Stanko Petelin Vojko: GRADNIKOVA BRIGADA

Štab 14. divizije, u duhu uputstava Glavnog štaba NOV i POS[1], uputio je deo svojih snaga (Tomšičevu i Prešer-novu brigadu) u pravcu Velike Lašče — Turjak — Ljubljana, a drugi (Šercerovu i Gradnikovu brigadu) u zapadni deo Ljubljanske pokrajine, radi čišćenja teritorije od ostataka belogardejskih formacija i radi izbijanja na prugu Ljubljana — Postojna.

Tomšičeva i Prešernova brigada, u nastupanju prema Ljubljani, već su u rejonu Turjak — Zapotok — Kurešček naišle na jak otpor belogardejskih jedinica koje su se, posle povlačenja iz mnogih svojih uporišta u Dolenjskom, ponovo okupljale na tom području da bi se reorganizovale u dve planinske brigade ("Triglav" i "Krim") i kao sastavni deo Mihailovićeve vojske sačekale Anglo-Amerikance koji su, prema njihovim očekivanjima, imali da se iskrcaju na istarske obale. Zbog toga se 2. planinska brigada "Krim" sa oko 750 vojnika zatvorila u stari zamak Turjak, dok se 1. brigada "Triglav" zadržala na položajima u rejonu V. Osolnik — Kurešček — Zapotok. Pošto do očekivanog iskrcavanja njihovih "saveznika" nije došlo, a obruč partizanskih jedinica sve se više stezao, 1. planinska brigada je 14. septembra noću, zajedno sa nekim četničkim jedinicama, krenula prema Ljubljani, ali su je usput napale jedinice Tomšičeve brigade i potpuno razbile.

Druga planinska brigada "Krim" koja je bila u zamku Turjak sve do 19. septembra, uspešno je odolevala napadima jedinica Prešernove brigade koju su podržavali teški minobacači i topovi, i ona se najzad morala predati, U borbama za Turjak, u prvim danima opsade, učestvovao je i 3. bataljon Gradnikove brigade, ali je pre završetka borbi povučen u sastav glavnine brigade. U toku borbi za Turjak, iz ovog bataljona je ranjeno pet boraca.[2] Ostale jedinice Gradnikove brigade, zajedno sa Šercerovom, čistile su Notranjsko. Na prvi jači otpor neprijatelja one su naišle na Bloškoj visoravni, gde su belogardejci imali dva jako utvrđena uporišta — u selima Velike Bloke i Nova Vas.

U Velikim Blokama nije došlo do borbe jer su se belogardejci odmah predali, a mnogi su još ranije pobegli.[3] Do težih borbi došlo je u Novoj Vaši, gde se oko 300 neprijateljskih vojnika nije htelo da preda. Tek kad su jedinice Šercerove i 2. i 4. bataljon Gradnikove brigade upo-trebili artiljeriju, morao se predati i taj garnizon.[4]

Sa Bloške visoravni, Sercerova brigada je krenula u Lošku dolinu, a Gradnikova, sa 2. i 4. bataljonom desno od nje, u pravcu železničke pruge Ljubljana — Postojna. Na ovom putu prema severozapadu brigada nije naišla na veći otpor neprijatelja, U Bezuljaku se odmah predalo oko 60 belogardejaca, a iz uporišta u Sevšeku, Doleu i Sv. Vidu neprijatelj se već sam povukao.[5]

Najteža borba koju je Gradnikova brigada vodila ovih dana bila je 14. septembra, kad je brigada stigla do Begunja, jako utvrđenog neprijateljskog uporišta. Tu je on pružao jak otpor jer mu je obećana nemačka pomoć iz Rakeka. I 14. septembra, kad su naše jedinice otpočele napad, nemačka se pomoć odnosila samo na minobacačku vatru naše jedinice.[6] U napadu na uporište Begunje, u kome se branilo 150 do 200 belogardejaca, učestvovale su sve jedinice Gradnikove brigade, sem 3. bataljona koji se upravo vraćao ispred Turjaka. Neprijatelj se bio jako utvrdio u nekim kućama, a naročito u školi i crkvi. Najveću prepreku predstavljale su žičane prepreke oko sela, barikade na putu i mitraljez u tornju crkve koji je pod vatrom držao sve pristupe selu i prolaze između pojedinih kuća. Borci su u toku dvodnevnih borbi uspeli da zauzmu veći deo sela, ali do korenite promjene situacije došlo je tek kad je naša artiljerija preciznim pogocima uništila mitraljesko gnezdo u crkvenom tornju. Borci 3. čete 2. bataljona upali su u crkvu, a zatim se neprijatelj predao.Prema sećanju Franje Kranjca.[7] Ovom prilikom je zarobljeno oko 165 belogardejaca i 25 ubijeno.[8]

Za vreme ovog napada došlo je do jedne beznačajne intervencije neprijatelja iz pravca Rakeka, ali to su bile tako slabe snage da su jedinice 2. bataljona koje su se nalazile na tom pravcu taj pokušaj bez teškoća odbile.

Nešto više uspeha imao je neprijatelj u drugom pokušaju kadi je izbio gotovo do Cerknice, ali je 2. bataljon delom snaga napao sa severa, upao u bok i prisilio ga na povlačenje.[9]

[1] Zbornik, tom VI, knj. 7, dok. br. 15 (Uprutstvo Glavnog štaba NOV i POS od 10. septembra 1943).

[2] Stainko Petelin, ipomenuta knjiga, str. 69—87.

[3] Prema sećanju Franca Goloibiča.

[4] Zbornik, tom VI, knjiga 7, dok. br. 41 (izveštaj odseka za statistiku 1 propagandi! kod Glavnog štaba NOV i POS od 14. septembra 1943).

[5] Isto, dok. br. 72.

[6] Franček Saje: "Belogardizem", Ljubljana 1952, str. 593.

[7] Prema sećanju Franje Kranjca.

[8] Anton Milič Marko, pomenuta knjiga, str. 259.

[9] Zapisnik sa sastanka iboraca i rukovodilaca Gradnikove brigade.