Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

U prvoj polovini maja 31. divizija dobila je zadatak da pređe iz rejona Cerkna preko Selške Sore na Jelovicu i preko Save Bohinjke na Pokljuku i da na sektoru Bohinja i Bleda prinudi neprijatelja na defanzivnu borbu. Divizija je trebalo da vrši mobilizaciju, likvidira neprijateljska uporišta, ruši komunikacije i razne druge važne vojne i industrijske objekte.

Štab 31. divizije odlučio je da se Prešernova brigada preko Selške Sore prebaci na masiv Jelovice koji treba da posluži kao baza za akcije u dolini Save na odseku Škofja Loka — Bled, dok Gradnikova brigada produžuje prema severu i preko klisure Save Bohinjke prebacuje se na Pokljuku, planinski plato koji je sa juga i istoka ograničen Savom Bohinjkom, sa severa Savom Dolinkom, a sa zapada Triglavom i susednim planinskim visovima. Bilo je predviđeno da dva bataljona Gradnikove brigade ostanu severno od Bohinja, a jedan bataljon upućuje se na sektor Jesenice.

Vojkova brigada i dalje ostaje na sektoru Cerkna radi njegove zaštite od eventualnih ispada neprijatelja iz Idrije i Gorenje Vasi.

Štab divizije je predviđao da će neprijatelj brzo reagovati, pa je upozorio štabove brigada da preduzmu mere osiguranja jedinica i obaveštajnu mrežu po vežu sa oba-veštajnom službom na terenu. Divizija je dobila težak zadatak[1].

Dok su štabovi korpusa i 31. divizije donosili odluku za marš Prešernove i Gradnikove brigade u Gorenjsko, Gradnikova se nalazila na sektoru Otlice. Posle proslave 1. maja koja je bila vrlo svečana, brigada je posle 1. maja krenula na marš i kasno noću stigla u Ćepovan. Idućeg dana je već bila u Cerknu. Razmestila se u Zakrižu, Leskovici i Robidnici. Jedinice 1. i 2. bataljona vodile su borbu 5. maja kod Vol jake. Neprijatelj je u ovoj borbi imao 14 mrtvih i 18 ranjenih. Mi smo imali jednog ranjenog borca. Druga borba vođena je 7. maja kod Leskovice. Naš 2. bataljon je krenuo na juriš i neprijatelja naterao u bekstvo[2].

Gradnikova brigada je iz rejona Novaka krenula 15. maja na Jelovicu. Prešernova je sa štabom divizije ostala na Jelovici. Već 17. maja jedinice Gradnikove brigade spuštale su se u dolinu Save Bohinjke. Pozadinski delovi kretali su se pod zaštitom 3. bataljona južno od Bohinjske Bistrice prema Koprivniku, dok su ostali bataljoni imali da napadnu železničku stanicu Nomenj. Prvi i 2. bataljon trebalo je u toku noći da se približe toj železničkoj stanici i snažnim napadom da likvidiraju tamošnju posadu. Međutim, bataljoni su imali veoma slabog vodiča, pa su jedinice zakasnile i napad je izvršen 18. maja izjutra. Bombaši su uspeli da se probiju do stanice i ubace bombe kroz prozor. Neprijatelj se uporno branio i uspeo je da odbije naše jedinice. Prilikom povlačenja poginula su dva naša borca[3].

Mineri su blizu Soteske porušili most dug dvanaest metara, a prugu minirali na 15 mesta. Železnički saobraćaj bio je prekinut dva dana.

Posle izbijanja brigade na sektor sela Koprivnik i Gorjuše, štab brigade je odmah uputio 2. bataljon u unutrašnjost Pokljuke — u pravcu Mrzlog Studenca i dalje prema istoku, sa zadatkom da poruši drum koji na Pokljuku vodi od Bleda. Međutim, bataljon je zakasnio, jer se sukobio sa jačom neprijateljskom kolonom u rejonu Mrzlog Studenca.

Treba priznati da se i bataljon kretao dosta neoprezno, pevajući borbene pesme i sa harmonikašima na čelu. Kad je oko 13 časova izašao na čistinu kod Mrzlog Studenca, iznenada je napadnut jakom vatrom sa nadvišavajućih položaja. Bataljon je odmah zalegao na ivicu puta gde se, srećom, pružao nekakav rov, izlokan vodom. To je borce sačuvalo od smrtonosne vatre koju je neprijatelj otvorio iz velike blizine — 50 do 100 metara.

Nemci su posle kratkog i snažnog vatrenog naleta i pod zaštitom mitraljeza krenuli nizbrdo po čistini na juriš, ali ih je bataljon sačekao isto tako snažnom vatrom i prisilio da zalegnu glavama naniže. Zatim se bataljon organizovano, po dolovima, izvukao na ivicu šume, a isto to su učinili, pod zaštitom svojih mitraljeza, i Nemci.

Posle svega toga je došlo do ravnopravne borbe — u odnosu na položaje i broj ljudi, sve dok komandant 2. bataljona nije poslao jedan vod da neprijatelja napadne u bok. To je neprijatelja zbunilo i, misleći da je napadnut od novih partizanskih snaga, počeo se brzo povlačiti. Bataljon ga je, zatim, gonio gotovo sve do Bohinjske Bele.

U ovoj borbi je iz 2. bataljona poginulo šest boraca, a četvorica su ranjena. Neprijatelj je imao 26 mrtvih, mnogo ranjenih, četvoricu su naši zarobili. Zaplenjeno je nešto naoružanja i opreme[4].Borba 2. bataljona kod Mrzlog Studenca je vanredan primer kako se iz gotovo bezizlazne situacije može ne samo spasti sa što manje gubitaka, već i napadaču naneti težak poraz.

Ne znajući za dalje neprijateljske namere, štab brigade je odustao od svog ranijeg plana i odlučio da se prebaci u rejon planine Blato (k. 1088), severno od Bohinjskog jezera. Čim je obaveštena da neprijatelj ne preduzima veće ofanzivne akcije, brigada se prebacna na sektor Uskovnica — Rudno polje — Mrzli Studenec, obezbedujući se ü pravcu Bohinjske doline, Bohinjske Bele i Bleda.

Zatim je odlučeno da se napadne i oslobodi Bohinj. Prvo je trebalo likvidirati neprijateljsku posadu u Staroj Fužini, gde se nalazilo 18 nemačkih graničara. Napad je izvršio 1. bataljon 22. maja. Zbog intervencije jedne neprijateljske kolone iz pravca Bohinjske Bistrice napad nije uspeo, iako je neprijatelj imao osetne gubitke. Ponovljen je napad i neprijatelj je osetio da neće moći da izdrži te naše učestale napade, pa je iskoristio priliku i povukao se u Bohinjsku Bistricu.

Jedinice naše brigade su 26. maja napale uporište u Srednjoj Vasi gde se nalazilo 37 neprijateljskih vojnika. Za napad je određen 3. bataljon.

Obezbeđujući se jednim vodom u pravcu Češnjica — Bohinjska Bistrica i dragim pravcem Srednja Vas — Stara Fužina, bombaši 3. bataljona počeli su neposredan napad na jednu od dve zgrade u kojima su se zadržavali neprijateljski vojnici, uz podršku jednog lakog minobacača koji je sipao mine po krovu uporišta. U samom početku napada neprijatelj je pružao jak otpor vatrom iz mitraljeza, ali je protivtenkovska puška 3. bataljona uskoro paralisala njihovo dejstvo. U neprijateljskim redovima se pojavila panika. Borci 3. bataljona su to odmah iskoristili i pod zaštitom svog teškog mitraljeza upali i osvojili uporište.

Međutim, borba time još nije bila završena. Neprijatelj se po uzanom rovu povukao iz zgrade u jedan veći bunker kraj nje. Bombaši su pratili neprijateljske vojnike i bacali za njima plastične bombe. Dejstvo tih bombi je bilo tako jako da se ulaz u bunker zatrpao i borci nisu mogli da upadnu u sam bunker.

Jedino od dva neprijateljska uporišta u Srednjoj Vasi je u toku te noći ipak osvojeno, a zatim i uništeno. Neprijatelj se kasnije sam povukao i iz druge zgrade, čime je postignut i krajnji cilj napada. Treći bataljon je u napadu na Srednju Vas zaplenio jedan teški mitraljez, jedan automat, dvanaest pušaka i dosta drugog vojnog materijala. Od boraca 3. bataljona je samo politički komesar bataljona lakše ranjen.

Likvidacijom neprijateljskih uporišta u selima Stara Fužina I Srednja Vas oslobođen je čitav severni deo Bohinja i naše jedinice su se u toku boravka na tom području mogle u tom delu Bohinja slobodno kretati čak i danju. Tako je bar za vreme dok se Gradnikova brigada tu zadržavala, došlo do stvaranja manje oslobođene teritorije[5].

Štab divizije je u zapovesti od 26. maja naredio da Prešernova i Gradnikova brigada napadnu i likvidiraju neka manja neprijateljska uporišta u neposrednoj okolini Bleda gde se nalazio nemački štab za Gorenjsko. Prema ovoj zapovesti, Prešernova brigada je 27. maja trebalo da napadne neprijateljska uporišta u Ribnu i Koritnu a Gradnikova ona uporišta koja se nalaze u Fužinama, Zgornjim i Spodnjim Gor jama.

Štab Gradnikove brigade je odlučio da 1. bataljon ostane u rejonu planine Uskovnice, blokirajući delom snaga neprijateljsko uporište kod Sv. Janeza, dok će 2. i 3. bataljon krenuti sa Uskovnice i u toku noći 27/28. maja napasti sledeća uporišta: 2. bataljon Spodnje i Zgornje Gorje, a 3. Fužine. Međutim, kad su se 27. mlaja bataljoni pripremali za pokret, iznenada se od Srednje vasi pojavila manja neprijateljska kolona od 100 do 150 vojnika. Sa njom je stupio u borbu 3. bataljon koji je posle kraće borbe prisilio neprijatelja na povlačenje. U toj borbi su ubijena dva neprijateljska vojnika, a deset je ranjeno.

Predveče su 2. i 3. bataljon stigli na istočnu ivicu Pokljuke i pod zaštitom mraka stigli na određene položaje. Zadatak 3. bataljona bio je uništenje električne centrale u Fužinama. Radi toga su formirane tri bombaške grupe. Napad je dobro organizovan, pa je svaki borac precizno znao svoj zadatak. Električnu centralu čuvalo je svega devet nemačkih vojnika. Napad je počeo u 23 časa. U početku, neprijatelj je davao otpor, ali je ubrzo slomljen. U toku borbe ubijena su tri neprijateljska vojnika, a 6 je zarobljeno, od kojih su 2 ranjena. Zaplenjen je jedan "šarac", osam pušaka, jedan automat i pet pištolja.

U to vreme je 2. bataljon napadao neprijateljska uporišta u Zgornjim i Spodnjim Gorjama. On je napadao u dve grupe: prva kojom je rukovodio politički komesar bataljona — Spodnje Gorje i druga kojom je rukovodio komandant bataljona — Zgornje Gorje. Prva grupa je izvršila juriš, ali nije uspela, pa se ograničila na blokadu uporišta da bi drugoj grupi omogućila izvršenje zadatka. Napad na Zgornje Gorje počeo je u ponoć 27/28. maja; Već ranije formirane grupe bombaša privukle su se do bunkera i iz njih isterale neprijatelja u glavnu zgradu koja je bila jako utvrđena. Naši borci su jurišali nekoliko puta. Neprijatelj se žilavo branio. Kad se zgrada nije mogla jurišima likvidirati, borci su uspeli da je zapale i neprijatelj je morao da beži. Ubijeno je 5 njegovih vojnika. Zaplenjena su 3 automata, 12 pušaka i mnogo drugog materijala, među ostalim i osam kola namirnica.

Prvi bataljon koji je delom snaga blokirao uporište Sv. Janez na obali Bohinjskog jezera, nije imao težak zadatak. Lako je likvidirao ovo uporište. Posle izvršenog zadatka poseo je položaje u rejonu Nad jezerom (zapadno od Stare Fužine), 2. bataljon na planini Konjšici, a 3. na Uskovnici.

Svi napadi koje je brigada u toku tih dana izvela na neprijateljska uporišta karakterišu se time što su izvedeni pomoću bombaša-dobrovoljaca. Oni su se, uglavnom, neprimetno privlačili uporištima i iznenada bombama i plastičnim minama zasuli neprijatelja, uz istovremenu podršku vatrom teških mitraljeza, a u nekim slučajevima i minobacača. Ipak treba priznati da neprijatelj koji u tom delu Gorenjskog nije navikao na napade ovakve vrste, nije bio dovoljno budan, a njegovi garnizoni su bili malobrojni i nedovoljno utvrđeni.

Ovi uspesi brigade veoma su pozitivno uticali ne samo na borce koji su na ovaj zadatak pošli sa priličnom neizvesnošću, već i na stanovništvo Bohinja koje je sada prvi put videlo kakvom snagom raspolažemo[6].

[1] Zapovest štaba 31. divizije od 14. maja 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 226/II).

3 Izveštaj štaba 31. divizije za maj 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 226/III); 15-dnevni izveštaj štaba 31. divizije od 19. maja 1944. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 226/III); Hronika III. SNOUB "Ivan Gradnik" (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 279i/I); polumesečni politički izveštaj 31. divizije od 10. maja 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 17/1); polumesečni partijski izveštaj 31. divizije od 8. maja 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 16/1); izveštaj žandarmerijskog odeljenja u Gorenjoj Vasi od 6. maja 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani).

[2] nika III. SNOUB "Ivan Gradnik" (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 279i/I); polumesečni politički izveštaj 31. divizije od 10. maja 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 17/1); polumesečni partijski izveštaj 31. divizije od 8. maja 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 16/1); izveštaj žandarmerijskog odeljenja u Gorenjoj Vasi od 6. maja 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani).

[3] Iz neprijateljskog izveštaja (izveštaj komandanta policije na okupiranom području Koruškog i Kranjskog od 27. maja 1944. — Arhiv IIRP u Ljubljani) vidi se da su poginula tri borca, a zaplenjen je i jedan puškomitraljez.

[4] Izveštaj štaba 31. divizije za maj 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 226/III); "Naš glas" od 24. maja 1944. (Biblioteka IIRP u Ljubljani); sećanja Ibre Ibraimovskog, tadašnjeg komandanta 2. bataljona; "Istoriat narodinoosvobodilne borbe" (Anton Podgornik, Maribor, Dalmatinska 43); sećanja Ivana Sulica Iztoka, tadašnjeg političkog komesara brigade, i Ladislava Durjave, tadašnjeg šefa obaveštajnog centra brigade.

[5] Zapovest štaba 31. divizije od 14. maja 1944. (Arhiv IIRP, F. 226/III); vojni izveštaj štaba 31. divizije za maj 1944. (Arhiv 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/111). 15-dnevni izveštaj štaba 31. divizije od 7. juna 1944. štabu korpusa (Arhiv IIRP F. 226/III); vojni izveštaj štaba Gradnikove brigade od 29. maja 1944. štabu 31. divizije (Arhiv IIRP, F. 279/III).

[6] Zapovest štaba 31. divizije od 26. maja 1944. (Arhiv IIRP, F.226/III); vojni izveštaj štaba 31. divizije za maj 1944. (Arhiv IIRP, F. 226/III); izveštaj štaba 31. divizije od 31. maja 1944. štabu 9. korpusa (Arhiv IIRP, F. 226/III); vojni izveštaj štaba Gradnikove brigade od 29. maja 1944. štabu 31. divizije (Arhiv IIRP, F. 279/III); sećanja Ivana Sulica, Ivana Krašoveca, Alberta Humara, Ladislava Dur jave, Antona Božica, Nade Božičeve (sve u arhivu predsedništva SUB NOR Slovenije).