Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Posle likvidacije uporišta u Železnikima, jedinice 31. divizije povukle su se radi privremenog predaha na sektor Cerkna. Gradnikova brigada se razmestila u rejonu Stare Oselice, isturajući jača obezbeđenja od uporišta Gorenja Vas. Na ovim položajima je ostala do 29. novembra i tada je, sa ostalim jedinicama divizije, krenula na sektor Žirija. Na tom sektoru je u poslednje vreme veoma porasla aktivnost domobranskih i četničkih jedinica koje su bile razmeštene po Dolomitima, pa su neprijateljske zasede i patrole često upadale u Žirovsku dolinu, pljačkale i terorisale narod.

Neposredan zadatak jedinica 31. divizije na sektoru Žirija bio je, pre svega, da suzbije neprijateljsku aktivnost i da obezbedi najnužnije zalihe hrane za zimske mesece.

Na desnom krilu nalazila se Vojkova brigada u rejonu Vrsnika i Razpotja, obezbeđujući se od pravca Idrije i Dolomita.

Na levom bila je Prešernova brigada u rejonu Kladje (u severnom delu Žirovskog vrha) — Stara Oselica — Srednje brdo (severno od Gorenje Vasi) koja je imala zadatak da sa tri strane blokira neprijateljsko uporište Gorenja Vas.

U centru se nalazila Gradnikova brigada. Najvažniji zadatak imao je 1. bataljon koji se nalazio u rejonu Goropeka, tj. da spreči pokušaje prodora neprijatelja u Žirovsku dolinu drumom Rovte — Žiri, duž kose Sv. Trije kralji — Goropek ili eventualno dolinom Račeve. Na levom krilu 1. bataljona, na sektoru Blaža, nalazio se 3. bataljon, sa zadatkom da brani greben Žirovskog vrha od neprijateljskog napada iz Suhog Dola i Lučina. Položaje 3. bataljona Gradnikove kod Blaža i 3. bataljona Prešernove brigade na Kladju spajao je 2. bataljon Gradnikove koji se nalazio kod Bukoveca, na grebenu Žirovskog vrha i imao zadatak da obezbeđuje pravac od Lučina i Suhog Dola.

Odbrambeni položaji brigade bili su dosta nepovoljni, naročito kod 1. bataljona u rejonu Goropeka koji bi, u slučaju jačeg neprijateljskog pritiska, morao da se povlači duž Žirovske doline. U nešto boljem položaju bili su 2. i 3. bataljon jer su se nalazili na grebenu. Štab brigade upozorio je jedinice na budnost jer su domobrani na ovom sektoru imali jaku obaveštajnu službu[1].

Prve veće borbe otpočele su 2. decembra. Tada je neprijatelj koordiniranom akcijom napao jedinice 31. divizije iz nekoliko pravaca. U početku je napadao sa relativno malim snagama kako bi stvorio utisak da je u pitanju veća ofanziva pa da bi se divizija povukla sa ovog terena.

Najteže borbe vođene su na sektoru Vojkove brigade. Nju je napalo 300 do 400 neprijateljskih vojnika iz Idrije koji su, uz podršku minobacača, pokušali da je odbace prema severu, ali u tome nisu uspeli. Gradnikova brigada je 2. decembra vodila borbe sa dve manje neprijateljske kolone. Obe ove kolone su razbijene uz osetne gubitke. Naročito su se istakli 1. i 3. bataljon. Do manjih sukoba dolazilo je i u toku idućih dana. Videći da prvi pokušaj 2. decembra nije uspeo, neprijatelj više nije ispadao većim snagama, već je na mnoga mesta postavljao manje, ali dobro kamuflirane zasedie da bi uhvatio naše izviđače i sprečio naš politički rad na ovom terenu. Nekoliko puta su se delovi 3. bataljona sukobljavali sa ovim zasedama, ali su one brzo razbijene. Gradnikova brigada je vršila demonstrativne napade na neka susedna uporišta, pre svega

Zadatak koji je štab korpusa postavio pre napada na Poljane i Gabrk nije izvršen. Zbog toga je neprijatelj između sela Gorenje Vasi i Škofje Loke, umesto ranija dva, imao ponovo tri nova uporišta — Mure, Visoko i Poljane. Zbog toga je donesena odluka da se likvidira neprijateljsko uporište u Goren joj Vasi kao najisturenije, a zatim da se produži čišćenju Poljanske doline (Poljane, Visoko, Mure) i dalje u pravcu Dolomita (Lučine, Suhi Dol, St. Jost).

To je bio dobar i realan plan, samo se postavljalo pitanje da li 9. korpus raspolaže dovoljnim snagama za likvidaciju tako jakog uporišta kao što je bila Gorenja Vas, pa i za sprečavanje intervencije neprijatelja iz ostalih uporišta, pre svega iz Škofje Loke, Idrije i Dolomita.

— što je na najosetljivijem mestu povezivala Škofju Loku sa lancem manjih uporišta u Dolomitima, — i što je, pored Idrije, bila odskočna daska za razvijanje svih ofanzivnih akcija protiv oslobođene teritorije na sektoru Cerkna.

To je ukazivalo na pretpostavku da će odbrana Gorenje Vasi biti veoma uporna i da će neprijatelj, prilikom našeg napada, intervenisati jakim snagama, odlučno i brzo.

Garnizon u Gorenjoj Vasi sačinjavalo je 110 nemačkih graničara, 140 domobrana i 3 nemačka žandarma. Od naoružanja imali su tri teška i šest lakih minobacača, 7 teških mitraljeza i 26 puškomitraljeza. Ove snage su se nalazile uglavnom u šest utvrđenih zgrada, oko kojih su, mestimično, izgrađeni bunkeri, žičane prepreke i rovovi. Sve bliže i daljnje pristupe uporištu neprijateli je branio vatrom iz dva isturena bunkera. Jedan se nalazio na Taboru, severno od sela, a drugi na severnim padinama Žirovskog vrha, nekoliko stotina metara jugozapadno od sela.

Jačina susednih neprijateljskih garnizona bila je sledeća: Poljane — 50 nemačkih policajaca, Visoko — 60 Nemaca, Mure — 55 domobrana i Nemaca, Škofja Loka — 2.200 Nemaca, Idrija — 530 nemačkih policajaca i 50 domobrana, Lučine — 93 nemačka graničara i 50 domobrana, Suhi Dol — 137 domobrana, St, Jošt — 55 domobrana, Sv. Tri je kralji — 46 domobrana i Crni Vrh iznad Polhovog Gradeca — 55 nemačkih graničara i 110 domobrana.

Za napad na Gorenju Vas štab 31. divizije imao je na raspolaganju, pored svojih jedinica, Kosovelovu brigadu, 2. (ruski) bataljon Bazoviške brigade, Škofjeloški odred i jednu artiljerijsku bateriju od četiri topa.

Štab divizije doneo je odluku da uporište direktno napada Vojkova brigada, a da ostale snage — sem Gradnikove brigade — upotrebi za osiguranje napada. Udarna četa divizije upućena je duboko u Dolomite sa zadatkom da uznemirava neprijatelja i da tamošnje snage privuče na sebe. Naređeno je da Vojkova brigada napadne sa sva tri bataljona i to duž svake doline po jedan. Svaki bataljon je ojačan po jednim partopom1. Jedan brdski top kal. 75 mm pridodat je bataljonu koji napada iz pravca sela Dobrave, dok su ostala tri topa (haubica kal. 100 mm, brdski top kal. 75 mm i automatski top kal. 20 mm) bili predviđeni za upotrebu sa pravca Hotavlja.

Gradnikova brigada je kao divizijska rezerva raspoređena u neposrednoj pozadini Vojkove. Štab divizije je odredio raspored pojedinih bataljona Gradnikove brigade:

— jedan bataljon u Dolenje Brdo; trebalo je da vrši demonstrativne napade na Poljane;

— jedan bataljon u Bačnu (jugoistočno od Gorenje Vasi) sa zadatkom da kontroliše drum Gorenja Vas — Lučine;

— jedan bataljon na Žirovskom vrhu kod Sv. Antona sa zadatkom da drum Gorenja Vas — Lučine kontroliše s juga.

Ovim rasporedom rešena su dva zadatka: Gradnikova brigada je neposredno obezbeđivala Vojkovu od eventualnog iznenađenja, a u slučaju potrebe, mogla bi je veoma brzo pojačati pa i smeniti u toku napada na Gorenju Vas.

Iako je ovo bio jedan od dotad najbolje organizovanih napada na teritoriji Gorenjskog i Slovenačkog primorja, ipak je očekivan uspeh izostao[3].

Gradnikova brigada se nalazila na sektoru Žirija, a njen 4. bataljon[4] stao je na sektoru Vojsko. Tek 17. decembra brigada se prebacila na sektor Srednje brdo — Stara Oselica, a njen 4. bataljon privremeno je dodeljen Prešernovoj brigadi. Brigada je privremeno ustupila Vojkovoj i prateću četu sa svim težim naoružanjem (minobacačima, PIAT-ima i protivtenkovskim puškama).

U toku 18. decembra u brigadi su se vršile poslednje pripreme za predstojeći zadatak i pred mrak bataljoni su pošli na zadatak: 1. bataljon u Baču, 2. u Dolenje Brdo, 3. kod Sv. Antona na Žirovskom vrhu, a štab brigade, sa prištapskim jedinicama, u Gorenje Brdo.

Prvi bataljon je iz Bačne odmah uputio jednu četu sa teškim mitraljezom na položaje kod Sv. Urbana i jednu zasedu u rejon k. 515 iznad Zabje Vasi, dok je patrolama kontrolisao pravac od Brdara. Drugi bataljon je zasedama kontrolisao Poljane i dolinu iz Poljana u pravcu Volča.

Iako je Vojkova brigada napadala čitavu noć, nije postigla veći uspeh. Na nekim mestima, grupe minera i bombaša uspele su da se probiju preko žičanih prepreka, ali nisu likvidirale nijedno neprijateljsko uporište. Trebalo je najhitnije likvidirati bunkere na Taboru i na najsevernijim padinama Žirovskog vrha, pa je jedna četa 3. bataljona Gradnikove brigade dobila zadatak da još u toku noći napadne i likvidira bunker na padinama Žirovskog vrha. Ona je bila ojačana minerima iz sastava divizijskog inžinjerij-skog bataljona. Iako je četa četiri puta jurišala i pokušavala da likvidira bunker, nije uspela. Tom prilikom su ranjeni komandir i politički komesar čete. Trebalo je sačekati dan i bunker uništiti artiljerijskom vatrom.

To je postignuto sledećeg dana. Jedan brdski top kal. 75 mm gađao je sa vatrenih položaja severno od druma Gorenja Vas — Hotavlje (u rejonu k. 523) bunker na severnim padinama Žirovskog vrha, a drugi brdski top sa vatrenih položaja na visu Čela (k. 587) bunker na Taboru. Vatra je bila veoma uspešna i bunkeri su uništeni.

Vojkova brigada je uveče ponovo krenula u napad uz pomoć 2. bataljona Gradnikove brigade. Ovaj je bataljon u toku dana dobio zadatak da u sadejstvu sa 3. bataljonom Vojkove brigade napadne i likvidira nemačko uporište u zgradi sokolane. On se u 13 časova povukao sa položaja iznad Poljana gde su ga smenile jedinice 1. bataljona i krenuo u napad na Gorenju Vas. Prvi napad koji je počeo oko 15 časova nije bio uspešan, a ni u toku noći nije bilo nikakvih značajnijih rezultata, mada je napad bio dosta energičan, a i partopovi su veoma uspešno dejstvovali.

Tek ujutru 20. decembra situacija se u Gorenjoj Vasi umnogome poboljšala. Brdski topovi su u toku noći dovučeni na dominantne položaje iznad sela (jedan kod likvidiranog bunkera na severnim padinama Žirovskog vrha, a drugi na suprotnu stranu doline, u rejon k. 523), odakle su mogli neposrednim gađanjem pomoći pešadiji u borbi za bilo koju zgradu u Gorenjoj Vasi. Da je situacija za neprijatelja u Gorenjoj Vasi bila zaista veoma kritična, saznajemo i iz izjava koje je kasnije davao neprijatelj; tj. da bi uporište bilo likvidirano najkasnije u toku dva sata, da u međuvremenu nije stigla pomoć iz Škofje Loke.

Prešernova brigada koja je imala zadatak da spreči neprijateljsku intervenciju iz Škofje Loke, zaposela je otprilike iste odbrambene položaje koje je imala i Gradnikova u toku borbi za Poljane i Gabrk. U toku dana neprijatelj nije intervenisao većim snagama i Prešernova brigada je bez nekih teškoća održala te položaje.

Međutim, kad je pao mrak, neprijatelj je iznenadio jedinice Prešernove brigade. Mimo svakog našeg očekivanja, neprijatelj je u napad krenuo noću. Njegova prethodnica, jačine oko 150 vojnika, iako je dočekana od jedne naše zasede sa položaja kod Sv. Florijana, razminirala je drum, sklonila prepreke i tako omogućila prolaz glavnoj koloni u kojoj je bilo tenkova i oklopnih kola. U toku ove noći u Poljane je stiglo ukupno oko 600 neprijateljskih vojnika sa dvadesetak kamiona, tri tenka i jednim oklopnim kolima.

U jutru 20. decembra neprijatelj je krenuo iz Poljana u pravcu Gorenje Vasi gde su se vodile odlučujuće borbe. Glavnina neprijateljske kolone kretala se drumom sa tenkovima i oklopnim kolima. Desna kolona, jačine oko 60 vojnika, kretala se severno od druma Poljane — Gorenja Vas i preko Sv. Križa izbila na Tabor. Usput je vodila borbu sa jednom četom 1. bataljona Gradnikove brigade koja se morala povući sa položaja iznad Poljana u rejon Sv. Križa, a kasnije i u rejon k. 557. Time je neprijateljskoj pobočnici bio otvoren put za Gorenju Vas.

Leva kolona, jačine oko 80 vojnika, nastupala je južnim bregom Poljanske Sore i preko Vinharskog boršta uskoro izbila iznad Dobrave gde se nalazio i štab Gradnikove brigade.

Neprijateljska kolona koja se kretala u pravcu Gorenje Vasi, uz krajnje napore je uspela da se probije u to selo. Ovo je bilo veliko iznenađenje za jedinice Vojkove i 2. bataljon Gradnikove brigade koji su upravo tada vodile završnu borbu za likvidaciju Gorenje Vasi. No, i pored tog neprijateljskog uspeha, naše jedinice su nastavile borbu svom žestinom. Borci su jurišali čak i na neprijateljske tenkove. Ali kad su iz drugih pravaca stigle i ostale neprijateljske kolone donesena je odluka da se povuče Vojkova brigada i 2. bataljon Gradnikove. Jedinice su se izvlačile pod veoma teškim uslovima — jakom mitraljeskom i artiljerijskom vatrom.

Time je borba za Gorenju Vas završena. Trideset i prva divizija imala je 23 mrtva i 49 ranjenih boraca.

— jedinice Gradnikove brigade koje su između Poljana i Gorenje Vasi zadržavale nastupanje neprijateljskih kolona nisu mogle protiv tenkova učinili ništa, jer nisu raspolagale nikakvim protivtenkovskim sredstvima (minama i protivtenkovskim puškama), a pored toga bile su i nedovoljno jake da neprijateljskoj pešadiji spreče dalji prodor;

— štabovi divizije i Gradnikove brigade nisu imali pravilnu predstavu o obimu i karakteru intervencije neprijatelja od Poljana, jer bi inače otpor bio organizovaniji, a povlačenje iz Gorenje Vasi izvedeno na vreme i bez suvišnih žrtava u ljudstvu, naoružanju i materijalu;

— da su jedinice Vojkove i Gradnikove brigade u noćnim napadima, pa i artiljerija u toku dana, brže dejstvo-vale, bilo je sasvim moguće da bi do likvidacije uporišta došlo već 19. decembra pre prodora neprijateljskih tenkova.

Posle neuspelog napada na Gorenju Vas, Gradnikova brigada se prebacila na Žirovski vrh i u Goropeke i tamo ostala do 25. decembra[5].

[1] 14-dnevni vojni izveštaj štaba Gradnikove brigade od 9. decembra 1944. štabu 31. divizije — (Arhiv IIRP, F. 279).

[2] 15-dnevni vojni izveštaj štaba 31. divizije od 11. decembra 1944. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/III); izveštaj štaba 31. divizije od 24. novembra 1944. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/III); 14-dnevni vojni izveštaji štaba Gradnikove brigade od 9. i 26. decembra 1944. (Arhiv IIRP, F. 279).

[3] Zapovest štaba 31. divizije od 16. decembra 1944. (Arhiv IIRP, F. 226/III); relacija štaba 31. divizije od 21. decembra 1944. (Arhiv IIRP, F. 276a/I); izveštaj štaba 31. divizije od 11. decembra 1944. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/III).

[4] Korpusna artiljerija je početkom decembra, zibog nedostatka municije, naročito za veće kalibre, privremeno rasformirana. Svaka divizija dobila je ovom prilikom po jedan artiljerijski divizion, dok je zaštitni bataljon artiljerije sa oko 70 boraca uključen u sastav Gradnikove brigade kao njen 4. bataljon. Uskoro je rasformiran, a njegovo ljudstvo raspoređeno u ostala tri bataljona Gradnikove brigade.

[5] Zapovest štaba 31. divizije od 16. decembra 1944. (Arhiv IIRP, F. 226/III); relacija štaba 31. divizije od 21. decembra 1944. (Arhiv IIRP, F. 276a/I) ; 14-dnevni vojni izveštaj štaba 31. divizije od 26. decemlbra 1944. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/III); operativni izveštaj štaba 31. divizije od 23. decembra 1944. štabu 9." korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/III); 14-dnevni vojni izveštaj štaba Gradnikove brigade od 24. decembra 1944. štabu 31. divizije (Arhiv IIRP, F. 279); relacija štaba Gradnikove brigade od 22. decembra 1944. (Arhiv IIRP, F. 279/III); izveštaj obaveštajnog centra 31. divizije od 23. decembra 1944. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 74/11); sećanja Ivana Sulica, tadašnjeg komandanta Gradnikove brigade.