Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Neposredno posle borbe u rejonu Trebča i Crnog Vrha, Gradnikova brigada se povukla u Otlicu, iznad Vipavske doline. Tu se intenzivno pripremala za napadi na domobransko uporište u Hotedršici. U napadu i obezbeđenju napada, prema planu štaba 31. divizije[1], učestvovale bi dve brigade: Gradnikova i Vojkova.

Zadatak Gradnikove brigade bio je da 14. januara, sa tri bataljona, u toku noći napadne i likvidira ovo neprijateljsko uporište, dok bi Vojkova osiguravala napad od eventualne intervencije neprijatelja iz susednih uporišta. Brigada se u rejonu Otlice veoma ozbiljno pripremala za predstojeći napadi na Hotedršicu. Političkim pripremama nema se šta prigovoriti. Međutim, bilo je drugih grešaka. Na primer, novi borci koji su tih dana došli u brigadu, odmah su raspoređeni po bataljonima. Oni su bili nenaoružani, i to je u toku borbi negativno uticalo na udarnost i borbenu snagu jedinica[2]. Napad je otpočeo 14, januara u 22 časa koncentričnom vatrom. Izbačeno je 111 mina[3].U toku minobacačke pripreme napada bataljoni su zatvorili obruč oko sela, a u ponoć silovito jurišali na utvrđenja na ivici sela.

Jedinice 1. bataljona su se u prvom naletu probile u selo i, uprkos jakom otporu, osvojile četiri kuće, dok je jedan bunker uništen minobacačkom vatrom. Jedinice 2. i 3. bataljona je zaustavila snažna vatra iz bunkera na ivici sela. Ovi bunkeri su tučeni vatrom našeg protivtenkovskog topa koji je imao zadatak da ih uništi.

Međutim, uspeh koji je već postigao 1. bataljon uneo je veliku paniku kod neprijatelja i zato je bilo realno očekivati da će on uskoro biti savladan, a uporište definitivno likvidirano. Ali očekivanja se nisu ispunila. Napad se hitno morao prekinuti jer je u poslednji čas stigla intervencija iz Idrije. Tenkovi su se u pratnji pešadije probili iz Idrije prema Godoviču i odmah produžili preko položaja 4. bataljona Vojkove brigade u Hotedršicu. Pošto naše jedinice nisu raspolagale protivtenkovskim sredstvima, oni su mogli da neometano prođu[4]. Tako su upali u Hotedršicu u jeku najveće borbe, a da jedinice Gradnikove brigade o tome nisu bile obaveštene. Bataljoni su se morali povući u rejon Novog sveta. Naši ukupni gubici u toku noći bili su 10 poginulih i 9 ranjenih boraca[5].

Posle napada na Hotedršicu brigada se povukla na Vojsko, ali su neprijateljski izviđački delovi već dva dana kasnije otkrili njeno prisustvo. Tom prilikom je napadnut i štab brigade. Napad je izvršila jedna neprijateljska grupa od 40 do 50 vojnika. Čim se neprijatelj približio, na njega je otvorena jaka vatra. On je jurišao na štab brigade i jedinice koje su se nalazile u neposrednoj blizini. Tom prilikom su poginula dva kurira i zamenik političkog komesara brigade Drago Braniselj Svarun.

Neprijatelj se u selu Vojsko nije zadržavao, već se povukao u Idriju, a 2. četa 2. bataljona koja je stigla u pomoć našla je prazno selo. I neprijatelj je u ovoj borbi imao gubitaka. Iz nekih naših izveštaja vidi se da se oni cene na tri do pet poginulih i ranjenih[6].

Da bi otvorio prolaz preko Selske doline na Jelovicu koja bi služila kao polazni rejon za dalje napade u dolinu Save i Save Bohinjke, štab 31. divizije pripremao je sredinom januara napad na neprijateljsko uporište u Železnikima. Na ovom odseku bilo je nekoliko uporišta: u Škofjoj Loki 740 nemačkih vojnika, pre svega esesovaca, u Selcima 30 nemačkih žandarma, u Železnikima 55 nemačkih žandarma, u Podbrdu 60 nemačkih i i talijanskih vojnika, i u Zgornjoj Sorici 80 nemačkih graničara koji su bili smešteni u dve zgrade i četiri bunkera.

U napadu na Železnike učestvovale su sve tri brigade 31. divizije. Za neposredan napad je određena Prešernova brigada. Vojkova je dobila zadatak da se suprotstavi eventualnoj intervenciji iz Škofje Loke duž Selške Sore. Gradnikova je obezbeđivala zapadni i južni pravac. Njen jedan bataljon imao je zadatak da demonstrativno napada uporište u Zgornjoj Sorici, a drugi da iz rejona Podrošta spreči neprijatelju intervenciju u pravcu Podbrdo — Petrovo brdo — Železniki. Zadatak ostalih bataljona ove brigade je bio da sa linije Crni kal — Mladi vrh — Sv. Lenart — Stirpnik onemogući intervenciju neprijatelja iz Poljanske doline i od Škofje Loke[7].

Štab Gradnikove brigade postupio je prema zapovesti štaba divizije, pa je u napad na uporište u Zgornjoj Sorici poslao 2. bataljon. Napad je počeo 22. januara u 23 časa. Neprijatelj se uporno i žilavo branio. Čak je jednom grupom udario u leđa 3. čete 2. bataljona. Međutim, u neposrednoj blizini nalazila se 2. četa koja ga je iznenada napala i odbacila natrag. Tom prilikom je, prema našim podacima, poginulo ili ranjeno pet do osam neprijateljskih vojnika[8]. Kod ostalih bataljona Gradnikove brigade nije bilo borbe.

Napad na Železnike ipak se završio našim potpunim neuspehom. Pošto ovo uporište u toku noći 22/23. januara nije likvidirano, 2. bataljon Prešernove brigade produžio je napad i u toku dana. Iznenada je izbila veća grupa neprijateljskih vojnika koja ga je napala s leda. Zbog takve situacije bataljon se morao povlačiti pod vanredno teškim uslovima. Gradnikova brigada se povukla u rejon sela Novaki, Robiđnica, Leskovica radi osiguravanja oslobođene teritorije od Gornje Vasi.

[1] U decembru 1943. godine 26. divizija je preimenovana u 31. diviziju NOV i POJ.

[2] Prema sećanju Ivana Krašoveca Skale, tadašnjeg političkog komesara ćete u 3. bataljonu Gradnikove brigade (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije).

[3] Zbornik, tom VI, knjiga 10, dok. br. 103 (izveštaj propagandnog odseka Gradnikove brigade od 18. januara 1944).

[4] Prema sećanju Avgusta Jereba Roka, tadašnjeg komandanta 4. bataljona Vojkove brigade.

[5] Zbornik, tom VI, knjiga 10, dok. br. 103.

[6] Zbornik, tom VI, knjiga 10, dok. br. 103.

[7] Zbornik, tom VI, knjiga 10, dok. br. 122 (zapovest štaba 31. divizije od 21. januara 1944).

[8] Zbornik, tom VI, knjiga 10, dok. br. 150 (izveštaj propagandnog odseka Gradnikove brigade od 25. januara 1944).