Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Od 20. novembra do početka decembra 1943. godine, jedinice Gradnikove brigade nalazile su se na Šentvidsko-gorskoj visoravni. Ovo vreme je iskorišćeno za vojnu i političku nastavu. Mineri su bili često u akciji — rušili su prugu Gorica — Jesenice, naročito odsek Sv. Lucija — Podbrdo[1]. Prva veća akcija koju su izvele jedinice Gradnikove brigade bilo je u noći 4/5. decembra napad na železničku stanicu Hudajužna[2] Baškoj grapi. Iako se ne raspolaže originalnim izveštajima, ipak se pouzdano zna da su naše jedinice u ovoj akciji likvidirale neke neprijateljske objekte i ubile i ranile dosta neprijateljskih vojnika. Jedna naša zaseda koja se nalazila uz železničku prugu zapadno od sela Grahova likvidirala je nekoliko neprijateljskih vojnika[3].

U napadu na železničku prugu u Baškoj grapi nije učestvovao 5. bataljon koji je, po naređenju štaba divizije, trebalo da se prebaci na Mrzli vrh, severno od Idrije, gde se nalazila Vojkova brigada. Posle dolaska 5. bataljona brigada se morala prebaciti na Žirovski vrh. Naš 5. bataljon obezbeđivao bi desni bok brigade[4]. Međutim, već 3. decembra došlo je do iznenadnog napada neprijatelja.

Jedna patrola koja je upravo napuštala kantonman primetila je kako se kućama, sa suprotne strane, približava druga kolona. U prvom momentu se nije moglo ustanoviti da li su to Nemci ili partizani. Čim je vođa patrole video da su vojnici u koloni bez ranaca, zaključio je da je to neprijatelj i preko jednog od svojih boraca odmah je obavestio štab bataljona. Kad se taj borac vratio javio je da komandant bataljona njegovom obaveštenju nije poverovao, budući da se s te strane nije očekivao nailazak neprijatelja.

Patrola nije produžila put, kao što joj je bilo naređeno, već se vratila u bataljon da bi ponovo upozorila štab bataljona na približavanje neprijatelja. To više nije bilo ni potrebno jer je neprijatelj već otvorio vatru. Tek tada je komandant bataljona rasporedio borce na položaje, a jedan teški mitraljez sa puškomitraljezom postavio kraj ambara ispred jedne kuće, da bi vatrom zadržao neprijatelja.

U početku borbe nije se verovalo da bi moglo doći dio katastrofe. Verovatno bi glavnina bataljona uspela da se organizovano povuče na povoljnije položaje da su oba mitraljeza duže dejstvovala po neprijatelju. Međutim, neprijatelj je zrnima zapalio krov ambara i mitraljesci su se morali povući.

Posle svega toga povlačenje je postalo gotovo neorganizovano, a nije bilo ni otpora neprijatelju. Najteže je bilo to što se jedna grupa boraca, ne poznavajući teren, povlačila prema staroj italijansko-jugöslovenskoj granici koja je bila minirana. Tamo su se čule jake eksplozije. Svi borci koji su izbili na taj pravac bili su mrtvi ili teško ranjeni od eksplozija mina[5].

Bolje su prošle one jedinice koje su se povlačile prema severu, u pravcu Bevkovog vrha, gde su se nalazile jedinice Vojkove brigade koje su vatrom zadržavale neprijatelja i tako omogućile ovim delovima 5. bataljona povlačenje. I pored neprijateljeve nadmoćnosti, naše jedinice su mu nanele ozbiljne gubitke. Ubijeno je dvadesetak vojnika, a zaplenjeno je šest pušaka i jedan puškomitraljez. Naš 5. bataljon je imao osetne gubitke. Prema nekim našim izveštajima, poginulo je 16 boraca. Pošto je ovaj bataljon imao dosta gubitaka, štab brigade je odlučio da ga rasformira, a njegovo ljudstvo podeli po ostalim bataljonima[6]. Razloge ovako velikog broja nestalih, ranjenih i poginulih iz 5. bataljona treba tražiti, pored nadmoćnosti neprijatelja, i u nedovoljnoj budnosti, pa čak i u izdajstvu[7]. Uz to i izveštajima koje je primio od patrola o pokretima neprijatelja komandant bataljona nije pridavao važnost iako su bili tačrii[8].

[1] Arhiv Goriškog muzeja (izveštaj operativnog oficira 27. divizije "Goriške") od 7. decembra 1943. komandantu divizije).

[2] Na železničkoj stanici Hudajužna nalazilo se oko 70 italijanskih bersaljera, naoružanih jednim topom 20 mm, sa dva minobacača i šest do sedam mitraljeza. U susednom selu Koritnici bilo je 45 bersaljera i jedan Nemac, u Podbrdu 100 bersaljera i 20 Nemaca, i na svim mostovima i ispred tunela bunkeri sa manjim posadama. (Zbornik, tom VI, knj. 9, dok. br. 48 — Izveštaj obaveštajnog centra 27. divizije od 11. decembra 1943. štabu 3. operativne zone.)

[3] Zbornik, tom VI, knj. 9, dok. br. 153 (izveštaj operativnog odseka štaba 9. korpusa od 31. decembra 1943. Glavnom štabu NOV i POS).

[4] Zbornik, tom VI, knjiga 9, dok. br. 17 (naredba štaba 26. divizije "Triglavske" od 3. decembra 1943).

[5] Prema sećanju Mihe Orehinija (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije).

[6] Stanko Petelin, pom/enuta knjiga, str. 133.

[7] Kad je bataljon došao na Mrzli vrh, dezertirao je pomoćnik jednog puškomitraljesca i on je, izgleda obavestio neprijatelja o rasporedu bataljona i njegovom osiguranju. (Prema sećanju Mihe Orehinija).

[8] Zapisnik sa sastanka boraca i rukovodilaca Gradnikove brigade.