| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
Oko
Hotedršice Štab 3.
operativne zone pripremao je početkom decembra protivofanzivu na domobranske
kvislinške snage u Dolomitima. Radi toga je Gradnikova brigada dobila 6.
decembra zadatak da se sa Šentviškogorske visoravni prebaci na sektor Ledine
— Razpotje i da preko obaveštaj-nih organa prikuplja podatke o situaciji u
Dolomitima[1].
i [2]
okret na nove položaje trebalo je izvršiti u toku noći 6/7. decembra 1943. Čim
je brigada stigla na nove položaje organizovala je prikupljanje podataka o
domobranskim uporištima u Dolomitima. Obaveštajna služba brigade raspolagala
je podacima da se u Dolomitima, pored ranijih uporišta duž pruge Ljubljana —
Postojna i Hotedršice, Godoviča i Idrije, nalaze domobranska uporišta i na
visu Sv. Trije kralji (trig. 884) i u selima Rovte, St. Jost, Horjul i
Koreno. U uporištu Sv. Trije
kralji bilo je 80, u Rovtama 250 do 300, u Št. Joštu oko 250, u Horjulu 120 i
u Korenu oko 60 domobranaca[3]. Domobranska uporišta bila su veoma jako utvrđena, okružena žicanim preprekama, a posade odlično naoružane. U Hotedršici je, na primer, bilo 80 domobrana naoružano, pored pušaka, i sa 27 puškomitraljeza i 6 minobacača[4]. Slično je bilo i u ostalim uporištima. Štab 3. operativne zone smatrao je da su borbenost i udarna snaga domobranskih jedinica u Dolomitima dosta slaba, pa je naredio štabu 26. divizije da manjim diverzantskim grupama ruši železničke pruge, pre svega prugu Ljubljana — Postojna, onesposobljava puteve oko Idrije, upada u Dolomite i razbija domobranske jedinice, likvidira manja neprijateljska uporišta i da vrši masovnu mobilizaciju na ovom području[5]. Gradnikova brigada je već pre ovog naređenja negde oko 10. decembra — sa sektora Ledine — Razpotje — krenula dublje u Dolomite. Idriju je prošla sa istočne strane i produžila u jugoistočnom pravcu sve dok nije stigla u rejon sela Medveđe Brdo, između Rovte i Hotedršice. Tu je došlo i do prvih borbi koje su bile sve žešće što je brigada dublje prodirala u Dolomite. Međutim, kad je stigla u selo Žibrše, istočno od Hotedršice, napadnuta je sa svih strana[6]. Ali ovi napadi nisu bili takvog obima da bi štab brigade odustao od plana za napad na Hotedršicu. Ovo je uporište bilo za neprijatelja od velikog značaja, jer se nalazilo na drumu Logatec — Idrija, i to je bio jedini drum kojim se nemački garnizon u Idriji mogao koristiti za snab-devanje. Štab brigade je odlučio da u napad treba da pođe samo jedan bataljon, dok su ostala tri određena za osiguranje. Za napad je bio određen 3. bataljon, dok je za osiguranje na pravcu Hotedršica — Logatec određen 2, a za osiguranje na pravcu Hotedršica — Godovič 4. bataljon. Prvi bataljon nalazio se u rezervi blizu Hotedršice. Jedinice 3. bataljona su 12. decembra 1943. noću okružile uporište u Hotedršici, a u 23,30 primetio ih je neprijatelj koji je odmah otvorio jaku vatru. Bataljon je odgovorio istom merom i pod zaštitom mitraljeske vatre uputio bombaše u pravcu kuća. Mada su bombaši uspeli da ubace bombe u neke otporne tačke i unište jedan neprijateljski bunker, uporište u celini nije likvidirano. Napad na Hotedršicu je prekinut zbog nailaska neprijateljskih kolona iz susednih uporišta. Interesantno je istaći šta se događalo kod bataljona koji su se nalazili na osiguranju prema susednim uporištima — Logatecu i Godoviču. Jedna neprijateljska kolona, jačine stotinak nemačkih vojnika, naišla je iz pravca Logateca na položaje 2. bataljona na drumu Logatec — Hotedršica pre nego što je u Hotedršici došlo do borbe. Kada je 3. četa 2. bataljona koja se nalazila u zasedi primetila neprijateljsku kolonu, pustila je u neposrednu blizinu, a zatim otvorila jaku vatru. Podaci o neprijateljskim gubicima koji se navode u jednom izveštaju propagandnog odseka brigade (da je poginulo oko 60 vojnika) verovatno su preterani, ali su u svakom slučaju morali biti osetni, s obzirom na veliku vatrenu moć naše čete. U međuvremenu pojavila se i druga neprijateljska kolona, pa je plen ostao na položaju[7]. U toku ove noći došlo je do borbe i kod jedinica 4. bataljona na drumu Hotedršica — Godovič. Jedna zaseda ovog bataljona nalazila se zapadno od sela Sleme[8]. Oko ponoći, iz pravca sela Godovič stigla je jedna neprijateliska patrola od 13 vojnika. Naši su je napali. Ubijeno je osam Nemaca, a ostali su pobegli. Oko 2.30 pojavila se motorizovana koIona sa oko 100 vojnika. Kamioni su se zaustavili ispred položaja zasedie i vojnici su peške pošli dalje. U ovoj borbi je poginulo 35 nemačkih vojnika[9]. Nemačke jedinice za-posele su izuzetno povoljne položaje na ovom sektoru, pa su uspele da spreče jedinice 4. bataljona da pokupe zaple-njeno oružje i da nas prisile na povlačenje na suprotnu stranu od one koja je bila predviđena. Tako su sve one jedinice koje su se u zasedi nalazile na istočnoj strani druma povukle u pravcu sela Zibrše, gde su ostale ceo dan i tek se iduće noći vratile u svoju brigadu[10]. Iako napad na domobransko uporište u Hotedršici nije uspeo, ipak je brigada postigla značajan uspeh[11], zahvaljujući uspesima koje su postigli bataljoni na osiguranju. Da su 2. i 4. bataljon posle vatrenog naleta krenuli na juriš uspeh bi bio znatno veći. Međutim, i ovo je bio snažan pods trek za dial ja
dej-stva. Dva dana kasnije, 14. decembra, zaseda 3. bataljona u kojoj se
nalazilo dvadeset boraca sa tri puškomitraljeza na drumu Godovič — Crni vrh,
sačekala je jednu neprijateljsku patrolu od 26 vojnika. Neprijatelj je ovom
prilikom bio oprezniji i kretao se sa prethodnicom od šest vojnika na čelu. Čim
se prethodnica pojavila bila je pokošena. Naša zaseda se povukla bez gubitaka[12].
Nekoliko dana kasnije, 22. decembra, i 2. bataljon je postavio zasedu na drum
Hotedršica — Godovič. Na nju je naišao neprijateljski transport od 15 kola,
a u osiguranju je bilo oko 50 vojnika. Cim se ova kolona približila našim položajima
napadnuta je. Naša vatra je bila poražavajuća. Već posle nekoliko minuta na
bojištu je ostalo, prema nekim našim izveštajima[13],
35 do 40 ubijenih i ranjenih neprijateljskih vojnika. Tom prilikom je ubijeno i
28 konja, a uništena su i jedna putnička kola. [1] Prema sećanju Mihe Orehinija (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije). [2] Zbornik, tom VI, knjiga 9, dok. br. 24 (zapovest štaba 26. divizije od 6. decembra 1943. štabovima brigada). [3] Zbornik, tom VI, knj. 9, dok. br. 101 (izveštaj obaveštajnog odseka štaba 26. divizije od 21. decembra 1943. obaveštajnom centru 27. divizije NOV i POJ). [4] Zbornik, tom VI, knjiga 9, dok. br. 66 (izveštaj propagandnog odseka Gradnikove brigade od 14. decembra 1943. štabu 26. divizije). [5] Zbornik, tom VI, knjiga 9, dok. br. 64 (uputstva operativnog odseka 3. operativne zone od 14. decembra 1943. štabu 26. divizije NOV i POJ). [6] "Hronika Gradnikove brigade" (Franc Curk Nace, Maribor). [7] Zbornik, tom VI, knjiga 9, dok. br. 66 (izveštaj propagandnog odseka Gradnikove brigade od 14. decembra 1943). [8] Prema sećanju Nade Božič Alenke i Antona Božica. [9] Zbornik, tom) VI, knjiga 9, dok. br. 66. [10] Prema sećanju Nade Božič Alenke i Antona Božica. [11] Zapisnik sa sastanka boraca i rukovodilaca Goriške brigade. [12] Zbornik, tom VI, knjiga 9, dok. br. 71 (izveštaj propagandnog odseka Gradnikove brigade od 15. decembra 1943). [13] Zbornik, tom VI, knjiga 9, dok. ibr. 107 (izveštaj propagandnog odseka Gradnikove brigade od 22. decembra 1943).
|