Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

U drugoj polovini decembra pao je prilično dubok sneg. Jedinice su smeštene po kućama uz potrebna osiguranja. Treći bataljon je bio razmešten u dve kuće u seocu Vodice, u jednoj maloj uvali ispod Javornika (trig. 1247). Bataljon se obezbeđivao patrolama u pravcu Godoviča, Hotedršice i Crnog vrha i zasedama koje su se nalazile nekoliko stotina metara od kuća[1]. Organi za obezbeđenje su 23. decembra osmotrili nastupanje neprijatelja i odmah obavestili štab bataljona. Međutim, pošto su jedinice bile van svog bivaka, vreme je bilo vrlo kratko za pripremu pa je neprijatelj iskoristio i silovito izvršio juriš. Nastala je panika u našim jedinicama, mada je bilo pojedinačnog otpora. U povlačenju poginulo je dosta naših boraca.

Bilo je pojedinačnog i grupnog otpora. Hrabro su se borili naši borci. U jednoj od kuća ostala je nekolicina boraca koji su sa prozora gađali neprijatelja. Kad im više nije preostalo ništa drugo, oni su se sakrili u podrum za krompir i pokrili se starim odelima. Neprijatelj ih nije otkrio i svi su ostali živi. U susednoj kući neprijatelju je pružalo otpor jedno odeljenje boraca koji su svi bili iz sela Vrtovina u Vipavskoj dolini, Borili su se do poslednjeg metka. Od te desetine nijedan borac nije ostao živ: svi su poginuli ili izgoreli u vatri koja je zahvatila kuću[2].

Treći bataljon Gradnikove brigade pretrpeo je u ovoj borbi veliki poraz. Ni danas nemamo tačnih podataka koliko je boraca poginulo[3].

Uzroci poraza su višestruki. Pre svega, neprijateljska kolona iz Hotedršice uspela je da iznenadi naše jedinice. Uz to kasnije se ustanovilo da je neko obavestio neprijatelja o tačnom rasporedu naših snaga, a pošto je u ovim nemačkim kolonama bilo domobrana — meštana koji su dobro poznavali zemljište, i to je bila značajna prednost koju je neprijatelj imao. Bez obzira na sve pomienute okolnosti, do ovakvog poraza ipak nije trebalo doći, da je bilo malo više budnosti u našim jedinicama.

Posle poraza u selu Vodice, brigada se prebacila na sektor Otlice i Predmeje, i početkom januara 1944. prikupila se u rejonu Crnog Vrha iznad Idrije radi priprema za novi napad na Hotedršicu. Prvi i 2. bataljon raspoređeni su u selo Predgriže i oni su davali osiguranje u pravcu Hotedršice i Go do vica, dok se 4. bataljon razmestio u Trebčama. On je upućivao osiguranja u pravcu Idrije. Treći bataljon se nalazio u rejonu Mrzlog loga, jugozapadno od Crnog Vrha, i upućivao osiguranja u pravcu Cola[4].

Šestog januara izjutra iz Idrije je preko Idrijskog loga krenula jedna neprijateljska kolona odi 200 ljudi. Blizu Zadloga naišla je na patrolu 4. bataljona[5]. Prema izjavama učesnika[6], izgleda da ova naša patrola nije obavestila bataljon o pokretima ovih neprijateljevih snaga, pa je on uspeo da iznenadi naše jedinice. Iako su bile iznenađene, jedinice 4. bataljona su organizovano počele posedati položaje: 1. i 2. četa na severnoj ivici sela, dok je 3. dobila zadatak da posedne položaj zapadno od druma Trebče — Zadlog. Međutim, neprijatelj je bio brži, pa je zaposeo te položaje i osuo jaku vatru na borce 3. čete. Poginulo je 18 boraca, a ostatak se povukao u pravcu Špika (k. 1069)[7]. Time je neprijatelj stvorio mogućnost da izvrši napad u leđa 1. i 2. četi i zato su one povučene prema jugu. Sada je neprijatelju bio slobodan put u Crnu Vrh gde se još nalazila komora 3. bataljona. Ona je razbijena jer nije bila obaveštena o opasnosti koja joj preti iz pravca Trebča[8].

Brigada je imala osetne gubitke. Izgubila je ukupno 38 boraca, dok su četiri ranjena[9]. Prema nekim izvorima, izgleda da je neprijatelj imao više od 50 poginulih i ranjenih vojnika. Uzroci ovog poraza Gradnikove brigade u selu Trebče leže uglavnom u nedovoljnoj budnosti i neodgovornosti delom 3. pa i 4. bataljona.

[1] Prema sećanju Franje Kranjca, tadašnjeg zamenika političkog komesara 3. bataljona (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije).

[2] Prema sećanju Franje Kranjca.

[3] Prema izveštaj u propagandnog odseka Gradnikove brigade od 26. decembra 1943. (Zbornik, tom VI, knjiga 9, dok. br. 130) može se zaključiti da je poginulo 37 a ranjeno 7 boraca, dok je neprijatelj imao 8 do 10 poginulih i više ranjenih vojnika. Alojz Marinčič, borac 2. čete 3. ibataljona, u svojim sećanjima (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije) navodi da su u tom napadu poginula 42 borca i da je 17 boraca zarobljeno i kasnije streljano u God ovi ču. Franjo Kranjc zamjenik političkog komesara bataljona, koji je organizovao sahranu poginulih boraca, seća se da je sahranjeno 46 ili 47 boraca, da ih je sedmorica izgorelo i da je neprijatelj odveo najmanje 11 zarobljenika. (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije).

[4] Prema zapisniku sa sastanka boraca i rukovodilaca Gradnikove brigade i "Hronika Gradnikove brigade" (Franc Curk Nače, Maribor).

[5] Zbornik, tom VI, knjiga 10, dok. br. 42 (izveštaj propagandnog odseka Gradnikove brigade od 9. januara 1944).

[6] Zapisnik sa sastanka boraca i rukovodilaca Gradnikove brigade.

[7] Prema sećanju Nade Božić Alenke i Antona Božića.

[8] Zapisnik sa sastanka boraca i rukovodilaca Gradnikove brigade.

[9] Zbornik, tom VI, knjiga 10, dok. br. 42.