| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
Borba
na Krvavoj peči Četvrti
bataljon Gradnikove brigade kretao se u pravcu sela Pokojišča i Padeža gde se
u to vreme nalazila Šercerova brigada, Do prvog susreta sa njenim jedinicama došlo
je već u toku samog pokreta. Usled nesporazuma zamalo da nije došlo do
obostrane borbe. Međutim, sa nekim jedinicama Prešernove brigade koja je
dolazila iz Gorenjskog, usled nesporazuma došlo je do kratke čarke u kojoj,
srećom, nije bilo žrtava.[1] Bataljon se
priključio Šercerovoj brigadi i sa njom učestvovao u napadu na neka
belogardejska uporišta blizu sela Borovnice, blokirajući susedmo uporište u
Rakitni. Prema nekim podacima,[2]
bataljon je veoma uspešno dejstvovao iz zasede gde je uništio jedan
italijanski kamion, ubio desetak neprijateljskih vojnika i zaplenio sedam pušaka
i jedan puškomitraljez. Glavnina
brigade, posle dolaska u Notranjsko, produžila je pored italijanskog i
belogardejskog uporišta na Blokama na sektor .Križne gore i tamo se
razmestila. Tu je bio i prvi sukob sa domaćim izdajnicima-belogardejcima.
Neprijatelj je iz susednih uporišta, znajući da se na tom sektoru nalazi
Gradnikova brigada, otvorio jaku artiljerijsku vatru, pa je ona za svaki slučaj
napustila opasnu zonu i 16. avgusta produžila u Gornju Poljanu, gde je ostala
nedelju dana, a zatim se preko Bloške visoravni prebacila na sektor Krvave peči
gde je ušla u sastav 14. divizije. Na širem
području Krvave peči nalazila se 20. avgusta cela 14. divizija, dejstvujući
svom snagom na železničku prugu Ljubljana — Postojna i na druga uporišta južno
od Ljubljane. Na ova naša dejstva, italijanske vojne vlasti su odmah reagovale
i preduzele snagama divizije "Isonco", 11. grupacije pograničnih straža
i grupacije "XXI Aprile" veće i obimnije čišćenje sektora Krima i
Mokreca.[3]
U početnom periodu, u akciji su učestvovali 2. bataljon 51. puka i 3. bataljon
52. puka divizije "Kaćatori dele Alpi", 54. milicijski bataljon i 2.
udarni bataljon koji su imali zadatak da očiste zonu Krim — Iška dolina —
Mokrec — dolina reke Želimeljščice.[4]
Nema tačnih podataka o rasporedu, ali bi se iz sećanja nekih učesnika tih
događaja moglo zaključiti da se 2. bataljon Gradnikove brigade nalazio na položajima
u rejonu sela Gola (na severnim padinama Mokreca), da je 4. bataljon bio upućen
na položaje između neprijateljskih uporišta u Velikim Laščama i Robu, dok
su 1. i 3. bataljon bili raspoređeni u rejonu Krvave peči i držali položaje
iznad klisure reke Iške. Ostale jedinice 14. divizije blokirale su i napadale
neprijateljsko uporište u Robu, dok je Prešernova brigada evakuisala ranjenike
za Kočevski Rog gde se nalazila naša centralna bolnica. Neprijatelj je 1. septembra manjim snagama nastupao iz pravca Ribnice i Sodražice duž druma Sodražica — Nova vas (na tom sektoru se, prema italijanskom dokumentu,[5] nalazila Tomšičeva brigada), a glavninom (2. bataljon 51. puka, 3. bataljon 52. puka, 54. milicijski i 2. udarni bataljon) u pravcu Rakitna — Osredek — Krvava peč.[6] Na tom pravcu se nalazila Gradnikova brigada. Neprijatelj je dosta lako prešao klisuru reke Iške, napao položaje Gradnikove brigade, odbacio je prema istoku i zaposeo Krvavu peč i uzvišenje sa crkvicom Sv. Lenart. Iako ie štab divizije dosta kasno obavešten o prodoru neprijatelja na Krvavu peč, on je odmah uputio pomoć Gradnikovoj brigadi radi konsolidovanja položaja na tom sektoru.[7] Jedinice Gradnikove brigade zadržavale su dalje nastupanje neprijatelja sa svojih novih položaja južno od Sv. Lenarta (između puta Krvava peč — Selo i klisure reke Iške). U toku noći 1/2. septembra, na desno krilo njenih položaja stigao je još 2. bataljon Šercerove brigade, a istočno od druma Krvava peč — Selo nalazili su se i delovi Tomšičeve brigade.[8] Neprijatelj je već rano izjutra ponovo krenuo u napad, silovito jurišao i naše snage potisnuo prema jugu. Međutim, jedinice Gradnikove brigade odmah su zatim preduzele snažan protivnapad i odbacile neprijatelja prema Sv. Lenartu i Krvavoj peči. U tom proti vnapađu učestvovao je i 2. bataljon Gradnikove brigade. Mada je neprijatelj zaustavljen, on se još zadržao na Sv. Lenartu i u Krvavoj peči. U toku 2. septembra, do pada mraka vodila se oštra borba neprekidnim jurišima i protiv jurišima. Danas je već poznato da štab 14. divizije nije pogrešio kad je cenio da ima pred sobom oko 1500 neprijateljskih vojnika sa oko 100 puškomitraljeza, 30 teških mitraljeza i 15 minobacača. Treba napomenuti da je neprijatelj, pored toga, imao i snažnu podršku u artiljeriji koja je gađala sa vatrenih položaja u Velikim Laščama, pa i u avijaciji koja je bombar-dovala položaje naših jedinica na sektoru Malinjeka i Mačkoveca.[9] Na izmaku dana neprijatelju su stigla nova pojačanja. Tom! prilikom su iz Ljubljane upućeni u Velike Lašče jedna četa "ardita", pešadijski topovi, jedan vod tenkova iz 31. tenkovskog puka i jedan vod oklopnih kola. Sve te jedinice, čim su stigle u Velike Lašče, produžile su u pravcu Roba i dalje na Krvavu peč. Na taj sektor su u toku noći, pored toga, stigle i neke jedinice 11. pogranične straže.[10] Kad je štab 14. divizije bio obavešten da neprijatelju stižu pojačanja, doneo je odluku da se povuče sa tog sektora prema jugu. Na položaju ispred Krvave peči ostao je neko vreme samo 1. bataljon Gradnikove brigade koji je i dalje demonstrativno napadao italijanske položaje. U toku noći je i on povučen i upućen za svojom glavninom koja je bila već u pokretu u pravcu Sela. Gradnikova brigada je uspešno izvršila zadatak, što se vidi i po izveštaj u štaba 14. divizije[11]. Ona je u ovim borbama, pored petorice poginulih boraca[12], izgubila i komandanta 1. bataljona (Jože Stih Marko) koji je podlegao teškim ranama, a ranjeno je osam ili devet boraca, među kojima i politički komesar brigade narodni heroj Franc Tavčar Rok. O neprijateljskim gubicima nema potpunih podataka. Iz jednog izveštaja[13] se vidi da je neprijatelj samo u toku 2. septembra izgubio 8 vojnika, dok ih je 40 ranjeno. Brigada je noću 2/3. septembra, posle završene borbe,
krenula sa Mačkoveca preko Sela i Kotela ponovo u pravcu Gornje Poljane, Međutim,,
neprijatelj je uspeo da već 2. septembra noću posedne sve puteve i izlaze koji
vode sa Mačkoveca prema jugu i zato su -'edinice Gradnikove i ostalih brigada
14. divizije koje su predanile u rejonu Kotela morale u toku 3. septembra
odbijati neprijateljske napade, i tek uveče su mogle nastaviti marš.[14]
Pokret je bio, naročito druge noći,
strahovito zamoran. Kiša je neprekidno pljuštala i šumske puteve pretvarala u
kaljuge. Noć je bila vrlo tamna, pa se često prekidala veza između pojedinih
delova kolone. Nosači ranjenika su se spoticali i padali. Još teže je
bilo za ranjenike koji su, već iscrpeni i pokisli, zadobijali nove povrede. Kad
se najzad videlo da dalje tako ne može, kolona se zaustavila i još pod jakom
kišom sačekala zoru kad je podružila svoj marš. U selu Podpreska borci su se
mogli razmestiti po kućama, osušiti odela i odmoriti se.[15] [1] Anton Milič: 20.000 kilometrov od Kragujevca do Kragu-jevca II, "Borec", 1965, str. 218—219. [2] Anton Milič: 20.000 kilometrov od Kragujevca do Kragu-jevca II, "Borec", 1965, str. 218—219. [3] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 184 (zapovest štaba 11. armijskog korpusa od 24. avg. 1943). [4] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 193 (zapovest komande divizije "Kaćatori dele Alpi" od 31. avgusta 1943). [5] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 193 (zapovest komande divizije "Kaćatori dele Alpi" od 31. avgusta 1943). [6] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 193 (zapovest komande divizije "Kaćatori dele Alpi" od 31. avgusta 1943). [7] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 68 (izveštaj štaba 14. divizije od 4. sept. 1943. Glavnom štabu NOV i POS). [8] Prema sećanju Vinka Šumrade Radoša, tadašnjeg »političkog komesara brigade (Arhiv predsedništva SUB NOR Slovenije). [9] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 68; zapisnik sa sastanka boraca i funkcionera Gradnikove brigade; sećanje Vinka Šumrade Radoša. [10] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 197 (izveštaj komande divizije "Kaćatori dele Alpi" od 3. sept. 1943). [11] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 68. [12] Arhiv IIRP ti Ljubljani, F. 334/IV (Hronika 14. divizije). [13] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. br. 197. [14] Hronika Gradnikove brigade (Franc Curk Nace, Maribor). [15] Zbornik, tom VI, knjiga 6, dok. ibr. 68 (izveštaj štaba 14. divizije od 4. sept. 1943. Glavnom štabu NOV i POS).
|