Spajanje Gradnikove i Goriške brigade   Posle prelaska železničke pruge brigada se više dana zadržavala iznad Jurešča odakle je upućivala patrole u Notranjsko i na Nanos radi prikupljanja boraca koji su bili odsečeni od glavnine. Ovim se brojno stanje brigade povećalo na 300 do 400 boraca[1]. Pošto je neprijatelj kroz sektor Nanosa prošao samo drumovima, a da nije detaljnije pretraživao unutrašnjost šuma, naše jedinice su ponovo našle ne samo teško naoružanje koje je bilo ostavljeno prilikom povlačenja brigade već i ranjenike koje neprijatelj nije mogao otkriti. Štab brigade je uspostavio vezu sa štabom 14. divizije koji je upravo pripremao napad na takozvani Stani-petov most na železničkoj: pruzi Ljubljana — Postojna. U napadu su učestvovale i jedinice Gradnikove brigade koje su imale zadatak da noću 13/14. oktobra, ruše železničku prugu između stanica Logatec i Rakek i soreče intervenciju neprijatelja koji se nalazio na ovom delu pruge. Brigada je uspešno izvršila ovaj zadatak[2]. Čim je Štampetov most porušen brigada se povukla t ponovo pripremila za povratak na Slovenačko primorje. Prugu je trebalo preći između Rakeka i Postojne, blizu neprijateljskog uporišta Rauberkomande. Međutim, kad se prethodnica naše kolone približavala pruzi iznenada je upala u neprijateljsku zasedu. Posle kraće borbe prethodnica se povukla i brigada se razvila i krenula u napad[3]. S obzirom na to što je neprijatelj na ovom odseku pruge bio obavešten o prisutnosti partizanskih snaga i što je pruga osiguravana jakim zasedama, štab brigade je rešio da se preko nje neće probijati na tom mestu, već je sa svojim jedinicama krenuo ulevo, u pravcu Jurešča gde je, između Selca i Pestraneka, bez ikakvih smetnji, prešao železničku prugu. Štab brigade je, zatim, sa 2. bataljonom produžio u Vipavsku dolinu i zadržao se u Smarju da prikupi sve one borce koji su se u toku poslednjih borbi udaljili od svojih jedinica. Ostali bataljoni su se, sa istim zadatkom, zadržali nekoliko dana na sektoru Pivke. Sada je brojno stanje brigade iznosilo 600 do 700 boraca. Na zadatku mobilizacije novih boraca brigada je radila sve do 1. novembra, kad je preko Podkraja krenula u pravcu Crnog Vrha radi reorganizacije i spajanja sa Go-riškom brigadom[4]. Krajem septembra 1943. na Slovenačkom primorju dejstvovalo je već sedam brigada koje su bile pod neposrednom komandom štaba Primorske operativne zone. Šestog oktobra privremeno su formirane tri divizije[5]: Triglavska, Gorička i Tršćanska. Operativno područje Goričke divizije bila je Gorica, Tršćanske — Kras i Triglavske — sektor Tolmina, Idrije i Gorenjskog, sve do Save. Gorička brigada ušla je u sastav Goričke divizije, a Gradnikova brigada koja se u to vreme nalazila pod operativnom komandom štaba 14. divizije, u sastav Tršćanske divizije. Ovom naredbom rasformirana je i Primorska operativna zona. Glavni štab NOV i POS bio je mišljenja da je na teritoriji Slovenačkog primorja i Gorenjskog dovoljno samo dve divizije. Zbog toga je rasformiran Operativni štab za zapadnu Sloveniju i ponovo formirana 3. operativna zona "Alpska". Takođe je rasformirana Tršćanska divizija i od 3. novembra na teritoriji Slovenačkog primorja i Gorenjskog dejstvovale su samo dve divizije: Gorička i Tri-glavska[6]. U sastavu Triglavske divizije bilo je pet brigada; 3. SNOB "Ivan Gradnik", 7. SNOUB "France Prešern", 16. SNOB "Janko Premrl Vojko", Gorička i Tolminska brigada. Ova poslednja je bila predviđena da se spoji sa Prešernovom, a Goriška, sa Gradnikovom. Tako je od početka novembra 1943. tadašnja 26. divizija imala do kraja rata u svom sastavu tri brigade: 3. SNOUB "Ivan Gradnik", 7. SNOUB "France Prešern" i 16. SNOB "Janko Premrl Vojko", ili skraćeno: Gradnikovu, Prešernovu i Vojkovu[7]. Reorganizovana Gradnikova brigada imala je 5 bataljona sa ukupno 1450 boraca[8].  [1] Prema sećanju Vinka Šumrade. [2] Prema sećanju Vinka Šumrade. [3] Prema sećanju Vinka Šumrade. [4] Prema sećanju Vinka Šumrade. [5] Zbornik, tom VI, knjiga 7, dok. br. 209 (naredba Operativnog štaba za zapadnu Sloveniju od 6. okt. 1943). [6] Gorička divizija prvo je dobila broj 27, kasnije 32, i najzad 30. divizija NOV i POJ, dok je Triglavska prvo bila 26, a zatim 31. divizija NOV i POJ. [7] Zbornik, tom VI, knjiga 8, dok. br. 66 (izveštaj štaba 3. operativne zone "Alpska" od 3. nov. 1943. Glavnom štabu NOV i POS). [8] Zbornik, tom VI, knjiga 8, dok. br. 66. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument