poljanskoj dolini. To je i omogućilo Italijanima da se probiju preko Banjške visoravni u Čepovan, a nedićevcima — iz Postojne. preko Čola u Otlicu.

Kad je štab korpusa obavešten za neprijateljevu ofanzivu i njegove planove, odmah je poslao Kosovelovu brigadu i delove Bazoviške u Trnovsku šumu. Kosovelova brigada je 23. decembra kod Čepovana potpuno razbila jednu neprijateljsku kolonu i tom prilikom zaplenila jedan malokalibarski automatski top, a ispred Slapa zadržala drugu neprijateljsku kolonu koja se iz Sv. Lucije probijala dolinom Idrijce prema Dolenjoj Trebuši. Istovremeno su i jedinice 31. divizije (Vojkova brigada i udarna četa divizije) prinudile na povlačenje neprijateljsku kolonu koja je iz Idrije dolinom Idrice pokušavala da se probije prema Dolenjoj Trebuši.

Posle ovog neuspeha Nemci su se 24. decembra na cepovanskom i trnovskom sektoru morali povući. U Trnovu su ostavili deo snaga koje su se odmah počele utvrđivati. S obzirom na značaj Trnova, štab korpusa je doneo odluku da snagama 30. divizije, ojačanim Gradnikovom brigadom, napadne neprijateljsko uporište u Trnovu i uništi.

Gradnikova brigada se 24. decembra nalazila na Žirovskom vrhu. Po prijemu naređenja da krenu na sektor Čepovana, štab brigade je u rejonu Bukoveca ostavio 4. bataljon, a sa 1. i 3. 25. decembra uveče krenuo ubrzanim maršem preko Sovodnja u Cerkno. Tamo su jedinice ukrcane na kamione i prebacile se u Dolenju Trebušu. U Trebuši se priključio i 2. bataljon ove brigade koji se pre toga nalazio u Zakrižu iznad Cerkna.

U međuvremenu se situacija na sektoru Trnova i Čepovana ponovo izmenila. Dvadeset i šestog decembra neprijatelj je iz Trnova krenuo u napad, probio odbrambene položaje jedinica 30. divizije, upao u Lokve i produžio prema Čepovanu. Posle ove situacije Gradnikova brigada je dobila zadatak da 1. bataljon posedne položaje u rejonu Podčepovana i da se osigurava od pravca zaseoka Vrata i Gorenjeg Lokoveca, 2. bataljon da se razmesti u istočnom delu Čepovana i obezbedi od pravca Grgara i Lokvi, a 3. bataljon sa kojim se nalazio i štab brigade smestio se u selo Dol, severno od Čepovana.

Kad je 1. bataljon stigao u Podčepovan, obavešten je da je u 9.30 prošla kroz Čepovan jedna neprijateljska mo-torizovana prethodnica i produžila prema Lokovecu. Pola sata kasnije, prema Čepovanu je nastupala jedna pešadijska kolona jačine od oko 80 vojnika.

Štab brigade je odmah naredio 1. bataljönu da posedne k. 1040 kod Lazni koja je dominirala nad Čepovanskom dolinom i omogući nastupanje jedne čete 2. bataljona padinama jugoistočno od Čepovana u pravcu Puštala. Treći bataljon dobio je zadatak da preko Dola izbije na visove koji se nalaze na suprotnoj strani Čepovanske doline i da nastupa u pravcu Lokoveca gde se trenutno nalazilo 300 do 400 neprijateljskih vojnika.

Jedinice su odmah krenule na izvršenje zadatka. Četa 2. bataljona koja je nastupala jugoistočno od Čepovana uskoro je bočnom vatrom razbila neprijatelisku kolonu kola se kretala dolinom i prinudila je na povlačenje prema Lokovecu, pa i Puštalama. Treći bataljon nije izvršio zadatak. Kad je u 17.30 stigao blizu Lokoveca upao je u bočnu vatru neprijatelja koji se već nalazio na položajima. Bataljon je pokušao da izvrši obuhvat sa desne strane, ali je njegova jedna četa koja je imala taj zadatak naišla na neprijateljsku zasedu i morala se povući.

Idućeg dana, 27. decembra, situacija na levom krilu Gradnikove brigade već se izjutra pogoršala. Ruski bataljon susedne Bazoviške brigade, koji je branio pravac Lokve — Lazne, pod pritiskom neprijateljske kolone jačine oko 300 vojnika, povukao se, pa je levo krilo Gradnikove ostalo nezaštićeno. Neprijatelj je uskoro naišao na položaje 1. bataljona ispred Lazni, krenuo u napad i nakon žestoke borbe prisilio ga na povlačenje, a u 11 časova izbio u Lazne. Bataljon se povukao na Kobilicu (k. 930).

Drugi bataljon, koji se do noći nalazio na starim položajima, nije u toku dana imao veće borbe. Tek predveče se povukao na Drnulek.

Treći bataljon je ponovo pokušao da neprijatelja odbaci iz Lokoveca, ali nije uspeo. Uskoro zatim neprijatelj je krenuo u protivnapad. I taj protivnapad nije uspeo.

Do odlučujućih borbi došlo je idućeg diana, 28. decembra. Neprijatelj je nastojao da se po svaku cenu preko Drnuleka probije u Dolenju Trebušu i time omogući svojoj koloni koja, zbog snažnog otpora jedinica Kosovelove brigade kod Slapa, nije mogla da napreduje dolinom Idrijce prema Dolenjoj Trebuši. Posle tročasovne žestoke borbe, neprijatelj se ipak probio iz Lazni u Čepovan, a jedinice 1. bataljona morale su se povući na Drnulek.

Drugi bataljon je držao položaje na Kobilici i imao zadatak da neprijatelju spreči prodor iz Čepovana u Dolenju Trebušu. Najžešća borba počela je u 14 časova. Bataljon je sve napade uspešno odbijao, dok neprijatelj nije uspeo da se probije kroz njegov borbeni poredak, pa je štab bataliona doneo odluku da jedinice povuče sa Kobilice.

Treći bataljon se još izjutra nalazio na položajima severno od Lokoveca. Oko 10 časova neprijatelj je dosta jakim snagama krenuo u napad i posle oštre četvoročasovne borbe bataljon se povukao preko severnog dela Čepovanske doline u rejon Vrša.

Situacija u kojoj se našla brigada 28. decembra uveče bila je veoma nepovoljna. Kontrolisala je samo nekolikovisova iznad severoistočnog dela Čepovanske doline, dok joj je pretila opasnost da je u toku idućeg dana neprijatelj odbaci sa tih visinskih tačaka i dovede u još težu situaciju. Zato je izdato naređenje da se brigada povuče iznad Dolenje Trebuše i da tamo kontroliše drumove Čepovan — — Dolenja Trebuša i Dolenja Trebuša — Gorenja Trebuša. 1. i 2. bataljon su razmešteni u rejon k. 919 i k. 609, a 3. u rejon Zabrđa, Ovi novi položaji 1. i 2. bataljona nisu bili najpogodniji. Idućeg dana, 29. decembra, jedna neprijateljska kolona, jačine oko 500 vojnika, pre svega itali-janskih fašista, spustila se iz Čepovana prema Dolenjoj Trebuši i neometano stigla u dolinu Idrijce. Deo od ove kolone, jačine oko 320 vojnika krenuo je još u toku istog dana preko Slapa u pravcu Sv. Lucije i zanoćio u Dolenjoj Trebuši.

Gradnikova brigada je 30. decembra dobila zadatak da napadne neprijatelja i istera ga iz Dolenje Trebuše. Međutim, neprijatelj se ranije povukao u pravcu Slapa i Sv. Lucije[1].

Time je i završena ova neprijateljska decembarska ofanziva. Gradnikova brigada se 31. decembra vratila u sastav 31. divizije na sektoru Cerkna. Razmestila se: 1. bataljon u Robidnici, 2. u Krnici, 3. u selu Gorenji Novaki, 4. koji će za koji dan biti rasformiran — u selu Kladje. Očigledno, neprijatelj nije postigao svoj cilj. Mi smo iz ove ofanzive izašli jači i snažniji.

[1] Zapovest štaba 9. korpusa od 25. decembra 1944. štabu Gradnikove brigade (Arhiv IIRP, F. 224); vojni izveštaji štaba Gradnikove brigade od 27, 29. i 31. decembra 1944. (Arhiv IIRP, F. 279); relacija štaba Gradnikove brigade od 1. januara 1945. (čuva se kod Ivana Sulica, tadašnjeg komandanta brigade); telegram štaba Gradnikove brigade od 29. decembra 1944. štabu 31. divizije (Arhiv IIRP, F. 276/VI).