| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
Napad na Godovič Oslobođenu teritoriju 9. korpusa ograničavala su sa istočne
strane mnoga neprijateljska uporišta: Logatec, Hotedršica, Godovič, Idrija,
Spodnja Idrija, Sv. Trije kralji,
St. Jošt, Lučine, Gorenja Vas, Poljane i Škofja Loka. Najjača uporišta bila
su Idrija i Spodnja Idrija. Za Nemce je Idrija bila značajna iz dva osnovna
razloga: u svetu je poznata po rudniku žive koja je Nemačkoj bila neophodna i,
s obzirom na geografski položaj, bila je pogodna za koncentraciju snaga za
preduzimanje ofanzivnih operacija protiv oslobođene teritorije. To je bio
glavni razlog što su Nemci u Idriji imali veoma jake snage koje su brojale čak
preko 1.000 vojnika. Tu se pored nekih drugih jedinica sve do sredine avgusta
1944. nalazio bataljon "Heine" iz 139. rezervnog brdskog lovačkog
puka (sedište puka je bilo u Postojni) 188. rezervne divizije. U prvoj
polovini marta, u Idriji je bilo ukupno 1.100 neprijateljskih vojnika, naoružanih
sa 2 protivtenkovska i 3 druga topa, 8 protivavionskih mitraljeza 20 mm, 8 teških
minobacača i drugim lakšim naoružanjem. Kao podrška ovim snagama bila su i
tri tenka. U Spodinjoj Idriji nalazilo se 100 vojnika, dok se u selu Godoviču
nalazilo 90 nemačkih policajaca iz 2. bataljona 10. SS policijskog puka.
U njihovom naoružanju bio je i jedan top, jedan teški minobacač, jedan pak
mitraljez i četiri mitraljeza. Ovi vojnici su bili smešteni u dve kuće, jer
su ostale još ranije popaljene. Oko kuća bile su postavljene žičane prepreke
i tri bunkera. U Hotedršici se nalazilo 90 domobrana. I oni su imali jedan
protivtenkovski top i tri teška minobacača. U ostalim domobranskim uporištima
na ovom sektoru bilo je sledeće stanje: Logatec — 140 domobrana, Postojna —
700 nemačkih i 40 italijanskih vojnika, Rakek — 60 domobrana, Planina — 140
Nemaca, Vrhnika — 300 domobrana, Horjul — 120 domobrana, Sv. Trije kralji
— 70 domobrana, St. Jošt — 70 domobrana, Gorenja Vas — 300 Nemaca i
domobrana. U Vipavi se nalazilo 1.000 i u Ajdovščini 900 italijanskih vojnika
dok je u Škofjoj Loki bilo 1.000 nemačkih vojnika[1].Cilj
napada bio je likvidacija neprijateljskih garnizona u Godoviču i Hotedršici.
Likvidacijom ovih uporišta otvorila bi se breša za Dolomite i stvorile mogućnosti
za odsecanje neprijateljskog garnizona u Idriji od njegove pozadine. Štab
korpusa odlučio je da jedinice 30. divizije napadnu i likvidiraju uporište u
Hotedršici i ujedno da obezbede pravce Logatec i Postojna. Zadatak 31. divizije
bio je da napadne i likvidira neprijateljsko uporište u Godoviču i obezbedi
pravac od Idrije. Napad je određen
za 18. mart izjutra. Štab 31. divizije odredio je Gradnikovu brigadu za napad
na Godovič, a za obezbedenje napada Prešernovu i Vojkovu. Gradnikova brigada dobila je zadatak da u toku noći 17/18. marta sa dva bataljona posedne polazne položaje za napad, a jedan bataljon da ostane u rezervi u rejonu Crnog Vrha za slučaj neprijateljske intervencije iz Vipave i Ajdovščine. Bataljoni za napad na uporište u Godoviču bili su ojačani jednom haubicom 100 mm, jednim protivtenkovskim topom 45 mm i sa dva teška minobacača. Vojkova brigada je dobila zadatak da sa tri bataljona blokira Idriju, a zadatak Prešernove je bio da jednim bataljonom blokira uporište u Spodnjoj Idriji, drugim Veharše, trećim da zatvori drum u pravcu Gorenje Vasi, dok je jedan bataljon zadržan u Govejku kao brigadna rezerva. Štab divizije je u borbenoj zapovesti za napad predvideo da jedinice posednu određene položaje najkasnije do 3 časa izjutra, dok je napad trebalo da počne u 5.30. Tada bi artiljerija otvorila jaku vatru po neprijateljskom uporištu u Godoviču i jurišne grupe bi pod zaštitom te vatre prišle što bliže neprijateljskim utvrđenjima. Gradnikova brigada se tada nalazila u Cerknu gde se zadržala samo nekoliko dana. Već 13. marta vratila se na sektor Otlice iznad Vipavske doline gde se snabdela municijom, a zatim krenula na polazni položaj za napad na Godovič. Cela brigada, sem 3. bataljona koji je ostao u Labrnjama, stigla je u Crni Vrh iznad Idrije. U napad na uporište u Godoviču krenula su dva bataljona, kao što je bilo predviđeno. Jedna četa 1. bataljona je u toku noći zauzela polazne položaje u rejonu Jeleneka (k. 817), ruska četa5 zapadno od Godoviča (u rejonu Šebalka), a ostale jedinice 1. i 4. bataljona južno od Godoviča. Drugi bataljon se nalazio u rezervi kod grupe kuća Zala (severozapadno od Godoviča). Iako je u zapovesti štaba divizije bilo predviđeno da će jurišu prethoditi artiljerijska i minobacačka vatra, naknadno je rešeno da se iznenadnim prepadom pokuša u toku noći likvidirati uporište. Radi toga je ruska četa[2] elom svojih snaga već prešla neprijateljske žičane prepreke, ali je u poslednjem momentu primećena i odbačena na polazne položaje. Tada je naša artiljerija otvorila jaku vatru i jurišne grupe su krenule ka uporištu. Posle artiljerijske i minobacačke vatre jedinice su snažno krenule na juriš. Četa koja je jurišala sa zapadnih padina Jelenševa bila je jakom vatrom zaustavljena na putu koji iz Godoviča vodi u Ivanju dolinu. Međutim, jedinice koje su napadale sa suprotne strane u trećem jurišu izbile su u sam Godovič, likvidirale jedan deo uporišta i uz podršku naše artiljerije krenule dalje. Bili su svi izgledi da će uporišta u Godoviču biti likvidirana. Međutim, iznenada se pojavila s leđa one čete koja je Godovič napadala sa severoistočne strane jedna jača neprijateljska kolona iz pravca Idrije. Ona je uspela da potisro jedinice Vojkove brigade koje su se nalazile između Idrije i Godoviča. Prodorom ove kolone situacija se znatno izmenila i naše su jedinice morale da odustanu od napada na Godovič. Međutim, 30. divizija je i dalje napadala domobransko uporište Hotedršicu. Borba se tu vodila celu sledeću noć 18/19. marta. Štab korpusa je tek idućeg dana izjutra naredio da se jedinice 30. divizije povuku ispred Hotedršice, jer je imao neka obaveštenja da će ubrzo neprijatelj da interveniše na ovom sektoru i to jačim snagama. Kasnije se pokazalo da je ova odluka štaba divizije bila opravdana. Nema tačnih podataka o gubicima. Iz domobranskih izvora koji su veoma nepouzdani, moglo bi se zaključiti da je u Godoviču bilo vrlo malo žrtava. Naši podaci ukazuju na znatan broj žrtava[3]. Posle povlačenja jedinica Gradnikove brigade ispred Godoviča i jedinica 30. divizije ispred Hotedršice, neprijatelj je posade u Godoviču ojačao sa 100 nemačkih vojnika, i u Hotedršici sa 100 domobrana. U toku 19. marta jedinice Gradnikove brigade nalazile su se u zasedama na drumovima koji vode iz Hotedršice i Godoviča u pravcu Crnog Vrha. U Predgrižama nalazio se 2. bataljon. Štab bataljona je obavešten da se iz pravca Hotedršice približava prema selu neprijateljska kolona jačine oko 200 vojnika. Bataljon je odmah poseo položaje zapadno od sela. Neprijatelj se razvio za borbu. Savladao je obezbeđujuće organe 2. bataljona i produžio prema Crnom Vrhu gde se nalazila glavnina 2. bataljona. Bataljon je uspešno odolevao jakim neprijateljskim napadima, sve dok štab brigade nije odlučio da pređe u protivnapad. Ovim protivnapadom neprijatelj je prisiljen na povlačenje, pa su jedinice Gradnikove brigade prešle u paralelno gonjenje. Ovaj pritisak bio je tako snažan da se povlačenje pretvorilo u bezglavo bekstvo. U toj borbi je poginulo šest neprijateljskih vojnika, a naše jedinice su zaplenile jedan automatski top 20 mm, 250 granata i mnogo raznog drugog materijala. U toku 20. marta Gradnikova brigada je ponovo vodila borbu sa jednom jačom neprijateljskom kolonom, Neprijatelj je ovom prilikom uspeo da se probije u Crni Vrh, ali su ih delovi Gradnikove brigade energično protivnapadom odbacile u Idriju. U tim borbama neprijatelj je imao desetak poginulih — od kojih su dvojica ostali na položajima — i dvanaest ranjenih vojnika[4]. * U međuvremenu neprijatelj je pripremao ofanzivnu akciju većeg
obima protiv partizanskih snaga koje su se nalazile na sektoru Crni Vrh iznad
Idrije — Vodice — Višnje — Col — Zagolič — Križna gora. U ovom čišćenju
čiji je organizator bio štab 188. rezervne brdske divizije, a koje se nazivalo
"Dachstein" učestvovali su delovi 188. divizije sa pridodatim SS kraškim
bataljonom i 3. bataljonom 15. SS policijskog puka. Zadatak tih snaga bio je da
se partizanske jedinice na ovom području okruže i unište. Borbene
grupe su krenule u napad rano izjutra 25. marta iz raznih pravaca. Očekivalo se
da će do najjačeg otpora doći na pravcu napada borbene grupe
"Heine" koja je nastupala iz Idrije prema Crnom Vrhu. Levo od nje, iz
pravca Hotedršice (ili iz Logateca) krenula je borbena grupa
"Christi" sa zadatkom da preko Vodica nastupa u pravcu Cola i
uspostavi kontakt sa borbenom grupom "Auer" koja je trebalo da dođe
iz Vipave. Četvrta borbena grupa "Beerchneider" nastupala je iz Ajdovščine
u pravcu Predmeje sa zadatkom da nastupa preko Otlice u pravcu Cola. O tačnom rasporedu neprijateljskih borbenih grupa i njihovoj jačini, sem za bataljon "Heine"[5], nema se podataka. Ideja koju je neprijatelj imao očigledna je: dok bi borbena grupa "Heine" vodila borbu sa glavninom partizanskih snaga, ostale bi zatvorile obruč oko njih, a zatim pristupile njihovom uništavanju. To se smatralo mogućnim, jer "je neprijatelj, usled uzastopnih napada iz Idrije i Godoviča, jako oslabio, a naročito mu nedostaje municije"[6]. Međutim, neprijateljska akcija "Dachstein" nije uspela. Bataljon "Heine" (1. i 3. četa), ojačan 2. i 5. četom 139. rezervnog brdskog puka i nekim artiljerijskim jedinicama, krenuo je noću 24/25. marta iz Idrije preko Godoviča i produžio u pravcu sela Predgriže gde se računalo da će doći do jačeg otpora protivničkih snaga. Štab Gradnikove brigade bio je na vreme obavešten o neprijateljskim namerama pa se povukao u Zadlog, odnosno u brda južno od Zadloga. Tako je borbena grupa "Heine" udarila u prazno. Ona je bez borbe u šest časova izjutra stigla u Crni Vrh. Odmah je produžila dalje i do devet časova izbila na liniji Col — Vodice gde je uspostavila kontakt sa 2. bataljonom 139. puka. Veći uspeh postigla je borbena grupa
"Beerschneider" u ukupnoj jačini — prema našim podacima — oko
300 vojnika. Ona je uspela da oko sedam časova izjutra u Predmeji iznenadi
grupu od 20 boraca Gradnikove brigade[7].
U borbi je poginulo deset boraca, a trojica su zarobljena. Zaplenjeno
je nešto oružja i druge opreme. Neprijateljska
akcija "Dachstein" završena je 25. marta. Nemačka komanda priznaje u
izveštajima da je akcija doživela neuspeh i da se "Idrija (rudnik žive)
još nalazi u opasnosti."[8] [1] Zapovest štaba 31. divizije NOV i POJ od 14. marta 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani). [2] Već u januaru 1944. u Gradnikovoj brigadi je formirana četa crvenoarmejaca. To su bili zarobljeni crvenoarmejci na istočnom frontu i dovedeni na prisilan rad u ove krajeve. Ona je u početku brojala oko 30 boraca i ostala je u našoj brigadi do 7. avgusta 1944. kada je uključena u 2. bataljon Bazoviške brigade sastavljen od samih nekadašnjih crvenoarmejaca. [3] Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 28 (zapovest štaba 9. korpusa NOV i POJ od 13. marta 1944); Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 34 (zapovest štaba 31. divizije NOV i POJ od 14. marta 1944). "Vojaški vestnik" II od 3. aprila 1944. br. 9 (Biblioteka IIRP u Ljubljani); "Historiat iz narodnoosvobodilne vojne" (Podgornik Anton, Maribor, Dalmatinska 43); sećanja Alberta Humara, tadašnjeg borca ruske čete, Ivana Krašoveca, tadašnjeg političkog komesara čete u 3. bataljonu, i Ivana Sulica Iztoka, tadašnjeg političkog komesara 1. bataljona (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije); izveštaji organizacionog štaba slovenačkog dompbranstva od 19. i 21. marta 1944. (Arhiv IIRP u Ljubljani, F. 283). [4] Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 47 (zapovest štaba 9. korpusa NOVJ od 19. marta 1944); Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 49 (dopunska zapovest štaba 9. korpusa NOVJ od 21. marta 1944); Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 52 (zapovest štaba 31. divizije od 21. marta 1944); ratni dnevnik Ibre Ibraimovskog; sećanje Ivana Iztoka Sulica i Alberta Humara; izveštaji organizacijskog štaba slovenačkog domobranstva od 21. i 27. marta 1944. [5] Borbena grupa "Heine" bila je jačine 544 vojnika, naoružana, pored ostalog, sa 5 topova, 10 minobacača i 37 mitraljeza i puškomitraljeza. [6] Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. 'br. 145 (izveštaj komandanta 1. bataljona "Heine" od 26. marta 1944. komandi 139. nemačkog rezervnog puka planinskih lovaca). [7] Na Predmeji se u to vreme nalazio jedan bataljon — nije ustanovljeno da li je to bio 1. ili 2. bataljon — Gradnikove brigade koji se 19. marta samovoljno povukao sa položaja na sektoru Crni Vrh iznad Idrije. Ova grupa boraca pripadala je verovatno jednom od ova dva bataljona. [8] Zbornik, tom VI, knjiga 12, dok. br. 144 i 145 (izveštaj štaba 188. rezervne brdske divizije od 26. marta 1944. godine i izveštaj komandanta 1. bataljona "Heine" od 26. marta 1944); sećanja Š. B. i D. M. A. iz Predmeje (Arhiv Goriškog muzeja); "Historiat iz narodnoosvobodilne borbe" (Anton Podgornik, Maribor, Dalmatinska 43).
|