Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
U
blokadi Idrije Neprijateljska
borbena grupa "Beerschneider" povukla se 25. marta iz Otlice, u kojoj
je zapalila 36 kuća. Posle tri dana štab korpusa je zaplanirao novu operaciju
sa bližim zadatkom likvidacije nemačkog uporišta u Spodnjoj Idriji. Ako
ova akcija uspe, napad bi se preneo i na Idriju. Za napad na Spodnju Idriju bila
je određena 18 SNOUB 30. divizije, dok je zadatak 31. divizije bio da blokira
Idriju, Godovič i Hotedršicu, pa i osiguranje operacije od pravca Cola i
Predmeje. Gradnikova brigada je dobila zadatak da posedne položaje na liniji Poševnik
— Podobe — Lome. Blokadu Idrije
sa istočne strane trebalo je da izvrši Vojkova brigada. Prešernova je imala
zadatak da sa dva bataljona blokira Godovič, a jednim Hotedršicu. Jedinicama je bilo naređeno da se dobro ukopaju i da blokada ne bude frontalna. Zato je rečeno da glavnim snagama posednu dominantne kote, i da niže od njih isture u pravcu neprijatelja manje delove koji će odbijati slabije snage neprijatelja, ukoliko bi preduzele napad. Jedinice su imale da posednu nove položaje 1. aprila do devet časova uveče. Neprijatelj je preko obavestajne službe saznao da se u rejonu Crni Vrh — Zadlog koncentrišu jake partizanske snage, zbog čega je njegova komanda u Idriji 1. aprila izjutra uputila jednu borbenu grupu od oko 300 vojnika preko Cekovnika i Idrijske Bele u pravcu seoskog imanja Lampe i dalje u Zadlog. Četvrti bataljon odmah je poseo položaje i neprijatelja odbacio u pravcu tog imanja. Tu se neprijatelj neočekivano našao između dve vatre. Tamo su bile jedinice 2. bataljona koje su u sadejstvu sa 4. bataljonom naterale neprijatelja u panično bekstvo u klisuru Idrijce. U toj borbi on je, sudeći po nekim našim izveštajima, imao desetak poginulih i više ranjenih vojnika. Posle ove uspešne borbe bataljoni Gradnikove brigade krenuli su na nove položaje, u blokadu Idrije sa zapadne strane. Napad Bazoviške brigade na Spodnju Idriju počeo je sa zakašnjenjem, jer artiljerija nije na vreme stigla na određene položaje. Zbog toga u toku prve noći, pa ni sledećeg dana, nije postignut nikakav značajniji uspeh. Relativan "mir" ispred Spodnje Idrije neprijatelj je pokušao iskoristiti da bi iz Idrije poslao u Spodnju Idriju pojačanje. Međutim, čim je njegova kolona izašla iz Idrije, jedinice 2. bataljona Gradnikove brigade sa zapadne i jedan bataljon Vojkove sa istoka jednovremeno su izvršili napad. Neprijatelj se povukao u Idriju. Imao ie desetak poginulih i veći broj ranjenih vojnika. I u toku drugog dana napada (3. aprila), na svim položajima oko Idrije bilo je relativno mirno iako je neprijateljev garnizon u Idriji bio neprekidno uznemiravan našom minobacačkom vatrom, od koje je imao osetnih gubitaka. Jedinice 30. divizije i dalje su napadale Spodnju Idriju.
One su u snažnom naletu izbile kod crkve odakle su se Nemci povukli i ostavili
dva topa. Pošto je uspešno dejstvovala neprijateljeva artiljerija od koje su
naši imali gubitaka, što je stvorilo trenutnu pometnju u našim jedinicama, on
je to iskoristio, izvršio protivnapad i odbacio naše snage. Ali ovaj trenutni
uspeh nije bio dovoljan da se obezbedi garnizon u Spodnjoj Idriji već je
neprijatelj krenuo u napad na jedinice Gradnikove brigade koje su kontrolisale
drum Idrija — Spodnja Idrija i sam garnizon u Idriji. Ovaj napad je odbijen i
neprijatelj odbačen u Idriju. On je pokušao da se probije iz Idrije u pravcu
Gore gde su se nalazile jedinice Vojkove brigade. I tu je doživeo neuspeh: krećući
se po besputnim i strmim padinama, bio je tučen ne samo s fronta već i u leđa.
Naizad je uspeo da se probije iz
Idrije prema Godoviču. Ali tamo se nalazio 1. bataljon Gradnikove brigade koji
je ranije minirao drum. Neprijateljska kolona je naišla na minsko polje. Tom
prilikom su uništena dva kamiona i oštećen jedan tenk. Iako su jedinice 1.
bataljona Gradnikove brigade kome je sadejstvovao i 3. bataljon Prešernove, pružale
jak otpor, neprijateljska kolona se probila u Godovič, ali uz osetne gubitke. U Godovič su
u međuvremenu stigla pojačanja iz Hotedršice. Tako je neprijatelj imao
dovoljno snaga da nas odbaci sa visova iznad Godoviča i Idrije. Neprijateljevi
gubici u toku 3. aprila nisu tačno utvrđeni. Sudeći po nekim našim izveštajima,
on je samo u borbama sa jedinicama Prešernove brigade imao stotinak poginulih i
ranjenih vojnika, dok su mu u borbama sa 1. bataljonom Gradnikove duž puta
Idrija — Godovič 23 poginula i 22 ranjena. Artiljerija 9.
korpusa i dalje je gađala ciljeve u Spodnjoj Idriji, a 3. aprila uveče
jedinice 30. divizije ponovo su krenule u napad. Međutim, uspeh nije postignut.
Razlozi su u prvom redu ti što su borci posle trodnevnih borbi bili premoreni,
a i gubici jedinica koje su neposredno učestvovale u napadu bili su dosta teški
— oko 70 poginulih i ranjenih boraca. Štab korpusa je odlučio da se napad na
Spodnju Idriju prekine. Na osnovu te odluke, Gradnikova brigada se 4. aprila
povukla sa svojih položaja i otišla na sektor Otlice iznad VLpavske doline[1]. Neprijatelj je
8. aprila otpočeo nova ofanzivna dejstva na sektoru između Ajdovščine i
Idrije. Dve njegove borbene grupe krenule su, i to jedna iz Idrije preko Crnog
Vrha i Cola u pravcu Ajdovščine, a druga iz Ajdovščine prema Idriji. Borbena
grupa koja je nastupala iz Idrije sukobila se u rejonu Crnog Vrha sa jedinicama
Vojkove brigade i tom prilikom pretrpela osetne gubitke. Druga kolona, jačine
oko 1.000 vojnika, uz podršku 5 tenkova nastupala je iz Ajdovščine u pravcu
Idrije preko Cola. Na ovom pravcu nalazio se 1. bataljon Gradnikove brigade koji
je držao položaje u rejonu Cola i imao zadatak da spreči prodor neprijatelju
iz Vipavske doline duž druma Ajdovščina — Col — Crni Vrh. Došlo je do oštre
borbe koja je trajala čitavu noć. Sudeći po našim izveštajima, neprijatelj
je imao teške gubitke: 56 poginulih i 30 ranjenih. Izgleda da su ovi njegovi
pokreti bili samo uvod u veću ofanzivnu operaciju koja je počela 11. aprila na
jedinice 30. divizije[2]. [1] Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 76 (zapovest štaba 9. korpusa NOVJ od 29. marta 1944); Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 84 (zapovest štaba 31. divizije od 31. marta 1944); Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 72 (zapovest štaba 31. divizije od 27. marta 1944); Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 120 (izveštaj štaba 9. korpusa NOVJ od 14. aprila 1944. Glavnom štabu NOV i POS); "Partizanski dnevnik" od 14. aprila 1944. ((Biblioteka IIRP u Ljubljani); ratni dnevnik Ibre Ibraimovskog; Miha Klinar; "Kratka kronika VII. SNOUB ,France Prešern'" ("Loški razgledi" 5/1958, str. 46); "Historiat iz narodnoosvobodilne borbe" (Anton Podgornik, Maribor, Dalmatinska 43); Zbornik tom VI, knjiga 12, dok. br. 150 (izveštaj komandira 1. čete 1. bataljona "Heine" od 10. aprila 1944). [2] Operativni izveštaj štaba 9. korpusa Glavnom štabu NOV i POS od 1. maja 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani); "Goriški borec" od 15. maja 1944. (Biblioteka IIRP u Ljubljani); Stanko Petelin: "Kronika Vojkove brigade", Ljubljana 1963, Izdavački zavod "Borec".
|