Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
Nemački prepad
na Cerknicu Glavni štab NOV i POS naredio je 18. septembra Grad-nikovoj brigadi da se, s obzirom na povoljnu situaciju posle kapitulacije Italije na Slovenačkom primorju, što brže vrati preko železničke pruge Ljubljana — Postojna — Trst u primorje.[1] Pošto je naređenje za pokret stiglo u štab brigade, istog dana odlučeno je da 2. bataljon odmah pođe kao prethodnica brigade, 4. iz Cerknice da se prebaci u selo Grahovo, dok su 3. bataljon i štab brigade još za jednu noć ostali u Cerknici. Prvi bataljon još sei nalazio u selu Dolenje Jezero. Zbog nebudnosti jedinica Tomšičeve brigade koje su se
nalazile na pravcu nemačkog uporišta Rakeka, 18. septembra diošlo je do
iznenadnog prodora neprijateljskih pe-šadijskih i tenkovskih snaga u Cerknicu,
što je prouzrokovalo osetne gubitke, naročito u jedinicama Tomšičeve
brigade. U ovim borbama učestvovao je i 3. bataljon Gradnikove brigade. Bataljon
je pružao jak otpor i neprijatelja prinudio da se zaustavi. Međutim, njemu su
stizala nova pojačanja. Sada je već bilo jasno da se ovde ne radi o<
lokalnom ispadu već o ozbiljnijoj operaciji u kojoj neprijatelj nastoji da
odbaci naše snage i da ih razbije. I naš 1. bataljon koji se nalazio glavninom
snaga u Dolenjem Jezeru, a manjim snagama u Cerknici, našao se u nezgodnoj
situaciji. Pošto su primećene neprijateljske jake snage, bataljon se, ne ušavši
u odlučujuću borbu, povukao. I jedinice Tomšičeve brigade i naš 3. bataljon
bili su prisiljeni da se uz velike teškoće po grupama izvlače iz Cerknice. Veći
deo jedinica Tomšičeve brigade povlačio se u pravcu planine Slivnice.
Jedinice 3. bataljona Gradnikove brigade povlačile su se u pravcu Martinjaka .i
dalje prema Grahovu duž starog puta koji vodi oko 300 metara severnije od novog
puta[2]. Jedinice Tomšičeve,
pa delimično i Gradnikove brigade, doživele su 19. septembra u Cerknici težak
poraz: iz Tomšičeve brigade, sudeći po nekim podacim[3]a,
poginula su 24, a iz Gradnikove brigade 5 boraca, ne računajući znatan broj
ranjenika. Jedinice su izgubile mnogo peša-dijskog naoružanja, jednu
"blindu", jedan tenk, nekoliko kamiona i raznog ratnog materijala.
Uzroke ovog poraza treba tražiti u nedovoljnoj budnosti naših jedinica. Što
nije došlo do veće katastrofe treba zahvaliti hrabrosti i borbenosti naših
boraca i štabova. Za Gradnikovu
brigadu su boravak u Notranjskom i Dolenjskom i zajedničko dejstvo sa ostalim
starijim i iskusnijim brigadama od velikog značaja. Ona je tom prilikom stekla
nova iskustva, a njeni borci samopouzdanje, uverivši se u snagu
narodnooslobodilačkog pokreta i svoju vlastitu. Kapitulacija
Italije otvorila je primorskim borcima nove perspektive ne samo u vojnom (oslobođena
teritorija, naoružanje u dovoljnim količinama) već i u pogledu političkog rešavanja
dalje sudbine Slovenačkog primorja (priključenje Titovoj Jugoslaviji). Sve te
činjenice veoma su pozitivno delovale na moralno-političko stanje i borbenost
u jedinicama i to će se pokazati i u kasnijim borbama. [1] Zbornik, tom VI, knjiga 7, dok. br. 79 (naredba Glavnog štaba NOV i POS od 18. sept. 1943). Posle odlaska Gradnikove brigade u Ljubljansku pokrajinu, u Sloven, primorju ostao je samo Primorski odred sa oko 200 boraca. Čim je objavljena kapitulacija Italije, narod se na poziv Pokrajinskog narodnooslobodilačkog vjeća podigao masovno na ustanak. Gotovo svako selo formiralo je svoju četu, a mnogi bataljoni formirani su i od ljudi koji su se vraćali iz internacije u Italiji. Za oružje nije bio problem, jer je narod razoružao na desetine hiljada italijanskih vojnika, stacioniranih u primorju ili onih koji su bili na prolazu iz Jugoslavije u Italiju. [2] Prema sećanju Vinka Šumrade Radoša. [3] Franc Curk Nace: "Drugi vpad Nemcev v Cerknico" (reportaža koja se nalazi kod autora u Mariboru).
|