Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

"Naša vojska nije samo vojna, već i politička organizacija. Naš borac nije samo vojnik u uskom smislu reči, već treba da je i politički radnik. Treba znati da se neprijatelj ne uništava samo oružjem, već ga treba uništavati i našom političkom svešću", pisao je još u septembru 1943. komandant brigade Danilo Šorović u novinama Gradnikove brigade "Tolminski puntar".

Za političko vaspitanje pripadnika svih naših jedinica, pa i Gradnikove brigade, brinuli su se pre svega politički komesari i zamenici političkih komesara brigade, bataljona i četa i politički delegati vodova. Naročito povoljni uslovi za intenzivan politički rad u jedinicama postojali su baš za vreme boravka brigade u Vipavskoj dolini. U to vreme se u svim jedinicama redovno održavala politička nastava.

Uloga komunista i skojevaca u svakodnevnom životu brigade bila je ogromna. Oni su predstavljali ne samo brojnu[1] eć i veliku moralnu snagu. Pred svakom značajnijom akcijom održavani su sastanci na kojima je svaki komunist, kandidat ili skojevac dobio tačno određen zadatak.

Komunisti i skojevci su bili najbolji borci i drugovi u svojim jedinicama, te su ličnim primerom i hrabrošću u borbama uticali na ostale da slede njihov put. Međutim, oni su bili i organizatori na raznim sektorima dejstvovanja jedinice. Zato su u okviru partijske ćelije ili skojev-ske organizacije postojali posebni odseci, na primer, za politički rad (održavanje političkih časova, individualni politički rad, pitanje discipline), za rad na vojnom području (sastanci uoči raznih akcija i u toku dužih marševa, pozdravljanje, rad sa novim borcima, pitanja budnosti itd.), za rad na kulturno-propagandnom području (organizovanje mitinga i kulturnih večeri, izdavanje novina i letaka), za rad na higijensko-sanitetskom području, u poglediu odnosa sa civilnim stanovništvom (dobrovoljna pomoć meštanima u poljskim radovima), za dopisivanje sa ranjenicima itd.

Političko vaspitanje boraca nije se ograničavalo samo na političke časove, partijske i skojevske sastanke i ubeđivanje, već je od ogromnog značaja bio i lični primer rukovodilaca i komunista. Nije bio redak slučaj da su razrešenii — au težim primerima su se našli čak pred vojnim sudom — pojedini rukovodioci koji su u borbi zatajili ili učinili kakvu grešku.

Sastavni deo partizanskog drugarstva bila je i briga za ranjenike. Postojalo je nepisano pravilo da po svaku cenu treba izvlačiti ranjene drugove sa položaja, mada je kod toga često dolazilo do novih žrtava. Takav je slučaj bio i prilikom izvlačenja komandanta 2. bataljona Mire Faganela za vreme borbi u Trnovskoj šumi jula 1944. Kad su pokušali da ga iznesu sa isturenog položaja, najpre je poginuo komandir čete, a zatim i jedna bolničarka.

Briga za ranjenike se nije završila njihovim izvlačenjem sa položaja i upućivanjem u bolnicu, već se međusobna pismena veza održavala i u toku lečenja, Gotovo je suvišno govoriti o tome da su jedinice snabdevale bolnice najboljim od svega što su dobile na terenu.

Posledice intenzivnog političkog rada među boračkim i komandnim sastavom Gradnikove brigade uskoro su se pokazale: Gradnikova brigada je ocenjena kao najbolja, naj borbeni ja i naj udarni ja u diviziji.

Velika pažnja se posvećivala odnosima sa civilnim stanovništvom. U tom pogledu je bilo naročito delikatno pitanje snabdevanja jedinica namirnicama i ostalim materijalom. Da ne bi dolazilo do nepravilnosti, u selima na oslobođenoj i poluoslobođenoj teritoriji postojale su ekonomske komisije koje su od seljaka prikupljale namirnice i stoku, ili jedinicama kazivale od kojih seljaka i koliko namirnica ili stoke mogu da oduzmu. Međutim, u svakom slučaju jedinica je morala seljaku izdati potvrdu ili oduzetu hranu platiti u novcu ili bonovima. Na neoslobođenoj teritoriji hrana se oduzimala, pre svega, od pripadnika domobranskih formacija, ali je i u tim slučajevima trebalo voditi računa o brojnom stanju porodice i izdati odgovarajuću potvrdu. Hrana se konfiskovala samo u izuzetnim slučajevima — prema odluci vojnih sudova.

Naročitu aktivnost ispoljavala je Gradnikova brigada za vreme boravka u Vipavskoj dolini na području kulturno-prosvetnog rada, i to u okviru svojih jedinica i u odnosu na civilno stanovništvo.

Tako, na primer, na političkim časovima nije se govorilo samo o aktuelnim događajima i problemima političke prirode, već su borci upoznavani sa kulturom i istorijom slovenačkog naroda. Radi toga su se u jedinicama održavale kulturne večeri, a gotovo svaka četa je imala svoje novine. Nije valjda bilo borca koji nije učestvovao u pisanju članaka za četne, bataljonske ili brigadne novine.

Nije ni najmanje slučajno što je, u poređenju sa ostalim brigadama 31. divizije, upravo u Gradnikovoj brigadi bilo najviše interesovanja za rad na tom području. Pripadnici brigade su bili, većinom, Primorci kojima je fašizam dvadeset godina zabranjivao ne samo pisanu reč već i govor na slovenačkom jeziku.

Treba napomenuti da je već Goriška brigada imala svoje novine pod nazivom "Goriški borec" koje su izlazile i posle spajanja sa Gradnikovom brigadom. Pred toga, propagandni odsek štaba Gradnikove brigade je štampao i neke druge novine ("Naš glas", "Naš klic", "Tolminski puntar" i "Vojni dopis III. SNOUB ,Ivan Gradnik'"), dok je 1. bataljon imao "Jek Triglava" i "Odmev", 2. bataljon "Naš glas" i 3. bataljon "Naše delo" i "Zrcalo".

Među najznačajnije forme kulturno-prosvetnog rada u jedinicama i narodu spadali su mitinzi. Oni se nisu ograničavali samo na održavanje referata o političkoj situaciji u svetu, već su to bile prave priredbe na kojima su učestvovali horovi (iz jedinica i sa terena) recitatori, impro-vizovane pozorišne grupe itd[2].

[1] U brigadi je svaki bataljon imao komitet, a svaka četa partijsku ćeliju koje su se često sastajale. Mada nema podataka za period kad se ibrigada nalazila u Vipavskoj dolini, ipak je stanje u tom pogledu bilo otprilike isto kao, na primer, u drugoj polovini aprila 1944. Prema podacima kojima raspolažemo, vidi se da je u brigadi, samo u toku četrnaest dana, održano 27 redovnih, 8 vanrednih i 9 studijskih sastanaka. U to vreme je preko 50°/o boraca i rukovodilaca brigade bilo članova Partije, kandidata ili skojevaca (215 članova, 7 kandidata i 121 skojevac).

[2] Podaci: Partijski i politički izveštaji štaba 31. divizije u vremenu od 15. marta do 4. avgusta 1944 (Arhiv IIRP u Ljubljani); sećanja Ivana Krašoveca (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije); Stanko Petelin, pomenuta knjiga, str. 239.